|
| Autoru |
Poruka |
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Vesna Zmijanac: Ovo je naše ljubavno gnezdo Pevačica i njen verenik uživaju u svom novom stanu, koji su zajednički opremali, ona kuva, on joj pomaže da se šminka, planiraju svadbu, ali se ne opterećuju ničim i uglas kažu da im je život mnogo lep  Dugo smo čekali da popijemo kafu kod Vesne Zmijanac. Učestali nastupi, putovanja u Atinu kod ćerke Nikolije i ostale obaveze folk dive učinili su da se unapred dogovoreni susret neprestano odlaže. Međutim, prvi slobodan termin bio je rezervisan upravo za „Puls”, i to u novom stanu zaljubljenog para.
— Dođite danas. Slobodna sam do šest, posle se spremam za nastup na jednom beogradskom splavu. Ponesite dobro raspoloženje jer sam spremna za fotografisanje, a znate i sami da mi je to najveća muka — rekla nam je Vesna Zmijanac kroz smeh i dodala:
— Nisam vam rekla, sada sam u novom stanu na Banovom brdu. Uživaćete u pogledu s terase.
Na vratima novog ljubavnog gnezda popularnog para dočekala nas je Gaga, Vesnina desna ruka koja joj pomaže oko svih obaveza u stanu.
— Hej, stigli ste. Evo me u dnevnom boravku, samo napred — doviknula nam je popularna Zmija.
Zatekli smo je kako sedi za stolom i stavlja puder na lice, duga plava kosa navijena je na viklerima.
— Nisam imala vremena da odem kod Srđana, mog šminkera i frizera, pa sam odlučila sama da se našminkam, jer mi to dobro ide. Sedite da popijemo nešto. Željkooo! — uzviknula je Vesna.  Verenik i šminker
Iz spavaće sobe pojavio se pevačicin verenik Željko Rstić, koji nas je srdačno pozdravio.
— O, tu ste. Pa kako ste? Gago, daj ljudima nešto da popiju. Imamo odličnu medovaču, mogli bismo da nazdravimo.
Tako je i bilo, domaćin nam je nasuo po čašicu domaće medovače koju su Vesna i on kupili na Zlatiboru i razgovor je krenuo svojim tokom sve dok Vesna nije zatražila Željkovu pomoć oko šminkanja.
— Stavi mi ovaj ajlajner, ljubavi, ti to najbolje radiš. Ozbiljno vam kažem, niko mi tako ne izvuče ajlajner kao on.
— Pa, Vesna, nemam snage sad da te šminkam — rekao je kroz osmeh.
— Ajde, ajde, šminkaj, a vi vadite fotoaparat i slikajte mog šminkera na delu — dodala je Vesna.
Zaista, Željko se pokazao kao odličan šminker.
Pošto smo umesto kafe dobili medovaču, interesovalo nas je i s kim pevačica pije prvu jutarnju kafu, kao i kakvog je raspoloženja kad se probudi.
— Prvu kaficu pijem u mom omiljenom kafiću blizu starog stana, kod hrama Svetog Save. Tu spremaju najbolji kapućino u gradu i osećam se kao u svojoj kući. Prelistam novine, popijem kafu i onda sam spremna za obaveze.
— Njoj ne predstavlja problem da čim ustane sedne u auto i ode do Vračara kako bi popila kafu — umešao se Željko.
— Kada me mrzi da idem s kraja na kraj grada, skuvam kaficu Željku i sebi, pa je zajedno popijemo. Inače, ujutru sam dobro raspoložena, to je period kada brzo i pametno mislim i uvek donosim prave odluke. Mislim da sam jedna od retkih koja nije mrmot kad ustane. Međutim, kako dan odmiče, postajem nervozna, umorna i nikako mi ne prija psihičko zamaranje.
Vesna se našminkala uz Željkovu pomoć i bila je spremna za fotografisanje. U međuvremenu, dok smo montirali opremu, naučila je Željka nekim novim trikovima kada jer reč o poziranju.
— Ja ću da sednem, ti se nasloni na mene i obavezno se nasmej.
 Šef kuhinje
Stan koji podseća na one iz američkih filmova zaista ostavlja utisak da su Vesna i Željko pravi majstori za uređivanje enterijera. Beli zidovi ukrašeni umetničkim slikama, bela kožna garnitura i ogromni trpezarijski sto.  Ovde smo se tek uselili i moram vam reći da ima još puno posla koji nas čeka kada je opremanje u pitanju. Nameštaj smo kupili ovde kod nas i zaista sam zadovoljna kako se uklopio u prostor — rekla je pevačica.
— Ljubavi, moram da idem, čeka me puno nezavršenog posla. Drago mi je što ste naši gosti, uživajte i nemojte mnogo da mi mučite verenicu — pozdravio nas je Željko sa osmehom, a pevačica je nastavila:
— Nikako da se naviknem da smo se preselili. Ja volim Vračar i često mi se desi da umesto na Brdo krenem ka starom stanu, pa se vratim. Još uvek se nisam navikla, a pitanje je da li ću se i navići na novi životni prostor.
Interesovalo nas je da li postoji neka anegdota u vezi sa useljenjem i čiji je stan u kome se nalazimo: Željkov ili njen.
— Posle petnaest dana već sam htela da se iselim iz ovog stana. Navikla sam da pešaka odem do mog omiljenog kafića, do prodavnica u kojima sam volela da kupujem, da se vidim s komšijama i svašta nešto. U mislima sam još uvek na Vračaru. Ovaj stan je zaista divan, ali moram priznati da mi ovaj kraj još nikako ne odgovara. Inače, stan je zajednički i sve odluke donosimo zajedno. Dogovor je naša jača strana.
Mala, ali lepa kuhinja, takođe sređena sa stilom, mamila nas je da zavirimo i pogledamo šta se tamo događa.
— Željko odlično kuva, ali ne stiže od posla. Ja sam šef kuhinje i zaista uživam u spremanju. Sve što ja spremim, on sa zadovoljstvom pojede, a najviše voli moje sarmice. Meni najviše prija kada odemo na Bukulju i kad se sprema neko „muško” jelo ispod sača, na primer jagnjetina, za koju je on majstor.  Poznato je da je pevačica jedno vreme jela isključivo makrobiotičku hranu, a sad:
— Kada mi zafali energije, onda sam na makrobiotičkoj hrani. Ali kad mi treba snage, moram da konzumiram meso i jače stvari.
Bez privatnosti
Budući da se odavno nisu pojavili zajedno u javnosti, počelo je da se šuška da više nisu zajedno, međutim zajednički život i ljubav koja je očigledna demantuju zle jezike.  Kao što vidiš, zajedno smo i lepo nam je. Mislim da nas je previše bilo u medijima, tačnije više nego što je bilo potrebno. Jedno vreme smo svakodnevno bili u štampi, na naslovnim stranama... Zajedno smo 24 sata kako u njegovom tako i u mom poslu. Ne branimo da nas slikaju, ako nas negde ulove, to ne možemo da zabranimo.
Posle više od trideset godina uspešne karijere Vesni i dalje ne predstavlja problem da se slika i priča o svom privatnom životu.
— Kada sam odmorna i dobro raspoložena za slikanje, zaista mi ništa nije teško. Ja sam javna ličnost i to je sastavni deo posla. Međutim, desi se da nekad obećam novinarima slikanje, ali zbog silnih obaveza i umora koji me stigne, moram da otkažem. Poštujem ja vas, ali morate i vi mene da ispoštujete.
Na početku veze Željko nije umeo da izađe na kraj s velikim pritiskom medija. „Oženjen čovek u Vesninom životu”, „Razvela ga od žene” – samo su neki od naslova koji su pratili njihovu ljubav.
— Željko se sada odlično snalazi u toj medijskoj gunguli. Davno smo objasnili da ja njega nisam razvela. Jednostavno, nešto što je tanko samo puca. Nikada se ne osvrćem unazad. Dan mi je toliko ispunjen da razmišljam samo unapred. Nemam vremena da se bavim onim što je bilo. Ko razmišlja i gleda unazad, nikud ne stiže.
Pisalo se i da je Željko finansirao poslednji album svoje verenice, pa nas je interesovalo da li posao i ljubav idu zajedno.
— Željko je pomogao, tj. častio jednu pesmu, a ne ceo album kako se pisalo. Posao i ljubav idu zajedno do jedne granice, a onda negde puca. Ili ljubav ili posao. Za sada vodim računa da se ta granica ne pređe. Privatni život kod mene ne postoji, niti je ikada postojao. Više i ne znam kako izgleda pravi, normalan život. Volela bih da je drugačije... Ipak, sad sam se navikla i nisam ni sigurna da bih znala drugačije da funkcionišem. Priznaću ti da je jedini privatni život onaj kada legnem i zaspim.   Stiže medovača
Vesna se intenzivno druži s mladim kolegom Milanom Stankovićem, otkrila nam je planove o duetu i kada možemo očekivati njen veliki solistički koncert.
— Postoji pesma koju Milan i ja planiramo da snimimo, ali treba još mnogo šta da se uradi na njoj kako bismo u potpunosti bili zadovoljni. Ne znam da li će naginjati popu ili folku, ali je sigurno da će biti moderna.
Druženje s mladim ljudima oduvek je odgovaralo njenom karakteru.
— Volim generaciju koja je mlada, koja razmišlja na perspektivan način. Stariji ljudi kaskaju za mnogim stvarima, a ja sam uključena u omladince, i uvek gledam napred i pozitivno.  Vesnini obožavaoci uglavnom imaju priliku da je slušaju u klubovima širom Srbije, ali svi ipak očekuju veliki beogradski koncert kakav samo ona ume da napravi.
— Planiram koncert, ali ne smem da ti kažem kad jer će me vezivati za datum, pa će onda biti da nisam govorila istinu. Sigurna sam da će biti sledeće godine, ali još ne znam da li će biti u Areni ili na nekom drugom mestu.
Vesnu smo ostavili da se odmori i spremi za nastup koji ju je te večeri čekao. Zahvalila nam je što smo bili njeni gosti, uz obećanje da će nam sa Zlatibora doneti flašu medovače. Držimo je za reč.
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Zavirite u raskošnu vilu Tejlor Svift Mlada pevačica Tejlor Svift proglašena je za jednu od naplaćenijih mladih zvezda, a svoje bogatstvo uložila je u ovu prelepu vilu koja se nalazi Kejp Kodu. Tejlor je navodno kupila ovu kuću da bi bila bliže svom novom dečku, Konoru Kenediju. Radi se o raskošnoj vili koja se nalazi tik uz okean i ima privatnu plažu. Kuća je sagrađena 1928. godine i ima 13 soba uređenih u kolonijalnom stilu. . Zbog svog sjajnog položaja, sa cenom od 13,5 miliona dolara to je bila jedna od najskupljih kuća u okolini, ali dugo nije mogla da nađe kupca, pa ju je tejlor platila znatno manje. LZ
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Gospodin i gospođa Pit
Ovako izgleda zamak na jugu Francuske koji datira iz 17. veka na kome žive Bred i Anđelina sa svojom decom. Par renovira veći deo imanja i uskoro se priprema da izgovori sudbonosno "Da".
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Vuk Kostić: Skrovito mesto za momačke dane Budući da je trenutno na odsluženju vojnog roka u Ministarstvu odbrane, glumac Vuk Kostić svako odsustvo provodi u malom stanu na Vračaru, koji je opremio uz pomoć svog učitelja glume Mike Aleksića, a ukrasio lovačkim trofejima i suvenirima iz mora
[center] Tekst je objavljen u magazinu Story broj 98, sedmog avgusta 2007. godine Vedrim duhom i smislom za humor, mladi glumac Vuk Kostić često je zbijao šale na svoj račun: Samo da odslužim vojsku, pa se ženim, znao je često da kaže. Kada je pre dva meseca zaista krenuo put kasarne u Jakovu, šarmantni umetnik nije zaboravio svoja obećanja da je vreme za mirniji život. Zahvaljujući sopstvenom talentu i radu mnogo pre većine svojih vršnjaka uspeo je sebi da obezbedi krov nad glavom i ispuni ga zanimljivim detaljima, ali i planovima za budućnost. - Možda je došlo i vreme za ženidbu, ali iako udoban i prijatan, ovaj mali stan nije ostvarenje mojih snova. Nedavno sam kupio novi i veliki stan od sto pedeset kvadrata, u koji se uselila moja mama i polako ga oprema. Inače, iz Jakova sam nedavno na poziv gospodina Dragana Šutanovca prešao u Ministarstvo odbrane, gde ću nastaviti služenje vojske, a kada se vratim kući, i novi dom ću ukrasiti mačevima i mojim omiljenim trofejima iz lova.  Paralelno sa ispitom zrelosti na pozorišnoj akademiji, Vukovom osamostaljenju i životnoj ozbiljnosti doprinela je i iznenadna smrt njegovog oca, čuvenog glumca Mihajla-Pljake Kostića, kao i odluka starijeg brata Nestora o napuštanju roditeljskog doma. Kostić je iznenada postao glava kuće, jer je u tadašnjem porodičnom stanu ostao sam sa majkom Gordanom. Ređao je kvalitetne uloge i napredovao u poslu, pa je od zarađenih honorara mogao pristojno da živi. Njegov glavni učitelj i profesionalni savetnik, čuveni Mika Aleksić, kod kojeg je Vuk od šeste godine učio glumu, pomogao mu je da racionalno usmeri novac i predložio mu da kupi stančić na Vračaru, u istom kraju u kojem je odrastao. - Istina je da sam se nekako osamostalio sa prvim ulogama na filmu, mada još više volim da slobodno vreme i vojna odsustva provodim kod majke - kaže Vuk, koji je ipak ponosan na svoj momački kutak uređen u minimalističkom stilu sa funkcionalnim nameštajem i tek po nekom sitnicom.  - Do dvadeset prve godine delio sam sobu sa bratom Nestorom. Nisam navikao na samoću, ali mi ponekad prija da budem sam u svom skrovištu u čijem uređenju mi je pomogao Mika Aleksić, koga smatram drugim ocem. Odluku da kupim stan doneo sam posle snimanja filma Emira Kusturice Život je čudo. Ovaj prostor mi se dopao na prvi pogled, pa sam se lako odlučio za njega. Gotovo i da nisam menjao kraj, ostao sam na Čuburi. Mama mi stanuje u blizini, sto metara sam udaljen od Mike i glumca Nikole Koje, mog odličnog kolege i druga.  Prvobitni raspored prostorija bio je potpuno drugačiji od sadašnjeg, a mladi glumac je u stan uneo interesantne komade nameštaja. - Pored velike sobe i kupatila, ovaj životni prostor je imao malo predsoblje, kuhinjicu i trpezariju. Mika ima smisla i za uređenje enterijera, čak i za slikanje. Porušio je zidove koji su razdvajali te tri celine, a potom je postavio parket i pločice, ugradio klimu, izveo ukrasne gipsane radove, spustio tavanicu i u nju ugradio rasvetu. U kuhinji je uzidao rernu i napravio šank, pošto je znao da mi je to davnašnja želja. Kada sam nakon radova kročio u svoj preuređeni dom, nisam mogao da verujem šta vidim. Vrhunac svega što je Mika uradio za mene bio je poklon za useljenje. Dobio sam mašinu za pranje veša i frižider, a ja sam kao i svaki dobar sin, novu belu tehniku poklonio mami i iz njenog stana doneo stare aparate. Enterijer koji pleni originalnim idejama i svežinom smešten je u jednoj od starih prestoničkih građevina što čuvaju duh prošlovekovnog Beograda.  - Zgrada je iz 1933. godine i u njoj su još očuvana originalna teška vrata sa kvakama na kojima je ugravirana godina proizvodnje. Posebno mesto u stanu zauzimaju stari kredenac i pisaći sto, njih sam nasledio od maminog dede Kuzmana Milevića. Završio je Šumarski fakultet u Beču, bio je lovac i živeo u centru grada, u Siminoj 18. Njega nisam stigao da upoznam, ali sam zato često odlazio kod prababe u njihovu bašticu u kojoj se danas nalazi jedan poznati kafić. Njihova kuća je bila puna trofeja i prepariranih životinja, koje je pradeda lovio pre Prvog svetskog rata. Muzejske predmete koji krase momački dom, Vuk je donosio sa raznih putovanja. - Neke mačeve sam doneo iz španskog grada San Sebastijana, a druge sam kupio na jednoj beogradskoj izložbi. Među replikama poznatih primeraka nalazi se i Eskalibur. Mika je za njih u mojoj sobi napravio specijalne male lože sa posebnim osvetljenjem. On mi je kao rod, odmalena sam uz njega, a naš odnos je kao produženo prijateljstvo između njega i mog oca, jer su oni bili zaista dobri drugovi. Svašta smo zajedno prošli. Česte posete njegove mame su glavni razlog zašto su sve činijice u Kostićevom domu pune najrazličitijih čokoladica i bombona.   - Kuhinju retko koristim, a u njoj još jedino nedostaje daska za šank, koja je predviđena i za seckanje povrća, voća i mesa. Barske stolice sam dobio na poklon od mame. Ovde su pomešani razni stilovi i epohe, među kojima dominiraju lovački detalji i oni koje sam doneo iz mora. Mama je sačuvala amforu koju sam smestio u trpezariju, a našao sam je kada sam sa bratom ronio u okolini Bigova. Koral, koji se nalazi pored, Nestor je izvadio iz nekog okeana, a kao ukras mi služe i najrazličitije školjke. U kupatilu još nemam ogledalo, ali se pločice tako sijaju da se u njima ogledam. Iako ima prijatan komšiluk, kad god je kod kuće Vuku ipak nedostaje više društva, pa često organizuje sedeljke.  - Jednog dana ću osnovati porodicu, a za sada mi, pošto imam dvadeset sedam godina, priliči samački život. Čovek nikada ne može da zna kada će upoznati sudbinski nekog bitnog, možda je upravo devojka sa kojom sam, trenutno ona prava. Priželjkujem svoju porodicu, mnogo dece, pre svega bar dva sina. Iz tih razloga sam sagradio i brvnaru na Mokroj gori, nedaleko od Drvengrada. Jednog popodneva sam od Emira Kusturice pozajmio bager i počeo da zidam. Nad kamenim podrumom za rakiju i alat prostire se stan od sto dvadeset kvadrata. Odmalena sam želeo svoju vikendicu, jer smo uvek odlazili kod kumova, u Kruševac i Crnu Goru, na planinu kod drugara i na Taru kod prijatelja Radana. Pošto sam stalno bio u ulozi gosta i spavao kod nekog, maštao sam da i ja nekada budem domaćin. Moj pokojni otac je pogrešio što nije negde napravio kuću, jer je slušao kuma u Crnoj Gori koji mu je govorio: Šta će ti to, kad kod nas imate svoju sobu! Želja mi je da tamo slavim i Nove godine, baš kao što smo za prošli doček Vojin Ćetković, Boba Mićalović, Bane Tomašević i ja bili kod drugara na Mokroj gori. Nisam domaćin koji ume da kuva, ali znam da pružim gostoprimstvo.[/center]
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Zvonko Bogdan: Dom usred ravnice  Legendarni interpretator muzike u kojoj se oseća duh prošlih vreman Zvonko Bogdan svoj život je posveti porodici, muzici i tradicionalnim vrednostima. Kao neko ko je odrastao na salašu o kojima peva u mnogim svojim pesmama, umetnik koga često porede sa Frenkom Sinatrom, pre dvadesetak godina zajedno sa prijateljem kupio je jedno vojvođansko imanje koje je obnovio i sada često iz obližnje Subotice dolazi u kuću pokraj Ludaškog jezera, gde pronalazi spokoj i mir. I svoje prijatelje, kao i zaposlene i poslovne partnere vinarije koja nosi njegovo ime zna da ugosti na prostranom imanju na kome više od devet hektara zauzima vinograd. Pevač tradicionalne vojvođanske muzike, koji je u kafanu uveo gospodsko ponašanje, sa prijateljem je kupio salaš koji je sagrađen davne 1870. godine. Zvonko je imao želju da sačuva autentičnost tog mesta, u čemu je uspeo, osavremenio ga je tako sada na imanju ima struje i vode, ali duh starih vojvođanskih salaša i dalje se oseća. Muzički velikan često poseti mesto Ludaš, ali ističe da će pravi salaš biti onaj koji trenutno gradi uz zgradu vinarije „Zvonko Bogdan“, u blizini Palićkog jezera. Vinarija je sagrađena pre dve godine, a posmatrana sa spoljne strane ne odaje utisak da je u njenoj unutrašnjosti fabrika u kojoj se proizvodi omiljeno piće mnogih, već se stiče utisak da je to nečiji velelpni dom. Slična dvorcu, ne odudara od ostalih građevina u njenoj blizini. Ideja vlasnika bila je da se impozantna građevina od pet hiljada sedamsto kvadratnih metara, osim svoje veličine, ne razlikuje od okolnih kuća. Sagrađena je u stilu secesije, odnosno ženevskih vila koje su slične tradicionalnim vilama na Paliću, dok je krov urađen po uzoru na Gradsku kuću u Subotici. Kako u kući na salašu, tako i u vinariji dominiraju antikviteti. Pevač je veliki ljubitelj starih stvari, šoljica za kafu, escejga, ćupova i raznih figura. Nekada ih je donosio sa brojnih putovanja, a sada ih uglavnom dobija na poklon od prijatelja.
 Veliki ljubitelj konja i golubova odrastao je na „didinom salašu“. I danas se trudi da živi istim načinom života, a sve ono što je doživeo opevao je u svojim brojnim prelepim pesmama koje bude najtananija osećanja.
Pored uspešne karijere Zvonko Bogdan je izgradio i skladnu porodicu. Više od četiri decenije je u harmoničnom braku sa suprugom Mirjanom sa kojom ima dvoje dece, tridesetosmogodišnjeg sina Sigmunda i dve godine mlađu kćerku Evelin. Devedesetih godina prošlog veka, njegova deca su napustila Srbiju i otisnula se put Amerike. Dok kćerka, medicinska sestra, danas živi u Ohaju, sin, vaterpolo trener i kuvar sreću je pronašo u Brazilu. Šarmantni Bogdan ima troje unučadi, jedanaestogodišnju Ninu, sedmogodišnjeg Aleksandra i četvorogodišnju Sofiju koji ga čine veoma srećnim i ponosni  Zvonko Bogdan je velika zvezda, ali pre svega skroman čovek koji nikda nije voleo da se javno eksponira. Tako je i danas, retko kada se može videti u televizijskim emisijama i u novinama. Sve što ima, ona jasno i nežno kaže na koncerima sa kojih publika uvek izađe zadovoljna. Ekipu magazina „Hello!“ najpre je ugostio na svom salašu, a potom i u vinariji koju je otvorio i za turiste.
Zbog čega ne volite da dajete inetrvjue?
- Danas je moderno pričati, a ništa ne kazati. Više puta sam rekao da na svojim koncertima kažem sve što imam.  Vi ste jedan od umetnika koji često ističe da nije samo dovoljno stati pred publiku i pevati, već je važna i animacija.
- Tom animacijom se bavim četrdeset godina. Kada sam počeo da radim u hotelu „Union“ shvatio sam da nije dovoljno samo stati pred publiku i pevati, važno je nešto stvoriti i ljudima to interpretirati. Nema puno ljudi kojima je jasno čime se bavim, malo je takvih. Za taj mali procenat, za jednu osobu na koncertu, veoma je važno biti konkretan, iskren i kreativan. Davno sam počeo da se bavim ovim poslom i nije mi bilo lako, ali sam od svojih roditelja naučio da ono što radim treba da radim ozbiljno i da mislim na to što radim. U mojoj familiji se niko nije bavio ovim čime se ja danas bavim. Oni nisu taj posao mogli da shvate, ali dve decenije od početka moje karijere sve im je postalo jasno. Bilo mi je neobično kada me je jedan novinar nazvao bardom vojvođanske muzike i kasnije kada su mi rekli da sam brend. Kada prođe četrdeset godina studioznog rada, kada ne odstupate niti skrećete sa svoje tračnice, već gledate da one budu čvršće i čistije, postaje vam jasno da su ljudi nešto naučili i zapamtili. Takođe mi je bilo zanimljivo kada su mi rekli da sam napravio jedan standard interpretacije i sakupljanja pesama. Gospodin Aco Dogandžić iz Užica je napisao knjigu „Zvonko Bogdan, pesme i konji“. On se bavi sakupljanjem izvorne narodne muzike, gradskih pesama i romansi, baš kao i ja. Izdiktirao sam mu stotinak pesama koje je notirao i to smo stavili na uslugu mladim ljudima koji će se baviti ovim poslom. To nije lako i potrebno vam je iskustvo. Da biste stekli iskustvo morate svašta da pretrpite i izdržite mnogo. Iskustvo vam kaže da morate da prihvatite život onakvim kakav jeste, a polaskan sam time da posle četrdeset godina vidim da ljudi nešto pamte, znaju i da sam uradio nešto dobro za budućnost mladih.  Na vašim koncertima sve je više mladih ljudi, da li vam to imponuje?
- Raduje me kada vidim na svojim koncertima da publiku sedamdeset posto čine mladi. Kada smo obnovili hotel „Union“ fasciniralo me je to što su na moje nastupe dolazila unuci onih ljudi koji su me na tom istom mestu slušali kada sam počinjao da radim. Priđu mi i kažu da su ih baka i deda poslali da vide kako su se oni veselili. To je jedan trag koji ne mogu da izbrišem, a drago mi je da postoji.
Zbog čega tokom godine napišete samo jednu pesmu?
- Nisam sposoban da stvorim više, jer postoje stihovi, strofe i teme koje u meni traju i po dvadeset godina, ali je potrebno da sazru i da dođe momenat kada ću u toku noći ili u neko doba dana, tokom putovanja vozom, autobusom ili automobilom to da sročim. Ono što je bitno je to da u mojim pesmama mora da bude opisan istiniti događaj.
Izvor:Hello magazine
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Eva Ras: Belina koja smiruje dušu
Pre godinu i po dana glumica Eva Ras otvorila nam je vrata svog stana na Vračaru u kome živi više od dve decenije, a koji je ofarbala u belo čime je, osim doma, pospremila i svoj život koji ju je do ove promene često gurao u malodušnost i besmisao
Iako dom ne doživljava kao utočište za koje je emotivno vezana, glumica, pisac i slikarka Eva Ras svesna je da je njen životni prostor nadomak Kalenićeve pijace u Beogradu prozor kroz čija stakla gleda u spoljni svet. S obzirom na sve nedaće koje je život pred nju stavio, u Evinom domu tuga i gorčina prevladale su lepa sećanja i počele da joj tište srce i dušu, pa je bila svesna da nešto pod hitno treba da menja. Rešila je da enterijeru trosobnog stana, u kome za poslednje dve decenije gotovo ništa nije menjala, podari novi izgled. Kompletan stari nameštaj prefarbala je u belo i na taj način svoj stan u običnoj betonskoj zgradi pretvorila u beličastu oazu koja podseća na provansanske enterijere.
- Kad sam već želela kapitalnu promenu, onda sam se potrudila da malo istražujem literaturu o enterijerima različitih podneblja. U jednoj knjižari našla sam divnu knjigu o provansanskom stilu i shvatila da se moj nameštaj najviše uklapa u izgled unutrašnjosti domova u ovoj francuskoj oblasti. Enterijer tamošnjih kuća mahom čine stvari od grubog, punog drveta, a u mom domu je zastupljen kuvani slavonski hrast debljine od oko pet centimetara. Kako bih dobila željeni izgled, nameštaj je najpre dobro išmirglan, a zatim nekoliko puta prefarbavan. Zato on nije čisto beo, već kada se sagleda sasvim izbliza vidi se da kroz belu farbu probijaju plavkasta, žućkasta, čak i nijansa pravog drveta - objašnjava Eva.
Iako bi se očekivalo da bela boja u nečiji dom unosi vedrinu, u Evinom slučaju ona je odabrana kako bi joj pomogla da očisti svoj život od mračnih misli koje su je donedavno okupirale.
- Zbog toliko udaraca koje sam primila od svoje domovine, dušu su mi obuzeli neki rđavi osećaji pa sam shvatila da moram da počnem da se bavim nekim običnim stvarima kako bih se izlečila. Uređujući kuću čovek pravi veliko spremanje svog života. Nisam to ja izmislila, o takvom vidu promene govorili su mnogi veliki ljudi. Ja zapravo nisam prefarbala nameštaj, već sam time očistila svoju dušu i svoj mikrosvet od prljavštine koja se ovde nataložila. Na taj način pronašla sam snagu da zaboravim na činjenicu da nemam atelje, da ne zaslužujem nacionalnu penziju i da moram ponovo da se oslonim na sebe. Ako me nije ubilo to što sam sahranila svoje mlado dete, što mi je umro muž u pedesetoj godini i što su mi majka i otac umrli u razmaku od mesec dana, rekla sam sebi da ne smem dozvoliti da me ubije to što me moja domovina ne poštuje kao umetnika - britkim jezikom govori ova umetnica.
Iz originalne rekonstrukcije svog pokućstva delom je crpela inspiraciju za svoj novi roman Devojka koja nije umela da kaže ne. Objašnjavajući sumornu temu kojom se u njemu bavila, ona sasvim mirno govori o tome kako su je, pre nekoliko meseci, u tišini njenog utočišta, obuzele mračne misli koje su je navele da pomisli na samoubistvo.
- Kada sam 2002. godine saznala da imam maligni tumor, u prvi mah sam se obradovala toj konstataciji. Međutim, onda su me lekari ubedili da počnem da dolazim na terapije koje samo produžavaju život. Shvatila sam da sam do avgusta prošle godine, kada je moja kriza kulminirala, bila u životu jer mi je bog iz nekog razloga odredio da živim. Mada sam tada pomišljala na samoubistvo, onakvo kakvim je Branko Ćopić skončao, odustala sam od toga. Kao hrišćanki to mi nije bilo prihvatljivo jer vera nije svojstvena suicidnim ljudima - zapanjujuće iskreno govori Eva.
U otužnom raspoloženju promena bilo koje vrste bila je lekovita. Stvaranje novog ambijenta u kome će se buditi bio je dobar izbor jer je usmeravalo misli na kreativnost.
- Sada mi je moj dom lepši, sija kao da je prodisao. Iako je početna zamisao bila da njime dominira bela boja, ipak nisam želela da kompletan stan opremim u belo. Bilo bi to previše jednolično. Zato su neki delovi namerno ostavljeni u boji prirodnog drveta, jer taj kontrast daje živost. Ostalo mi je još da prozore prefarbam u belo i tada će ovo biti zaokružena celina - objašnjava glumica koja svoj talenat pokazuje i u seriji Seljaci.
U hodniku između dnevne i spavaće sobe tiskaju se bela slikarska platna na kojima se, tek izbliza, naziru svetle konture oblika koje tek treba naslikati. Deo Evinog stvaralačkog prostora su i veliki štafelaj i radni sto koji su smešteni tik uz krevet na kome spava.
- S obzirom na to da ovde živim i radim, često pomislim kako mi fali još koji kvadrat. Iako sam donedavno mnogo slikala u želji da napravim izložbu od četiri stotine slika, što je poslednji radio još Sava Šumanović, u poslednje vreme sam posustala. Slikanje je fizički posao u kojem je potrebno da sve vreme stojim i precizno izvlačim tanke konture od čega ruke počinju da me bole.
U trenucima odmora Eva odlazi u svoj virtuelni svet komunikacije.
- Nisam od onih tvrdih, starih ljudi koji ne prihvataju nove tehnologije modernog doba. Obožavam Internet koji mi je poklonio celu planetu na tacni. Imam mnogo prijatelja po svetu sa kojima se poslednjih deset godina svakodnevno dopisujem, a kada se diskonektujem imam utisak da sam se upravo vratila iz šetnje po svetu - nasmejano dočarava umetnica koja se ne vezuje za sitnice, ali neki predmeti koji oplemenjuju ovaj prostor posebno su joj dragi. Jedan od njih je i upadljiva figura žabe klesane od kamena koju joj je izradio jedan prijatelj. Osim nje, oduševljava je novi izgled stare škrinje u spavaćoj sobi u koju je poređala šarene jastučiće. Kao gradskom čoveku, buka i gužva sa ulica podno njenih prozora ni najmanje je ne remete.
- Za mene je Vračar centar grada. Volim kada se posle višesatnog pešačenja po Beogradu vratim u svoj kraj. Ovde je uvek za nekoliko stepeni hladnije jer je stalno prisutan povetarac. Kada bi me neko stavio da živim na Dorćolu, na primer, verovatno bi moje psihičko stanje bilo mnogo gore. Vračar mi daje vitalnost i okrepljuje me - zaključuje Eva.
Danka Grubačić
Tekst je objavljen u 183. broju magazina Story, 24. marta 2009. godine.
Story _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Dušan i Andrijana Borković: Oaza ljubavi u Pančevu
Najuspešniji srpski automobilista svih vremena Dušan Borković sreću je pronašao sa bivšom košarkašicom i manekenkom Andrijanom Borković, sa kojom je tri i po meseca u braku. Skladni par već prvog dana bračne zajednice počeo je da živi u svom novom domu u Pančevu, koji su uredili prema sopstvenom ukusu i potrebama. Enterijer njihove porodične oaze inspirisan je dalekim zemljama u koje često putuju kako zbog poslovnih tako i zbog privatnih razloga.
Koliko živite u ovom domu?
Dušan: Uselili smo se dan posle našeg venčanja koje je bilo u septembru prošle godine.
Andrijana: Ubrzo posle useljenja otputovali smo u Ameriku na medeni mesec, tako da se i mi još privikavamo na život u našem domu.
Zbog čega ste izabrali da živite u Pančevu?
Dušan: Pančevo je moj rodni grad i na neki način imam obavezu da budem ovde. Osim toga, prija nam ovdašnji miran život jer smo često na putovanjima i potreban nam je odmor kada smo kod kuće.
Andrijana: Doskoro smo živeli na Novom Beogradu, što nije bilo praktično. Dušanovi automobili su u Pančevu, tako da smo stalno morali da putujemo. Sada je sve mnogo bolje, a pošto smo svega dvadesetak kilometara udaljeni od prestonice možemo da odemo uvek kada je to potrebno.
Jeste li sami uređivali dom ili ste imali pomoć arhitekte?
Andrijana: Imali smo pomoć prijateljice koja je arhitekta i ona nam je pomogla oko svih radova u koje se ne razumemo, dok smo nameštaj sami birali.
Dušan: Njena pomoć nam je bila dragocena prilikom usklađivanja boja zidova i nameštaja.
Šta vam je bilo najvažnije prilikom izbora nameštaja?
Dušan: Meni je bilo najvažnije da imam veliki i udoban trosed i fotelju, kao i dobar 3D televizor. Ne volim da izlazim i zato mi je vrlo bitna udobnost u kući.
Andrijana: Pošto moj suprug ne voli mnogo da izlazi, često se sa njim šalim da će morati da mi kupi veliki aparat za kokice kako bih se osećala kao u bioskopu kada gledamo filmove.
Postoje li detalji koji su vam posebno dragi?
Dušan: Nedavno smo na humanitarnoj aukciji slika kupili jednu, a prilog je bio namenjen za roditelje čija su deca prevremeno rođena. Ta umetnina zauzima posebno mesto u našem stanu.
Andrijana: Osim toga, dogovorili smo se da sa svakog putovanja na koje idemo donesemo po jednu sliku, pa smo sada sa Kariba doneli jednu koja je u crvenoj, našoj omiljenoj boji.
Dolaze li vam često prijatelji?
Andrijana: Da, naš dom je uvek otvoren za drage goste. Pošto volimo mirnu atmosferu, ne organizujemo žurke, ali su sedeljke česte kod nas.
Šta najčešće kuvate vašem suprugu?
Andrijana: Tokom sezone, kada smo na putovanjima, ne kuvam. Ali, kada vreme provodimo u Srbiji, uglavnom mu spremam picu i špagete pošto najviše voli italijansku kuhinju.
Koliko vam znači što u stanu imate teretanu?
Dušan: To je vrlo praktično jer kada ne vozim trke, moram da radim na kondiciji. Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali za vožnju je bitno da ste u dobroj formi. Sa padom kondicije, opada i koncentracija, a to tokom trke ne sme da se dogodi.
Budući da ste bivša košarkašica, pomažete li suprugu oko kondicionih treninga?
Andrijana: Da, ja sam često njegov lični trener, bodrim ga dok vežba i ne dozvoljavam mu da odustane.
Kada ste zavoleli sport kojim se bavite?
Dušan: Moj otac je vozio auto-trke i uz njega sam zavoleo taj sport. Od najranijeg detinjstva obožavam vožnju, a kad sam bio mali, nisam mogao da se uspavam drugačije osim tokom vožnje, pa me je otac svake noći vozio dok ne zaspim. Sa godinu dana, jedino što sam znao da govorim je bilo „ja ću biti pion“ pošto mi je otac stalno govorio: „Ti si moj šampion“.
Kada ste počeli profesionalno da se bavite sportom?
Dušan: Već sa devet godina počeo sam da vozim karting i tokom prve vožnje videlo se da sam jako talentovan. Iako je oprema izuzetno skupa, otac je uspeo da mi je obezbedi tako da sam mogao da vozim trke. Međutim, na početku sam se prevrnuo u automobilu i polomio obe ruke. To je za mene tada bio veliki šok i mislio sam da ću umreti. Čim sam se oporavio počeo sam ponovo da vozim i da nižem uspehe. Šest puta zaredom sam osvajao šampionat Jugoslavije i imam dve zlatne kacige koje se dobiju kada se osvoje tri zlatne medalje.
Koji je vaš najveći uspeh u karijeri?
Dušan: Dve godine zaredom osvojio sam evropsko prvenstvo u brdskim trkama i to je moj najveći uspeh zahvaljujući kome sam stekao veliko samopouzdanje. Odlučio sam da se ne zadržavam na tome. Ove godine počinjem da učestvujem na kružnim „WTCC“ trkama, što nikada do sada nije pošlo za rukom ni jednom vozaču iz ovog dela Evrope. To je najskuplje i najprestižnije takmičenje na svetu i učestvovanje u njemu je veoma značajno za promociju naše zemlje. Nadam se da će država imati sluha za to.
Imate li poteškoća u nalaženju sponzora?
Dušan: Moj generalni sponzor je za sada „NIS“, što je i logično. Imamo odličnu saradnju i verujem da će ona biti još bolja u budućnosti. Postoji još mnogo uspešnih kompanija u našoj zemlji koje su u mogućnosti da pomognu, a njima bi se to svakako višestruko isplatilo, pošto je medijska pokrivenost takmičenja ogromna. Mnoge bogate zemlje i njihove kompanije ulažu mnogo novca u ovaj sport jer su svesni značaja promocije.
Kakve su vaše ambicije u „WTCC“ trkama?
Dušan: Moja ambicija je uvek da budem prvi. Međutim, i samo učestvovanje je ogroman uspeh, pošto moji konkurenti imaju timove u koje je uloženo nekoliko stotina miliona evra. Biće vrlo teško da im pariramo, ali ćemo moj tim i ja dati sve od sebe.
Koliko ste u Dušanovom stručnom timu?
Andrijana: Već dve godine, koliko smo nas dvoje zajedno. U Sjedinjenim Američkim Državama sam završila ekonomiju i računovodstvo, a veoma je bitno da u Dušanovom stručnom timu postoji neko ko zna da radi taj posao. Osim toga, bavim se i organizacijom putovanja čitavog tima i odlično funkcionišemo. Dobro je što svuda idem sa njim, a pošto su njegovi saradnici isključivo muškarci, kupili smo kucu Mazu koja je moja drugarica na putovanjima.
Da li vam je bilo teško da donesete odluku i da se preselite iz Sjedinjenih Država, gde ste živeli deset godina?
Andrijana: Nije mi bilo teško. I ranije sam jednom godišnje dolazila ovde jer moja familija živi u Srbiji. Tada nisam mogla da zamislim da ću se jednom vratiti, međutim, kada sam upoznala Dušana, nije mi bilo teško da donesem takvu odluku. Imam još nedovršenih poslova u Americi, tako da ću morati da putujem tamo, ali moja adresa je u Srbiji.
Planirate li uskoro da proširite porodicu?
Andrijana: Naravno da želimo potomstvo i nadamo se da će se uskoro i to desiti, ali takve stvari ne bi trebalo previše planirati.
 Hello _________________
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
KUĆA SESTRE PARIS HILTON Nicky Hilton, prodaje svoju kuću u Kaliforniji za 2,650,000 američkih dolara... U julu prošle godine, Nicky Hilton stavila je kuću na tržište nekretnina za 2,950,000 američkih dolara. Nakon spuštanja cene za 255,000, za očekivati je da ovaj prelepi kompleks „pronađe“ svog vlasnika. Atraktivna Nicky, kupila je kuću 2007. godine, za 2,800,000 američkih dolara.
Za uređenje enterijera, bio je zadužen Faye Resnick, zajednički prijatelj sestara Hilton. Kuća se prostire na 380 kvadratnih metara, poseduje 3 spavaće sobe, 4 kupatila, prostrani dnevni boravak i najsavremenije opremljenu kuhinju. Iz svake prostorije dostupan je pristup spoljašnjem bazenu, koji je okružen prelepo dizajniranim kaminom, vodopadima... Kuća poseduje i teretanu, saunu, podrum vina... Luxlife
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
APARTMAN SERENE VILIJAMS Poznata teniserka stavila je na prodaju svoj apartman u Los Anđelesu... Stan, koji je Serena koristila tokom svog boravka u Los Anđelesu, prodaje se za 1,850,000 američkih dolara. Prostire se na 223 kvadratna metra, i poseduje 2 spavaće sobe, 4 kupatila, prostrani dnevni boravak raskošnog dizajna, kao i najmodernije opremljenu kuhinju. Stan poseduje i privatni lift, kancelariju...
Nalazi se u poznatoj zgradi „Remington“, na 15. spratu. Stanarima je na raspolaganju garaža, bazen, spa centar, teretana, podrum vina... Luxlife
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
Marko i Milica Kon: Barok kao inspiracija... U centru Beograda, u blizini autobuske okretnice na Zelenom vencu uspešni muzički producent i aranžer Marko Kon i njegova izabranica
Milica, studentkinja prava, pronašli su svoju životnu oazu....
Hellomagazin
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
