Ој Србијо, мила мати
Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме
Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.
Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме
Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.
Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.
Лука Сарић
Занимљивост:
ОЈ, СРБИЈО, МИЛА МАТИ
Лујо Витез Ловрић, који се у Првом светском рату борио на страни Срба и у бици код Кокарџе изгубио оба ока, сећао се касније тих дана према једној песми:
"На положају код Кокарџе, сви колико нас је било, Срби, Хрвати, Словенци, Чеси и Словаци, запевали смо песму 'Ој, Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати"."
"На положају код Кокарџе, сви колико нас је било, Срби, Хрвати, Словенци, Чеси и Словаци, запевали смо песму 'Ој, Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати"."
ДРАМА СЛЕПОГ ОФИЦИРА
Исту песму су певали 1941. године и Словенци, када су, протерани из својих домова, стигли возом на станицу у Ужице. Ни они, као ни већина Срба тада и данас, нису знали да су ти познати стихови настали безмало читав век раније.
Песму "Србији" је написао извесни Лука Сарић и први пут је објавио 1860. године. Других дела Сарићевих нема ни у једној књижевној антологији, али су зато ови његови стихови стигли у крв не само Срба, него и њихове јужнословенске браће. Све време ратовања од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су је на репертоару.
Тако су је 1915. чули и чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон када су боравили у Србији, примећујући да елегантни српски официри подједнако као и војници на штакама, тифусари и оболели од гангрене певају "О, Србијо, мила мати".
Песму "Србији" је написао извесни Лука Сарић и први пут је објавио 1860. године. Других дела Сарићевих нема ни у једној књижевној антологији, али су зато ови његови стихови стигли у крв не само Срба, него и њихове јужнословенске браће. Све време ратовања од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су је на репертоару.
Тако су је 1915. чули и чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон када су боравили у Србији, примећујући да елегантни српски официри подједнако као и војници на штакама, тифусари и оболели од гангрене певају "О, Србијо, мила мати".
ОРКЕСТАР КРАЉЕВЕ ГАРДЕ У СОЛУНУ
Пошто се опоравила, српска војска на Крфу и Виду је сваке недеље после молитве у цркви изводила уметнички програм. Једна од главних тачака била је "О, Србијо, мила мати". Одатле ју је оркестар Краљеве гарде под управом Станислава Биничког представио Француској, где се свирала уз "Марсељезу" и српску химну "Боже правде", изазивајући одушевљење слушалаца.
Оркестар је са тим репертоаром изазвао иста осећања и у Румунији, где је гостовао одмах после рата. Песму "Србији" су са великим успехом изводили и српски ђаци у Француској, заједно са химном "Боже правде", "Хеј, трубачу, с бујне Дрине", "Радо иде Србин у војнике", "Домовини" и "Бранково коло". Свирали су Срби и у Америци те победничке 1918.године. Свирали су током лета и били "звезде" по написима њујоршке штампе.[center]
Оркестар је са тим репертоаром изазвао иста осећања и у Румунији, где је гостовао одмах после рата. Песму "Србији" су са великим успехом изводили и српски ђаци у Француској, заједно са химном "Боже правде", "Хеј, трубачу, с бујне Дрине", "Радо иде Србин у војнике", "Домовини" и "Бранково коло". Свирали су Срби и у Америци те победничке 1918.године. Свирали су током лета и били "звезде" по написима њујоршке штампе.[center]
преузето са net-a