|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Sobna jela
Sobnoj jeli ne odgovara pretopla prostorija, jer u takvim uslovima dolazi do opadanja iglica i izduživanja biljke
Araukarija, ili sobna jela, interesantan je višegodišnji četinar poreklom iz Južne Amerike, koja u prirodnom staništu može da dostigne visinu od 60 metara. U kućnim uslovima raste znatno sporije, pa je maksimalna visina jedan i po metar. Tokom prvih godina rasta sobnu jelu karakterišu simetrično raspoređene grane koje iz glavne stabljike rastu gotovo vodoravno. Kasnije se ova simetričnost gubi.
Sobnoj jeli ne odgovara pretopla prostorija, jer u takvim uslovima dolazi do opadanja iglica i izduživanja biljke.
U zimskim mesecima araukariji prija svetlo mesto i temperatura između pet i 15 stepeni. Kako su iglice veoma osetljive na dodir, oko biljke bi trebalo uvek da ima dovoljno slobodnog prostora kako bi se jela slobodno širila. Pri zalivanju vodite računa da se zemlja u saksiji u potpunosti ne isuši. U zimskim mesecima sobnu jelu zalivajte jednom nedeljno, ali obilno, a tokom proleća i leta dva ili tri puta nedeljno. Biljku udaljite od radijatora ili drugog izvora toplote i orošavajte je svakog drugog dana.
Sobnu jelu potrebno je presađivati svake godine, dok biljka ne dostigne visinu od jednog metra, a posle toga dovoljno je menjati samo površinski sloj zemlje dva puta godišnje. Prilikom presađivanja na dno saksije obavezno stavite sloj hidrokulture, što će omogućiti sigurno oticanje suvišne vode. Zemlja za presađivanje trebalo bi da se sastoji od listovače, livadskog zemljišta i gline, a ovoj mešavini na kraju dodajte i oštar pesak. Biljku prihranjujte osmokotnim đubrivom za četinare.
Tokom leta sobnu jelu možete držati napolju, u bašti ili na terasi, ali na senovitom mestu. Obavezno je svakog dana prskajte mlakom vodom.
Sobna jela prečišćava vazduh u stanu jer ima antibakterijsko svojstvo. Vecernje novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Dekorativna fitonija
Fitoniji odgovara polusenka ili senka. Kako joj je potreban topao i vlažan vazduh, tokom zime biljku treba orošavati nekoliko puta dnevno mlakom destilovanom vodom
Fitonije su lisno-dekorativne biljke koje lepo napreduju u staklenim posudama ili terarijumima. Među brojnim vrstama posebno je dekorativna krupnolisna fitonija sa ružičastim ili crvenim lisnim žilama, odnosno šarama, a bele lisne žile ima Fittonia argyroneura. Patuljasta fitonija je manje zahtevna biljka koja dobro podnosi uslove dnevne sobe. Listovi su ovalnog oblika sa zaobljenim ili zašiljenim vrhovima.
Fitoniji odgovara polusenka ili senka. Kako joj je potreban topao i vlažan vazduh, tokom zime biljku treba orošavati nekoliko puta dnevno mlakom destilovanom vodom i držati je u podmetaču na vlažnim kamenčićima.
Vodite računa da zemlja uvek bude umereno vlažna. Leti je zalivajte tri puta nedeljno, zimi jednom do dva puta (broj zalivanja zavisi od temperature prostorije i načina uzgajanja). Voda za zalivanje mora biti meka i sobne temperature. Od aprila do septembra prihranjuje se đubrivom za zelene biljke (đubrivo rastvoriti u tri puta većoj količini vode od propisane). Fitoniju presadite mesec dana posle kupovine, a zatim svake godine u pliću posudu. Za presađivanje se koristi mešavina plodne rastresite zemlje sa dodatkom 15 odsto rečnog peska. Na dnu posude obavezno stavite drenažni sloj. Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Toksične biljke
Neke biljke mogu da prouzrokuju alergije, a neke su i veoma otrovne, pa ne treba dozvoliti da deca beru listove niti plodove
Lepi prolećni dani idealno su vreme da budemo što više napolju, u prirodi. Međutim, neke biljke mogu da prouzrokuju alergije, a neke su i veoma otrovne, pa ne treba dozvoliti da deca beru listove niti plodove. Navešćemo nekoliko otrovnih ukrasnih biljaka koje se najčešće sreću u našim parkovima i vrtovima:
Glicinija ima velike, mirisne grozdaste cvasti plave, bele ili crvene boje. Cela biljka je otrovna jer sadrži alkaloide koji izazivaju mučninu, bolove u stomaku, dijareju i dehidrataciju.
SMS PITANjA/ odgovara Ivana Čolović, dipl. inž.
Pitajte, odgovorićemo!
1. Rododendron je odbacio lišće, a stablo je pocrnelo. Šta da radim?
Trulež stabljika rododendrona najčešće napada biljke koje se gaje na neadekvatnom zemljišnom supstratu ili koje su prekomerno đubrene i neadekvatno zalivane. Protiv svih bolesti truleži preporučuju se preventivne mere - korišćenje supstrata za rododendrone, ne obavljati duboku sadnju, pravilno zalivati i umereno đubriti biljku odgovarajućim đubrivom za rododendrone. Ako u neposrednoj blizini propale biljke imate još rododendrona preporučuje se preventivna upotreba fungicida "Previcur N" (zalivanje u koncentraciji od 0,15 %). Biljku zalivati svake treće nedelje.
2. Čime da prihranjujem limun jer odbacuje plodove?
Limun prihranjujte folijarno (preko lista) "Wuksal Super" i "Wuksal Fero", a preko zemljišta "substralom" za citruse i preventivno smanjite broj cvetova, jer veliki broj cvetova iscrpljuje biljku.
3. Koje biljke će najbolje uspevati u dnevnom boravku koji je okrenut ka severozapadu?
Veće biljke koje dobro uspevaju u polusenci ili senci su areka palma, kencija, dracena kompakta i dracena jamajka. Od biljaka srednje visine u dnevnoj sobi možete da gajite zamiokulkas, aglonemu, filadendron ksandau ili difenbahiju, a od nižih biljaka guzmaniju, ehmeju, asparagus falkatus, fitoniju, scindapsus i cvetne begonije.
4. Gde mogu da nabavim abutilon?
Abutilon možete naručiti na telefon 013/632-238, u firmi "Statua" (od ponedeljka do petka, od 9.00 do 17.00).
Naprstak je veoma dekorativna biljka sa zvonastim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima. Svi delovi biljke su otrovni. U slučaju konzumiranja javlja se mučnina, nesvestica i grčevi, ali može da dovede i do kardiovaskularnih problema, čak i infarkta.
Hortenzija spada u veoma otrovne biljke. Kod osetljivih osoba prilikom orezivanja može da izazove alergijski osip na koži, a ukoliko se konzumira bilo koji zeleni deo dovodi do mučnine i pojačanog znojenja.
Đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka, jer ima prelepe bele ili roze mirisne cvetiće. Cela biljka je otrovna jer sadrži dvadeset toksičnih glikozida. Zbog toga posle svakog dodira cveta, stabljike ili gomolja potrebno je da operete ruke. Cvet đurđevka sadrži heterozide koji utiču na rad srca, a izazivaju i mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, grčeve i bolove u ustima.
Hrizantema je izrazito otrovna biljka koja kod osetljivih osoba izaziva svrab i otoke na koži. Vrtlari je često sade da bi oterali zečeve koji izbegavaju ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava.
Oleandar je zimzelena višegodišnja biljka na kojoj je otrovan svaki deo biljke. Sadrži toksične glikozide koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Vrlo opasno je gutanje čak i jednog lista.
Rododendron je biljka koju krase prelepi beli, ružičasti, crveni ili plavi cvetovi. U slučaju konzumiranja izaziva mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, teškoće u disanju i gubitak ravnoteže.
Narcis je višegodišnja biljka koja sadrži alkaloide. Ukoliko dete zagrize ili proguta lukovicu narcisa dolazi do grčeva, dijareje, povraćanja, glavobolje i zamagljenog vida. U težim slučajevima mogu da nastupe smetnje u radu srca.
Anđeoske trubice imaju velike trubaste cvetove opojnog mirisa. Kako svi delovi biljke sadrže alkaloide skopolamin i atropin, njeno konzumiranje je izuzetno opasno. Obavezno posetite lekara.
Kala sadrži kalcijum oksalat. Cela biljka je otrovna, ali najviše list. Izaziva iritaciju kože, oticanje usta i grla, akutno povraćanje i dijareju.
Ligustrum ima otrovne bobice i lišće. Polen ligustruma izaziva astmu i ekcem, a konzumiranje bobica izaziva digestivne i nervne smetnje.
Evonimus mami jarko obojenim plodovima koji sadrže alkaloid teobromin, kafetin i gorke terpene. Gutanje plodova može da dovede do oštećenja jetre i bubrega.
Zumbul je prolećna cvetnica jakog mirisa i raskošnih boja. Otrovni deo biljke je lukovica. Kod osetljivih osoba dodir lukovice može da iritira kožu, dok konzumiranje lukovice izaziva mučninu, povraćanje i drhtavicu.
Tisa više podseća na gust grm nego na drvo. Cela biljka je otrovna jer sadrži alkaloid taksin, osim crvenog omotača koji obavija seme. Simptomi trovanja su mučnina, povraćanje, dijareja, nedostatak daha, grčevi i drhtanje. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Gardenija - simbol radosti opojnog mirisa
Nekada su se cvetovi gardenije koristili za pravljenje venčanih buketa i kao ukras u kosi devojaka. Nažalost, gardenija je veoma zahtevna biljka i teško se uzgaja u kući
Gardenija je biljka sa velikim belim cvetovima izuzetne lepote i mirisa. Nekada su se cvetovi gardenije koristili za pravljenje venčanih buketa i kao ukras u kosi devojaka. Nažalost, gardenija je veoma zahtevna biljka i teško se uzgaja u kući. Za cvetanje je neophodno obezbediti visoku temperaturu i vlažnost vazduha. Rod gardenija obuhvata šezdeset vrsta koje samoniklo rastu u Africi i Aziji. U sobnim uslovima uzgaja se samo jedna vrsta Gardenia jasminoides, koja vodi poreklo iz Kine i Japana.
Listovi gardenije su tamnozeleni. Cvetovi divljih vrsta su jednostruki, a dobijene hibridne forme imaju duple cvetove sa nekoliko slojeva latica. Gardenije se prodaju čim počnu da cvetaju, akada ih kupujete, uvek izaberite biljke sa tamnozelenim lišćem, lepog oblika, sa dosta pupoljaka i jednim, ili dva otvorena cveta. Kupuju se biljke visine 45 cm koje mogu da porastu do 120cm. Gardenija raste sporo, oko 15cm godišnje.
Beli mirisni voštani cvetovi pojavljuju se jedan za drugim, tokom leta, od maja do septembra. Miris cveta je opojan i podseća na miris jasmina. Gardenija traži svetlo mesto u toku zime, a u toku leta polusenku. U toku zimskog perioda (period mirovanja), mora da bude na temperaturi od oko 12 do 15 stepeni. U toku cvetanja minimalna noćna temperatura mora biti oko 16 stepeni, a dnevna mora biti za deset stepeni viša.
Zimi, dok miruje, dovoljno je zalivati jedanput u sedam do deset dana i to mlakom mekom vodom (najbolje proključalom i ohlađenom). Leti je zalivati svaki drugi dan.
U toku proleća i leta gardenija se prihranjuje tečnim organskim đubrivom za cvetnice, ili osmokotom za rododendrone. Povremeno joj je potrebno dodavati đubriva sa većim sadržajem gvožđa.
Listove orošavati prokuvanom mlakom vodom i izbegavati prskanje cvetova, jer mogu dobiti pege i potamneti. Vlažnost vazduha povećati stavljanjem gardenije u širi podmetač sa vodom ispunjen kamenčićima. Tokom zime ne podnosi hladnu promaju.
Gardeniju treba presaditi na proleće ukoliko je biljka prerasla saksiju, a presađivanje se obavlja jedanput u dve do tri godine. Na dnu saksije potrebno je staviti drenažni sloj. Zemlja za presađivanje treba da se sastoji od jednog dela bogate baštenske zemlje, dva dela treseta i jednog dela perlita. Zemlja mora biti kisele reakcije (ph = 5-6).
Orezivanje se obavlja u martu, da bi se održao lep oblik biljke. Biljka se može orezati i posle završetka cvetanja ujesen. Kod mladih biljaka tokom leta rezati vrhove, da bi se podstaklo grananje. Gardenija simboliše radost, a vrsta gardenija jasminoides Kleim`s Hardy pravi je ukras za vaš vrt sa svojim belim opojno mirisnim cvetovima. Raste kao zimzeleni grm koji može dostići visinu od oko 1,8 metara. Na temperaturi od minus 10 stepeni gubi listove, a na minus 15 dolazi do izmrzavanja korena. Cveta tokom juna, jula i avgusta. Cvetovi su bele boje i opojnog mirisa. Odgovara joj polusenovito zaštićeno mesto i kiselo, ili neutralno zemljište. Ukoliko ste u mogućnosti zalivajte je kišnicom održavajući zemlju umereno vlažnom (nemojte dozvoliti da se zemlja u potpunosti osuši). Nažalost, zimzelena gardenija za baštu još se ne može nabaviti kod nas. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Japanski javor - pametno i lepo drvo
U prirodi može dostići visinu do 7 metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 m do 3m
Nežan, elegantan, sa interesantnim režnjevitim i po obodu narezanim listovima, idealan je ukras malih bašti. Zato ljubitelji baštovanstva veoma cene japanski javor, drvo koje vodi poreklo iz Japana i sa Korejskog poluostrva. U prirodi može dostići visinu do 7 metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 m do 3m.
Biljka ima levkast, pečurkast, ili oblik kišobrana sa visećim gustim granama, ili sa izbočenim delovima (bonsai forme). Spektar boja lišća japanskog javora je neuobičajeno veliki. Sačinjavaju ga tonovi i nijanse od svetlozelene, narandžasto žute i crvene, do roze boje. Cveta od aprila do maja purpurno crvenim cvetovima. Japanski javor voli svetla mesta zaštićena od direktnog sunca, ili polusenovita. Zahteva plodno, umereno vlažno, slabo kiselo, ili neutralno, dobro propusno zemljište. Ukoliko ga sadite u bašti mesto mora biti zaštićeno od jakog vetra. Ukoliko ga gajite u saksiji ne smete dozvoliti da se zemlja isuši, ali treba izbegavati i suvišnu vlagu. Posle kiše treba redovno prazniti vodu iz podmetača. Japanski javor u saksiji zalivati i zimi kada su temperature iznad 0oC. Presadite ga svake treće godine, a ukoliko ostaje napolju tokom zime, saksija mora biti otporna na mraz (termoplastična saksija).
Nije mu potrebna obilna prihrana. Prihranite ga sredinom aprila spororazlažućim osmokotnim đubrivom. Orezivanje nije potrebno ukoliko ga gajite u bašti. Sredinom aprila možete ukloniti grane oštećene od mraza. Onaj u saksiji orežite ako je potrebno i to od maja do septembra. Ne sadite japanski javor na toplim i suvim mestima, jer može doći do pojave fleka braon boje, kovrdžanja i gubljenja listova. Zasadite perene sporijeg rasta da bi ste zaštitili plitko korenje od zagrevanja. Zalivanje i kvašenje tokom vrelih dana može prouzrokovati fleke na listu. Može se kombinovati sa žbunjem i patuljastim drvenastim biljkama. Visoke sorte treba posaditi izolovano. Biljka se najčešće sadi u japanskom vrtu, alpinetumima, a može se saditi i u blizini ribnjaka.
Prilikom kupovine japanskih javora treba voditi računa da su to kalemljene vrste. Sorte koje se razmnožavaju iz reznice ne rastu tako bujno. Varijeteti japanskog javora su brojni, ali se mogu svesti na dva tipa - Acer japoicum i Acer palmatum. Prva predstavlja manje drvo koje svojim izgledom podseća na žbun. Listovi su mu režnjeviti, zelenkaste boje, a u jesen jarko crveni. Veoma omiljena sorte su i Acer japonicum „Aconitifolium„ čiji list ima do jedanaest duboko urezanih delova. Nešto manje je urezano lišće ima sorta „Vitifolium“. Obe vrste mogu dostići visinu oko 3m.
Javor se smatra drvetom inteligencije i ima izuzetnu simboliku. Razmnožava se semenom, reznicama u proleće (korišćenjem hormona za oživljavanje).
Ožiljavanje reznicama obavlja se tako što se uzmu reznice sa 4 do 6 listova u rano, ili kasno proleće, (dužine oko 15cm). Mlađe, tvrđe grančice seći ravno, a gornji deo reznice iznad kolenca (pod uglom), kako biste znali šta je vrh, a šta donji deo. Ovlažene krajeve reznice umočiti donjim delom u hormonski prah za ožiljavanje drvenastih biljaka (Rhizopon A). Umesto praha možete upotrebiti i tečni hormon, ali u tom slučaju ne treba umakati kraj reznice u vodu. Tretirati samo kraj svake reznice, odnosno 2cm donjeg dela. Ašovom napravite rov dužine reznica i izaberite mesto na kojem mogu da ostanu bez pomeranja godinu dana. Pospite grub pesak na dnu rova, ukoliko je zemlja glinovita. Zabodite reznice dužine 8-10cm uspravno, tako da kosi rez bude okrenut nagore (iznad zemlje treba da ostane 3 do 5cm vršnog dela reznice). Blago pritisnite zemlju rukama oko reznica da bi se uklonili džepovi vazduha. Obavezno ih prksajte dobrim fungicidom, upotrebite, recimo, Captan. Zalivajte zemlju sa mešavinom fungicida (Previcur H), jer to sprečava pojavu truleži. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Dekorativno i otrovno bilje
Mnoge domove krase različite biljke izuzetne lepote, ali koje su otrovne u manjoj ili većoj meri. Zato je dobro da znamo koliko su opasne i na šta treba obratiti pažnju
Mnoge ukrasne biljke, čijoj se lepoti i mirisu divimo, vrlo su otrovne. Budući da su čest ukras u domu, dobro bi bilo da znamo koliko su opasne...
Ciklama je višegodišnja biljka sa mirišljavim i krupnim cvetovima, koji mogu da budu različitih boja. U celosti je otrovna, ali najopasniji je koren, jer u svom sastavu ima saponine. Ukoliko dođe u kontakt sa čovekom može da izazove brzu i jaku dijareju. Međutim, dokazano je i njeno lekovito svojstvo u lečenju skleroze i zujanja u ušima kod starijih ljudi.
Zumbul je stigao sa orijenta, vesnik je proleća, predivno miriše, a cvetovi su plave, ružičaste ili bele boje. Iako svojom lepotom pleni, trebalo bi sa njim rukovati oprezno jer je u celosti otrovan i kod osetljivih osoba može da izazove alergije.
Kantarion zbog brojnih lekovitih svojstava, od davnina se koristi u medicinske svrhe. Međutim, u poslednje vreme lekari upozoravaju na toksično dejstvo njegovih sastojaka, koji mogu da izazovu zapaljenje kože (dermatitis) i kod ljudi i kod životinja, ukoliko se unese u organizam.
Lijander je otrovna biljka, pri čemu je najveća koncentracija toksina u listovima. Međutim, on poseduje i lekovita svojstva, glikozidi lijandera koriste se kod slabe cirkulacije krvi i aritmije, a poznat je i preparat „neriolin“, koji se proizvodi u obliku tableta i rastvora.
Šimšir je žbun, odnosno nisko drvo, visoko oko jedan metar, sa snažnim korenom. Listovi na kratkim drškama su jajasto izduženi i zimzeleni. Iako se koristi kao narodni lek protiv žutice, reumatizma, nekih kožnih oboljenja, bolesti žučnog mehura, kamena u bubregu i malarije, najnovija saznanja pokazuju da bi ga trebalo izbegavati. Poseduje u većoj količini alkaloid buksin i njegove derivate, koji su otrovni, a zabeleženi su i smrtni slučajevi zbog nestručnog korišćenja.
Bršljan je drvenasta lijana, koja se pomoću vazdušnih korenova penje uz vertikalnu podlogu, ili puzi po zemlji. Listovi su kožasti, spiralno raspoređeni, sa lica tamnozeleni, a s naličja žućkasto-zeleni. Sadrže otrovnu materiju hederin, koja u malim količinama širi, a u većim skuplja krvne sudove i usporava rad srca. Ukoliko se to dogodi potrebno je brza reakcija i ispiranje želuca. S druge strane, bršljan se koristi u lečenju žuči i žutice, za iskašljavanje i regulisanje menstrualnog ciklusa, kod katara pluća, želuca i creva, bolesti mokraćnih organa, hipertenzije... Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Za predstojeće praznike dragim osobama možete da poklonite Lucky bamboo ili kućnu sreću  Prema narodnom verovanju, neke biljke donose sreću, pa za predstojeće praznike dragim osobama možete da poklonite Lucky bamboo ili kućnu sreću. Srećni bambus (Lucky bamboo) pozitivno utiče na atmosferu u domu i emocije ukućana. Samo izgledom podseća na bambus, a u stvari pripada rodu dracena. Možete je gajiti u dnevnoj ili radnoj sobi, u kancelariji, čak i u kupatilu gde mnoge druge biljke obično ne uspevaju. Ne zahteva gotovo nikakvu negu, pa je popularna sobna biljka zbog lakog održavanja. Ne traži mnogo svetla i vrlo lako se prilagođava novoj sredini. Srećni bambus najčešće se poklanja za novogodišnje praznike ili pri useljenju u novi dom. Na Dalekom istoku običaj je da se za sreću poklanjaju tri struka srećnog bambusa, za zdravlje pet, za blagostanje sedam, a za prosperitet osam strukova. Po kineskom verovanju srećni bambus donosi sreću i blagostanje u vaš dom, uspeh u poslu, pozitivno utiče na zdravlje, daje energiju ljubavnom životu, pa se preporučuje za dekoraciju uglova prostorija.  Dobro uspeva na svetlom mestu zaštićenom od direktnog sunca i u polusenci. Uzgaja se u odstajaloj vodi (1,5 do 5 cm) koju jednom nedeljno treba promeniti. Biljku nije potrebno prihranjivati. Optimalna temperatura za gajenje je od 15 do 30 stepeni. Listovi mogu da požute od suviše jake svetlosti ili hlora u vodi. Požutele listove odmah treba odstraniti da bi mogli da ih zamene novi listovi. Voda kojom zalivate bambus potrebno je da odstoji jedan dan na otvorenom. Ukoliko ga držite u vazi, vodu bi trebalo menjati jednom nedeljno jer za to vreme iscrpi sve hranljive materije iz nje. Nove izdanke možete dobiti od matične biljke tako što ćete oštrim nožem razrezati stabljiku. Gornji deo zatvorite kalemarskim voskom, a donji deo stavite u posudu sa svežom vodom da pusti žilice. Životni vek srećnog bambusa je tri do pet godina.  Kućna sreća - Zbog „tepih izgleda“ gusto zbijenih zelenih listića kućna sreća je jedna od omiljenih sobnih biljaka. Pod “kućnom srećom“ zapravo se podrazumevaju dve biljke poznate pod latinskim imenima Soleirolia soleirolii i Nertera granadensis. Soleiroila soleirolii je poreklom sa Sardinije. Odgovaraju joj sunčana mesta zaštićena od direktnih sunčevih zraka ili polusenka. Njene sitne stabljike obrasle majušnim listovima brzo se šire i ispunjavaju celu saksiju. Kućna sreća ne voli preveliku toplotu niti suv vazduh, a najbolje uspeva na temperaturi između 10 i 20 stepeni. Zemlja u saksiji potrebno je uvek da bude vlažna, ali ne preterujte sa zalivanjem jer će biljka istruliti. Voda se sipa u podmetač, a ukoliko je vazduh u prostoriji previše suv, listiće možete povremeno orošavati mlakom vodom. Izbegavajte vodu bogatu krečnjakom, jer od nje na listićima mogu ostati mrlje. Da bi imala grmolik oblik, grančice i listiće potrebno je orezivati, najbolje u rano proleće. Odsečene izdanke možete koristiti za razmnožavanje biljke - zabodite ih u mešavinu peska i treseta, redovno ih zalivajte i brzo će se ožiliti. Nertera granadensis je poznata kao koralna mahovina, jer njen gusti tepih od zelenih listića ukrašava mnoštvo narandžastih koralnocrvenih ili kremkastih bobica veličine graška, koje opstaju tokom cele zime. Potiče sa Anda i Novog Zelanda. Za uzgajanje zahteva slične uslove kao Soleiroila soleirolii - svetlo mesto (bez direktnog sunca) ili polusenku. Nikako joj ne odgovaraju temperature niže od 10 stepeni. Zaliva se iz podmetača, tokom proleća i leta dva-tri puta nedeljno, a u zimskom periodu jedanput u sedam dana (ostavite 20 do 30 minuta da pije vodu, pa višak vode prospite). Nertera zahteva visoku vlažnost vazduha, ali se ne sme orošavati. Najbolje je saksiju sa nerterom staviti na sloj vlažnih kamenčića. Presađuje se u plitku saksiju u što rastresitiji substrat. Nertera granadensis razmnožava se u proleće deobom korena ili iz semena. Kada bobice počnu da se suše treba ih pažljivo ukloniti i sačuvati dok se potpuno ne sasuše, a kasnije ih iskoristite kao seme. novosti.rs _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Biljke dekorativnih listova
U lepoti šarenih listova ukrasne koprivice možemo da uživamo od proleća do kasne jeseni. Hosta najbolje uspeva u hladovini. Koralni zvončić kraase dekorativni listovi
Hosta
Ukrasna koprivica je grmolika biljka koja krasi mnoge vrtove i terase. U lepoti njenih veoma dekorativnih šarenih listova možemo da uživamo od proleća do kasne jeseni, kada dolazi do neizbežnog opadanja lišća. Cveta tokom leta, ali cvetove treba odstranjivati da ne bi iscrpljivali biljku.
Najbolje uspeva na svetlom ili polusenovitom mestu i tada ima najintenzivnije boje na lišću, ali treba izbegavati jako podnevno sunce. Tokom proleća i leta kompost je potrebno održavati stalno vlažnim, a u zimskim mesecima biljku ređe zalivati. Ukrasnu koprivicu što češće orošavajte tokom leta, a zimi je držite u podmetaču na vlažnim kamenčićima. Najbolji period za prihranjivanje je šest nedelja posle sadnje ili presađivanja biljke, i to đubrivom za zelene biljke. Koprivici odgovara rastresita zemlja bogata tresetom i hranljivim materijama. Biljku treba presaditi dva puta godišnje, prvo u martu, a zatim u avgustu. Tokom rasta biljke potrebno je iseći vrhove da bi se sprečilo izduživanje stabljike i gubitak listova.
U zimskim mesecima koprivicu držite na svetlom mestu, najbolje na prozoru okrenutom ka jugu, pri visokoj vlažnosti vazduha i na temperaturi od 12 do 15 stepeni, uz umereno zalivanje.
Hosta spada među najlepše trajnice dekorativnih listova. Vodi poreklo iz Japana, Koreje i Kine, postoji preko sedamdeset vrsta ove biljke, a svaka sorta je drugačije boje, od jednobojnih i svetlo obojenih, do višebojnih prugastih formi. Listovi hoste su ovalni ili srcoliki, a cvetovi su beli, svetloljubičasti i ružičasti, sakupljeni u grozdaste skupine.
Biljka je veoma skromnih zahteva, najbolje uspeva u hladovini, ali dobro podnosi i polusenovit položaj. Hosti odgovara plodno i dobro drenirano humusno zemljište.
Niže vrste od 20 do 30 cm mogu se uzgajati kao pokrivač zemljišta ispod listopadnog drveća ili u kamenjarima. Pojedine vrste mogu da dostignu visinu od čak 80 cm i širinu oko jednog metra. Prilikom sadnje vodite računa da odrasle biljke imaju veoma razgranate rizome i vreže. Hoste se razmnožavaju deljenjem korena ili iz semena.
Koralnizvončić je jedna od najpopularnijih zimzelenih trajnica za polusenovite položaje u vrtu. Krase je lepi, dekorativni listovi i graciozni cvetovi. Boja lista može biti svetlozelena, sivozelena, tamnozelena, tamnocrvena, bakarnocrvena i smeđa. Kod nekih vrsta izraženi su lisni nervi, a kod drugih listovi imaju metalni sjaj, što ove biljke čini još lepšim. U vreme cvetanja, od maja do jula, osim dekorativnih listova biljku dodatno ulepšavaju cvetići koji imaju oblik zvončića i nalaze sa na dugim razgranatim cvetnim stabljikama. Cvetići mogu biti bele, roze ili crvene boje. Posle precvetanja odrežite cvetne drške.
Da bi biljka dobro napredovala potreban joj je polusenovit položaj i plodno, blago kiselo, umereno vlažno i dobro drenirano zemljište. Koralne zvončiće redovno zalivajte u vreme suše, pa ukoliko ima vlage podneće i sunčani položaj. Biljka se prihranjuje dodavanjem komposta u ranom prolećnom periodu. Ukoliko tokom zime nastupi smena hladnog i toplog vremena, lišće će verovatno da uvene, ali to ne bi trebalo da vas brine jer će se na proleće pojaviti novo. Koralni zvončić relativno lako može da podnese temperature do minus 15 stepeni. Međutim, ukoliko period niskih temperatura traje duže, biljku obavezno zaštite granjem četinara. Prilikom sadnje koralni zvončić posadite dublje zato što će korenova bala vremenom da se povećava prema gore. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Cveće koje voli sunce
Ukoliko imate baštu ili terasu koja je izložena suncu, za ulepšavanje predlažemo da zasadite neku od cvetnica koje vole sunce.
Kalibraha (Million bells) je ljupka biljka sa brojnim cvetićima, pa u visećoj korpi izgleda kao cvetna lopta. Na sunčanom mestu, uz redovno zalivanje i prihranu, listovi se gotovo neće videti od cvetova svih duginih boja.
Vanilin žbun (Heliotropium) je biljka koja cveta od sredine maja do kraja oktobra, cvetovi su od ljubičaste do tamnoplave boje, sitni i sakupljeni u krupne štitaste cvasti koje mirišu na vanilu. Biljka može da izraste od 30 do 60 centimetara i dobro podnosi visoke temperature. Kako cvetovi brzo propadaju na kiši preporučuje se da se gaji na terasi koja ima nadstrešnicu. Tokom vrelih dana redovno je zalivajte, jer biljka ne sme da ostane bez vode. Vanilin žbun se prihranjuje jednom nedeljno đubrivom za balkonske cvetnice. Precvetale cvetove redovno odstranjujte jer ćete tako ubrzati formiranja novih. Biljka može da prezimi na temperaturi od 5 do 10 stepeni.
Scaveola (Fan plants) je puzavica gustog rasta koja može da dostigne dužinu oko dva metra. Cveta tokom celog leta, bez pauze. Odgovara joj svetlo mesto, preporučuje se sadnja u tresetnu zemlju, koju je neophodno održavati umereno vlažnom. Prihranjuje se đubrivom sa niskim sadržajem fosfora. Može da se gaji kako u bašti tako i u visećoj korpi.
Sena (Cassia) je žbunasta biljka sa veoma dekorativnim žutim cvetovima sakupljenim u grozdaste cvasti. Cveta od juna do avgusta. Odgovara joj sunčano mesto i blago kiselo zemljište, prihranjuje se jednom nedeljno. Na proleće biljku treba orezati da bi imala lepšu formu. U zimskim mesecima biljka često ostaje bez lišća zbog slabog osvetljenja. Sena se može gajiti i kao kućna ukrasna biljka, a tokom leta na terasi ili balkonu.
Gazanija ima izdužene listove, savijene po ivici. Listovi su zeleni s lica, a s naličja dlakavi, gotovo beli. Cvetovi gazanije sakupljeni su u glavice koje se nalaze na drškama, kraćim od listova. Cvetovi su beli, žuti, narandžasti, bakarno- crveni, roze ili ljubičasti sa prelivima duž latica, tako da nijedan cvet nije isti. U sredini cveta nalazi se tamni prsten. Cveta od proleća do kasne jeseni. Cvetovi gazanije otvaraju se samo po sunčanom danu, a kada sunce zađe cvetovi se zatvaraju, zbog čega biljku nazivaju i "sunčica". Zaliva se na tri-četiri dana, ali ne preobilno. Prirodna voštana prevlaka na listu odlično je štiti od brzog sušenja, kao i od bolesti. Prihranjuje se mineralnim đubrivom za cvetnice.
Gailardija (Cocarda) raste kao kompaktan žbun visine od 30 do 90 cm. Cvetovi su žuto-crvene boje, prečnika 10 cm i podsećaju na cvet margarete. Gailardija najbolje uspeva na sunčanim mestima i dobro propusnom humusnom zemljištu. Prihranjuje se osmokotnim đubrivom za cvetajuće biljke. Ukoliko redovno uklanjate precvetale cvetove, biljka će cvetati sve do jeseni.
Hajdučka trava (Ahilea) - Prema legendi, rane pergamskog kralja Telefusa mogao je izlečiti samo onaj ko ih je naneo. Ahil. Koji je ranio kralja, rane je zacelio hajdučkom travom, pa je otuda biljka dobila naziv Ahilea. Osnovna vrsta ima bele cvetove, dok ukrasni oblici imaju najčešće žute i ružičaste cvetove sakupljene u štitastu cvast. Hajdučka trava cveta tokom juna i jula. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Bugenvilija - mediteranska lepotica Podseća na toplo leto i mediteranske bašte. Obično se kupuje u cvetu, namotana na žičani obruč ili drvene merdevine Živopisne, puzave krošnje u svim nijansama ljubičaste, crvene, ružičaste, žute i bele boje prekrivaju zidove i terase gotovo svake kuće na moru Bugenvilija ili bogumila podseća na toplo leto i mediteranske bašte. Živopisne, puzave krošnje u svim nijansama ljubičaste, crvene, ružičaste, žute i bele boje prekrivaju zidove i terase gotovo svake kuće na moru. Obično se kupuje u cvetu, namotana na žičani obruč ili drvene merdevine. Vodi poreklo iz amazonskih šuma Južne Amerike, odakle je sredinom 19. veka preneta u Evropu.
Opis biljke - Bogumila je drvenasta penjačica, izuzetnih dekorativnih svojstava. Biljka veoma brzo raste, pa može da dostigne visinu od šest metara, a u kućnim uslovima tri. Na granama se nalaze brojni polusavijeni trnovi, dok se cvetovi razvijaju na vrhovima izbojaka i formiraju prekrasne metlice kremkasto-bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Biljka cveta od juna do kraja oktobra. U sobnim uslovima bugenvilija cveta tokom leta i rane jeseni.
Svetlost i temperatura - Ukoliko želite da biljka ima što više cvetova, najmanje pet sati moda da bude izložena direktnom suncu. Tokom leta možete da je držite na južnoj strani terase, ali na mestu zaštićenom od vetra. Biljka neće da cveta ukoliko se nalazi na polusenovitom mestu. U letnjim mesecima potrebno joj je toplo mesto, a tokom zime svetlo i prohladno (temperatura od pet do 10 stepeni), kada gubi lišće, da bi na proleće poterala novo.  Zalivanje - Bugenviliju zalivajte leti bar tri puta nedeljno, a u zimskim mesecima ostavite da se zemlja prosuši između dva zalivanja. Možete je zalivati tvrdom vodom, jer dobro podnosi krečnjak, ali višak vode iz podloška obavezno prospite posle 15 minuta, da ne bi došlo do truljenja korena. U vreme cvetanja prskajte je na nekoliko dana, ali pazite da ne pokvasite cvetove. Biljku prihranjujte đubrivom za cvetnice na svakih 14 dana, do kraja avgusta, a povremeno dodajte i đubrivo sa većim sadržajem gvožđa i magnezijuma.
Presađivanje - Bugenvilija se presađuje u proleće, u istu ili za broj veću saksiju (bolje cveta u maloj saksiji). Na dno nove saksije obavezno stavite drenažni sloj, štapićem ili olovkom odstranite iscrpljenu zemlju, ali pazite da ne oštetite koren. Ukoliko je biljka prevelika, makazama orežite najduže korenje, biljku stavite u sredinu saksije i dopunite novom zemljom, pa je ostavite u hladu dva dana bez zalivanja, da bi se pospešilo ukorenjivanje. Zemlja za presađivanje trebalo bi da bude rastresita (baštenska zemlja, tresetna mahovina, pesak).  Orezivanje - Bogumilu je potrebno da orežete ukoliko želite da ograničite njenu veličinu i podstaknete žbunast rast. Orezivanje glavnih grana obavite u februaru. Orežite rastući vrh neposredno iznad lista ili lisnog pupoljka, tako da ostane 5-7 cm novog izdanka. Biljku orežite kada se brakteje sasuše, tako da podsećaju na pergament. Makaze postavite na 20-30 cm ispod cvasti, pa odsecite ne samo stare cvetne stabljike nego i malo više od cveta. Bugenvilija će se ponovo razgranati, a svaka grana posle 3-4 nedelje imaće nove cvetove. Tako ćete od juna do oktobra imati predivnu biljku raskošnih cvetova, a pri tome neće ići u visinu.
Razmnožavanje - Biljku možete da razmnožavate reznicama, korenovim izdancima, povaljenicama ili kalemljenjem. Ipak, najbolje je da kupite već oformljenu biljku, a da razmnožavanje prepustite stručnjaku. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 29 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
