U boj krenite junaci svi Kren'te i ne žal'te život svoj Cer da čuje tvoj, Cer da vidi boj A reka Drina, slavu, hrabrost I junačku ruku srpskog sina.
Poj, poj, Drino vodo hladna ti Pamti, pričaj kad su padali Pamti hrabri stroj koji je Pun ognja, sile, snage, proterao Tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi Kako smo se hrabro borili Pevao je stroj, vojev'o se boj Kraj hladne vode Krv je tekla Krv se lila Drinom zbog slobode.
Petar Petrović-Njegoš (u Beču na Novo ljeto 1847 goda)
Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima! U nj se osam blizanacah u jedan mah iznjihaše iz kolevke Belonine i na zemlji pokazaše: Napoleon, Karlo, Bliher, knez Velinkton i Suvorov, Karađorđe, bič tirjanah, i Švarcenberg i Kutuzov. Arei je, strava zemna, slavom bojnom njih opio i zemlju im za poprište, da se bore, naznačio. Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije: u velikim narodima geniju se gnj'jezdo vije; ovde mu je pogotovu materijal k slavnom djelu i trijumfa dični v'jenac, da mu krasi glavu smjelu. Al' heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši. Evo tajna besmrtnika; dade Srbu stalne grudi, od viteštva odviknuta, u njim' lafska srca budi. Faraona istočnoga pred Đorđem se mrznu sile, Đorđem su se srpske mišce sa viteštvom opojile! Od Đorđa se Stambol trese, krvožedni otac kuge, sabljom mu se Turci kunu - kletve u njih nema druge. ............................................................... Da, viteza sustopice tragičeski konac prati: tvojoj glavi bi suđeno za v'jenac se svoj prodati! ............................................................... Pokoljenja djela sude, što je čije daju svjema! Na Borise, Vukašine opšta grmi anatema, gadno ime Pizonovo ne sm'je kaljat mjesecoslov, za Egista uprav sliči grom nebesni, sud Orestov. ............................................................... Nad svijetlim tvojim grobom zloba grdna bljuva tmuše, al' nebesnu silnu zraku što ć' ugasit tvoje duše? Plačne, grdne pomrčine - mogu l' one svjetlost kriti? Svjetlosti se one kriju, one će je raspaliti. ............................................................... Plam će vječno životvorni blistat Srbu tvoje zublje, sve će sjajni i čudesni u vjekove bivat dublje. ............................................................... Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće; al' heroje ka Požarske, divotnike i plemiće, gle, Srpkinje sada rađu! Blagorodstvom Srpstvo diše! Bježi, grdna kletvo, s roda - zavjet Srbi ispuniše!
Sa Kosova zora sviće, sviće, sviće novi dan Gračanica sva u sjaju dočekuje Vidovdan! Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša!
Sve delije od Srbije, svako srce ponosno Voli i ljubi zemlju svoju Gazimestan Kosovo Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša!
Srbadija kliče cela "Ne damo te Kosovo" To je naše uvek bilo od davnina ostalo Oj Kosovo, Kosovo zemljo moja voljena Zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša!
Sinje je more široko, široko, hladno, duboko. Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska.
Odlaze moji drugovi, drugovi srpski vitezi, u zemlju daljnu Afriku; svi nose tugu veliku.
Iz svoje zemlje prognani, po svetu blude mlađani; tuđino majko - maćijo, zbogom za navek, Srbijo!
Pa kad se more zaljulja, mahnito silno udara, svi mole Svetog Nikolu, njegovu silu na moru!
Mnogi će od njih biti plen, kad dođe švapski sumaren, mnogo je Srba propalo, u moru hladnom ostalo.
Šta li je Srbin zgrešio? Bogu se uvek molio; sedam se leta borio; u rovu slavu slavio.
Uzalud čekaš, majko ti, da ti se vojno živ vrati, more je sito - miruje; jedinca tvoga - miluje!
* Kreće se lađa Francuska je poznata pesma, „tugovanka“ sa Solunskog fronta. Spevana u Solunskom polju u logoru neraspoređenih oficira u Mikri 1917. Autor teksta pesme, a verovatno i melodije je peš.pukovnik Branislav Milosavljevid. Izvorni naslov pesme je "Izgnanici". Pesmu je prvi put je objavio u zbirci „Mač i lira“ iz 1922. godine. U izdanju iz 1930. u napomeni ističe da „Ova pesma anas svima poznata peva se sa izmenjenim tekstom“.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 171 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
