|
| Autoru |
Poruka |
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Вук Карџић и Браћа Грим Заслуге браће Грим за српску културу  Јакоб и Вилхелм су превели неколико српских народних песама и приповедака и тако их представили немачком говорном подручју и читавом свету
Браћи Јакобу (1787–1863) и Вилхелму Грим (1786–1859), који су светску славу постигли објављивањем збирке бајки „Дечје и породичне приче” пре тачно два века, припадају и велике заслуге за српску културу.
Браћа Грим су не само научили српски језик од свог савременика и пријатеља Вука Стефановића Караџића него су и преводили српску народну поезију и бајке.
Као леп гест захвалности, једно од активнијих културно-уметничких друштва Срба у Берлину, носи име „Вук Караџић – Браћа Грим”.
Књижевник, отац немачке филологије Јакоб Грим је 1824. године превео на немачки Вукову граматику, и то на основу другог, проширеног, издања те књиге објављене на српском само шест година раније.
Јакоб Грим је такође подстицао Вукову кћерку Мину да преведе српске бајке на немачки језик, а написао је и предговор у којем за Вукову збирку наводи да је дело достојно дивљења.
Јакоб и Вилхелм су доцније превели и неколико српских народних песама и приповедака и тако их представили немачком говорном подручју и читавом свету.
Вук Карџић, који је после пропасти Првог српског устанка пребегао у Аустрију, у престоници Хабзбурга упознао је Јернеја Копитара, дворског цензора словенских књига. Управо на Копитарев подстицај Вук је почео да прикупља српске народне песме, како би предочио цивилизованој Европи народно предање Срба и тим путем их заинтересовао.
На једној књижевној вечери у Берлину, по повратку из дипломатске мисије у Бечу, где је представљао Пруску, и где је и упознао Караџића, Јакоб Грим је читао српске народне песме пред колегама, литератама и лингвистима. Песник немачког романтизма Келменс Брентано их је тада уочио, забележио и потом неколицину и објавио у алманаху „Путешествије песника”.
За српску поезију и уопште Караџићев рад, Јакоб је успео да заинтересује и самог Јохана Волфганга Гетеа, на чији подстицај је српска народна поезија преведена на неколико језика. Гете је те стихове поредио са непревазиђеном „Песмом над песмама”.
Јакоб Грим је 1849. године постао члан Друштва србске словесности, а по његовој препоруци Караџић је био одликован и постао члан Пруске академије. Пепељуга са наших простора Верује се да су Браћа Грим управо од Вука Караџића дознали за бајку Пепељуга, дело Шарла Пероа (1628–1703). Српску верзију ове бајке, забележену као народну умотворину Срба, претходно је објавио Вук 1821. и њено појављивање хронолошки је претходило верзији браће Грим. преузето са politika.rs
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Вуков оглас за "Српске народне приповетке" 1853. Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао. И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме. Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине народа нашега. Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (сь пересылкою). Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте у шајну. Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме. За скупљање пренумеранта особито молим ону господу који су ми купили пренумеранте на рјечник. Вријеме пренумерације трајаће до свршетка мјесеца Јунија. Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г. Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму auf der Landstrasse, am Heumarket Nr. 517 in Wien. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар.
Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово за сад одгодио, да бих које љетос у Србији које преко пријатеља својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака. У овој ће књизи бити гдјекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и потпуњене.
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Српске народне пјесме Скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Најстарије пјесме јуначке
Свеци благо дијеле. Мили Боже! чуда великога!
Или грми, ил' се земља тресе!
Ил' удара море у брегове?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' удара море у брегове,
Већ дијеле благо светитељи:
Свети Петар и свети Никола,
Свети Јован и свети Илија,
И са њима свети Пантелија;
Њим' долази Блажена Марија,
Рони сузе низ бијело лице.
Њу ми пита Громовник Илија:
"Сестро наша, Блажена Марија!
"Каква ти је голема невоља,
"Те ти рониш сузе од образа?"
Ал' говори Блажена Марија:
"А мој брате, Громовник Илија!
"Како не ћу сузе прољевати,
"Кад ја идем из земље Инђије,
"Из Инђије из земље проклете?
"У Инђији тешко безакоње:
"Не поштује млађи старијега,
"Не слушају ђеца родитеља;
"Родитељи пород погазили,
"Црн им био образ на дивану
"Пред самијем Богом истинијем!
"Кум свог кума на судове ћера,
"И доведе лажљиве свједоке
"И без вјере и без чисте душе,
"И оглоби кума вјенчанога,
"Вјенчанога или крштенога;
"А брат брата на мејдан зазива;
"Ђевер снаси о срамоти ради,
"А брат сестру сестром не дозива."
Њој говори Громовник Илија:
"Сејо наша, Блажена Марија!
"Утри сузе од бијела лица,
"Док ми овђе благо под'јелимо,
"Отић' ћемо Богу на диване,
"Молићемо Бога истинога,
"Нек нам даде кључе од небеса,
"Да затворим' седмера небеса,
"Да ударим' печат на облаке,
"Да не падне дажда из облака,
"Плаха дажда, нити роса тиха,
"Нити ноћу сјајна мјесечина,
"Да не падне за три годинице;
"Да не роди вино ни шеница,
"Ни за цркву часна летурђија."
Кад то чула Блажена Марија,
Утр сузе од бијела лица.
Када свеци благо под'јелише:
Петар узе винце и шеницу,
И кључеве од небеског царства;
А Илија муње и громове;
Пантелија велике врућине;
Свети Јован кумство и братимство.
И крстове од часнога древа;
А Никола воде и бродове;
Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана
И три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умолише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит' обасја сјајна мјесечина:
И не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија.
Пуно време за три годинице:
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадоше људи;
А Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо,
И растави и мило и драго.
Цио остало, то се покајало,
Господина Бога вјеровало.
И осташе Божји благосови,
Да не падне леда ни снијега
До један пут у години дана;
Како онда, тако и данаске.
Боже мили, на свем тебе вала!
Што је било, више да не буде!
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића Полемика Вука Караџића и Милована Видаковића обухвата критике које је Вук Стефановић Караџић објавио о делима Милована Видаковића као и Видаковићеве одговоре на њих и његову критику Вуковог рада. Ова полемика представљала је важан догађај у историји српске књижевности јер је промењен манир писменог општења међу писцима, истакнута су нека Вукова начела у вези са језиком и књижевношћу док је Видаковићево дело под утицајем критике било делимично скрајнуто са главног тока српске књижевности. Историчари и теоретичари књижевности су на различите начине тумачили ову полемику разумевајући је као једну етапу у Вуковој борби за реформу српског књижевног језика, сукоб различитих поетика или културолошко размимоилажење.  Насловна страна другог дела Љубомира у Jелисијуму,
прво издање, Пешта 1814. године.Вук је прву рецензију Видаковићевог дела Усамљени јуноша објавио 1815. године. Критика је углавном била умерена и пре свега се бавила језичким, а сасвим узгредно књижевним питањима. Уследила су два Видаковићева одговора: један објављен 1815. године, а други објављен као Предисловије другог дела Видаковићевог романа Љубомир у Јелисијуму. Пре него што је објавио други одговор Видаковић се посаветовао са чувеним чешким филологом Јосифом Добровским, и охрабрен његовим одговором упусио се у расправљање о језичким питањима. Вук је затим написао опширан одговор у тексту познатом као Друга рецензија србска објављеном јула и августа 1817. године. Ова критика била је веома оштра а строгом суду подвргнути су како књижевни квалитети Видаковићевог дела Љубомир у Јелисијуму тако и његов језик. Вук је такође писао и одговоре на објаве за претплату које је Видаковић слао. Свој одговор Видаковић је објавио тек 1823. године као предговор трећег дела Љубомира у Јелисијуму, а на нека питања из полемике освртао се и у каснијим делима. Полемика је изазвала прилично негодовање у ондашњој српској културној средини јер је писана оштрим тоном који до тада није био присутан међу српским књижевницима. Ипак, Друга рецензија србска широко се сматра за прву књижевну критику у српској књижевности и као таква остварила је релативно велики утицај. Ток полемике Прва Вукова рецензија и Видаковићев одговор Садржаније ове књиге јест романическо; но овај повијестонравоучителни роман […] садржава у себи истини подобну приповијетку. […] што се разних намјеренија савршеног романа једног тиче, внутрење цијене његове […] на можемо се овде у дубоко упустити да покажемо да истој, иначе воопшче изредној, књижици много заиста недостаје к савршенству некон у сочиненијама вида овог. Задрћавамо себи о томе убудуће, када познија дјела његова рецензирали будемо више говорити; засад ауктору срећу за будућа дјела желећи, упућујемо га на читање добрих романа у страним језицима […] и прелазимо на чистоту језика којим је писано. Вук Караџић, Одломак из рецензије Усамљеног јуноше Милована Видаковића Прва Вукова рецензија Видаковићевог романа Усамљени јуноша објављена је у Новинама сербским Димитрија Давидовића између 17. и 22. септембра 1815. године, у три броја без потписа. Оцена романа махом је била позитивна, Вук је повољно писао о књижевном аспекту дела али је имао замерки на Видаковићев језик. Критиковао је језичке неправилности, што је донекле контрадикторно ранијем Вуковом захтеву да сваки писац пише онако како се говори у његовом крају, и Видаковићево исправљање српских језичких облика по узору на српскословенски језик. Критика језика коју Вук овде износи углавном је слична оној коју је упутио неименованим српским књижевницима у својој Граматици из 1814. године. Такође у овој рецензији Вук је настојао да Видаковићеве грешке не прикаже као нешто што је карактеристика искључиво његовог писања него као део општих прилика у српској књижевности.
Иако се ова Вукова критика може означити као прилично умерена Видаковић ју је лоше примио и одговорио је у врло оштром тону. Он је послао одговор из Пожуна (данас Братислава) где се затекао, а одговор је објављен у Давидовићевим Новинама између 20. и 22. октобра 1815. године.4 Видаковић је одговорио на све оно што му је Вук био замерио не одступајући ни од једног свог решења. Нарочито је оправдавао употребу словенских оконченија, а иначе је у Видаковићевим делима од тог времена присутан све већи утицај славенског језика. Пошто је Вук био писац Граматике Видаковић је нарочито оштро писао о овом делу. Наводи да је у питању сасвим проста граматика, према којој се книгописец не може владати. Њему су засметале и поједине критичке примедбе о самом роману. И поред тога што је одговор на Вукову критику био прилично оштар Видаковић га закључује љубазним речима: Ја Г. Вука Стефановића љубим као мојего земјака. (Рецензије које су писали српски писци с краја 18. и почетком 19. века биле су познате по изузетно благом тону и високом, готово театралном, поштовању аутора о коме се писало. Тек од Вукових рецензија тон дијалога међу српским списатељима постаће знатно оштрији.) Језичко питање у полемици и Јосиф Добровски  Јосиф Добровски (1753—1829), чешки филолог и историчар књижевности,
графика аутора Јана Вилимка, из албума знаменитих Чеха.Како се Видаковић посебно интересовао за питања о књижевном језику он је настојао да своју позицију ојача мишљењем неког општепризнатог ауторитета на пољу словенских језика. Он је одлучио да се обрати Јосифу Добровском, истакнутом чешком филологу, који је у своје време важио вероватно за највећи ауторитет на широком пољу словенске филологије. Павле Поповић напомиње да није у потпуности јасно како је Видаковић одлучио да се обрати Добровском. Наводи да га је са њим могао повезати Атанасије Стојковић који је са Добровским водио преписку. Иначе о Стојковићевом језику Добровски је изнео повољан суд у Слованци за 1815. годину где наводи како је овај пронашао средњи пут између ученог и високопарног језика Јована Рајића и језика Доситеја Обрадовића. И Видаковић је ценио Стојковићев језик па га је чак и подражавао што може бити разлог зашто се обратио баш Добровском.
Крајем 1815. или почетком 1816. године Видаковић је писао Добровском.6 Он је питао да ли треба писати простим народним језиком или га мешати са словенским. Добровски је одговорио вероватно већ марта 1816. године и то повољно по Видаковића. Он се никада није залагао за чист народни језик и препоручивао је средњи слог. Охрабрен овим мишљењем Видаковић се посветио раду на словенској граматици коју је завршио почетком 1817. године. Ова књига требало је да обухвати и словенску, као основу српске грамтике, и српску граматику пошто је Видаковић држао да је Вукова српска граматика потпуно погрешна. Други Видаковићев одговор Овакво мишљење Добровског охрабрило је Видаковића да се упусти у жешћу полемику са Вуком. Он је написао нови одговор, овај пут без изазова са Вукове стране. И поред тога Видаковић је лично према Вуку задржао добре односе па се чак претплатио на Вуков Рјечник, иако није био редовни претплатник књига. Одговор је објављен као Предисловије (Предговор) другом делу Љубомира у Јелисијуму 1817. године, а датован је 15. августом 1816. године. На почетку предговора указује на начелну узалудност прве Вукове критике, а затим прелази на критику Вуковог језичког програма за који каже да је пагубна зараза литературе наше. Даље понавља окосницу свог језичког програма да славенски треба да се пише међу ученим круговима, а да се ствари од општег интересовања пишу српски и то не онако како то чини прост свет већ тај језик треба исправљати према словенском. Требало је, како Видаковић наводи под утицајем Добровског, да средњи пут неки изаберемо. Видаковић је затим одштампао писмо чешког филолога у немачком оригиналу и у српском преводу. Одговор завршава тврдњом да би радије престао да пише него што би то чинио придржавајући се Вукове граматике. istorijskabiblioteka
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Lekovite trave
Vuk Stefanović Karadžić
Čovek bez mere
Lakomac - "pohlepnik: 1)u lakomca tri toboca. Ni u lakomca mjere, ni u psa vjere 2) u valjaonici od drveta, kao veliki lijevak u koji voda teče ozgo žlijebom, a iz njega dolje u kacu u kojoj su ćebeta koja se valjaju."
Lek za usta
Lazarkinja - "ova trava ponajviše raste u hladu, lozica joj je tanka i mekana gotovo kao u broća, a cvijet sitan bio kao u zmije oko. Govori se da je ova trava ljekovita za ranjava usta i desni." vestionline _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Kad Mujo ima dilemu
Šiba za praznik
Mladijenci - "1) U Risnu na mladijence rano ujutru biju đecu kakvom grančicom šale radi, govoreći: Pušti zlo, uzmi dobro! 2) isto što i mladenci: Mladijence u đerdek svedoše, tek venčani muž i žena, i četvrti dan po Božiću."
Dilema
Mišljeti - "misliti: Stade mišljet Sarajlija Mujo, al' će ljubit' bulu udovicu, ali onu pod prsten đevojku, ili: Stadoh mišljet' i razmišljat." vestionline _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Gvozdeni okviri i mesec oktobar
Limun harambaša
Limo - "ovako se zvao znatni naš harambaša i junak koji se pjeva u narodnijem pjesmama, a u Boci se o njemu i pripovijeda. Ja mislim da je Limo i Limun jedno ime i jedan čovjek. Koji pjevaju Limo, oni misle na Lim, tj. da je od Lima, Limljanin ili Polimac, i može biti da mu je to pravo prezime, pa Limunam da su ga prozvali poslije u primorju. U Boci više Perasta, na junoj strani, i danas se pripovijeda za jednu kuću na zalivu da je bila kula Lima harambaše: A ne vide jade isprijeka Zla junaka arambašu Lima."
Mesec oktobar
Listopad - "1) U Ratu niže Dubrovnika, lišće sa drveća, koje se onđe kupi i ostavlja, da se njime gnoje njive i vinogradi 2) u zapadnim krajevima, mjesec oktobar."
Gvozdeni okovi
Litrositi - "koga, čega - oprostiti. U Boci: Sjeku Ivu oko noga gvožđe, te ga jedva gvožđa litrosiše." vestionline _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Zmijski otrov i tanjir za zlato
Zmijski otrov
Jed - "1) ljutina: pun sam jeda 2) otrov: Dok je našla guju otrovnicu, zaklala je zlaćenim prstenom, utočila po kondira jeda, ono drugo vinom dotočila, pa ga dala svom bratu rođenom, te je svoga brata otrovala"
Tanjir za zlato
Jumak - "kao mali mosurić na čemu se zlato i svila prodaje: Mlada Mare na pendžer sjeđaše, na pendžeru sitan vezak veze, zlatom veze po bijelu platnu, al' je sivi soko doletnuo, odnosi joj na jumaku zlato; privi se Petru deliji kakono svila k jumaku".
Jedina kći
Jedinica - "1) jedina kći 2) rijetko sukono, što se tka u jednu žicu; neki ga zovu klašnje, kao što stoji i u Dušanovoj diplomi danoj manastiru Hilendaru lj. 1348, koja je sad u Karlovcima u mitroplitskoj arhivi 3) komadić, uzak kao brazda, zemlje između dvije njive". vestionline _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Švaler pod zakletvom
Gradski pokrivač
Jorgan - "jedna vrsta pokrivača za krevet. Jorgani su po varošima, a po selima se pokriva guberima i ponjavama koje žene same ču. Jorganluk - lice od jorgana".
Švaler pod zakletvom
Jurat - mladi pravnik koji je tek položio zakletvu za advokata. "U vojvodstvu, po varošima: Mojim šorom nikad blata nema, sve švaleri na štikli razneli, advokati i mladi jurati".
Pesma protiv zmija
Jeremijev dan - "U Grblju onaj koji je rad da mu onoga ljeta zmije ne dosađuju, na Jeremijev dan ujutru, lupajući oko kuće u prosulju govori: Jeremije u polje, a sve zmije u more". vestionline _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Iz Vukovog riječnika: Masne fote
Večera za vilu
Jasenak - "1) jasen od milošte, koje se slabo govori 2) u Srijemu: kažu da u oči Spasov dne noću vile otkinu vrh jasenku; zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolč hljeba i jednu čašu vode a drugu vina, kao večeru vili, pa sutridan ujutru kopaju pod jasenkom i šta nađu, crvka ili bubicu kak'u, ono dadu bolesniku te izije ili u vodi popije, kao lijek koji mu je vila ostavila. Pripovijeda se da u jasenku cvijeta noću nestana kad se uveče uzbere i ostavi gđe."
Masne fote
Jastuk - "podglavlje za spavanje 2) drvo što stoji po osovini, kod kola. 3) u arnautskijeh pištolja na tabandžetu kao mali jastučić, da luk ne bije u ruku 4) igra u Vojvodini, po varošima. Kad se igra jastuka, igrači se uhvate u kolo, a jedno stane unutra s jastukom, pa pred koga baci jastuk, s onijem se poljubi, pa onda ono iz kola uzme jastuk, a ono se uhvati na njegovo mjesto u kolo."
Tanjir za zlato
Jumak - "kao mali mosurić na čemu se zlato i svila prodaje: Mlada Mare na pendžer sjeđaše, na pendžeru sitan vezak veze, zlatom veze po bijelu platnu, al' je sivi soko doletnuo, odnosi joj na jumaku zlato; privi se Petru deliji kakono svila k jumaku." vestionline _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 29 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
