Tigar (Panthera tigris) je najveća i najjača mačka na svetu. Živi u azijskim džunglama, u Sibiru i jugoistočnoj Aziji. Pripada carstvu sisara.

Osobine

Rasprostranjenost

Tigar živi od Indije na istok do Kine i Jugoistočne Azije, a prema severu do Amura i dalje do istočno Sibira. Od ostrva u Jugoistočnoj Aziji danas živi još samo na Sumatri, dok je na drugim velikim indonezijskim ostrvima istrebljen.

Nekada je živeo i zapadno od Indije, preko prednje Azije do Turske, no tu je najverojatnije istrebljen još od 1970-ih godina prošlog veka.

Tigrovi su pre svega šumske životinje, jer im je za lov prikradanjem potreban šumski podrast.

Podvrste
Sibirski tigar, Amurski ili Usurski tigar (P. t. altaica) je daleko najveća podrvsta, i nekada je živeo na području istočnog Sibira, Mandžurije i Koreje. Zbog masivnog lova, broj im je na graničnim kinesko-ruskim i kinesko-korejskim područjima bio samo oko 150 jedinki. U međuvremenu se, zahvaljujući merama zaštite, broj ponovo popeo na oko 500 jedinki, no još se smatra vrlo ugroženim.


Južnokineski tigar (P. t. amoyensis) je podvrsta koja je nekada živela na celom području Kine, dok danas u prirodi živi još samo oko 40 jedinki u planinskom području Guandonga. Vrlo je veroatno, da je to sledeća podvrsta osuđena na izumiranje; kad bi mere zaštite i uspele, upitno je je li tako malena populacija još sposobna da se obnovi. Tek kasno se počelo s programom uzgoja u zoološkim vrtovima, tako da se teško može računati s uspehom, jer i životinje za uzgoj potiču iz iste, genetički vrlo ograničene populacije.

Balijski tigar (P. t. balica) je živeo endemski na otoku Baliju i intenzivnim lovom kao i uništavanjem staništa istrebljen je još 1940-ih godina prošlog veka.

Indokineski tigar (P. t. corbetti) nastanjuje kopnene delove Jugoistočne Azije; postoji još oko 1.500 jedinki koje su gotovo sve u Kambodži i Laosu. U drugim državama ovog područja su već istrebljenji ili su neposredno pred istrebljenjem.

Malajski tigar (P. t. jacksoni) je ranije smatran indokineskim tigrom. Tek 2004. je genetičkom analizom utvrđeno, da je reč o zasebnoj podvrsti. Živi na području malajskog poluotoka i pred izumiranjem je.

Sumatranski tigar (P. t. sumatrae) je jedina ostrvska podvrsta koja je do danas preživela. U brdskim područjima Sumatre živi još oko 500 jedinki. To je od svih živih podvsta rastom najmanja.

Javanski tigar (P. t. sondaica) je živeo na Javi, najgušće naseljenom ostrvu Indonezije. Jedna jedinka je zadnji put viđena 1979. i od tada se ta podvrsta smatra izumrlom.

Ugroženost

Beli ili polarni medved (Ursus maritimus) je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesojed na svetu - većina odraslih mužjaka teži od 450 do 1000 kilograma, dok su ženke skoro duplo manje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stoga obezbeđuje životinji efikasnu kamuflažu prilikom lova, međutim, koža je zapravo crne boje. Beli medvedi imaju kratak rep i malene uši kako ne bi izgubili višak toplote, kao i relativno malu glavu i izduženo zaoštreno telo pogodno za plivanje.

Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije.

Beli medvedi su ranjiva vrsta. Neki naučnici i klimatolozi veruju da će opadanje polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja imati presudnu negativnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka.

Veličina i težina
Beli medvedi se porede sa kodijak medvedima kao najveći kopneni mesojedi, a mužjaci belih medveda mogu težiti dva puta više nego sibirski tigar. Većina odraslih medveda teži 450-1000 kilograma i meri 2, 5-3, 3 metara u dužinu. Kada se uspravi, odrastao mužjak je visok 3, 35 metara. To je otprilike kao visina slona. Odrasle ženke su za polovinu manje od mužjaka i normalno teže 250-400 kilograma i mere 1, 9-2, 1 metara. Polni dimorfizam (tako velika razlika u veličini kod polova) kod belih medveda je veoma izražen i na drugom je mestu u životinjskom svetu posle morskih lavova (Otariidae). Po rođenju, mladi teže samo 600-700 grama. Najkrupniji polarni medved je bio ogroman mužjak koji je težio 1102 kg. Ustreljen je u severozapadnoj Aljasci 1960. godine.

Krzno i koža

Krzno belog medveda je bele boje i obezbeđuje dobru kamuflažu i izolaciju. Sa godinama može da postane žuto. Krzno radi po principu staklene bašte - pretvara sunčevu svetlost u toplotu koju upija medveđa crna koža. Tvrda dlaka na jastučićima šapa pruža izolaciju na ledu.

Beli medvedi postepeno menjaju dlaku od maja do avgusta; međutim, za razliku od ostalih arktičkih sisara (na primer, polarne lisice), oni se ne presvlače u tamnije krzno tokom letnjih meseci radi kamuflaže. Dlaka ispod krzna takođe potpomaže izolaciji: ona zagreje telesnu temperaturu za 10°C i nevidljiva je za infracrvene fotografije jer ne odaje skoro nimalo toplote, samo su njuška i dah vidljivi. Kada se drži u toplijim uslovima, dlaka medveda postaje svetlo zelena. To je zbog algi kojima dlaka tokom toplih uslova predstavljaju odličan dom.

Spoljašnja dlaka je 5-15 centimetara debljine. Međutim, na prednjim nogama mužjaci imaju značajno dužu dlaku koja raste sve dok medved ne napuni 14 godina. Ova osobina nagoveštava da predstavlja oblik zavođenja ženki, nalik lavljoj grivi.

Evolucija i rasprostranjenost
Polarni medvedi su se razvili iz mrkih medveda grubo pre oko 200 hiljada godina. Fosili pokazuju da su se, pre 10 do 20 hiljada godina, zubi kutnjaci belih medveda značajno izmenili nego kod onih od mrkih medveda.

Studija objavljena 1996. godine je otkrila da mrki medvedi sa takozvanih AVS ostrva u Aljasci dele najbližeg zajedničkog pretka sa belim medvedima nego sa bilo kojim drugim mrkim medvedima na svetu.

Veruje se da se beli medvedi mogu naći širom Arktika. Najjužnija tačka njihove postojbine je Džejmsov zaliv u Kanadi, dok severnije od 88. stepena populacija opada. Procenjuje se broj medveda između 20.000 i 25.000

Lov i ishrana

Beli medved je najkrvoločniji predstavnik porodice medveda (Ursidae) i verovatnoća je da je jedini koji bi na čoveka gledao kao na plen. Hrani se pretežno fokama, pogotovo prstenastim fokama koje buše rupe u ledu kako bi došle do vazduha, ali će loviti sve što može da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade morževe, s vremena na vreme i mošusna goveda ili irvase. Ali, irvasi i mošusna goveda lako mogu da mu pobegnu jer se pregrejava brzo. Polarni medvedi su izuzetno moćni predatori, i retko kad se usuđuju da napadnu odrasle morževe koji su duplo teži od njih, dok je bilo slučajeva da se i ovo desi. Ljudi i kitovi ubice su jedini neprijatelji belim medvedima.

Iako su većinom mesojedi, ponekad pojedu bobice, korenje i kelp alge u kasno u leto. Poseduju ukupno 42 zuba u čeljustima koji reflektuju njihov karnivorni način ishrane. Očnjaci su duži i oštriji nego kod mrkih medveda.
Beli medvedi su odlični plivači, što im omogućavaju prednje šape koje imaju opnu između prstiju. Viđani su u otvorenim arktičkim vodama čak 96 kilometara udaljeni od kopna. Ponekad provedu pola svog vremena na plovećim santama leda. Beli medvedi imaju 12 cm debelo salo koje je odličan mehanizam za plovnost i kao izolacija od hladnoće. Sposobni su da trče brzinom od 40 kilometara na čas na kratkim razdaljinama.

Razmnožavanje

Ženka jednom u tri godine donosi na svet mlade. Plodna je samo nedelju dana. Po pravilu treba da prođe oko osam meseci od početka parenja do samog poroda. U novembru i decembru medvedica kopa nekakvu vrstu jazbine i obično bira mesta na južnim padinama gde severni vetar nanosi najviše snega.

Mladunčad dolazi na svet slepa i gluva sa vrlo finim krznom. Obično ženka okoti od jednog do četiri medvedića. Teški su između 400 i 900 grama. Nakon dva meseca provedena u brlogu dostignu težinu od 10 do 15 kg, a krzno im postaje sve gušće. Kada napune osam meseci, već su teški preko 45 kilograma.

Majka ih hrani dok ne napune 1, 5-2, 5 godine i u tom razdoblju uče kako da love. Geološki topografski institut SAD je dokazao da danas na Aljasci 42% mladunaca dostigne starost od 12 meseci, za razliku od pre 15 godina kada je 65% mladunaca tu starost doživelo.

Na osnovu težine koju neka životinja može da ponese napravljena je lista deset najjačih na našoj planeti koju prenosi "Telegraf". Zahvaljujući Litvancu Zidrunasu Savickasu, i čovek se našao na tom spisku.
Tako je najjača životinja na Zemlji grinja, čovek se našao u zlatnoj sredini, na šestom mestu, dok je grizli na poslednjem, desetom mestu.

1. Grinja

U prašini na prostoru od samo jednog kvadratnog metra može se naći na stotine hiljada ovih parazita. Grinje (na fotografiji iznad glave pčele) žive u ljudskoj okolini, a hrane se izumrlim ćelijama kože i drugim organskim materijama. Čovek odbaci oko 1, 5 grama kože svakog dana, što je dovoljno da se nahrani milion grinja. Prosečna grinja duga je oko 420, a široka oko 300 mikrometara. Ovaj mikroskopski parazit našao se na prvom mestu liste najjačih životinja sveta zahvaljujući svojoj sposobnosti da se odupre povlačenju 1.180 puta većem od sopstvene težine, što odgovara čoveku koji nosi 82 tone.

2. Balegari

Ovaj insekt, u egipatskoj mitologiji poznat kao skarabej, može da ponese teret 1.141 puta teži od svog tela, što je ekvivalentno čoveku koji vuče šest autobusa na sprat. Dužina ovih insekata kreće se od tri do 50 milimetara.

3. Mravi lišćari

Njihove vilice režu ogromne komade lišća, koje može da teži 50 puta više od njihovih tela, što odgovara čoveku koji podiže dve i po tone tereta. Ovi mravi stvaraju jednu od najsloženijih zajednica u životinjskom svetu, u kojoj ih može živeti i oko osam miliona, podeljenih na različite funkcije i grupe.

4. Gorila

Ova životinja može da podigne deset puta teži teret od svog tela, odnosno oko dve tone. Mužjaci gorile mogu doseći visinu od 1, 75 metara, težinu od 200 kilograma i životni vek od preko 50 godina. Reč gorila potiče iz grčkog jezika - "gorillai" znači "pleme dlakavih žena".

5. Afrički krunski orao

Prva i jedina ptica na listi najjačih životinja na svetu. Tokom leta ovaj orao može da ponese lešinu tešku do 16 kilograma, 14 puta težu od njega samog. Krunski orao je moćan i agresivan lovac koji ubija majmune i čak i manje antilope. Raspon krila mu je oko dva metra, a pravi ogromna gnezda, koja su široka dva, a duboka tri metra. Razmnožava se svake dve godine, a provede pet meseci praveći gnezdo.

6. Čovek

Ljudi su se na ovoj listi našli samo zahvaljujući Zidrunasu Savikasu, najjačem čoveku na svetu, koji može da ponese teret duplo teži od svog tela. Litvanac Savikas (34) visok je 1, 9 metara. Dizanjem iz benča on je u stanju da drži tegove teške 285 kilograma, a iz "mrtvog dizanja" (podizanje šipke sa tegovima sa tla u uspravan položaj) 407 kilograma. Prosečan čovek iz benča može da podigne tegove teške oko 65, a iz "mrtvog dizanja" 90 kilograma. Savikas je, dakle pet puta jači od običnog čoveka.

7. Tigar

Tigrovi mogu da ponesu duplo teži teret od svog tela, odnosno oko 540 kilograma. Dugi su do 3, 3 metra od nosa do repa, a prosečna težina im je do 300 kilograma. Uprkos svojoj veličini trče do 64 kilometara na sat. Tigar svojom šapom može da razbije lobanju krave.

8. Slon

Oni mogu da nose teret težak do devet tona, što je 1, 7 puta veće od njihove normalne težine. Slonovi su najveće kopnene životinje na Zemlji i žive do 70 godina. Najviši izmereni slon bio je visok 4, 2 metra, što je za čitav metar veće od proseka. Novorođeni slon teži oko 120 kilograma.

9. Vo

Ova životinja može da ponese teret 1, 5 puta teži od svog tela. Širom sveta volovi se uglavnom koriste za oranje njiva i vuču kola.

10. Grizli

Ovi medvedi teški su oko 0, 5 kilograma po rođenju, a odrasli grizliji teže oko 550 kilograma. Kada se usprave na zadnje noge, dosežu visinu od oko 2, 5 metra. Grizliji mogu da trče 55 kilometara na sat, a kreću se brže uzbrdo nego nizbrdo. U divljini mogu da dožive do 30 godina starosti.