|
| Autoru |
Poruka |
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Горски вијенац
(одломак) Вук Мандушић
(у сну)
Ал' је ђаво, али су мађије,
али нешто теже од обоје?
Кад је виђу да се смије млада,
свијет ми се око главе врти.
Па све могах с јадом прегорети,
но ме ђаво једну вечер нагна,
у колибу ноћих Милоњића.
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,
ватра гори насред сјенокоса,
а она ти од некуда дође;
украј ватре сједе да се грије.
Чује да свак спава у колибе.
Тада она вјенац расплете,
паде коса до ниже појаса;
поче косу низ прса чешљати,
а танкијем гласом нарицати,
како славља са дубове гране.
Тужи млада ђевера Андрију,
мила сина Милоњића Бана,
који му је ланих погинуо
од Тураках у Дугу крваву.
Па се снахи не дао острићи:
жалије му снахин в' јенац било
него главу свог сина Андрије.
Тужи млада, за срце уједа,
очи горе живље од пламена,
чело јој је љепше од мјесеца,-
и ја плачем ка мало дијете.
Благо Андриј' ђе је погинуо -
дивне га ли очи оплакаше,
дивна ли га уста ожалише...
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Petar II Petrović Njegoš i njegovi citati
Njegoš je proglašen za sveca u crnogorskoj mitropoliji SPC. Podsetimo se kako je svetitelj govorio – Njegoševi citati
Petar II Petrović Njegoš (1/13. novembar 1813 — 19/31. oktobar 1851) bio je jedan od najvećih srpskih (crnogorskih) pesnika, vladar Crne Gore i vladika. Vladao je Crnom Gorom smatrajući sebe Srbinom a svoj narod srpskim. Danas ga i Srbija i Crna Gora smatraju svojim pesnikom. Vladika Amfilohije mitropolit crnogorski je podneo predlog da se Njegoš kanonizuje kao svetitelj u okviru Srpske pravoslavne crkve.
Njegoševo najslavnije delo „Gorski vijenac“ u Beču je ocenjeno kao „manuskript genijalnog tvorca“. Izvanredan poeta sa dubokom mišlju o svetu i životu, Njegoševe reči i citati odjekuju kroz vekove i utkali su se u narodnu svest srpskog, crnogorskog i bosanskog naroda.
Njegoševa druga važna dela su „Luča mikrokozma“, „Ogledalo srpsko“ i „Lažni car Šćepan Mali“.
Petar II Petrović Njegoš citati
Zamislite kako Njegoševi citati koji su izvučeni iz njegovih dela primenljivi na neku situaciju u životu, na primer na politiku, spoljnu politiku
.
Nije vino pošto pridje bješe,
nije svijet ono što mišljaste!
.
Čašu meda jošt nitko ne popi,
što je čašom žuči ne zagorči,
čaša žuči ište čašu meda,
smješane najlakše se piju.
.
Neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može.
.
Muž je branič žene i đeteta,
narod branič crkve i plemena;
čest je slava, svetinja narodnja!
.
Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode.
.
Budale su s očima slepe
koje vide, a zaludu vide.
.
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
.
Što ljudi hoće, to i vreme trpi.
.
U dobru je lako dobar biti,
na muci se poznaju junaci!
.
Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga, al zube polomi!
.
Blago tome ko dovijek živi,
imao se rašta i roditi!
.
Svak je rođen da po jednom umre,
čast i bruka žive dovijeka. baštabalkana _________________  
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Глас каменштака Пјесма о јуначким дјелима Црне Горе
од 1711. до 1813. године
Српска пјесма од српског пјесника који радо пјева о ономе што се односи на његов народ, а не воли да пјева о подвизима страних народа. Коме је по вољи, нека је чита. Није опширна, да се читалац не би заморио.
Племенитој и много поштованој господи Мату и Јозу Ивановићима, које нека небо подржи и усрећи за дуги низ година на корист њихове породице.
Ова кратка пјесма коју је надахнула љубав према домовини носи име "Глас каменштака"; у њој сам, уколико сам успио, забиљежио нека јуначка дјела црногорских и брђанских јунака која су изведена од 1711. до 1813. године.
Коме бих боље и са већим задовољством могао да је посветим него вама, поштована моја браћо, не из друге намјере него из истинског, искреног и срдачног осјећања, из благодарности коју дугујем вашем доброчинству и добром држању, којима сте, не у једној, него у многобројним приликама обилато помогли вашим и мојим оскудним и потлаченим земљацима.
Једино у тој сврси одлучио сам да вам посветим ову пјесму, у увјерењу да ћете је, заједно са свим пријатељима српског народа, примити с оном истом срдачношћу која ме је побудила да је испјевам у част вашега и мога народа.
Писано на Цетињу, на дан Св. Николе, 9. маја 1833. године.
Ваш срдачни и вјерни пријатељ у души Архимандрит Црне Горе
Петар ПетровићПЈЕСМА О ЈУНАЧКИМ ДЈЕЛИМА ЦРНЕ ГОРЕ
НАПИСАНА НЕВЈЕШТИМ ПЕРОМ, АЛИ ЗАДОЈЕНА СЛОБОДНИМ ДУХОМ О гњијездо старе црногорске славе,
савијено усред турског царства,
што у себи храниш славне соколове
спремне да полете у висине
на одбрану дичног српског имена,
насиље те ага притиснуло,
али ти нијеси навикло да пригнеш шију пред ичијом јуначком славом
ни да стријепиш пред небројеном турском гомилом.
Зна се, и у свијету успомена траје
на пале у бици на Косову,
седмоглава аждаја памти,
славу коју је задобила у борби против вас:
кад год вас је оружјем напала,
нашла вас је спремне на одбрану,
и народном славом охрабрени хитали сте им у сусрет
да им својим оружјем као јунаци на поздрав одговорите,
све до доба Петра Великога и до царске поруке послате
по гласнику Србину Милорадовићу,
упућеном дичним српским јунацима.
У тој поруци Петар уздиже сваког од вас
и захваљује вам на вашем јунаштву;
у њој вас назива својим синовима
да бисте се за њега борили против Турчина,
и обећава да ће вам пружити сваку заштиту
и помоћи ваш начин ратовања
даривајући вас сабљама и одликовањима
и стављајући у изглед вашем народу проширење граница.
Кад су Црногорци чули поруку,
одустали су од међусобних размирица и убистава
синови једног народа и једне исте вјере,
јер су имали у виду моћ великог владара
и тешке невоље Русије,
која је била узнемиравана од стране Шведске у исто вријеме
када је Турчин против ње покренуо неправедни рат
и кад је на њу кренуо с огромним снагама.
Они су одмах развили заставе
и положили чврсту заклетву
да ће заратити на Турчина
и да ће крв своју лити у корист Руса.
Обратили су се Богу, и дошао им је гласник
послат главарима сакупљеним у вијећу,
у име Петра Великог и цијелог руског народа,
с обећањима да их никада неће заборавити
и да се креће
да обезбиједи јунацима
заштиту као најбољим руским синовима,
с обећањима да ће им одредити старјешине војске
и да ће проширити њихове границе.
Црногорци, када све ово чуше,
повјероваше, и добро урадише,
под заставе сакупише чете,
малобројне, али јуначке,
храњене оскудно,
а исто тако и новцем неснабдјевене,
и кренуше пут Херцеговине
палећи успут све што је турско.
град Никшић опколише,
и дигоше Брђане на побуну против султана...
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Njegoš u senci Konstantina Ako država ne odreši kesu, proslava dva veka od rođenja najvećeg srpskog pesnika biće odložena. Da li će se Vlada, ipak, odlučiti da stane iza obeležavanja značajnog datuma našeg naroda  JEDINI novac koji je država do sada uložila u proslavu 200 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika Petra Petrovića Njegoša je onaj koji je dala da se urami jedan njegov poster u hodniku Ministarstva kulture! Ovo za „Novosti“ otkriva akademik Miro Vuksanović, potpredsednik Odbora za organizovanje naučnog skupa povodom dvestagodišnjice.
Mada se datum proslave približio, od 6. do 8. novembra, država još ne daje ni dinara. Odbor za proslavu „Dva veka Njegoša“ obratio se alarmantnim pismom, moleći za donacije, da skup, čiji su pokrovitelji zvanično i patrijarh srpski Irinej, i predsednik Tomislav Nikolić, i predsednik RS Milorad Dodik, i na koji se sprema da dođe više od 100 gostiju iz celog sveta - ne bi propao. Jer, ako propadne, biće to bruka ne samo za organizatore, već pre svega za - državu i narod. Na vapaj se odazvala jedna privatna firma i ponudila 150.000 dinara.
- Običaj u svakoj zemlji koja drži do sebe jeste da obeleži takav jubilej. Kao što smo 1987. na nivou cele Jugoslavije obeležili dva veka od rođenja Vuka - kaže Vuksanović.
On podseća da je Njegoš bio svestan kom narodu pripada - srpskom, i na kom jeziku piše - srpskom. Bio je član Društva srpske slovesnosti, kao preteče SANU, a 1845. učlanio se u Maticu srpsku. Zato je i logično bilo da Srpska akademija i Matica izađu sa predlogom za jubilej. Inicijativi se pridružila i Akademija nauka i umetnosti RS. Formiran je organizacioni odbor, koji je, krajem prošle godine, izradio program proslave. Jubilej je podržao i Nacionalni savet za kulturu, koji se nekoliko puta obraća Skupštini i Vladi.
Procene su bile da bi sve zajedno, trodnevni skup u Beogradu, Novom Sadu i Banjaluci, mogao da košta maksimum 10 miliona dinara. Za učešće na naučnom skupu prijavila su se 104 učesnika iz zemlje i sveta, plus svečana akademija, izložba i koncert posvećeni velikanu.
Tema skupa je „Njegoš u svom i našem dobu“, sa 20 podtema, i na kraju - zbornik. Organizatori su sada zamolili sve goste da im dostave radove i da, i ako se skup ne održi, mogu da objave bar zbornik!
- Za obeležavanje Milanskog edikta odvojeno je 360 miliona dinara. Naravno da je trebalo obeležiti 17 vekova hrišćanstva, ali ne treba da zaboravimo da car Konstantin nije Srbin, a Njegoš jeste. Ako se država tako ponaša u strahu da ne pokvari odnose sa Crnom Gorom, mogli su da sednu da razgovaraju. Politika nas je uhvatila i za usta, i za nos, i za ruku, kao da nam ona sve određuje - kaže Vuksanović.
I prof. dr Aleksandar Jovanović slaže se da je potencijalno odlaganje proslave dva veka Njegoša jedna u nizu nebriga države za svoju kulturu i nacionalni identitet:
- Njegoš je veliki pisac, srpski pisac, a država i njene najznačajnije kulturne institucije slave, tumače i izdaju njegova sabrana dela. Andrić je napisao „Njegoš kao tragički junak kosovske misli“, koji bi i našim vodećim državnicima bio od koristi kad bi kojim slučajem čitali Andrića. Naravno, i „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ bi im bile od koristi, pa i Cvijić. Ali, naša državna i kulturna politike ide mimo najumnijih duhova srpskog naroda. Još tragičnije, ide nasuprot njima!
Prof. dr Jovan Delić kaže da je velika privilegija generacije da je mogla da proslavi dva veka velikana:
- Nadam se da će naše vlasti shvatiti da je proslava dva veka Njegoša jednom u vijek i vjekova, i da od 1. januara već neće biti jubilarna godina. Njegoš je Matici poklonio pet primeraka „Gorskog vijenca“ i jedan „Luče“, bio je član preteče SANU, i zato nema institucija koje mogu dostojnije da obeleže taj datum. Dobili smo obećanja sa najvećih mesta da će proslave biti, i ja sam užasnut da je to uopšte postao problem. Na pomolu je skandal nad skandalima. Biće to međunarodna bruka.
Kritičan je i sociolog kulture Zoran Avramović:
- Dužnost svake države i kulturne politike jeste da obeleži značajne datume iz kulturne istorije. Možda, ipak još nije kasno da se obezbedi dostojna proslava, a za to su najodgovorniji oni koji se bave njegovim delom, kulturna javnost i, pre svih, Ministarstvo kulture. Kapela za njegoša na Bagdali Četiri meseca posle prvih najava, Kruševljani su započeli izgradnju jedinstvene replike Njegoševe kapele na Bagdali. Njegovo preosveštenstvo episkop kruševački David položio je u četvrtak krst, povelju i četvorougaoni kamen u temelje budućeg hrama kao simbol dugovečnosti crkve posvećene svecima Georgiju i Dimitriju, a u slavu velikog državnika, vladike i pesnika - Petra Drugog Petrovića Njegoša (1813-1851)
- Naša je želja da se zvona u kapeli oglase za 90 radnih dana i to je sada sasvim izvesno - rekao je episkop kruševački David, i dodao:
- Ovaj hram biće dovoljno prostran za sve iskrene molitve.
Kruševljani su još 1978. pokušavali da izgrade repliku Njegoševe kapele, četiri leta pošto je originalno zdanje srušeno na Lovćenu. Tek 12. maja ove godine osveštan krst je na mestu gde sada već niče crkva. Eparhija i Grad Kruševac nameravaju da izgrade tri „Crkve na dlanu Balkana“.
Izgradnju prve od njih, Njegoševe bogomolje, pomogao je Ljubomir Ćurčić, uspešni privrednik iz Rusije. On je za neimarske radove dao 50.000 dolara.
- Ja sam blagosloven što učestvujem u izgradnji hrama, nastaviću i dalje da pomažem - napominje ktitor Ljubomir Ćurčić, vlasnik Kompanije „Kolstroj“. - Iako živim u inostranstvu, nisam zaboravio korene, pomažem manastir Jelene Anžujske i manastir Gradac.  Matija Bećković: Slaviće se Njegoš ali nas biti neće
[b][center]PROSLAVA dva veka Vuka u bivšoj Jugoslaviji mogla je da bude mustra kako da proslavimo i dva veka Njegoša. Mogli smo za mustru uzeti i samo ono što je tada organizovano u Srbiji i Crnoj Gori. Ali, bez objašnjenja, Njegoš se nije našao na spisku datuma koje treba proslaviti. Ako se Srbija odriče Njegoša, onda joj još samo preostaje da se odrekne svog imena. Da se zove, recimo, Azerbejdžan. Ali i oni dižu spomenike svojim velikanima. Čak je i Tito slavio 150 godina Njegoša, pa je fenomen da slobodna i nezavisna Srbija ne slavi 200.
Nema nijednog mesta u kom ne postoji Njegošev spomenik ili ulica, dom kulture ili biblioteka, u Vojvodini čak i celo mesto nosi njegovo ime - Njegoševo. Nemoguće da im Srbija nije dala znak kako mogu da proslave jubilej, da moraju da strepe od njene reakcije ako to učine. Njegoš je upleten u aktuelne događaje i svi misle da je učesnik poslednjih ratova, da je igrao ulogu u Drugom svetskom ratu, da je uvek bio na gubitničkoj strani. A on nema nikakve veze sa aktuelnim parnicama i besmislicama. Obračun sa njim je obračun sa njegovim narodom i kulturom. Nema aktuelnije reči od Njegoševe, živa je svaka njegova reč. Možda je zato treba udaviti.
Žalosno je stanje naše kulture, a nadam se, ipak, da će se nadležni u poslednjem trenutku trgnuti.
Njegoševa godina će se slaviti u srpskom jeziku i narodu, ali mi više nećemo imati priliku da pokažemo šta znamo i umemo. Slaviće se i 1.700 godina Njegoša, kao što se slavi Konstantina, ali nas više neće biti! preuzeto sa novosti.rs
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
ЛУЧА МИКРОКОЗМА Да, свагда ми драги наставниче.
Српски пјевче небом осијани.
Задатак је смјешни људска судба
Људски живот сновиђење страшно!
Човјек, изгнат за врата чудествах.
Он сам собом чудо сочињава:
Човјек, бачен на бурну брежину
Тајном руком смјелога случаја,
Сиромашан, без надзиратеља,
Под влијањем тајнога промисла -
Он се сјећа прве своје славе,
Он снијева пресретно блаженство,
Ал' његови снови и сјећања
Крију му се јако од погледа,
Беже хитро у мрачним врстама
У љетопис опширни вјечности;
Само што му тамнијем проласком
Траг жалости на душу оставе,
Те се трза бадава из ланца,
Да за собом проникне мрачности.
Човјек, бачен под облачну сферу,
Прима л' овдје оба зачатија?
Је л' му овдје двострука кол'јевка?
Је л' му земља творцем одређена
За наказу какву тајанствену
Ал' награду бурну и времену
Ал' расадник духовног блаженства?
Ах' ово је највише таина
И духовне најстрашније буре -
Овога су у гробу кључеви.
Колико сам и колико путах,
Дубокијем заузет мислима,
У цвијетно лоно природино,
Хранећи се питателним соком
Из ње сисе голе и прелестне,
Матер штедру запитива смјело:
Рад чеса је творац сатворио?
Ради л' ђеце своје многобројне,
Али ђецу за ње удовољства,
Ал' обоје једно рад другога?.....
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Црногорске владике против вештица Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о вештицама и њиховог спомена у преписци његовог претходника Петра I Петровића Његоша (1748—1830)…  Гравура из сета од 80 графика под именом "Каприци" Франсиска Гоје,
објављених 1799. године. Вештица из Горског вијенца пореклом је из Бара, у почетку је видарица па тако иде по околини и уз помоћ трава лечи људе. Потом је ставила маску пророчице и вештице па је потказала преко двадесет жена, тобожњих вештица које су народу наносиле зло. Личности Горског вијенца изненађени су овом појавом. Кнез Јанко пита Рогана: Чудна врага видите ли, браћо?/Хвала Богу има ли вјештицах? Ни прослављени јунак Вук Мићуновић није сигуран да ли постоје вештице па тражи савет од владике Данила: Ти владико знаш дубоке књиге; налазиш ли у њима вјештице? Владика Данило је на ово одлучно одговорио: Ђе вјештице, што говориш, Вуче!
Нема тога ни у једну књигу;
сврх мене се сви овде куните,
то су бапске приче и мудрости;
него лаже ова бабетина,
али може нешто друго бити. На везу овог одељка Горског вијенца и једног писма Петра I први је указао Ристо Драгићевић а детаљније ју је елаборирао Јевто Миловић, један од најтемељнијих истраживача Горског вијенца. Наиме у писму од 7. августа 1830. поп Стефан Лазаревић и сердар Марко Пламенац јавили су владици Петру I да се појавило једно дете, син неког свештеника, које потказује која је жена вештица и која је крива што је нечије дете умрло или што је неко настрадао у боју. Поп и сердар су саопштили владици и како су неке жене због тога малтретиране па су страховали да може доћи до сукоба међу братсвима и велике погибије.
Петар I је одговорио већ 9. августа 1830. писмом упућеном Марку Пламенцу, духовним и мирским главарима и старешинама као и свим осталим Црмничанима. Владика је оштро осуђивао што неки људи шире овакве гласове међу народом, варају га како би му узели новац и тиме целој заједници наносе велику несрећу (О Боже мој, чудне сљепоте, чудна безумија и чудна сујеверија и злога помишљенија! Како могу људи икакве проклете бајалице вјеровати, те ли не виде да их они за измамити коју пару варају и да им лажи за готове паре продају). На крају писма владика је исказао жаљење и разочарање што се овакво веровање проширило међу народом и прети изопштењем из Цркве и клетвом свакоме ко и даље са оваквим људима буде имао посла: Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао, и нигђе не нађох, нити ми ко каза, да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него за то, што је слијеп и зашто више лажи вјерује, него ли јевангелије Христово и Христове науке и заповиједи. Тога ради свијех вас, о Црмничани, великога и малога, мужевскога и женскога пола и возраста силнијем и страшнијем Богом Вседржитељем и честнијем крстом и пресветом Богородицом и свом силом небесном у три пута и у триста путах заклињам, да се од тога злога и пребезаконога дјела прођете, да те проклете бајалице не слушате, да к њима не идете, да их међу вама не пуштајете, да им ништа не верујете и да праву чељад не мучите. А вама свијема свештеницима у сва села и племена пишем, и властију нам од Бога даноју, најжесточајше запрештавам и говорим, да ни једному, који не би ово писмо послушао, немате никаква посла црковнога оправљати, него они и њихови домови нека остају под жестоким проклетством отлучени, тако и они свештеник, који би преко овога мога писма преступио, а праве и добре Богу препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.
istorijskabiblioteka
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 131 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
