Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 27 Maj 2020, 16:41


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 03 Maj 2013, 20:56
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Истине и заблуде о ћирилици

Slika

Истичу једни благодети традиционалног српског писма: ћирилица је део културног идентитета и у њој сваком слову одговара посебан глас и нема диграфа као латиница. Док јој, са друге стране, многи замерају неекономичност. Тачно је да текст куцан ћирилицом заузима нешто више места него када је сложен латиницом. У латиници постоји више узаних слова са једним стубом, а у ћирилици су слова четвртастија, имају два, па и три стуба, у просеку су шира.
Многи пак и даље користе латиницу под изговором да ћирилица није „блиска“ свету компјутера. То више није тачно. Доступни су нам најкоришћенији оперативни системи на српском језику и ћирилици (Виндовс Икс Пе, Виндовс Виста, Виндовс 7, Убунту Линукс), преведени најзначајнији софтверски пакети на српски језик и ћирилицу (Мајкрософт Офис, Опен Офис, Мозила Фајерфокс, Опера и други), програми за конвертовање латинице у ћирилицу, као и могућности претраживања светске мреже на српској и осталим ћирилицама.
Ипак, за ћирилицу је неопходан посебно дизајниран софтвер, пошто оригинални подржавају само латиницу. Једна од потешкоћа су линкови који копирани у ћирилици добијају рогобатан изглед, претрага на сајту зна да буде проблем...

http://konvertuj.com/


преузето са ћириловање.срб(http://xn--80adkjasvn3vc.xn--90a3ac/)


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 05 Maj 2013, 19:36
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Докле год је писаније, неће нестати.
Били бисмо тотално ненормални када бисмо то дозволили.
У осталом... нисмо као неки који не умеју да прочитају ћирилицу, а били су некада саставни део једне државе.

_________________
Slika


Vrh
Žex
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 13 Maj 2013, 21:05
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 21 Maj 2012, 21:33
Postovi: 13386
Lokacija: Čačak, Woodland County

OffLine
Internet tehnologije i upliv zapadne kulture u Srbiji bukvalno su besprovratno stavili ćirilicu u drugi plan.
Iskreno da vam kažem, ja od kako znam za sebe pišem latinicom.

_________________
Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 26 Nov 2013, 00:23
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Ћирилица, духовно богатство које нестаје


Да ли је све неизвеснија будућност српског традиционалног писма последица свеприсуства модерне технологије, или је, ипак, главни узрок одумирања ћирилице незаинтересованост дела наше јавности за ову проблематику?


У савременом свету, посредством модерне технологије, границе нестају и ствара се утисак да живимо у једном глобалном селу. Но, у том „селу“ постоји мноштво народа који љубоморно чувају свој национални идентитет, своју културу, традицију, језик и, следствено томе, своје писмо. Међу тим бројним народима који се не одричу свог идентитета, постоји један коме изгледа није претерано стало до своје традиције, језика, а посебно писма. И док су Грци, Бугари, Руси, Кинези, Арапи, Јевреји... поносни на свој језик и писмо, дотле један део српског народа наставља вишегодишњу деградацију српске ћирилице као да жели да она потпуно ишчезне.

Slika

Вредност ћирилице не почива само на њеној функционалној основи, као писма које у великој мери одговара нашем фонолошком систему. Ћирилица је, пре свега, симбол нашег духовног богатства. Њено потискивање је започето још 1918. године, а до врхунца доведено током Брозове владавине, када је ћирилица била обележена као симбол српског предратног грађанског друштва и православне Цркве, и представљана као главно обележје наводног српског национализма који је требало спречити зарад државног јединства. Стога је, под окриљем јединства, народу наметнута латиница поред које, услед небриге и непостојања самосвести у делу нашег народа, ћирилица полако ишчезава. Ћирилица, као темељ српског бића, постала је, нажалост, угрожена на свом исконском огњишту. Србија и њен главни град Београд скоро су потпуно полатињени. Латиница је окупирала све просторе, од обичних саобраћајних знакова, до дневне штампе и телевизије. Чак је и реклама за киселу воду „Књаз Милош„ написана латиницом. Заправо, ретко се могу наћи рекламе на ћирилици. Латиница је свуда. Када пролазите централним београдским улицама, посебно Кнез Михајловом, имена фирми, кафића, продавница исписани су латиницом. Међу тим мноштвом латинично исписаних назива, може се запазити по која стара занатска радња која, и поред оштре конкуренције, одолева свеопштем тренду латинштине.

Развитак информатичког друштва потпомогао је овом тренду. Непостојање целовите државне стратегије у претходном периоду (а као последице тога ни могућности избора за домаће кориснике) довело је до доминације латинице. Међутим, ако је некада и постојао проблем, данас он није техничке природе, нити су повици о томе да ћирилица није згодна за рад на рачунару основани. По оцени домаћих стручњака који се залажу за очување српског писма, савремене технологије пружају још већу погодност за употребу ћирилице у односу на предрачунарску еру. Још 1990. године, професор Србислав Букумировић је направио први програм на ћириличном писму, за аутоматизацију библиотечког пословања, док је 1994. иницирао и први скуп чија је тема била рачунарска примена ћирилице. Од тада је на ову тему одржан велики број трибина, и већина стручњака сматра да главни узрок занемаривања ћирилице нису савремене технологије или притисци, већ српски немар.

Иако су, гледајући бројчано, српски сајтови у порасту, број оних на српској ћирилици је процентуално много мањи у односу на оне уређене на латиници. Тек се у септембру 1997. појавио први српски тзв. стандардизовани ћирилични сајт. У нешто већем броју српски ћирилични сајтови почели су да се појављују 1998. када су такве сајтове отворили Епархија рашко-призренска, електронска библиотека српске културе Пројекат Растко, и Српска Православна Црква. Наредне године појавила су се још три велика ћирилична сајта: историјске свеске Српско наслеђе, сајт посвећен историји и традицији Црне Горе; Српска земља Црна Гора и електронско издање Душановог законика, док је своју ћириличну верзију сајта добио и Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић.

Данас је ситуација знатно квантитативно боља. Наиме, према статистици из прошле године, број српских сајтова је за свега две године порастао на 65 000. То је свакако за похвалу, али само по питању броја. Необјашњиво је да поједине домаће дневне новине, чији је назив написан ћирилицом, своје сајтове уређују на латиници. Генерално, коришћење ћирилице на рачунарима морало би да буде веће, јер будућност српског писма зависи и од тога колико ће бити примењено у модерним технологијама. Писмо које не пронађе своје место на интернету, засигурно је осуђено на одумирање. А стање на интернету јасно очитава стање у српском народу: апсолутну незаинтересованост дела јавности за српство и народно сећање.

Ни у култури и образовању није боља ситуација. Савремена литература се у већини штампа латиницом, иако се многе српске књиге штампане латиницом сврставају у корпус хрватског издаваштва. По питању штампања факултетских уџбеника једини изузетак, одскора, постоји на Правном факултету. Наиме, Комисија за уџбенике Правног факултета у Београду усвојила је Правилник о уџбеницима, који предвиђа да се уџбеници штампају на ћирилици, с обзиром на то да су високошколске установе дужне да, у поступку реформисања наставе у складу с принципима Болоњске декларације, усвоје стандарде у писању уџбеника.

Сведоци смо све већег присуства не само латинице, већ и енглеског језика у свакодневном животу. На све стране су натписи „схоп“, „сторе“, „фасхион“, „сале“. Онај ко је имао прилике да посети рецимо Украјину или Бугарску, могао је да запази да су скоро сви натписи на продавницама, клубовима итд. на њиховом писму. Зашто не бисмо следили пример Француске? Требало би се угледати и на Словенију, у којој држава материјално стимулише предузећа чији су натписи на словеначком језику. Међутим, код нас, не само да су натписи на латиници, већ се уместо српских израза у свакодневном говору прибегава енглеским речима, као што су лидершип, бренд, фешн... Чини се као да је постало срамота говорити српским језиком и писати српским писмом.

Све су гласнији повици да је ћирилица старомодна и примитивна. Аверзија према свему српском толико је велика да постоје људи који на све начине покушавају да понизе оне који се залажу за очување српског језика и ћирилице, те их називају разноразним погрдним именима и сврставају у некакве екстреме. Испада да је инсистирање на „одбрани ћирилице“ национализам, а не природна тежња да се очува свој идентитет и национално писмо. Чак се на интернету могу пронаћи сајтови са текстовима у којима се, наводно аргументовано, оспорава ћирилица као особеност српског националног бића. Ти „душебрижници“ нам говоре да у врлом новом свету ћирилица представља само камен о врату, те да је се треба „решити“ зарад неке тамо светле будућности. Неки наши лингвисти би, пак, да усавршавају латиницу, те измишљају нова латинична слова у тежњи да је прилагоде потребама српског језика. Други тврде да се ни у Европу не може са ћирилицом. Што је апсолутно неосновано, с обзиром на то да се бугарска Влада изборила да јединствена европска монета, поред латинице и грчког алфабета, буде написана и ћирилицом, и то онако како се пише на бугарском, тако да ће назив јединствене европске валуте у свим преводима докумената Европске уније на бугарски језик бити „евро“, а не „еуро“. То уједно значи и да ће све земље у којима се користи ћирилица моћи да користе облик „евро“ кад буду улазиле у ЕУ.

Slika

Евидентно да постојање два писма само доводи до даље поделе српског народа. У овом случају, на латиничаре и ћириличаре. Требало би напоменути да овде није реч о прогону латинице, већ о настојању да се спречи да исконско српско писмо буде протерано из своје постојбине. Наравно, не може се пренебрегнути чињеница да вера и писмо чине нераскидиву целину. Ћирилица је одувек била везана за православну веру, а латиница за римокатоличанство. Ћирилица је писмо којим се српски народ служи још од 10. века. Најстарији ћирилчки споменик, Самуилов натпис из 993. године, нађен је у Македонији, а најлепши ћирилични рукопис је свакако Мирослављево Јеванђеље. Од тада до данас, она је прошла кроз неколико фаза. Све до реформи до 19 века, за њу није у потпуности важило правило једно слово - један глас. У том периоду, ћирилица је имала и више од 40 слова. Вук Караџић је избацио све знакове који нису имали одговарајуће гласове и увео слова: ј, љ, њ, ч, џ, ђ. Вуковом реформом српска ћирилица је постала јединствена по томе што омогућава да се са 30 слова задовољи начело „један глас - једно слово“. Стога се ћирилица, као вековно писмо српског народа, мора заштитити, и то не да бисмо се разликовали од других, већ да бисмо сачували традицију и идентитет. Не смемо заборавити да су на ћирилици настала и сва значајна дела наше књижевности, историјски документи, верска литература.

Нико од Срба не тражи да се одрекну свог писма, нити је то гаранција за неку бољу будућност. Уколико се оваква негативна селекција ћирилице настави, Срби ће ЏЏИИ век дочекати без свог традиционалног и националног писма. Стога је потребна једна свеобухватна стратегија и ангажовање свих државних и националних институција, али и невладиног сектора. Један од примера рада невладиног сектора је Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“, која организује предавања, трибине, научне скупове посвећене српском писму и упозорава државне органе и институције на неизвесну будућност ћирилице.

Удружење „Ћирилица“ је објавило бројне књиге које на веродостојан начин показују да српско писмо све брже нестаје, а одговорили су и на питања зашто се то и како догађа, ко је за то највећи кривац и које су последице од потпуног губљења ћирилице из српског језика. Такође, они су заслужни и за одржавање манифестације под називом „Недеља ћирилице“, у оквиру које је, поред предавања из историје ћирилице, организована и трибина на тему „Интернет и ћирилица“.

Имајући у виду стање српског духа, на првом месту неопходан је један свеобухватни процес освешћивања, а у оквиру њега и поновног упознавања нашег народа са ћирилицом и њеној важности као особености српског културног бића. У супротном, извесно је да ће српски народ изгубити једно од најосновнијих обележја сопственог идентитета.


preuzeto sa pravoslavlje.spc.rs


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 22 Feb 2015, 21:58
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43662

OffLine
U potrazi za izgubljenom ćirilicom

Od 11.177 Dubrovčana, srpski jezik je krajem 18. veka govorilo čak 9.713 žitelja nekada slavne republike. U liturgijskim i književnim tekstovima, kao i spomenicima ćirilično pismo bilo u upotrebi

Slika
Naziv Doma srpskog društva "Dušan Silni" u Dubrovniku, s kraja 18. veka ispisan ćirilicom


OPŠTOJ antisrpskoj kampanji, posle odluke Međunarodnog suda u Hagu, koja je ovladala čitavom Hrvatskom, pridružio se nedavno i Hrvatski sabor. Izvesni gospodin Frano Matušić, na dnevni red je postavio pitanje knjigu prof. dr Zlate Bojović "Istorija dubrovačke književnosti", u izdanju "Srpske književne zadruge", u kojoj se, kako je rečeno, dubrovačka književnost i njeni pisci Držić, Gundulić i ostali, proglašavaju srpskim.

Taj isti zastupnik zatražio je od premijera Zorana Milanovića da se izjasni da li je njegova vlada reagovala povodom "imperijalističkih težnji srpske naučnice". Ubrzo je sa sabrske govornice stigao i glas premijera Milanovića.

- Ako će me svaka bezvezarija, koju je objavio nekakav polupismeni provokator terati da u Vladi Republike Hrvatske o tome govorim, onda smo mi slabi u svojoj veri o tome ko smo i šta smo. Džore Držić i Šiško Menčetić u 15. veku pisali su na čakavštini, e pa to je samo hrvatsko!

Njemu se odmah pridružio i dugogodišnji predsednik Hrvatskog PEN-a Slobodan Prosperov Novak i ovu knjigu je nazvao smešnom ali vrlo opasnom jer predstavlja "iredentistički, imperijalistički pokušaj uzimanja ne samo tuđe baštine, već i tuđe teritorije". Sve ove izjave dobile su centralno mesto u udranim informativnim emisija nacionalne televizije, a posvećeno je dosta prostora i u specijalnim emisijama.

Na sve to profesor dr Zlata Bojović je smireno reagovala i naglasila da su u njenom delu ni na jednom mestu ne spominje reč "srpski", niti da je dubrovačka književnost srpska. Nažalost, rekla je, i ovog puta moramo dobro da razmislimo o rečima našeg nobelovca Ive Andrića da je "prošlost ono što je ostalo". U Zagrebu su, po ko zna koji put pokazali da su poodavno zabravili prošlost. Zaboravili su i ono što je doskora znao i svaki srednjoškolac da je Dubrovnik nerazdvojivi deo i hrvatske i srpske istorije.

Kada su, pre neku godinu, u Hrvatskoj počeli protesti protiv ćiriličnih tabli u Vukovaru najglasniji su bili Dubrovčani. I oni su zaboravili da je upravo ćirilica vekovima bila u upotrebi baš u tom Dubrovniku. Od 1514. godine, kada je dubrovački pisar Luka P. Primojević tražio od Senata dozvolu za otvaranje štamparije koja bi štampala "i srpskim pismenima kako ih upotrebljavaju srpski kaluđeri u svojim crkvama, istim slovima kojim su bili počeli štampati Crnojevići, a štampa im je bila svugdje hvaljena i uvažena". (Miroslav Pantić, "Iz starog Dubrovnika").

Slika
Dubrovnik, danas

Ćirilica, razumljiva i za susedne srpske oblasti i za dubrovačku kancelariju, kroz sve ovo razdoblje bila je u upotrebi u liturgijskim i književnim tekstovima i na grobnim spomenicima. Prihvatili su je i elastični franjevački misionari... Iz onog što se danas dešava u Hrvatskoj prosečni Srbin teško da bi mogao pomisliti da bi pripadnici slavne dubrovačke vlastele mogli biti Srbi. Zbog toga je, možda, lako hrvatskoj državi da svojata celokupnu baštinu Dubrovnika. Gotovo ceo prošli vek hrvatski nacionalizam se svodio na stalno dokazivanje novih razlika od Srba. Zbog problema sa identitetom morali su da budu mnogo puta veći protivnici Srba od bilo koga. Naročito u Dubrovniku, da se potpuno potisne ideja da je ovaj grad sastavni deo i hrvatske i srpske istorije.
Zato, podsetićemo na dokument štampan 1898. godine u Dubrovniku. Reč je o kalendaru "Dubrovnik, za prostu 1898. godinu" - "Izdanje i naklada Srpske Dubrovačke štamparije A. Pisarević". Na samom početku ove zanimljive knjižice izdavač je doneo "nekoliko statističkih podataka o Dubrovniku" u kojima piše:

"1. Po popisu od 31. decembra 1890. općina dubrovačka ima prostora 36:26 km, a stanovništvo broji 11.177.

2. Općina sastoji se od 15 odlomaka.

3. Od Sv. Jakoba na Pločama do blizu Oboda u Konavlima i od mora do Hercegovačke granice cijeli ovaj predio obuhva- ta 22:83 km, sa 13 odlomaka."

Potom se poimenice nabrajaju sva nastanjena mesta na teritoriji Dubrovnika, zatim popis stanovništva po pripadnosti, domovini i državljanstvu. Potom sledi popis po "vjeroispovesti". Statističari iz Beča nisu propustili da zabeleže ni koliko je bilo Dubrovčana s manama.

Ovde je prilika i da podsetimo da je austrijski statističar Karl fon Cernig, još u popisu stanovništva Dubrovnika i njegove okoline (Konavle i Pelješac) 1851. i 1857. godine, napisao - da su Srbi.

Slika
Popis Austrougarske u kom se tačno vidi koji se jezik govori u Dubrovniku 1898.

Čak i austrijski diplomata Benjamin Kalaj, čiji se razvojni put kreće od srbofila do srbofoba (u Beogradu, dok je službovao kao konzul, prešao je u pravoslavnu veru i uzeo ime Srboljub, onda je, u drugoj životnoj fazi, činio sve da posvađa Srbe i Hrvate i smišljao fraze koje su koristile i 1914, pa 1941, zatim 1991. godine, a nažalost i danas se koriste diljem Hrvatske)), Dubrovnik naziva srpskim gradom.

Šta nama preostaje - da prihvatimo floskulu starog cinika da je istorija lepa žena koja se preudaje ili da krenemo u potragu za izgubljenom istorijom.


ČISTOTA SRPSKOG NARODA I NjEGOVIH OSOBINA I OBIČAJA

Slika

ISTORIJI Dubrovnika možda najbolje svedoči govor Jovana Đaje (Dubrovnik, 1846 - Beograd, 1928), Srbina katolika, poznatog novinara i publiciste, koji je važio za čoveka široke kulture. Govor je održan početkom 1913. godine.
- Kad spomenuh narod na zemljištu Dubrovačke Republike, kao jedan od najčistijih delova srpskoga naroda, moram to odmah i dokazati, pre no što pređem na odlike i osobine njegove, kao glavni predmet ovoga razgovora. Narod na zemljištu Dubrovačke Republike od doseljenja srpskoga naroda, pa sve do pre 100 godina, bio je ili u sastavu srpske države, ili u sastavu Dubrovačke Republike, koja je te pokrajine, Pelješac, Rat, Primorje, Ston i Konavle, dobila od srpskih vladalaca. Dakle nikada pod tuđinom, od kako su postale srpske države, pa sve do početka prošlog veka, kad je Dubrovnik potpao najpre za kratko vreme pod Francuze, pa 1814. godine na Bečkom kongresu stalno pod Austriju - govorio je tada Đaja.
- Osim toga, te je krajeve od tuđinskoga pridolaženja i mešavine čuvala neprimamljiva krševnost njihova i vlasteoska revnjivost dubrovačke aristokratije, kao gospodara svih zemalja u oblasti Republike. Otuda je sledovalo održavanje čistote srpskoga naroda, njegova jezika i svih njegovih osobina i običaja.

ČINjENICE IZ DECEMBRA 1890. GODINE

* Poslednjeg dana decembra 1890. godine u Dubrovniku je živelo "10.327 rimokatolika, 546 pravoslavnijeh, unijata - 1, pripadnika luteranskog obreda 15, reformisanog obreda 206, Jevreja 79, muhamedanaca - 2", a jedan žitelj se nije opredelio ni za jednu veroispovest.

* Precizni austrougarski popisavači evidentirali su stanovnike bivše slavne republike po obrazovanju, a zatim po jeziku - kako se govori u kući.

* Na pragu prve godine devete decenije devetnaestog veka, znači pre 125 godina, u Dubrovniku je srpskim jezikom govorilo 5.823, a u ostalim naseobinama ove "općine" stanje je bilo sledeće: u Gružu i Lapadu srpski jezikom je govorilo 1.028, u Brgatu Gornjem 222, u Brgatu Donjem 230, u Grbovcu 195, u Martinovićima 207, u Makošema 254, u Buićima 235, u Petračama 186, u Čelopečićima 211, u Čibačama 261, u Brašinama 284, u Zavreljama 253, u Solinama 132 i na Platama 200 stanovnika. Dakle, ukupno 9.713 žitelja u Dubrovniku i neposrednoj okolini govorilo je srpskim jezikom.


Novosti

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 17 Maj 2015, 22:32
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43662

OffLine
Фонетска ћирилица – корак испред времена

Српска фонетска ћирилица, са правилом један глас – једно слово, је модерно писмо, по времену настанка ( половина 19. века) новије од скоро свих осталих писама, од којих је, као напреднија опција писања, неупоредиво јаснија и једноставнија и за учење и за писање.
(Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша модерна ћирилица, због своје готово математичке једноставности врло погодна за интернет комуникацију,као и да може да буде врло корисно средство у процесу учења страних језика.)

Домаћа латиница, она која се још увек обилато користи у Србији и региону, због своја три двознака (lj,nj,dž) спада у недовољно фонетска писма, а због употребе „квачица“ (дијакритичких знака изнад слова) је потпуно неразумљива изван региона и само прави забуну странцима кад покушају да је читају.
Као таква никако не може служити „приближавању Европи и свету“, као што се то неосновано и олако закључивало и сугерисало.

Фонетска ћирилица, настала у доба Вукове реформе језика и правописа, је у време писања овог чланка и званично писмо Републике Србије, док је домаћа латиница са три двознака (lj,nj,dž) проглашена за званично писмо Републике Хрватске.
Обе те чињенице уважава и УНЕСКО, а тако је и према важећем ИСО-стандарду.
Те чињенице уважавају и Гугл и Фејсбук и познати светски прегледачи, као што су Фајерфокс, Гугл хром и други.

Slika

Српска савремена ћирилица се састоји од тридесет слова. У облику у каквом се данас користи, српску ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић.
Главна карактеристика српске ћирилице је да је фонетична, што значи да сваком слову одговара тачно један глас.
За учење читања текстова на српском језику је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче бројна правила писања и изузеци.
Фонетичност српске ћирилице најбоље осликава максима Вука Караџића:

Пиши као што говориш, а читај као што је написано.

Slika

За разлику од оних који потпуно неаргументовано тврде да је наша фонетска ћирилица застарело писмо, као и оних који тврде да се ради о нашем традиционалном писму, које би само тога ради, требало сачувати, став нашег Удружења je да је модерна, односно актуелна српска ћирилица писмо које је, због своје фонетичности, чак корак испред времена и да, већ и због тога, представља један од најјачих српских брендова.

Зато је коришћење фонетске ћирилице за обележавање наших фирми и робних марки, уз упоредно обележавање енглеском абецедом, а не свету неразумљивом и збуњујућом домаћом латиницом, на светском тржишту нас представља и као разумљиве (због коришћења енглеског) и, што је подједнако важно, као препознатљиве (због коришћења у свету јединственог писма – фонетске ћирилице).

У време писања овог текста те чињенице се у Србији још недовољно уважавају, а још мање користе.

Верујемо да ће такав однос према овом нашем бренду остати за нама, а да ће такво садашње понашање будуће генерације памтити као једну у низу несувислих појава у нашој новијој историји.

Slika

Уосталом наше фонетско писмо (модерну ћирилицу)је својевремено хвалио и нобеловац Џ. Б. Шо, који је тестаментом оставио пар стотина хиљада фунти ономе ко би успео да фонетизује енглеску абецеду, а у енглеском парламенту је у 19. веку изнесен предлог да оно, пошто још није било ничије, буде званично енглеско писмо.
Предлог је одбијен превасходно из финансијских разлога, јер је енглеска књижевна култура била пребогата за наглу преоријентацију на фонетско писмо.

Већ су многи странци, углавном случајно, открили погодност тог нашег писма које је својеврсни „пасворд“ за улазак у тајну изговарања било којег језика на свету.

Реализацијом одговарајућих подухвата, међу које спада и подухват нашег Удружења: „Good alphabet Ћирилица – one voice, one letter“, ће се број таквих несумњиво увећати и Србији донети имиџ јединствене и интересантне земље, а Београд ће постати познат као једина метропола у којој се за неколико дана може научити писмо помоћу којег се може исписивати сваки језик и разумети како ко говори.
Биће то и значајан допринос туристичком и другом пословању .
Укратко, наше фонетско писмо, које је и један од наших најјачих брендова, одговарајућим акцијама може постати и врло занимљива туристичка атракција.



srpskoblago

_________________
Slika Slika


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 12 Jul 2015, 15:01
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 15 Avg 2015, 23:53
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 25 Dec 2016, 00:20
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43662

OffLine
"Ćirilica će postati arhaično pismo"

Akademik i lingvista Ivan Klajn ocenio je da ćirilica kao pismo neće nestati u potpunosti, ali da joj preti opasnost da postane arhaično pismo.

Slika
Država očigledno nije zainteresovana da sačuva ćirilicu: Za početak bi svi javni spisi i zvanični dokumenti mogli da budu na ćirilici

Komentarišući poslednje istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu, Klajn je rekao da ga to ne iznenađuje jer je proces "odumiranja ćirilice" počeo još 1918. godine.

"Bila je zajednička država gde se u većini koristilo latinično pismo. Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata. Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu koja je potrebna za engleski, latinski...", rekao je Klajn za list "Danas".

Napominjući da bi država morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, Klajn je ocenio da ona nije zainteresovana za to. Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti trebalo bi da budu na ćirilici.

"Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo", istakao je Klajn.

Rezultati istraživanja pokazuju da mladi mnogo više koriste latinicu nego ćirilicu. Osobe životnog doba od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu, dok su starije osobe okrenute ćirilici i njih skoro 60 odsto u dobu od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.


vestionline

_________________
Slika Slika


Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Ћирилица писмо које одумире  |  Poslato: 25 Dec 2016, 00:25
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43662

OffLine
ФРАНЦУСКА: Ћирилица је језик анђела

Slika

1717. године je руски цар Петар I пошао у посету Француској, намеран да на том путу обавезно обиђе и стари град Ремс, традиционално место крунисања француских монарха.

Уваженом госту су римокатолички калуђери, у знак нарочитог поштовања, показали најсветију драгоценост која се чувала у храму, древну свету књигу исписану тајанственим, непознатим знацима, над којом су вековима сви француски краљеви полагали заклетву током крунисања.

Узевши у руке стари рукопис, Петар I је, на запрепашћење калуђера, почео да га чита наглас. Реч је заправо била о Јеванђељу написаном делом на црквено-словенском језику, а делом на глагољици.

Касније је откривено да је Јеванђеље доспело у Француску средином XI века и да га је донео неко из пратње Ане Јарославовне, кћери кијевског књаза Јарослава Мудрог.

Она је желела да, након удаје за француског краља Хенрија I, током крунисања положи заклетву на Јеванђељу које је донето из Русије.

Временом су сви заборавили одакле је оно доспело у Ремс и на ком језику је написано.

Французи су веровали да је текст тог Јеванђеља написан на језику анђела и били су потпуно шокирани када се испоставило да гост из «варварске земље» разуме тајанствени „рајски језик“.

Јеванђеље Ане Јарославовне се и данас чува у катедрали у Ремсу и сматра се народном светињом Француске.


vidovdanorg

_________________
Slika Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker