Srbija Forum
http://srbija-forum.com/

Aleksa Santic
http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=258&t=1285		 Stranica 5 od 6
Autoru:  Jana [ 24 Jun 2012, 02:04 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
PEHAR OD RUBINA


Razbio sam pehar, što je
Napaj'o me rujnog vina,
Sad zal'jevam grudi moje
Sa peharom od rubina.

Ne bi pehar za sv'jet dao,
Ni za krunu, odličje!
U bojištu za-nj bih pao -
Nek' se vrela krvca lije.

Kroz paklene muke ljute
Bez klecanja proć' bih znao,
Svih bih zala svlad'o pute
Al' pehara ne bih dao!

Slatki pehar pun milote
Sa nebom mi dušu spaja,
Slatki pehar, pun divote,
Anđelskoga punan raja!

Slatki pehar! Čim ga spazim
U duši se oganj prene,
Slatki pehar, ja ga slavim,
Slatki pehar - usne njene!


U Mostaru, 21. oktobra 1890.
Autoru:  Jana [ 24 Jun 2012, 02:05 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
KOMŠINICE


Srećan li sam! Oko mene
Anđeoski svijet:
Divne imam komšinice,
Sve do cvijeta cvijet.

Jedne riječca tako zvoni
Kô slavuja glas,
Druge zlatom preliva se
Mirisava vlas.

Treće lice zora ljubi -
Osmejak joj raj,
U četvrte na grudima
Zlaćan trepti maj.

Sve su mile, sve dražesne,
Čarobne kô nad;
Sve ih voli, sve ih ljubi
Njin komšija mlad.

Al' tek ono slatko lane,
Onaj živi plam,
Što joj crno oko krasi
Svih milina hram, -

Ono lane, onaj cvijetak
Tako ubavi
Zaplijeni mi srce, umlje
Strijelom ljubavi.


1891.
Autoru:  lOOla [ 07 Dec 2012, 16:21 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
Остајте овдје



Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.

Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њемом пољу гдје вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји кршеви и голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братски руку стеже
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије,
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није...
Autoru:  Senka [ 02 Feb 2013, 16:49 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
Ljubav


O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.
Autoru:  Jana [ 26 Feb 2013, 16:49 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
OŽIVI MENE, NOĆI...


Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ,
Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.

Jedva sam čekô na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba što nam rađa lútke.

Oživi mene, noći bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
Položi tvoje meko, toplo krilo!

Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!


1908.

Slika
Autoru:  Jana [ 26 Feb 2013, 17:20 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
NOSTALGIJA


Ja vidim, kad tajno tvoja suza pada,
Na hladnoj terasi pri sjaju mjeseca,
I tvoj glas ja čujem kako bono jeca
Na odar od svile kada kloneš mlada.

K'o robinja crna, nijema i vjerna,
Tebe moja duša prati svako doba;
Zar ne čuješ nigda uzdah k'o sa groba -
Ne osjećaš miris pelena čemerna?

U baštama tvojim ono rosa nije,
To su suze duše, što ih dugo lije
Pri sjaju zvijezda u gluhom pokoju.

U kandilu tvome to žižak ne gori,
To ti duša moja svoj blagoslov zbori
I prosipa na te tužnu svjetlost svoju.


1905.

Slika
Autoru:  Jana [ 28 Feb 2013, 00:37 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...


27. augusta 1896.

ALEKSA ŠANTIĆ

Slika
Autoru:  Вучица [ 30 Mar 2013, 12:42 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
Љубим те



Љубим ли те, ил' су гласи
Пјесме моје пуста варка?
Ја те љубим, српско чедо,
Из љубави огња жарка.

Зори, када јутром свиће
И пурпурни плашт свој шири;
Лахорићу, кад несташно
Кроз ружице мале пири;

Звјездицама, тихом ноћи
Кад појезде у висини;
Славујићу, када сјетан
Прижељкује у тишини;

Поточићу, бистром врелу,
Нека гором, дољом гласи;
Чистој роси, што круницу
Миришљавог цвијећа краси;

И тичици, кад пјевуши
Вијући се лаким летом; -
Свему велим да те љубим
Вјерне душе ватром светом.
1887.
Autoru:  lOOla [ 20 Apr 2013, 18:32 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
Бог се смиловао



Тиха ноћ је, звијезде трепте,
Међу њима мјесец сјајни;
На све стране прољетнога
Шири с' цв'јећа мирис бајни.

Сва природа стишала се,
Свака душа мирно спава,
Само тамо једну собу
жижак слаби освјетљава.

У собици тужна мајка
Покрај своје шћерке клечи,
Бога моли да с' смилује,
Да јој шћерку излијечи.

Бог милостив смилова се,
Па подиже шћерку бону.
Од радости веље мајка
На земљицу доли клону.

А више ње шћерка стаде,
Пољупцима мајку осу; -
И зорици било драго,
Па на прозор зрачак просу.

1887.
Autoru:  lOOla [ 03 Maj 2013, 19:56 ]
Tema posta:  Re: Aleksa Santic
Душа



Ја видим кад на те, топла и бијела,
Кроз твој пенџер мала мјесечина пада...
И шум сваки чујем твога одијела,
На душеке меке када клонеш млада...

Као сјенка твоја сваке те минуте
Моја душа прати и уза те дршће...
И љубице своје, чежњама осуте,
Просипа на твоју стазу и раскршће...

У баштама твојим оно роса није -
То су сузе среће што их она лије,
При сјају звијезда у тиху покоју...

У кандилу твоме када жижак цепти,
Знај, то душа моја прислужена трепти,
И просипа на те златну свјетлост своју...

1911.
Stranica 5 od 6 Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/