Slava i novac glavni aduti

Mediji u velikoj meri oblikuju vrednosni sistem mladih, određuju način ponašanja i razmišljanja srednjoškolaca



Na koga bi srednjoškolci u Srbiji voleli da liče? Čije bi čekovne kartice voleli da poseduju? Čije uspehe da dostignu? Imaju li naši tinejdžeri uopšte uzore? Na ova i još mnoga druga pitanja nastojali su da odgovore stručnjaci sa Instituta za psihologiju, koji su na inicijativu ministarstva omladine i sporta pre dve godine uradili projekat "Svakodnevica mladih u Srbiji", odnosno istraživanje o tome kako srednjoškolci provode slobodno vreme. U istraživanju je učestvovalo 2.426 učenika iz 26 srednjih škola, kako iz gimnazija, tako i iz četvorogodišnjih i trogodišnjih stručnih.

Kada je reč o uzorima, odnosno o ličnostima iz privatnog života na koje se srednjoškolci ugledaju, roditelji su neprikosnoveni. Majku je kao uzor navela gotovo trećina od onih učesnika koji su uopšte naveli uzor iz privatnog života. Kao razloge za to izdvojili su najpre njihovu dobrotu i plemenitost, pa podršku, razumevanje i ljubav koju pružaju, požrtvovanost... Očevima se divi nešto manje učenika, a najviše zbog toga što su vredni i zarađuju za porodicu.

Za najveći broj đaka rođena sestra je uzor zato što je uspešno okončala školovanje i našla dobar posao, a slično je i sa braćom, s tom razlikom što su sestre "uzornije". Među rođacima kao uzori najčešće su navođene bake, deke, tetke i ujaci. Divljenje zavređuju jer su imali uspešan život. Uzori su i prijatelji i vršnjaci, i to zbog njihovog dobrog uspeha u školi. Neke devojke kao uzor navele su i svog dečka, jer - dobro izgleda, uspešan je, uporan.

Nastavnike su navela samo 33 učenika, uglavnom zbog njihove inteligencije.

- Zatrpani smo i paparaco emisijama i paparaco časopisima. To je ono što nam se stalno servira, tako da su neke tradicionalne vrednosti izgubile na značaju. U radu smo ukazali na to da ni oni činioci koji oblikuju proces socijalizacije i utiču na usvajanja određenih vrednosti, kao što su škola ili sama porodica, nisu izvor idola iz oblasti elitne kulture, odnosno onoga što se odnosi na velike naučnike, pisce i ličnosti iz sveta kulture. Pomalo i škola i porodica gube korak sa tim, ali to je problem svuda u svetu, a ne samo u Srbiji - kaže Ivana Stepanović, istraživač Instituta za psihologiju i koordinator ovog istraživačkog projekta.

Broj stranih i domaćih javnih ličnosti, odnosno idola navedenih u istraživanju, gotovo je jednak, a preovlađuju savremenici (91 odsto) nad ličnostima iz prošlosti. Iako su se odgovori učenika raspršili na veliki broj ličnosti, najviše ispitanika (71) je kao idola navelo Anđelinu Džoli, uglavnom zbog lepote, slave i humanosti, ali i života sa Bredom Pitom.

Druga najpopularnija ličnost iz javnog života kojoj se dive srednjoškolci u Srbiji je Svetlana Ražnatović. Uzor je za 56 mladih zato što je, kako je navedeno, slavna, bogata, svi je vole i dobro izgleda. Na trećem mestu je Ana Ivanović (sa 54 glasa), na četvrtom Novak Đoković (38), na petom Vlade Divac (31). Slede Ronaldinjo (24), Isidora Bjelica (22), Džesika Alba (22), pa Tjeri Anri i Ronaldo koje je navelo po 17 učenika.

- U poređenju sa istraživanjima iz 2000. i 2004. godine, najveće promene dogodile su se u kategoriji estrade. Porastao je broj estradnih ličnosti kojima se učenici dive, ali i broj sportista, čemu su, smatram, doprineli uspesi naših tenisera. Prethodna dva istraživanja rađena su u vreme sankcija, kada naši sportisti nisu mogli da se probiju i vide. Zatim, opao je broj političara, ali ne previše. Mora se, ipak, imati u vidu i to da su dva istraživanja sa kojima smo poredili naše, rađena samo na gimnazijalcima. Naš uzorak je nešto bolji, jer je zahvatio veliki broj mladih i to iz različitih krajeva Srbije, tako da je slika uravnoteženija – kaže Ivana Stepanović.

U okviru estrade pojavila se potkategorija TV lica, u koju su svrstani TV voditelji i manekeni. Interesantno je to da je Isidora Bjelica navođena kao voditeljka, a ne kao književnica. Učenici je pominju kao uzor zbog njene otresitosti, inteligencije, elokvencije i načina života.

- Ona je najčešće navođeno TV lice, ali i nju pominje relativno mali broj učenika. Od voditelja navedeni su i Sanja Marinković, Milan Kalinić, zatim Jelena Bačić-Alimpić. Po neko se prisetio i Jovana Memedovića i Nataše Miljković. Ne samo TV i novine, nego je i Internet sve više prisutan u životima mladih, tako da ono što je aktuelno određuje način ponašanja i razmišljanja srednjoškolaca.

- U ovom istraživanju analizirali smo i obrascekako mladi provode slobodno vreme i jedan od tih obrazaca bio je - okrenutost ka svetu zabave. Primetili su to i autori u regionu. Okrenutost zabavi je globalni trend. Naravno, ima i mladih koji drugačije razmišljaju, a to zavisi od obrazovnog i socijalnog miljea iz kojeg učenik dolazi, od tipa škole, obrazovanja roditelja, socio-ekonomskog statusa porodice... – ističe naša sagovornica.

Broj političara idola u odnosu na prethodna istraživanja je manji za oko 10 odsto. Možda je zbog produžene društvene krize, ali i vremenskog udaljavanja od ratova, došlo do smanjenja interesovanja za politiku i do pada ugleda političara. Jedini iz ove kategorije, čije je ime napisalo više od deset učenika, je Zoran Đinđić, uz objašnjenje da je bio uspešan političar, da je vodio Srbiju pravim putem i bio pametan i obrazovan.

- Pad popularnosti političara pojasnili smo time da su i mediji malo skrenuli pažnju s ratova i stvari koje su bile dominantne u istraživanjima koja smo poredili, a i ljudi su se generalno umorili od politike. Političke afere postale su svakodnevica. Mladi ljudi su se od toga distancirali, što može biti poruka političarima da ne vode dovoljno računa o njima i da im ništa ne nude.

Osobe iz javnog života koje su mladi navodili kao svoje uzore klasifikovane su u nekoliko grupa, kao što su: muzičari, glumci, sportisti, osobe koje se često pojavljuju u medijima, političari, naučnici, književnici, umetnici, istorijske ličnosti, izmišljene ličnosti. Pomenuto je 55 domaćih i 57 stranih muzičara. Posle Svetlane Ražnatović, najpopularniji u ovoj kategoriji su Rijana, Viktorija Bekam, Zdravko Čolić, Avril Lavinj, Dženifer Lopes, Šakira, Bijonse, i to baš tim redom. Kao razloge mladi su najčešće navodili da su to slavne, uspešne, bogate osobe, koje uživaju u luksuzu i svi ih vole, a neki cene njihov izgled, dobar glas i način oblačenja.

U kategoriji glume, posle najčešće navođene Anđeline, solidan broj glasova dobili su Džesika Alba i Bred Pit, a od domaćih ličnosti najviše učenika opredelilo se za Mirku Vasiljević.

Evo nas sada u svetu sporta... Ana Ivanović je najčešći uzor mladih, jer je mlada, uspešna, poznata širom sveta a i, kako se navodi, zaradila je mnogo novca. Slični razlozi navode se i za Novaka Đokovića, nekoliko mladih pominje i to da je on pametan, da ima sjajan mentalni sklop i ponašanje na terenu, da je veseo i da ima smisao za humor. Vlade Divac je treći po popularnosti sportista, uz čije se ime najčešće vezuje ostvarena karijera u inostranstvu i humanitarni rad, te da je on veliki sportista i veliki čovek. Od domaćih, tu su još i košarkaš Saša Đorđević i teniserka Jelena Janković. Pomenimo da odmah za ličnostima iz estrade, koje je navelo više od polovine učenika koji imaju idole, po popularnosti slede upravo sportisti – oni su idoli trećini učenika. Iz ovoga se vidi da je sport jedina kategorija u kojoj su domaće ličnosti nešto brojnije od stranih. Od stranih sportista, kao idoli pominju se fudbaleri - brazilski Ronaldinjo, portugalski Ronaldo, francuski Tjeri Anri, engleski Dejvid Bekam. Razlozi za to su novac, slava i njihove sportske veštine.



TEK PONEKO POMINJE NAUČNIKE, PISCE...

Tek poneki učenik izjasnio se da je njegov uzor neko iz elitne kulture – naučnik ili umetnik, što je poražavajuće. To ukazuje na neuspeh škole da posreduje u izgrađivanju vrednosti koje se smatraju ključnim agensom socijalizacije i govori o bledom uticaju škole na vrednosni sistem mladih. U ranijim istraživanjima, primera radi, gotovo četvrtina učenika imala je idole iz ove sfere. Samo dva pisca – Momo Kapor i Džoana K. Rouling, dobili su po dva "glasa", a po jedan učenik dosetio se Mike Antića, Danila Kiša, Disa... kao nekoga čiji bi primer valjalo slediti. Istovremeno, u kategoriji umetnika, jedino je arhitekta Antonio Gaudi uzor dvojici učenika.

Naučnici gotovo da nikome nisu idoli, izuzmemo li Nikolu Teslu, koga nekoliko učenika smatra uzorom zbog njegove genijalnosti, doprinosa razvoju čovečanstva i pripadnosti srpskom narodu. I istorijske ličnosti nisu modeli na koje se mladi u Srbiji ugledaju - pet učenika je navelo Dražu Mihailovića kao uzor, po troje je glasalo za Če Gevaru i Tita...



TREĆINA NEMA UZORE

Trećina ispitanika nije navela uzore ni iz privatnog niti javnog života. Međutim, Ivana Stepanović kaže da ni tu naši srednjoškolci nisu izuzetak.

- I u svetu postoji solidan broj onih koji nemaju ni uzore ni idole. Trebalo bi videti šta je razlog tome i da li su to oni učenici koji smatraju da im ne treba uzor jer su sami sebi dovoljni i imaju sopstveni sistem vrednosti. Ako je to u pitanju, to nije zabrinjavajuće. Ali, bilo bi veoma opasno ako bi se ustanovilo da su to mladi ljudi koji ne vide nikoga na koga bi mogli da se ugledaju, pogotovo u svojoj okolini. Smatram da je neophodno reformisati nastavne programe, tako da znanje bude prepoznato kao ulaznica za budućnost. To se ovde još ne potencira dovoljno. Škola je ostala rigidna institucija koja ne prati ni društvo, ni vreme – ističe Ivana Stepanović.

Najpopularnije javne ličnosti su Anđelina Džoli, Svetlana Ražnatović, Ana Ivanović, Novak Đoković i Vlade Divac.

Novosti

_________________

„Фарма” атак на основне вредности

Док стручњаци упозоравају да међу учесницима ријалити програма доминирају емоционално неуравнотежени, неуротични или емоционално хладни људи са агресивним, садистичким, егзибиционистичким и психопатским тенденцијама, патолошки жељни пажње, успеха и популарности, Србија слави или куди Милоша Бојанића који је на Фарми само од премије зарадио више од триста просечних плата



Фарма, ТВ формат који је узбуркавао страсти гледалаца и тако постао најгледанији програм у историји домаће телевизије, завршена је тријумфом фолк певача Милоша Бојанића. Он је, без сумње, човек који за сто дана никог није оставио равнодушним, за гледаоце је он или понос и јунак или примитивац и лицемер. Средина не постоји, а он сам је изјавио да је „поноснији на себе од Милошa Обилића”. Иначе је у том ријалити шоу-програму сам себе називао Милошем „трећим” (после Обилића и Обреновића) што је, очигледно, одушевљавало његову публику која је потом хватала телефоне у руке и гласала не марећи да цену (високу) поруке...

Дакле, у суботу увече Милош Бојанић је постао победник Фарме (освојио сто хиљада евра плус апанажу за сваку од 15 недеља учествовања) испред другопласираног Драгана Маринковића Маце и Драгане Милошевић. Осмех који му није силазио са лица за три месеца боравка на Фарми, чак и када су га, испровоцирани његовим добро пласираним провокацијама, вређали, псовали или пљували у лице, очигледно је освојио племенита срца гледалаца...

Продукција Фарме је све учинила да међу учесницима кључа адреналин доводећи оне са дугим језиком и кратким фитиљем јер се показало да публика воли или нападаче или жртве. Оне уљудне слала је кући (Иву Смиљанић, Биљану Сечивановић, Владу Станојевића...). Много важније питање од тога како и зашто су најбоље пласирани Милош Бојанић и Драган Маринковић јесте када је то у Србији постало друштвено неприхватљиво бити пристојан?

Др сц. Зоран Миливојевић, психотерапеут, сматрада то што је у Фарми победио Милош Бојанић говори о томе ко је гледао Фарму и ко је гласао.

– Не треба ни заборавити да је он добио око трећину гласова, што значи да две трећине гледалаца нису били за њега. Бојанић је за многе архетип локалног, српског сељака, који се као у време Турака борио лукавством, дакле, готово као у народним причама о Ери и Насрадину хоџи... Он је интелигентно остварио свој циљ (јер да би човек био лукав, он мора бити и интелигентан, а интелигентан човек не мора бити и лукав), добро се припремио, пажљиво научио пропозиције Фарме и манипулисао другим такмичарима. Себе је представио као жртву и успео да током три месеца остане сабран, сконцентрисан на свој циљ – новчану награду и већу популарност. Он није губио контролу ни онда када су га најстрашније вређали јер је знао да тако осваја симпатије публике, што се онима који га вређају враћа као бумеранг. А остали учесници су му дозволили да их изманипулише – каже наш саговорник.

– Онима који нису гласали за Милоша Бојанића сметало је то што је он користио примитивне методе, док су они руралног менталитета одобравали и хвалили све шта је радио и говорио. Њима није сметало чак ни то што се хвалио својим иметком, кућама, вилом на мору, јахтом, или са 50 пари чарапа „хуго бос” са којим је, како је нагласио, дошао на Фарму, јер је тој   публици нормално да се размећеш оним што имаш.



Фарма је показала да живимо у две или чак три паралелне Србије, а поента је у томе да телевизија која емитује овај програм зарађује новац управо на овој продукцији страсти. Учесници су пажљиво изабрани међу људима који представљају непомирљиве типове личности и међу којима би владала напетост да се нађу заједно на било којем месту. А Фарма је посао! И паре гледалаца!

За телевизију постоји само један страх: да ће бити досадно и недовољно гледано и зато ће свака следећа Фарма бити интензивнији стимуланс за гледаоце. Јер ово је арена а не симулација заједничког живота где их малтретира само један – Велики брат. Волео бих да је Фарма пропала зато што је гласало само, рецимо, 12 гледалаца а сви остали су водили свој испуњени живот! Ми смо још увек друштво са израженим непријатељским емоцијама, а будућност је у грађанској толеранцији – завршава др Миливојевић.

Жарко Требјешанин, психолог, сматра да Фарма, као уосталом и сви ријалити програми, пропагира вредности тоталитарног друштва, у којем се презире приватност и где се људи намерно стављају у понижавајуће и вулгарне ситуације. То је, према његовим речима, озбиљан атак на слободу, демократска начела, елементарна људска права и темељне људске вредности. Ко су људи који пристају да учествују у ријалити емисијама, пита се Требјешанин. Реч је, пре свега, о људима жељним славе и сумњиве популарности. Они не бирају средства да буду у центру пажње и задовоље своје егзибиционистичке потребе, као и потребу за дивљењем светине. Осим тога, моћан мотив је и новац. Ови савремени гладијатори немају моралних скрупула и учиниће сваку нискост и подлост, издаће пријатеља, газиће преко мртвих, само да стигну до победе.

Ваља упозорити, додаје овај познати психолог, и на посебан ментални статус једног броја такмичара – међу којима доминирају емоционално неуравнотежени, неуротични или емоционално хладни људи са агресивним, садистичким, егзибиционистичким и психопатским тенденцијама, патолошки жељни пажње, успеха и популарности… Ове негативне моделе млади не само да имитирају, већ, што је много озбиљније, са њима се и идентификују. На тај начин се, учењем по моделу и поистовећивањем, умножава друштвено проблематично и патогено понашање, упозорава Требјешанин.

***

Гледаност Фарме

За 104 дана ТВ Пинк је емитовала укупно 646 емисија или 756 сати и 30 минута, а свакодневно преко седам сати програма са Фарме.

Бар део Фарме видело је 6.681.976 гледалаца или 95 одсто могућег аудиторијума, што значи да свако ко може да ухвати сигнал ТВ Пинк погледао бар део Фарме.

Пинк очекује званичну потврду власника лиценце да је остварила најбољи ријалити програм и на тај начин поставила стандарде за више од 40 ТВ станица из целог света..

Просечан рејтинг је 28 одсто, просечан удео у гледаности 52 одсто  – 3.266.936 гледалаца.

Просечан шер је 33 одсто, тј. 1.207.307 гледалаца у сваком минуту емитовања.

ТВ Пинк је у периоду емитовања Фарме имала 29 одсто удела у гледаности, далеко испред свих осталих телевизија.

Финале је пратило 3.548.787 гледалаца.

_________________

Farma: Visoka škola primitivizma

U vreme kada se psovke i uvrede na televiziji pokrivaju pipserima, u zemlji gde se otvara sve više sigurnih ženskih kuća, a širenje verske i nacionalne mržnje se sve češće procesuira, Milošu Bojaniću nije bilo teško da postane heroj svih protiv kojih se ove mere preduzimaju. Jer, kad već ne smeju sami da maltretiraju žene i vređaju one čije se prezime ne završava na "-ić", mogu sebi da daju oduška identifikacijom sa junakom koji sve to može.



Hvala bogu, završilo se. U subotu, 26. juna, posle 104 dana, okončana je višemesečna kolektivna agonija, zvana Farma 2. Odabrani su pobednici, podeljeni su nagradni čekovi, a učesnici, producenti i gledaoci sada mogu da zastanu i probaju da nađu odgovor na pitanje koje se svima mota po glavama: "Šta bi ovo?"

A čega sve nije bilo, zaista. Pre svega, bilo je rekordne gledanosti. Prema podacima agencije AGB Nilsen medija riserč, drugu sezonu rijaliti programa Farma u proseku je gledalo oko tri miliona ljudi, a bilo je večeri kada je broj gledalaca dostizao i po pet i šest miliona.

Polovinom maja, gledanost Farme je nadmašila sve što su piplmetri ove agencije izmerili od 2002. godine, kada je počela sa radom u Srbiji.
U činjenici da je jedan rijaliti šou oborio sve dosadašnje rekorde gledanosti nema ničeg čudnog, jer je to uobičajeno u svim zemljama gde se ovakvi programi emituju. Nije nikakvo čudo ni to što je zbog ovog programa morala da reaguje i Republička radiodifuzna agencija, jer se i to događalo u ostatku sveta koji ovakve programe prikazuje.

Protiv RTV Pink i dalje je u toku postupak koji je RRA pokrenula nakon većeg broja pritužbi građana na "ekstremno vulgarno ponašanje učesnika Farme" u noći između 22. i 23. maja, kada je došlo do prve velike svađe na imanju u Lisovićima gde se Farma snima.

Sve drugo što se događalo na Farmi i oko nje odudara od svetske prakse kada su ovakvi programi u pitanju i govori mnogo o mentalitetu i stanju duha ovog društva.

Drugu sezonu Farme u Srbiji obeležio je pobednik, Miloš Bojanić, a ostaće upamćena po podelama koje je izazvala u javnosti, po dve uništene estradne karijere, jednom ničim izazvanom uspehu i nekoliko pokušaja razularene mase da linčuje učesnike.

KOJI SI TI ČOVEK

Pođimo od pobednika. Glavnu nagradu od 100.000 evra odneo je folk pevač Miloš Bojanić. Publiku nije osvojio šarmom, duhovitošću ili snagom karaktera. Do pobede nije došao ni tako što je, poput nekih drugih pobednika u drugim rijalitijima, imao iza sebe finansijere koji su uložili novac za slanje SMS-ova kojima se glasa.

Od svih načina na koje se u ovakvim emisijama dolazi do pobede, on je odabrao da publiku "izvaćari" na najjeftiniji način, tako što je od sebe napravio žrtvu nakon što se zamerio svim ostalim učesnicima. Pobedio je čovek koji je za 104 dana uspeo da izvređa žene: "Babo, omatorila si, vuče ti se zadnjica po zemlji", "Vidi kakva si četvrtasta, ti za mene nisi žena", porodice ostalih ukućana: "Pogledaj na šta ti deca liče", "Napumpao si onu nesrećnicu na prevaru", nacionalne manjine: "Koji si ti čovek, kakvo ti je to prezime Fece?"

Dodajmo tome i hvalisanje o posedovanju šest kuća i jednog broda, 50 pari "Hjugo Bos" čarapa i garderobi koju je doneo na farmu u vrednosti od nekoliko hiljada evra, ispovest o tome kako je zamolio prijatelje da mu "nađu neku finu ženu", pa kako ta fina koju su našli ne radi, ali joj on daje platu, a svakog dana ga dočekuje sa lavorom mlake vode za pranje nogu i čašom viskija, kako je prethodnu ženu ostavio kada je utvrđeno da će joj zbog raka materice biti urađena kompletna histeroktomija, jer "šta će meni žena kojoj je dole sve povađeno"...

Kad se uzme u obzir kako se pobednik ponašao, uz činjenicu da je za takvo ponašanje dobio 36 odsto glasova publike, jasno je da nije lako biti primitivac u Srbiji danas. U vreme kada se psovke i uvrede na televiziji pokrivaju pipserima, kada se usvajaju zakoni protiv diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti, u zemlji gde se otvara sve više sigurnih ženskih kuća, a širenje verske i nacionalne mržnje se sve češće procesuira, Milošu Bojaniću nije bilo teško da postane heroj svih protiv kojih se ove mere preduzimaju.

Jer, kad već ne smeju sami da maltretiraju žene i vređaju one čije se prezime ne završava na "-ić", mogu sebi da daju oduška identifikacijom sa junakom koji sve to može. A njemu pravo da se tako ponaša daje materijalno bogatstvo koje poseduje, jedino merilo vrednosti i uspeha u očima njegovih glasača.

VRUĆE KESTENJE

Ostali učesnici reagovali su na Bojanićevo ponašanje kako su znali i umeli i u okvirima onoga što je dozvoljeno ugovorom sa producentima Farme. Doduše, kada je o ugovoru i pravilima ponašanja reč, produkcija je kršenja sankcionisala vrlo selektivno. Kada je Ivan Ivanović Đus uhvatio usnulog Bojanića za zadnjicu, diskavlifikovan je iste večeri.

S druge strane, kada su Ivan Fece i Dragan Marinković Maca Bojanića polivali vodom i pljuvali u lice (ovo poslednje uradila je i Zorica Brunclik), niko nije reagovao. Razlog je prost: incidenti u kojima su učestvovali njih troje dogodili su se u vreme kada je već bilo jasno da važe za favorite publike, dok Ivan Ivanović nikada nije bio ni blizu finala. Zarada od SMS-ova, ipak, bitnija je od poštovanja pravila.

Jedino što su ostali takmičari postigli svojim reakcijama na Bojanića bio je pad rejtinga u očima publike. Kada se, nedelju dana pred kraj, konflikt toliko zakuvao da umalo nije došlo do fizičkog obračuna između Bojanića i glumca Dragana Marinkovića Mace, farmere je posetio producent šoua Zoran Pavlović Baki.

Snimak tog razgovora nije emitovan na TV-u, ali je, slučajno ili namerno, dospeo na internet. On je došao da ih obavesti da se napolju digla velika prašina oko Farme i da produkcija i TV Pink imaju velike probleme sa RRA i da više ne mogu da se izbore sa "ovolikom količinom ludila na farmi".

Na primedbu Dragana Marinkovića da je dovde došlo jer produkcija u startu nije sankcionisala lične i uvrede na nacionalnoj osnovi, Pavlović je odgovorio da format rijalitija dopušta takvo ponašanje. Većina takmičara se u tom trenutku složila sa Ivanom Feceom Firčijem, koji je producentu predložio da, ako ne može da se izbori sa situacijom, odmah prekine program.

"Bacili ste kestenje u vatru, a sad kad je ono vruće, tražite da ga mi vadimo", rekao je Fece. Na zapažanje Zorice Brunclik da njih u kući trenutno ima osmoro, da su svi u konkurenciji u borbi za 100.000 evra, ali da se uprkos tome jedni prema drugima ponašaju normalno, dok samo jedan čovek svima pravi probleme niskim provokacijama, Pavlović je izgovorio nešto što bi moglo da bude manifest malograđanskog licemerja, ali i ključ Bojanićeve pobede: "Nije bitna provokacija, nego reakcija na nju, to pokazuje kakav si."

DOLIVANJE ULJA

Ovaj rijaliti ući će u istoriju televizijskog programa i zbog toga što je policija u nekoliko navrata sprečavala pokušaje linča pojedinih učesnika. Po scenariju, jedan od učesnika svake nedelje biva izabran za gazdu imanja. Taj ima zadatak da ode na pijacu i rukotvorine i lične predmete ostalih razmeni za sponzorske proizvode.

Za razliku od prošlog serijala, kada se ovaj deo programa odvijao na improvizovanoj pijaci u blizini farme, ovogodišnji učesnici išli su na pijacu u Barajevu. Tamošnji prodavci, ispostaviće se, verni su navijači Miloša Bojanića, pošto su ostale redovno dočekivali uzvikujući njegovo ime. Ali, izviždali su i napadali i one koji se Bojaniću nisu zamerali. Zamerili su se, međutim, nekome drugom.

GOSPODAR KARIJERA NA ESTRADI: Saša Popović

Na Farmu je prvog dana ovog programa ušlo šesnaest učesnika. Međutim, dogodilo se da sva 104 dana u ovom programu učestvuje i sedamnaesti, nevidljivi takmičar, za kog ne važi nijedno pravilo, koji nije potpisao ugovor i nije dogovorio honorar. Zove se Saša Popović, direktor Grand produkcije.

Suštinski, on je jedini pravi pobednik ovog programa i, premda verovatno nije svestan toga, u velikoj meri je odgovoran za činjenicu da su učesnicima Farme Nemanji Stevanoviću, Mileni Ćeranić i Ivanu Feceu u jednom trenutku bili ugroženi životi i lična bezbednost. Stevanović i Ćeranićeva, Popovićevi puleni i mlade zvezde Granda, inače u emotivnoj vezi, ušli su na Farmu da predstavljaju ovu kuću.

Popović nedeljom uveče na TV Pink, vodi emisiju "Narod pita", u kojoj je jedina tema Farma, a koncept se svodi na direktna uključenja gledalaca koji sa Popovićem ćaskaju o učesnicima. Bilo bi zanimljivo proveriti da li je Saša Popović ikada pročitao neku studiju o psihologiji masa i upravljanju njima, jer ako nije, onda je reč o rođenom talentu za manipulaciju istima.

Pažljivo osluškujući puls gledalaca koji su u prvim danima Farme bili zgroženi time što mlade nade Granda psuju i spavaju do podne, Popović je iz nedelje u nedelju kanalisao gnev i antipatije gledalaca, polako ih usmeravajući isključivo na mladu Ćeranićku. Dozirano je plasirao izjave o tome kako će kad izađu razgovarati sa njima dvoma, kako Stevanović ranije nije bio takav, ali da Milena izgleda izaziva takvo njegovo ponašanje, otvorio je Pandorinu kutiju, pa su obezbeđenje i policija Ćeranićku jedva odbranili od pomahnitale gomile na pijaci.

Posledično, tabloidi su počeli sa pravljenjem spiskova bivših momaka ove devojke, a u poslednjim nedeljama Farme, Popović je otvoreno govorio o mogućnosti izbacivanja ovo dvoje iz Granda. To se redovnim gledaocima, izgleda, baš dopalo. Nakon ispadanja iz Farme, Milena Ćeranić je gostovala u emisiji "Narod pita" gde je dva sata sedela i slušala kako starije gospođe koje se uključuju telefonom razjareno vrište: "Izbacite je, ona je ološ!!!" i slično, na šta je skrušeno odgovarala: "Biće onako kako moj direktor odluči."

U jednom slučaju, kada se javila gledateljka kojoj je mlada pevačica bila simpatična, Popović joj je naredio da "uradi ono zbog čega je otišla na Farmu, a nije radila": "Ajde, Milena sad pevaj." Momenat kada ga je Ćeranićeva uplašeno pogledala i pitala: "Da ustanem ili mogu sedeći?", bio je mučniji od svih svađa i incidentnih momenata na Farmi.

MILENA VS. DRAGANA

Planski uvedeni u nadi da će se upustiti u ono za čim vape svi producenti rijalitija u svetu, a to je seks, Ćeranićeva i Stevanović su u samom startu svima otvoreno stavili do znanja da im takva egzibicija pred kamerama ne pada na pamet. Ali, pošto su ušli u paketu, ispostavilo se da su pogodni za manipulaciju, pa je na Farmu naknadno uvedena Nemanjina bivša devojka, Dragana Milošević.

Njeno prisustvo baš nikako nije uticalo na dinamiku odnosa između Milene i Nemanje, ali, vazda nasmejana studentkinja turizma i igračica Granda, sa dečjim glasićem, izgledom i karakterom sušta je suprotnost temperamentnoj i brbljivoj Ćeranićki, što joj je donelo treće mesto i 20.000 evra. Da sve bude još gadnije i isplativije, prema nezvaničnim informacijama iz Granda, postoji mogućnost da o tome da li će Ćeranićeva i Stevanović ostati bez posla, na jesen odlučuju gledaoci SMS glasanjem.

No, tu nije kraj Popovićevom uticaju na publiku. Kada je shvatio da mu ovo dvoje nisu osvetlali obraz i da su daleko od moguće pobede (koja Grand produkciji donosi polovinu osvojene nagrade), preorijentisao se na favorizovanje Miloša Bojanića. Pošto se kao prvi i najveći protivnik ovog folk pevača izdvojio Ivan Fece, Popović je vrlo spremno aminovao sve uvrede koje su gledaoci upućivali na njegov račun i nadenuo mu nadimak "Firer", koji se u narodu vrlo brzo odomaćio.

Tako je Ivan Firči Fece preko noći postao simbol sveg zla na ovome svetu, noseći pri tome "strašan teret" toga što nije Srbin, a razularena masa na pijaci nije baš bila sigurna šta je, pa su ga za svaki slučaj nazivali ustašom i Turčinom, a slali su ga i nazad u Mađarsku. Ovim povodom, opet se oglasila RRA, saopštivši da će preispitati i ovaj slučaj i dodati ga postupku koji se zbog Farme već vodi protiv RTV Pink.

Međutim, kako je ulje na vatru već doliveno, pa požar više nije lako ugasiti, 26. juna, u finalnoj večeri Farme, kada je Ivan Fece stigao sa imanja u Lisovićima u studio u Šimanovcima, na ulazu ga je sačekalo tridesetak osoba, koje su ga zasule jajima i kamenicama.

Dve večeri ranije, grupa stanovnika okolnih sela, misleći da će upravo Firči ispasti te večeri i da neće stići do finala, navodno se spremala da na putu od Lisovića do Šimanovaca kamenuje automobil u kom je trebalo da bude muzičar. Srećom, ispao je Nemanja Stevanović.

Ugrožavanju bezbednosti učesnika tu nije kraj: u finalnoj večeri, jedno jaje pogodilo je i pevačicu Zoricu Brunclik, koja je izjavila da se ne oseća bezbedno i napustila studio ne sačekavši proglašenje pobednika. Jaja su letela ispred studija, ali, ni unutra nije bilo mirno.

U trenutku kada je proglašen pobednik, do drugoplasiranog Dragana Marinkovića Mace doletela je plastična flaša sa vodom. Ovo je još jedna potvrda tezi da su producenti programa pogrešno procenili uticaj na publiku i razmere popularnosti sopstvenog proizvoda, jer je studio Pinka u Šimanovcima u finalnoj večeri bio potpuno neobezbeđen.

Nakon 104 dana kolektivnog ludila, kada se u svakom vozilu gradskog prevoza, po frizerajima, kafanama, pa čak i po zubarskim ordinacijama, raspravljalo o tome ko je bolji čovek – Maca ili Bojanić, uzaludan je pokušaj da se napravi profil tipičnog gledaoca Farme.

Podaci o gledanosti, uostalom, govore da nema čoveka u Srbiji koji nije odgledao bar nekoliko trenutaka. Mesecima unazad, estradne rubrike dnevnih novina punili su isključivo događaji iz Lisovića, a psiholozi su se utrkivali da daju objašnjenja i tumačenja ponašanja učesnika.

Rekordna gledanost rijalitija, prema svetskoj praksi događa se po pravilu u sezonama kada dođe do seksa pred kamerama. U Srbiji tu vrstu masovne histerije i interesovanja nije izazvao seks, već svađe, agresija i pljuvanje.

Podeljenost gledališta lepo je ilustrovao producent Pavlović prilikom posete farmerima: "Koji Boris Tadić i Toma Nikolić, oni su za vas mala deca." Pokušaj produkcije da učesnike dozove pameti i podseti ih da je reč o igri, stigao je prekasno, kada je vrag već uveliko odneo šalu.

U tom smislu, prilično je istinita primedba Dragana Marinkovića da više nije reč o igri i da je po sredi sukob nazadnog i primitivnog naspram nekih drugih civilizacijskih vrednosti: "Ako je tvoja publika, Bojaniću, ona rulja koja jednoj devojci, Mileni Ćeranić viče: ‘kurvo’ i koja jednom Ivanu Feceu viče ‘Turčine’ i ‘ustašo’, onda sam ja presrećan što to moja publika nije i što nikada neće biti", urlao je Marinković, crven od besa i verovatno nesvesan da baš u tom trenutku obezbeđuje sebi titulu drugoplasiranog i nagradu od 30.000 evra.

b92

_________________

Rijaliti programi – trijumf banalnosti

Obično s proleća, pa sve do novogodšnjih praznika, domove ne malog broja stanovnika u regionu zaposedne armija bizarnih likova (neostvarenih pevaljki, manekenki u najavama, Playboya u pokušajima, ocvalih političara) koji za svoj glavni „kvalitet“ imaju imperativ (pre)poznatosti. „Biti poznat/a“ mantra je koju ova vesela družina stalno ima pred sobom, pri tom nijemalibroj onih koji su učešće u rijaliti programima izabrali za svoju životnu profesiju. Iz kastinga na kasting, od Velikog brata preko Farme, od svinjca do 24 sata sahrana…



Institucionalizacija dosade

Institucionalizacija dosade i banalizovanja svakog smisla – po principu onih Vorholovskih „pet minuta slave“ – ovdašnjim tabloidima pruža sjajnu priliku da „izveštavaju“ o važnim problemima, tipa: kome je (i kako) ispala sisa, šta je ko izjavio, da li će (ili neće) biti seksa – i ostalim životno bitnim temama. Gomila bizarnih likova, spremna da intimu podeli sa mnogobrojnim dokonim auditorijem, nekoliko meseci po čitave dane posvećena je ordinarnom zevzečenju – dok svake večeri TV auditorijum ima zadovoljstvo da gleda bilmeze i bilmeskinje kako spavaju.

Naravno, rijaliti programa i dokonog naroda ima širom kugle zemaljske, i nismo mi tu nikakav izuzetak – ipak, po procentu građana i građanki koji pokazuju interesovanje, odnosno koji uopšte imaju vremena da prate ovakve programe svakako prednjačimo u globalnim razmerama. Ne tako davno jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije izjavio je kako je strašno to što građani u Srbiji više veruju učesnicima Farme nego bilo kom političaru. I dok je ova konstatacija manje-višetačna, problem, naravno, leži u činjenici da niko nije ni pokušao da potraži odgovor na pitanje zašto je to tako. Koje su to vrednosti – i šta se uopšte dogodilo sa vrednostima koje se promovišu u ovdašnjim medijima, kada se ljudi radije opredeljuju za voajersko uživanje u svađama, banalnostima i dosađivanjima raznih bizarnih likova koji ni u čemu nisu ni bolji, ni pametniji ni vredniji od njih?

Tamo gde nema vrednosti

Koliko su ovi programi opasni po nešto što bi se, uslovno rečeno, moglo nazvati mentalnom higijenom jednog društva pokazaću uz pomoć jednog primera iz Velike Britanije, gde ovakvi programi postoje već više od decenije. Naime, u jednoj od poslednjih sezona britanskog Velikog brata poznat je slučaj rasne uvrede koju je jedna Engleskinja uputila svojoj rijaliti koleginici Indijki. Nakon ovog rasno inspirisanog incidenta koji se, svakako, dogodio u afektu, reagovali svi ostali učesnici šoua ali, što je mnogo bitnije, i  sami gledaoci (sa više od 14 hiljada protestnih telefonskih poziva i drastičnim padom gledanosti). Šta znači sposobnost društva da se odbrani od prostakluka i banalnosti na svojoj koži osetio je čak i tadašnji britanski premijer Gordon Braun kada je u Indiji bio prinuđen da se preznojava i odgovara na niz provokativnih pitanja postavljenih na navedenu temu.

Kod nas je stvar dakako drugačija: što više prostakluka, ličnih uvreda, incidentnih situacija i govora mržnje – tim veća i gledanost! Ukoliko tek ovlaš bacite pogledate na internet forume koji se bave ovom „problematikom“ lako ćete uočiti potpunu dominaciju komentara tipa: „Najinteresantnije mi je kad se svađaju, nema tu šta“. Zaključak se, naravno, nameće sam po sebi: tamo gde nema jasnog sistema i hijerarhije vrednosti – za vrednost može biti proglašeno bilo šta. Ovdašnjim rijaliti snobovima udvaraju i dodvoravaju se mnogi: počev od političara koji, računajući na njihovu popularnost, pojedine od njih stavljaju čak i na izborne liste – sve do prostora koji rijaliti bizarnosti dobijaju u medijima (kad kažem mediji tu, nažalost, ne mislim na žuto đubre koje se kupuje na trafici ali nisu novine – već, prevashodno, na ozbiljne i ugledne listove koji takođe nisu imuni na pomenuto tabloidno žutilo).

Sve po zasluzi?

Ukoliko svaki narod ima upravo onakvu vlast kakvu i zaslužuje – logično bi bilo da se zapitamo: da li i stanovnici Balkana dobijaju tačno onakve rijaliti programe kakve zaslužuju? Ekonomska beda, sve veći broj nezaposlenih, sklonost ka hroničnoj depresiji, tranzicione nepravde i činjenice konstantnog starenja naših društava – svakako jesu značajni faktori zbog kojih ne malibroj ljudi, bilo da to čine svesno ili ne, umesto suočenja sa sobom i vlastitim problemima, donosi odluke da se anestezira latinoameričkim sapunicama i domaćim rijaliti programima. Lično, stava sam da oni koji „spas“ od nemogućnosti rešavanja vlastitih problema traže u eskapističkom bekstvu u rijaliti banalnosti upravo i zaslužuju sve što ih je u životu snašlo. Ipak, svestan činjenice da broj ovakvih ljudi uopšte nije mali, posebno među mladima, ne mogu a da ne upozorim i na to da ovim ljudima svakako treba ponuditi pomoć. Tu pomoć pre svega treba da ponudi društvo – posebno mediji i kultura stvaranjem/afirmisanjem alternative. 

Tržište kao izgovor

Dobar broj navedenih problema svakako je nastao i nekritičkim prihvatanjem onih vrednosti (liberalnog) kapitalizma koje zastupaju tezu da odnose u jednom društvu, samim tim i kulturi, treba da reguliše tržište – odnosno princip ponude i potražnje. Na ovaj način političari su potražili alibi za vlastito nečinjenje – a mediji i kultura opravdanje za vlastitu tabloidnost. Nažalost, žrtva ovakvog odnosa (tačnije nedostatka odnosa) uvek jeste društvo.

Pošto rijaliti gledalaca svakako ima i među čitaocima Pobjede – za početak: pogledaj kroz prozor. Napolju je proleće – a ti gledaš rijaliti svinjac. Da bi ti se dogodilo istinsko životno čudo – najpre moraš da poveruješ u njega. Onda da ugasiš TV. Pokušaj – lako je. Siguran sam da se nećeš pokajati!


pobjeda.me

_________________

Čemu nas uče rijaliti programi?



Većina adolescentkinja koje redovno prate rijaliti programe na televiziji sklonije su da veruju da su bezobrazluk i laž dobri načini da se stigne do željenog cilja, pokazuju rezultati jednog američkog istraživanja.

Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.141 devojčica starih između 11 i 17 godina, pokazuje takođe, da one koje verno prate rijaliti emisije više vremena posvećuju i svom izgledu.

Njih 47 odsto ispitanih devojaka je reklo da "redovno" prati takve programe. Od tog broja njih 68 odsto je izjavilo da su bezobrazluk, sitne pakosti i rivalstvo u "ženskoj prirodi".

Čak 78 odsto devojčica smatra da je spletkarenje normalno u odnosima među ženama, dok 63 odsto tvrdi da je teško uspostaviti poverenje u svoje drugarice.

Ista anketa pokazuje i da 72 odsto devojčica koje ne propuštaju rijaliti programe, mnogo više vremena, kako same tvrde, posvećuju svom izgledu. Autori istraživanja ukazuju da anketirane adolescentkinje smatraju da su sitne pakosti i laži "glavna sredstva za postizanje cilja".

Trideset sedam odsto njih smatra da je laž potrebna da bi dobile ono što žele, isti broj njih tvrdi da drskost i bezobrazluk obezbeđuju veće poštovanje među drugaricama nego dobrota.


opusteno.rs

_________________

S media

Story

Story

Story

Smedia