Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 29 Mar 2024, 08:37


Autoru Poruka
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:47
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Обична песма

Наша је љубав била кратког века,
Тренутак један - тек годину дана.
И растави нас нагло судба прека,
Без уздисаја, без суза, без рана.

У свађи нам је прошло пола дана;
У помирењу мучном пола ноћи.
И бежао сам из нашег стана,
Тражећи мира у пољској самоћи.

Но то је било кратко време;
Па постадосмо туђи једно другом;
И гледасмо се у ћутању дугом,
Тупо, к'о сито дете шећерлеме.

И тако све је прошло; и ја сада
Не могу клети небо ни судбину,
Ил' с песницама стиснутим, пун јада,
Проклети жене или подлост њину|

Па ипак - да си само каткад знала
Велики, кобни огањ дусе ове,
И силну љубав сто нисти к'о хала
Све друге мисли и наде и снове; -

Па ипак - да си само каткад хтела
У заносу, и сличну мекој свили,
Да нађеш нежну реч из срца врела -
И ми би можда дуго срећни били|

А сад полако тече ово време;
Постасмо тако туђи једно другом;
И гледамо се у ћутању дугом
Тупо, к'о сито дете шећерлеме.

***


Obična pesma


Naša je ljubav bila kratkog veka,
trenutak jedan - tek godinu dana,
i rastavi nas naglo sudba preka,
bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi nam je prošlo pola dana,
u pomirenju mučnom, pola noći.
I bežao sam iz našega stana
tražeći mira u poljskoj samoći.

No to je bilo samo kratko vreme,
pa postadosmo tuđi jedno drugom,
i gledasmo se u ćutanju dugom
tupo, ko sito dete šećerleme.

I tako sve je prošlo; i ja sada
ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
il', s pesnicama stisnutim, pun jada,
prokleti žene ili podlost njinu.

Pa ipak, da si samo katkad znala
veliki kobni oganj duše ove,
i silnu ljubav što ništi ko hala
sve druge misli, i nade, i snove;

pa ipak, da si samo katkad htela
u zanosu, i sličnu mekoj svili,
da kažeš nežnu reč iz srca vrela -
mi bismo možda dugo srećni bili!

A sad polako teče ovo vreme,
postasmo tako tuđi jedno drugom,
i gledamo se u ćutanju dugom
tupo, ko sito dete šećerleme.


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 21:55, izmenjena 2 puta


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:48
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Сетна песма

Дошло је време кад нам коса седи,
И наша чула постепено грубе.
Стојимо тако скрушени и бледи
Док нашу старост објављују трубе.

Но још у мени исчезнуо није
Следбеник младог Вертера, што сања
При месечини, и што сузе лије
Уз сваки спомен старог сећања!

О, знам то добро, стари огањ да је
Нестао, да га неће бити више.
Но нашу љубав нема ко да збрише:
Она се мења али увек траје.

Сад нам је љубав отмена и чедна,
Ко месечином прожета. Мирише
Ко цвет сасушен, успомена једна,
У књизи што се већ не чита више.

О, дај ми драга, да на крило твоје
Положим главу уморну, да сада
Слушам, док бљеште на западу боје
И вече као црно крило пада,

Као у шкољци хуку морских вала
У нашој души, где ће одсад расти
Низ црних беда и старачких зала,
Пригушен шумор некадање страсти...

***

Milan Rakić
(1876-1938)

SETNA PESMA

Došlo je vreme kad nam kosa sedi,
I naša čula postepeno grube.
Stojimo tako skrušeni i bledi
Dok našu starost objavljuju trube.

No još u meni iččeznuo nije
Sledbenik mladog Vertera, što sanja
Pri mesečini, i što suze lije
Uz svaki spomen starog osećanja!

O, znam to dobro, stari oganj da je
Nestao, da ga neće biti više.
No našu ljubav nema ko da zbriše:
Ona se menja, ali uvek traje.

Sad nam je ljubav otmena i čedna,
Ko mesečinom prožeta. Miriše
Ko cvet sasušen, uspomena jedna,
U knjizi što se već ne čita više.

O daj mi, draga, da na krilo tvoje
Položim glavu umornu, da sada
Slušam, dok blješte na zapadu boje
I veče kao crno krilo pada,

Kao u školjci huku morskih vala
U našoj duši, gde će odsad rasti
Niz crnih beda i staračkih zala,
Prigušen šumor nekadanje strasti…


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:38
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Туга

У ведрој ноћи, покрај мене,
Чује се часом вапај тајни
Ко уздах целе васељене,
Патнички узвик, крик очајни.

Час неосетно, тихо струји
Ко један трепет тужних жица,
Час страховито кобно хуји
Ко јато црних злослутница.

Ко тужи тако? Живи људи?
Ил' моја љубав, јади стари?
Ил туђе наде, туђе жуди?
О, шта то мари, шта то мари!

Ја плачем кад и други страда,
Кад туђа срећа ко цвет вене,
За мене нема тућих јада:
Што боли другог, боли мене.

Плачи ми, душо, кад у нама
Још има суза да се редом
Проспу над туђим несрећама
И неисцрпном нашом бедом!

О, каке сласти, да се рида
Безумно, силно! Да се грца,
И мученички живот кида
При сваком куцњу бедног срца,

У очајању, у самоћи
Међ' јоргованом и јасмином,
У загрљају ведре ноћи,
Под доброћудном месечином!


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:40
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Драгим покојницима

Верујем да негде ван нашега круга,
Ван граница земље кржљаве и сиве,
Под вечитим сјајем непрегледних дуга
Ваше драге душе као некад живе.

Али често пута моју душу плави
Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим,
Да ли сте ма гдегод, криви или прави,
У странама црним или вечно лепим.

Јер вас никад нема у данима туге,
Кад нам срца стрепе и судбе се плаше,
Да нам дате, добре некадање друге,
Све милосне речи и утехе ваше.

Зар ви, драге душе, без сузе у оку,
Без бола, гледате судбу нашу круту,
Очајања наша и беду дубоку,
И лутања дуга на краткоме путу;

Ил' вас тамо горе грубе неке силе
Стегле, и не даду ни речи ни дела,
Стварајући од вас, душе моје миле,
Јадне Прометеје без полета смела!

О, ако је тако, драге душе, ако
Ви живите сада за вечито време
Непомичне, хладне, немоћне, и неме,
— Ваш је други живот страшнији но
пако ...

***

Dragim pokojnicima


Verujem da negde van nasega kruga,
Van granica zemlje krzljave i sive,
Pod vecitim sjajem nepreglednih duga,
Vase drage duse kao nekad zive.

Ali cesto puta moju dusu plavi
Nemitna sumnja. Ja drhtim i strepim,
Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi,
U stranama crnim ili vecno lepim.

Jer vas nikad nema u danima tuge,
Kad nam srca strepe i sudbe se plase,
Da nam date, dobre nekadasnje druge,
Sve milosne reci i utehe vase.

Zar vi, drage duse, bez suze u oku,
Bez bola, gledate sudbu nasu krutu,
Ocajanja nasa i bedu duboku,
I lutanja duga na kratkome putu;

Il' vas tamo gore grube neke sile
Stegle, i ne dadu ni reci ni dela,
Stvarajuci od vas, duse moje mile,
Jadne Prometeje bez poleta smela!

O ako je tako, drage duse, ako
Vi zivite sada za vecito vreme
Nepomicne, hladne, nemocne i neme,
- Vas je drugi zivot strasniji no pak'o...


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:43
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Кинески мадригали

Celle que j’aime est â prêsent en Chine
Gautier

Она коју волим сада је сред Кине,
У хладној тишини вечно снежних гора,
Сама. Каткад, као зрак месечев, мине
Пустим одајама усамљеног двора.

Ту тугује она чекајући мене,
И са својих гора од снега и леда
Уздишући за мном болећиво гледа,
И у слаткој чежњи неосетно вене ...

А кад је понесу у град паланкини,
Бледу, кроз редове борова и смреке,
Сетно наслоњену на јастуке меке,
— Задрхте од чежње редом сви перчини ...

***

KINESKI MADRIGALI

Celle que j' aime est a present en Chine.
Gautier.

Ona koju volim sada je sred Kine,
U hladnoj tisini vecno sneznih gora,
Sama. Katkad, kao zrak mesecev, mine
Pustim odajama usamljenog dvora,

Tu tuguje ona cekajuci mene,
I sa svojih gora od snega i leda
Uzdisuci za mnom bolecivo gleda,
I u slatkoj ceznji neosetno vene...

A kad je ponesu u grad palankini,
Bledu, kroz redove borova i smreke,
Setno naslonjenu na jastuke meke,
- Zadrhte od ceznje redom svi percini....


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:51
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Помрчина

I

Лежим у тами као клада,
Не видим ништа, не знам ништа;
Од свеколиког светског јада
Не допире до мене ништа.

Напољу можда сунце греје,
А можда киша сипа капи
На мирна поља и на стреје,
Ил' помрчина ко гроб зјапи,

Ја не знам. — Не знам шта је сада,
Не питам шта ће сутра бити,
Лежим у тами као клада,
И живци су ми свега сити,

Удар у мени неће наћи
Искру што таму обасјава;
Као по тужној глухој даћи,
У мојој души све сад спава.

И нигде једна успомена
Да се ко призрак у њој јави,
Ни једна некад драга жена,
Ни једна рана што крвави, —

А помрчина мирно пада
На развејана пепелишта.
Лежим у тами као клада,
Не видим ништа, не знам ништа...

II

Покаткад моја мисо плане
Као некада старих дана,
Сетим се моје вечне ране,
Негдашњих тежња и мегдана.

Како ми мисо беше свéжа
И пркоснога пуна врења,
Што ове захвата као мрежа
И скамењене норме мења!

Како сам много обећаво,
А колико сам мало дао,
И, чекајући своје право,
Дочеко општи удес зао!

Ах, крепки пркос где је сада
Да презирањем живот шине,
Где млада снага борбе рада,
И бунтовништво спрам судбине?

И они страсни дуги часи,
С незнане бољке кад се страда,
Кад чиста суза око кваси
Због непознатих тућих јада.

Тај племенити бол сад ћути,
А живот све обвија тмином,
Намеће свуд свој закон крути
И помирење са судбином.

Ништа ме више сад не боде,
Све гледам туђим, мртвим оком,
И спавам, као тихе воде
У миру тамном и дубоком ...

III

И данас, да мени Господ рече: „Ево,
Ја ти сада дајем силу и моћ, створи
Свет нови и бољи о коме си пево,
И отвори широм врата новој зори.

Нека, жудно среће, човечанство прене
У чекању страсном. Буди права мати,
Дижи, стварај, руши, ко да нема мене,
И дај срећу коју ја не могох дати",

Ја бих тужна срца и погнута чела
Реко болну тајну што ме давно коље:
„Ја знам добро, Боже, мане твога дела,
Но ништа не могу замислити боље."

Сипи помрчина као ситна киша
И засипа ствари пред немарним оком,
И, док ноћ постаје мртвија и тиша,
Све спава у миру тамном и дубоком ...


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:52
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

На Капитолу

Ко огромна сабласт Вечна Варош спава,
Док сипају на њу Сунца зраци врели
И док јулско подне тромо откуцава
На трошном звонику цркве Ara Coeli.

Све је тако мртво, и људи и ствари.
Све полегло под притиском неке силе:
Обелисци и стубови, царске виле,
Тужни кипариси и палаци стари,

И форуми пусти где народ не већа ...
Све клонуло, свако биће, свака зграда.
То над Вечним Градом као мора, пада
Тешка традиција безбројних столећа ...


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:53
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Мутна импресија

Данас, драга моја, пољем пада слана,
И хоре се звона из далеког града,
А равницом црном шири се и влада
Мутна атмосфера задушничких дана.
Данас, драга моја, пољем пада слана.

Осећаш ли, драга, крај општег развића
Клицâ, жудних да се што пре на свет јаве,
У хумкама свежим, испод нове траве,
Тајно распадање прежаљених бића?...

— Дај ми уста твоја, дај могућност тајну
Да, жив, заборавим да сам жив, да свуда
Видим само срећу и доброту крајну,
Да спокојан будем и тих као Буда!
Дај ми уста твоја, дај могућност тајну!

Јер осећам стално распадање бића,
И док покрај мене мре природа млада,
Нечујно, у самом почетку развића,
И црном равницом тихо пада слана,
У мојој се души простире и влада
Мутна атмосфера задушничких дана ...


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:55
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Варијације

Твоје је лице као љупка фреска
На чађавоме зиду старог храма.
Добра си као Дантова Франческа,
У тишини и миру живиш сама,
Без света, да ти замера ил' пљеска,
А лице ти је као љупка фреска.

Тело ти је у филиграну љуска
Кроз коју блиста кротка душа твоја,
Из очију ти бистрих благост пљуска,
Врлинама ти већ не знам ни броја;
Ал' знам: за душу тамница је уска
Та прекрасна у филиграну љуска.

Зар хоћеш, драга, да се теби ласка,
Ко свакој другој каћиперки? Зашто
И теби годи празних речи праска? —
О, кад је тако, ти овамо, машто!
Речима финим као ваза саска
Показаћу ти ја како се ласка!

Доста, за љубав вечитога Христа!
Не могу више, досадно ми све је.
Једанпут срце на ласкање приста
Но више неће. Гледај, сунце греје
И кривудава река под њим блиста
Ко ореол на глави старог Христа.

О, гледај поља и планине модре,
Ко ромеже се, ко из сна се буде,
Кад зрак сунчани кроз облаке продре.
О, заборави љубав, патње, труде,
Отвори душу и очи ти бодре
И дуго гледај те планине модре.

Јер ту је спас, и утеха, и нада,
Ми ћемо, слаби, преврнути вером,
Идолу другом, без суза и јада,
Предаћемо се и речју и пером;
А она биће иста, увек млада
Природа, тај спас, и утеха, и нада.


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 22:56
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

* * *

Тај огромни месец лимунове боје
Што ко авет лута над горама нашим,
Сипајући мирно хладне зраке своје,
Зашто га се клоним и што га се плашим?

Као сан исконски прохујале среће
Утиснуте давно у људске памети,
Он се свако вече кроз просторе креће,
Вечна опомена оног што се свети!

Хладни мртви свете, далеко од мене!
Прошли су ме снови, не буди их више.
Одвраћам од тебе мирне моје зене
Што под месечином некад сузе лише.

Увек имаш млада срца и све младе
Парове што живот тек снивају сада,
И безбројне куле од карата граде
И вечито дижу што вечито пада.

Остави се мене. Ја прошлости хоћу.
Хоћу да спокојство сиђе на све стране.
У прошлости тражим чаробну мирноћу
Да, ведар, завршим мог живота дане ...

Хладни мртви свете, далеко од мене!
Ја не тражим ништа и не желим ништа,
И ко мирни стражар, без рока и смене,
Ја 6рижљиво чувам стара пепелишта.

Но ако и прошлост изневери мене,
Буде ли и она варка пуна рана, —
Заклопићу очи моје намучене
С ужасом што икад видех светлост дана ...


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 84 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker