|
| Autoru |
Poruka |
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
Rada Manojlović: Kutak za miran devojački san Od kako je iz malog Četereža stigla u velegrad, pevačica Rada Manojlović pronašla je u samom srcu Vračara svoj idealni dom, čija vrata nam je otvorila pre tri godine i otkrila da u njemu preovlađuju tonovi crvenkaste boje  Kada se pre nešto više od godinu dana zbog poslovnih obaveza iz rodnog Četereža preselila u Beograd, jedna od najtalentovanijih pevačica Zvezda Granda, sve popularnija Rada Manojlović, otpočela je svoj samostalni život. Nakon što je jedan period stanovala na Novom Beogradu sa pojedinim kolegama, energična devojka se preselila u svoj sadašnji dom na Vračaru, nedaleko od velelepnog hrama Svetog Save. Trosoban stan podeljen je na prostranu dnevnu sobu, spavaću sobu, kuhinju i kupatilo, a čitav enterijer obogaćen je interesantnim sitnicama koje je Rada dobijala kao znake pažnje svojih obožavatelja. Kada je birala svoju novu adresu, ova mlada diva vodila se time što joj je strogi centar grada veoma blizu, a raspored soba bio je samo razlog više da se odmah zaljubi u svoj novi dom.
- Kad sam se preselila u Beograd, sa Dušanom Svilarom i Slobodanom Batjarevićem Cobetom sam iznajmila stan na Novom Beogradu. Posle nekoliko meseci života sa dvojicom muškaraca u tom prostoru, shvatila sam da mi je privatnost vrlo važna i zato sam rešila da se odselim iz njega. Sada, nakon dužeg vremenskog perioda, ne moram da razmišljam o tome kako ću biti obučena u svom stanu ili kada je red na mene za tuširanje - započinje svoju priču dvadesetrogodišnja umetnica.  Posle duge potrage za novim prebivalištem u srpskoj prestonici, Rada je pronašla stan koji je idealno rešenje za sve njene želje i potrebe. Uz savete njene sestre Jovane i prijatelji, pevačica je pogledala nekoliko stanova, a ovaj joj je na prvi pogled prirastao za srce.
- Pogledala sam nebrojeno mnogo stanova i svakom je nešto falilo, ili su bili u staroj gradnji ili su bili loše opremljeni. Kada mi je gazdarica otvorila vrata i kada sam videla sveže okrečene zidove sa dobrim osvetljenjem i spuštenim plafonima i prelepom crvenom kožnom garniturom u središtu dnevne sobe, to mi je bio i više nego dovoljan razlog da istog trenutka kaparišem ovaj stan - odlučna je po pitanju odabira svog novog doma Manojlovićeva.  Najveći deo svog slobodnog vremena uvek raspoložena pevačica provodi u dnevnom boravku gde popodne gleda televiziju i sluša muziku sa svog omiljenog kanala Pink Musica. Pred koncerte i gostovanja u raznim emisijama, najvažnija prostorija u Radinom životu postaje njena spavaća soba gde se nalazi ogledalo zakačeno preko celog zida, ispred koga se ona satima doteruje. Od raznih obožavaoca pevačica je dobila mnoštvo plišanih lutkica i cveća koje sada čuva jer u njoj bude najlepša sećanja. Zvezdi Granda je vrlo draga jedna kutijca za nakit koju je dobila od jedne porodice kod koje je bila u gostima, povodom Grand licitacije i sada u njoj čuva sve svoje dragocenosti. Ipak posebno mesto u njenom stanu i u njenom srcu zauzima kristalna figura Vini Pua koju je Rada dobila za svoj dvadeset i treći rođendan od Milana Stankovića.  - Skoro nikada nisam sama ovde, jer to ne volim i nisam navikla na to. Društvo mi uglavnom pravi moja sestra Jovana koja vrlo često dolazi iz Kragujevca na po nekoliko dana, kako bi se družile, jer smo vrlo vezane - iskrena je Rada.
Na zidovima stana nalaze se slike na kojima su različiti egipatski motivi koje je u dogovoru sa vlasnicom Rada birala, jer je privlači taj istočnjački stil. Jedino mesto u domu gde Rada ne voli preterano da zalazi, jer nema puno vremena, je kuhinja.
- U kuhinji imam sve što je potrebno da napravim predivnu večeru ili ručak, i dobar šporet i veliku radnu ploču, ali pošto je za pravljenje dobre hrane potrebno dosta vremena, a ja ga nemam to se ne događa često - kroz smeh dodaje vesela zvezda.
- Kupatilo sam opremila tako da mi sve bude na dohvat ruke, pošto se svi žale kako stalno kasnim jer se dugo doterujem. Tu sam pronašla mesto da odložim sve moje parfeme i šminku - nastavlja priču o svom životnom prostoru Rada.  Carstvo za odmor i lenčarenje, spavaća soba, bila je prostorija koju je mlada umetnica posebno opremala jer joj je dobar san ipak najvažniji. Osim velikog ogledala, tu se nalazi i ogroman francuski ležaj, kao i garderober koji je prepun najrazličitijih odevnih kombinacija.
- Dok sam kupovala nameštaj koji je nedostajao u stanu, jako mi je bilo bitno da pronađem najveći i najudobniji krevet, pošto mi je dobar san najvažniji. Kupila sam ga u salonu prodavnice Forma Ideale, i čekala nekoliko nedelja da ga isporuče. Kada je stigao, bila sam je jako srećna jer je to značilo da ću napokon uspeti da se odmorim od dugih neprospavanih noći - rekla je za kraj devojka čija karijera ide uzlaznom putanjom od trenutka kada se pojavila na našoj javnoj sceni.
Story
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
Šaban i Gordana Šaulić: Intimna luka u centru velegrada Kada su sve troje dece izveli na pravi put, legendarni pevač narodne muzike Šaban Šaulić i njegova supruga Gordana, otvorili su vrata svoga doma magazinu Story Dom kralja narodne muzike Šabana Šaulića smešten je u jednoj od starih, dvospratnih prestoničkih zgrada, čija neobično urađena fasada čuva lepotu predratnog Beograda. Ulica koju su odabrali u širem centru velegrada, posebno se dopala proslavljenom pevaču i njegovoj supruzi Gordani, pa su pre dve godine odlučili da je baš ona idealna lokacija za njihovu intimnu luku. Blizu epicentra svih važnih dešavanja u gradu, ali i dovoljno izmešten od gradske vreve, njihov prostrani salonski stan od sto osamdeset kvadrata uređen je po meri skladnog bračnog para.  - Ovo je, pre svega, dom moje porodice, a zatim i kuća naših prijatelja, familije i saradnika, s kojima sam nekada, radeći novi album, ostajao budan do zore – počinje priču Šaban.
- Dok su nam deca bila mala, stanovali smo u dvorišnim kućama sa velikim baštama, daleko od gradske gužve, a kako su nam naslednici rasli, odlazili na školovanja u inostranstvo i počeli da se osamostaljuju, odabrali smo manji prostor za nas dvoje.
Za trideset godina, koliko traje njihov zajednički život u prestonici, Gordana i Šaban su promenili nekoliko domova u prigradskim naseljima Rakovica, Dedinje, Bežanijska kosa i Senjak, a nakon prostranih kuća, svoj mir su pronašli u stanu.  - Za česte selidbe zadužena je moja supruga – nastavlja ljubazni domaćin. – A za te situacije vezana je i jedna fantastična anegdota koju prepričavamo i dan-danas. Kada me je po povratku sa višednevnog puta u inostranstvo taksista na beogradskom aerodromu upitao kuda da vozi, zbunjeno sam rekao: Pojma nemam. Zaboravio sam gde je poslednji put moja Goca kupila kuću. Našalio sam se kako je ona verovatno u prethodnom životu bila arhitekta, jer voli da menja stanove i bavi se njihovim uređenjem. Nikada se nisam bunio zbog njenih izbora, jer sam gotovo dve trećine našeg zajedničkog života proveo radeći u raznim zemljama. Bilo mi je žao što svaki put sav teret oko selidbe i nadgledanja majstora pada na njena pleća. Sada, kada smo ostali sami u ovom stanu, čini mi se da ne bih mogao da zamislim drugačiji dom. U njemu se najlepše odmaram posle napornih koncerata. Ubeđen sam da ćemo se ovde zadržati do kraja života, jer je Goca zadovoljna i lokacijom i adaptacijom stana koja je trajala nekoliko meseci. Najviše mesta u prostranom salonu zauzima udobna garnitura za sedenje u koži bež nijanse, a pažnju privlače i drvena komoda na kojoj stoji prekrasna starinska lampa, polica sa muzičkim instrumentima i plazma televizor. Sav nameštaj je uvezen iz Italije, a Goca ga je birala s posebnom pažnjom. Dnevni boravak je spojen sa trpezarijom, u kojoj je okrugli sto za ručavanje i na njemu ogromna vaza uvek puna svežeg cveća. Gordana ga obožava, ali joj suprug najčešće kupuje parfeme, čiji je pravi kolekcionar. Iz prostranog salona izlazi se na terasu od oko dvadeset kvadrata, okrenutu ka dvorištu i prepunu cveća i četinara, pa domaćinima predstavlja pravu oazu mira i lepote. Kuhinjski elementi su u maslinastozelenim tonovima. Za njima najviše vremena provodi gospođa Šaulić, dok je Šaban zadužen za pripremanje jutarnjeg kapućina, koji njih dvoje u letnjem periodu obavezno ispijaju na terasi. 
- Zadužen sam i da poslužim piće kada nam u posetu dođu prijatelji. Doduše, prvu čašicu sipam ja, a posle nastave da se služe sami, jer volimo da se u našem domu gosti osećaju kao kod svoje kuće. Odrastao sam pored majke koja me svemu učila. Sve poslove je s lakoćom obavljala pevušeći svoje omiljene pesme. Od nje sam nasledio glas, ali i to da budem vredan domaćin – kaže Šaban.
Mali hodnik razdvaja odaje za dnevni odmor i primaću sobu od intimnih prostorija. Kupatilo je opremljeno u mermeru nežnih pastelnih boja s ukrasnim ogledalima, a odmah pored njega je spavaća soba sa velikim garderoberom. U tom delu stana renomirani pevač najčešće stvara.
- Ne samo da ne znam note, već ne umem da sviram nijedan instrument – iskren je Šaulić. - Muziku koju osmislim, snimam na kasetofonu, a sebe ispravljam usput, dok mi reči same teku iz duše.
 Među mnogobrojnim suvenirima koje su Šaulići donosili sa najrazličitijih putovanja po svetu, od Amerike do Australije, najzanimljivije su dve figure koje predstavljaju Induse, a Šaban ih je kupio u Minhenu tokom velike turneje po Nemačkoj. Imam običaj da iz svakog mesta gde boravim donesem staklenu kuglu sa snežnim gradom, s kojom se kasnije igra naš unuk Luka. Iako sam obišao skoro celu planetu i u mnogim zemljama bio i po nekoliko puta, još nisam video Rusiju. Želja mi je da zapevam u Moskvi i, naravno, pecam na ruskim rekama.
 Šaban voli da kaže kako je njegov drugi dom kućica u Krčedinu, u koju često odlazi baš zbog svoje strasti za pecanjem.
[b][center][color=#800080]– Tamo boravim po dve nedelje mesečno i pecam sa svojim drugovima. Ljubav prema reci i ribolovu nasledio sam od svog oca, s kojim sam još u rodnom Šapcu odlazio na Savu. Čist vazduh pokraj Dunava pomaže mi da pročistim pluća. Jednom godišnje Gordana i ja odlazimo u Ameriku kod kumova, gde me takođe čeka pecaroška ekipa.
Svoj talenat za uređenje enterijera, ali i ljubav prema prirodi, Gordana uskoro želi da objedini u još jednom domu.
- Znam da se dok je živa neće odreći građevinskih radova, a već mi je saopštila da merka jedan plac blizu Beograda, na kojem bismo sagradili vikendicu. Pošto subotom i nedeljom najviše radim, nisam siguran da su nam izleti neophodni, ali oduvek sam imao razumevanja za ideje svoje supruge i udobnost naših naslednika, pa neću imati ništa protiv da deo našeg doma bude u prirodi i na čistom vazduhu. Pošto su uskladili obaveze i želje, bračni par uživa u svakom novom danu koji provodi zajedno. Gordana ne krije da se njen suprug nikada nije preterano mešao u uređenje stana, ali je zato ona uvek umela da oslušne njegove želje i potom ih ugradi u dom prepun ljubavi, poštovanja, razumevanja i tolerancije.
- Moja supruga vodi računa o svemu u kući, ali i o tome da kada stignem s puta prvo povratim snagu, a potom mi organizuje susrete s prijateljima i dragim kolegama. Ponosan sam na pevačku titulu koju sam upravo od njih dobio. Mnogo sam nagrada, oskara popularnosti i pobeda na festivalima narodne muzike osvojio, ali i dalje sam ostao skroman, jer mi je priroda takva. Jednom sam u šali izjavio: I kada bih zaista postao kralj, ostao bih isti i ni za mrvu se ne bih promenio kao čovek.
Story
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Izvorinka Milošević: Istočnjački duh u srcu Beograda
Dom pevačice Izvorinke Milošević u kome živi sa svojim sinom Davidom Blamom odiše kulturom drevne Kine u čijem stilu je opremljen svaki kutak njenog životnog prostora na Dorćolu
Jedan od najlepših i najstarijih delova naše prestonice, Dorćol, deo je grada za koji pevačicu Izvorinku Milošević (56) vežu neke od najdivnijih uspomena. Autentična zgrada, karakteristična za ovaj kraj, krije toplo porodično gnezdo u kojem umetnica stanuje sa svojim sinom Davidom Blamom (25), a u kojem im društvo prave kućni ljubimci mačka Cica i maltezer Beba. Njihov stan sastoji se od prostranog dnevnog boravka, kuhinje, spavaće sobe, terase, kupatila i velikog predsoblja iz kojeg se ulazi i u deo doma Izvorinkinog sina pa je ulaz u ovaj kutak za njegovu mamu strogo kontrolisan.
Inače, životni prostor pevačice poreklom iz vlaškog kraja odiše kulturom Istoka i krase ga predmeti koji asociraju na istoriju drevne Kine. Izvorinka ne krije da bi volela da se preseli na periferiju grada kako bi od gradske gužve pobegla u prirodu.
- Na Dorćolu stanujem gotovo čitav život. Kada sam se nakon završetka studija na višoj ekonomskoj školi udala, uselila sam se kod tadašnjeg supruga Miše Blama koji je stanovao u jednoj uličici nadomak Kalemegdana. Pre desetak godina uselila sam se u ovaj stan koji je u istom kraju. Uprkos tome, ne volim centra grada, pa maštam da u neko dogledno vreme kupim kućicu negde na periferiji i uživam u zelenilu i prirodi. Najviše bi mi odgovarao kraj oko Zvezdarske šume - otkriva Izvorinka kojoj je u domu najbitnija udobnost pa vreme kod kuće najčešće provodi u velikoj garnituri za sedenje čija bela boja doprinosi veseloj atmosferi u domu.
U dnevnom boravku, koji je od spavaće sobe odvojen malim hodnikom, dominiraju raznovrsne vaze od kineskog porcelana, a pevačica je svoj životni prostor uređivala nameštajem koji je donosila sa raznih krajeva sveta.
- Nikada se nisam previše opterećivala uređenjem stana, već se sve oko ispunjavanja enterijera odvijalo spontano i stihijski u zavisnosti od toga šta mi je u određenom trenutku odgovaralo i kako sam se osećala. Većina predmeta jesu uspomene sa putovanja, a donosila sam ih sa različitih krajeva sveta bez obzira na njihovu veličinu. Paravani koji se nalaze u dnevnom boravku su iz Šangaja. Autentični su i ukrašeni žadom i sedefom. Komoda koja u centralnoj prostoriji ručno je rađena, a dopremljena je brodom iz jedne istočnjačke države. Kao što se da primetiti, većina stvari u mom stanu inspirisana je Kinom i kulturom sa istoka jer poštujem njihovu umetnost i neobičnost - otkriva pevačica.
Iako voli da sama vodi računa o svom domaćinstvu, kada je reč o fizički težim poslovima u koje spada i pranje prozora, šarmantna dama angažuje kućnu pomoćnicu. Veliku pomoć pruža joj i naslednik David, koji živi u odvojenom delu stana.
- U njegov deo stana retko zalazim jer mi je zabranjen pristup (smeh). David je veoma pedantan i odgovoran momak u koga imam mnogo poverenja. Uvek je tu da mi pomogne u sređivanju stana i na njega mogu da se oslonim. Nas dvoje imamo jedan prećutni dogovor. Pošto imamo zajednički hodnik koji je od dnevnog boravka odvojen velikim dvokrilnim vratima, kada David ima specifičnu situaciju, obavezno zatvorim vrata od svojih odaja i on ima nesmetanu prohodnost u svoj životni prostor - s osmehom priča ponosna mama u čijem se domu na posebnom mestu nalaze njene ploče i kasete. Ti detalji svedoče o veoma uspešnoj karijeri umetnice koja godinama neguje izvornu narodnu muziku.
Među najsimpatičnijim predmetima jeste veliki bedž sa njenim likom koji je dobila od svojih obožavalaca. S posebnom pažnjom uredila je i terasu koja gleda na jednu od najstarijih prestoničkih ulica. Iako se prostire na samo nekoliko kvadrata, pevačica je odlučila da je zastakli pa sada podseća na pravu botaničku baštu.
- Uživam u zelenilu i održavanju kućnih biljaka. U mladosti sam se bavila starom kineskom metodom uzgajanja patuljastih biljaka bonsai tehnikom, pa još od tada datira moja ljubav prema hortikulturi. Pošto sam veliki gurman, jedna od prostorija gde provodim dosta vremena jeste i kuhinja koju sam uredila tako da prvenstveno bude funkcionalna. Iako uživam u jelu, celog života vodim računa da se zdravo hranim i veoma sam stroga kada je reč o načinu ishrane - kaže pevačica.
Veliki akvarijum sa najrazličitijm vrstama ribica najlepši je ukras ovog ušuškanog kutka, a ljubav prema životinjama ogleda se i u tome što poznata dama u svom domu ima i psa i mačku.
- Mačka Cica ima trinaest godina, a pre nekoliko godina uzeli smo i malog maltezera Bebu, koga je maca morala da prihvati još dok je bio mladunče. Uživam u druženju sa životinjama pa mi njihovo prisustvo u kući ne prestavlja nikakav problem - zaključuje Izvorinka.
Danilo Mašojević
Tekst je objavljen u 269. broju magazina Story, 16. novembra 2010. godine. story _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Ljubinka Klarić: Porodična idila na Novom Beogradu
Glumica Ljubinka Klarić, koju bioskopska publika trenutno može da vidi u domaćem filmu „Ljubav dolazi kasnije“, u kome igra naslovnu ulogu, živi u prostranom stanu na Novom Beogradu. Umetnica nežnih crta lica lepo sređeni životni prostor u rodnom Beogradu deli sa sestrom, zetom i trogodišnjim sinom. Tridesetčetvorogodišnjakinja svetloplavih očiju veoma je posvećena sinu Konstantinu, koji je miljenik cele porodice. Junakinja novog komada „Luna-park“, koji se daje u „Beogradskom dramskom pozorištu“, zajedno sa starijom sestrom Mirom veselo dočekuje ekipu magazina „Hello!“ na vratima doma koji odiše elegancijom. U celom životnom prostoru dominira krem kolorit, sa nekoliko detalja koji „razbijaju“ svedenost svetlih tonova, kao što je bordo tepih u dnevnom boravku. Dok očekuje da joj se sin vrati iz vrtića članica „Beogradskog dramskog pozorišta“ govori o aktuelnim dešavanjima u profesiji, prvo o debitantskom ostvarenju reditelja i scenariste hadži Aleksandra Đurovića, filmu “Ljubav dolazi kasnije” koji je snimljen za samo sedam dana. Osmeh na njenom licu pokazuje da je zadovoljna mlada žena, ostvarena na profesionalnom i privatnom planu. Od svih uloga junakinji serije „Moj rođak sa sela“ i filmova “T. T. sindrom“, “Sedam i po“, “Čitulja za Eskobara“ i “Normalni ljudi” omiljena je roditeljska, a najsrećnijom je čini sin. Dok kućni ljubimci, dve maltezerke, veselo njuškaju članove ekipe magazina “Hello!”, u dom stiže mališan, koga dovodi Ljubinkin i Mirin otac, koji živi u blizini njihovog stana. Konstantin prvom rečenicom koju je uputio gostima pokazuje da je šarmantan i neposredan, baš kao i njegova poznata majka.
Kako biste uporedili život u strogom centru grada, gde ste živeli u detinjstvu, sa Novim Beogradom?
- Odrasla sam u ulici Admirala Geprata, a kao trinaestogodišnjakinja preselila sam se na Novi Beograd. Kada se setim osamdesetih godina i tadašnjeg života u centru, mogu da kažem da je drugačije bilo vreme. Na ulicama nije bila takva gužva u saobraćaju i deca su mogla slobodnije da se kreću, dok danas nije tako. Novi Beograd mi je zgodniji za život zbog sina, blizu je reka, sve je prostrano, ima mnogo uređenih zelenih površina, a čini mi se i da je bezbednije.
Kada ste kupili i sredili ovaj stan?
- Ovaj stan, koji je vlasništvo moje sestre Mire, kupljen je pre petnaest godina. Moja sestra, koja je vrlo maštovita, konsultovala se sa našim prijateljem arhitektom da bi stan izgledao ovako. Imala je jasnu ideju šta hoće, mada je i mene pitala za savet. Ideje su bile njene: izbeljeni parket koji liči na brodski pod, kao i želja da materijali u domu budu prirodni poput drveta, kamena i kože. Postigla je ono što je htela, zidovi u centralnoj prostoriji su porušeni tako da dnevnu soba i trpezariju, kao centralni prostor, deli samo jedan stub.
Restaurirali ste i veoma stare i vredne komade nameštaja.
- „Patinirali“ smo tri vitrine i trpezarijski sto, stare sto pedeset godina, koje smo kupili u Pragu. Ovi starinski komadi u novom ruhu krase dnevni boravak. Postupak „patiniranja“ podrazumeva i promenu boje, a završni izgled dočarava starost nameštaja, samo su svetlije boje.
Stan ste sredili pre nego što je vaš sin došao na svet. Kako se Konstantin „uklopio“ u enterijer u kome dominira krem boja?
- Konstantin se nije “uklopio”, već se stan „uklopio u Kostu“. Njegov doprinos patini nameštaja je taj što je bojicama i flomasterima crtao po njemu. Šalu na stranu, ne teram sina da previše vodi računa o nameštaju jer sve može da se očisti. Učim ga da vodi računa da se ne povredi. Enterijer sada izgleda odlično, pre godinu dana zidovi su nam bili potpuno išarani. Njegov „ručni rad“, crteži junaka crtaća Nodija, krasio je ceo dom.
Pokazuje li vaš sin umetničku crtu?
- Ljudi i kuće koje crta imaju definisane oblike, voli da se igra bojama, da ih meša, što je za njega kreativno. Čak i ako ne bude darovit, to će mu pomoći da probudi kreativnost u sebi.
Kako su vaši ljubimci, dve maltezerke, prihvatili dete u kući?
- One nemaju narav poput retrivera ili labradora koji obožavaju decu. Maltezerke Lara i njena kćerka Doli se boje Koste, vole ga, ali su ponekad i u sukobu. To je samo faza, za koju verujem da će proći. Kada vodim Kostu u park, ponekad povedem Doli jer je poslušna, ide bez povoca i lepo se igra sa Kostom.
Vodite li vi sina u vrtić?
- Njegov teča ga vodi u vrtić i odlazi po njega. Kada odlazim u matično „Beogradsko dramsko pozorište“, ja ga vodim i odlazim po njega u obdanište koje je smešteno na Lekinom brdu. Obdanište je toliko dobro da mi ne predstavlja problem što je daleko od našeg stana.
Igrate u dva aktuelna projekta, u filmu „Ljubav dolazi kasnije“ i u predstavi „Luna-park“.
- Dve premijere su mi se „poklopile“. Tematski nisu ni približne. Film „Ljubav dolazi kasnije“ je ljubavna drama, u kojoj se tri ljubavne priče prepliću, a reditelj i scenarsita hadži Aleksandar Đurović je lepo predstavio temu usamljenosti, gubitnika i dobitnika u emotivnim vezama, i mogućnost ostvarivanja ljubavnih veza. Produkcija i organizacija su bile odlične, pa smo za sedam dana sve snimili. Imamo film koji je urađen kao da smo radili mesec dana. Pozorišni komad „Luna-park“ je crna komedija o majci i dvema kćerkama čiji je san da imaju sopstveni luna-park. Ovaj gorkosmešan komad na duhovit način govori o ljudima koji ne biraju sredstva da bi stigli do zacrtanih ciljeva. Na premijeri su posetioci plakali i smejali se, reakcije su bile fantastične, a aplauzi su bili zastupljeni sve vreme dok je predstava izvođena.
Osobe koje vas dobro poznaju kažu da ste veoma duhoviti.
- Sve zavisi od toga kako sam raspoložena. Neki ljudi kažu da sam nedostupna, hladna i zatvorena, ali to jednostavno znači da nije moj dan. Koliko se otvaram ljudima zavisi od toga koliko dobijam od njih.
Slažete li se da trenutno živimo u vreme usamljenosti?
- Današnji sistem je učinio ljude usamljenim jer moraju da rade strahovito mnogo da bi preživeli. To više nije pitanje izbora, već moranja. Društvene mreže i internet, što je i fenomenološka tema, učinili su da se ljudi udalje jedni od drugih. Radije komuniciraju preko telefona i društvenih mreža. Čini mi se da se na internetu sve dešava, kao da ne postoji klasičan međuljudski odnos prilikom kojeg se ljudi gledaju u oči.
U kojoj je fazi vaš sin, šta ga interesuje? Voli li radije da šutira loptu ili ga zanima sve što ima „dugmiće“?
- Najradije bi se igrao mobilnim telefonima, kompjuterima i daljinskim upravljačem. Fascinira me to što se današnji mališani rađaju sa nekim „čipovima“ za umeće rukovanja tehnikom. Meni je bilo potrebno nekoliko dana da se upoznam sa kompjuterom kada sam bila mala, a njemu je za to trebalo nekoliko minuta. Trudim se da Kosta što manje vremena provodi za kompjuterom, jer mislim da to nije dobro za odrastanje deteta. Ipak, smatram da je deci neophodno da znaju da rade na komjuterima jer živimo u doba internet tehnologije. Pitanje je da li će se u radu koristiti olovke i sveske kada on bude kretao u školu.
Da li je Konstantin tvrdoglav, kakva mu je narav?
- Vrlo je dobar dečak, mada je sada u fazi kada je ljutit. Temperamentan je, ponekad i tvrdoglav. Retko se desi da ne ostvari ono što je naumio. Rešen je po svaku cenu da ostvari cilj. Živahan je dečak, jako je radoznao. Verujem da će me sve što me sada muči u vezi sa njim činiti srećnom u budućnosti, jer ljudi koji znaju šta hoće i nastoje da svoje želje ostvare dobro prolaze u životu.
Koliko je vezan za vašu sestru sa kojom živite i za vaše roditelje?
- Mnogo, to je velika ljubav. Ako mu ja nešto ne dozvolim, ili se oseti ugroženo, odmah otrči kod tetke jer kod nje mu je sve dopušteno. Moji roditelji žive u komšiluku, pa nas često posećuju.
Obasipaju Kostu ljubavlju, ne mislim da mnogo ljubavi može da razmazi dete. Kako mališan raste, moraju da se „uvode“ pravila, ali mislim da detetu ništa ne mora da bude uskraćeno zbog bojazni da će ga to razmaziti.
Jeste li strogi?
- Nisam strog roditelj jer mislim da ne bi trebalo prema maloj i nemoćnoj deci biti strog. Ni mi odrasli ne volimo stroge ljude, posebno ako je reč o nekome ko je nama blizak. Što se vaspitanja i ustanovljavanja pravila tiče, najvažnija je doslednost. Kosta je dosta slobodno dete, ništa mu nije uskraćeno, ali postoje stvari koje mora da poštuje.
Da li voli pozorišne predstave za decu?
- Da, i posećujemo sva dečja pozorišta, voli da gleda predstave. Nekada se desi da odustane od gledanja ako mu priča nije zanimljiva. Kada mu se radnja dopada, ne želi da ide kući.
Prija li mu socijalizacija u vrtiću?
- Obožava decu iz vrtića, sve ih zna po imenu. Mališani se grle kada se rastaju. Kosta voli da ide na rođendane, opčinjen je ritualom iznošenja slavljeničke torte. Toliko mu se dopada pevanje pesme „Divan dan“ i paljenje svećica da svakodnevno slatkiš u kući jede na taj način: upali sveću dok jede dezert.
Hranite li se zdravo?
- Ne mogu da se pohvalim da jedem samo zdravo, ponekad pojedem brzu hranu. Ipak, sina hranim zdravim obrocima. Voli da jede kuvanu hranu i povrće, a slabije voće. Izbegavamo previše slatkiša, čokoladu često dobije kao nagradu.
Koliko imate vremena da posvetite sebi?
- Kada nemam pozorišne probe, mogu da razmišljam o tome šta ću da radim od momenta kada Kostu otpratim u vrtić do trenutka kada se vrati kući, jer je to vreme rezervisano za mene. Sportom se ne bavim, nisam ljubitelj bavljenja fizičkim aktivnostima. Radije volim da pročitam neku dobru knjigu.
 hello _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Nemanja i Dragana Kojić otvaraju vrata svog porodičnog doma u Beogradu
Prvotimac Fudbalskog kluba “Partizan” Nemanja Kojić sa suprugom Draganom i sedmomesečnom kćerkom Valentinom živi u lepom kraju Beograda nadomak stadiona kluba za koji igra. Posle pet godina zabavljanja mladi bračni par Kojić odlučio je da ozvaniči svoju ljubav i osnuje porodicu. Dvadesettrogodišnji fudbaler došao je u glavni grad iz Loznice još kao dečak koji je obaveze u petom razredu osnovne škole zamenio fudbalskim terenom i samostalnim životom sa cimerima. Njegova ljubav prema fudbalu, odricanje i talenat su se isplatili, bio je kapiten Fudbalskog kluba “Rad”, u koji je kao jedanaestogodišnjak došao upravo sa snovima o kapitenskoj traci. Karijera mladog reprezentativca Srbije u stalnom je usponu, pre nekoliko meseci potpisao je ugovor sa „crno-belima“ za koje od tada na gotovo svakoj utakmici daje golove koje uvek posveti kćerki Valentini kao najvatrenijem navijaču. Ni podrška koju mu supruga pruža nije zanemarljiva, Nemanja se na svoju tri godine stariju izabranicu umnogome oslanja, ona je zadužena za uređenje njihovog životnog prostora i vodi glavnu reč kada je reč o negi njihove mezimice. Ponosni roditelji se trude da pored svih obaveza, kako poslovnih tako i oko bebe, ipak nađu vremena i posvete se jedno drugome i tada najradije uživaju u prostranom dnevnom boravku uz kokice i dobar film.
- Dnevna soba je naše omiljeno mesto, tu se igramo sa našom Valentinom i odmaramo se kada ona ode na spavanje. Valentina je toliko aktivna tokom dana da nas, moram priznati, dobro izmori, pa uglavnom i mi rano odemo na spavanje.
Rano ste počeli da živite sami, već sa jedanaest godina, kako je to izgledalo?
Nemanja: Nije mi bilo lako, pored mene nije bilo ni majke, ni oca, a ni supruge Ivane da brinu o meni i mom životnom prostoru. Šalu na stranu, mlad sam došao u Beograd i nije mi bilo svejedno što sam sam u velikom gradu. Srećom, snašao sam se nekako. Prvo sam bio kapiten svih selekcija Fudbalskog kluba ,,Rad“, gde su me ljudi iz kluba i navijači lepo prihvatili.
Da li ste kao dečak sanjali da ćete igrati u jednom od najboljih klubova u zemlji?
Nemanja: Kao mali nisam maštao ni o “Partizanu”, ni o bilo kom drugom klubu osim o ,,Radu“, gde sam ostvario i svoj dečački san. Sa dvadeset dve godine nosio sam kapitensku traku, a posle prave drame u prelaznom roku, što je najblaže rečeno ono što se dešavalo, potpisao sam za ,,Partizan“. Vrlo je lep osećaj biti deo „crno-belog“ tima, svi su me izuzetno lepo prihvatili, ljudi me prepoznaju na ulici, što mi imponuje, ali me to nije promenilo. I dalje imam isti krug prijatelja sa kojima sam oduvek bio dobar, a stekao sam i neke nove u novom klubu.
Kako ste se vi i supruga upoznali?
Nemanja: Upoznao nas je zajednički prijatelj, ali tada smo se samo rukovali. Kasnije smo se sreli u prodavnici u kraju gde smo bili komšije, Dragana je tražila orahe, koji su joj bili potrebni da napravi tortu. Ja sam joj mangupski rekao da sigurno tu neće naći orahe i da mi nije jasno šta će tako lepoj devojci orasi. Pošto joj ja navodno nisam poverovao da ona ume da napravi tortu, a usput joj dao još nekoliko komplimenata, pozvala me je da dođem i uverim se da ume da pravi kolače.
Kakva su vaša sećanja na prvi susret?
Dragana: Potpuno ista, sećam se još i da sam sasvim slučajno napravila baš njegovu ,,omiljenu“ tortu. Zapravo Nemanja ne voli orahe, ali ih je tada jeo kao da sutra ne postoji.
Nije lako biti supruga sportiste i majka male devojčice?
Dragana: Devojke su u zabludi da je sve med i mleko, zapravo je vrlo teško, pogotovo sada kada sam non-stop sama sa detetom i kada je Nemanja kod kuće tri dana, pa ga sedam nema. Moji roditelji su u Užicu, a njegovi u Jagodini. Kada smo tek dobili bebu, prvo su nam njegova pa moja mama pomogale, a sada kada mi je pomoć potrebna, najčešće mi pomogne sestra koja živi u Beogradu. Nemanjina baka nam puno pomaže i čuva Valentinu. Znam da ni Nemanji nije lako kada je daleko od nas i da mu nedostajemo.
Nemanja: I meni je bilo teško kada sam se vratio sa priprema i kada sam shvatio da me je moja mezimica zaboravila. Ni to što smo po čitav dan bili zajedno na ,,Skajpu“ nije dovoljno.
U kakvom vam je sećanju ostalo vaše venčanje?
Nemanja: Imali smo veliku srpsku pravoslavnu svadbu. Veselje smo organizovali u Beogradu. Našli smo se na pola puta pošto je ona iz Užica, a ja iz Loznice, pa je to bio logičan izbor. Bilo je mnogo lepo, vrlo radostan dan, proslava prave ljubavi.
Dragana: Meni je samo žao što je tako brzo proleteo. Oboje smo konstatovali da smo godinu dana brižljivo pripremali veselje, vodeći računa o svakom detalju, a sve nam je nekako proletelo, valjda vreme leti kada vam je mnogo lepo.
Kruna vaše ljubavi je Valentina, kako pamtite dan njenog rođenja?
Nemanja: Ne znam kako je Dragani bilo tog dana. ali meni je bilo mnogo teško. Izašao sam ranije sa treninga kako bih odvezao suprugu do bolnice, to je bilo oko podne, a Valentina je došla na svet tek u osam uveče. To su bili najduži sati u mom životu, nisam znao šta da radim sa sobom. U jednom trenutku seo sam u kola i vozao se kroz grad da mi brže prođe vreme. Osećaj kada su mi javili da je sve u redu je neopisiv, kao i sreća kada sam ih video.
Dragana: Ni on ni ja nismo znali kako sve to funkcioniše i da će tako dugo trajati, mislila sam da ću, čim dođem u bolnicu, odmah i da se porodim, ali to ne ide baš tako.
Jeste li sami uređivali enterijer vašeg doma?
Nemanja: Sve smo sami uredili, niko nam nije pomogao. Srećom dopadaju nam se iste stvari, imamo sličan ukus. Volimo nežne neutralne boje i bilo nam je važno da stan ima velike prozore, da ima puno svetlosti. Smatramo prednošću to što kuhinju i dnevnu sobu deli samo šank jer istovremeno možemo da se družimo sa prijateljima i da pripremamo hranu.
Dragana: Sada je naš dom potpuno podređen Valentininim potrebama pa su svuda njene igračke, bez obzira na to da li se uklapaju ili ne. Nemanja joj sa svakog putovanja donosi nove medvede i medvediće, koje ja nemam gde da stavim pa ih odnesem onima kojima su potrebniji.
Nemanja: Lepo je to što o svemu odlučujemo zajedno.
Ko najviše vremena provodi u kuhinji?
Dragana: U tom delu stana najviše vremena provodim ja, pa sam kuhinju sama uređivala, da bude funkcionalna. Ne zato što kuvam po čitav dan već da mi sve bude na dohvat ruke. Inače, veliko mi je zadovoljstvo da brinem o suprugu i našoj kćerki i da im pripremam obroke.
Da li vam je Valentina “preotela” spavaću sobu?
Dragana: Može se reći da jeste, ona je sada sa nama u sobi, što je potpuno normalno jer je jako mala. Kad malo poraste, za nekoliko meseci, preuredićemo za nju dečju sobu.
Zbog čega ste se opredelili za Banjicu kao idealno mesto za život?
Nemanja: Ovo je vrlo miran i lep kraj za život, pored toga ova lokacija nam odgovara i zbog treninga jer mi je blizu stadion. Osim toga, banjička šuma nam je u komšiluku i idealna je za porodične šetnje. Leto je pred nama, a tu su i bazeni, sve nam je na dva minuta od stana, a ni grad nije toliko daleko.
Dragana: Pored svih pogodnosti koje je naveo Nemanja, u blizini našeg stana je i Fakultet organizacionih nauka na kome sam apsolvent i nameravam da ga završim ove godine.
Vodite li kćerku Valentinu na utakmice?
Nemanja: Prvi put je bila na utakmici kada je imala samo mesec dana i ja sam tada postigao gol koji sam njoj posvetio. Uživa u navijačkoj atmosferi, kada se čuju navijačke pesme, potpuno je mirna, ali zato kada prestanu da pevaju i sve postane tiho, Valentina se dere iz sveg glasa i plače, valjda da ih organizuje ponovo da pevaju. Biće ona tatin vođa navijača.
Dragana: Obožava da gleda tatu, uopšte voli sport. Kada se prenosi neka utakmica na televiziji, uvek netremice gleda šta se dešava.
Nemanja: Moja supruga je sve do devetog meseca išla na utakmice i pratila me svuda, pa ne čudi što Valentina voli navijanje.
Koji vam je najdraži detalj u kući?
Nemanja: Najdraži mi je crtež koji je uradio navijač iz Kruševca, nacrtao me je u dresu reprezentacije.
 hello _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Ljubica i Branislav Stojaković – Duh Mediterana na Dedinju
Vlasnik „Eurosalona” Branislav Stojaković i njegova supruga Ljubica u svom luksuznom domu na Dedinju napravili su oazu za uživanje, prožetu mediteranskim duhom i azijskom zavodljivošću.
Dom porodice Stojaković se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu. Kada smo ušli u prostranu dnevnu sobu zemljanih boja, okupanu suncem, bilo nam je jasno da je reč o ljudima sa mnogo stila. Dočekale su nas tople boje i ljubazni domaćini – Ljubica i Branislav Stojaković. Čini se da je predusretljivost ovog bračnog para u skladu sa jednostavnošću i svedenošću linija njihovog luksuznog i veoma ukusno sređenog doma. Harmonija kuće je u skladu sa vidljivom harmonijom između dvoje supružnika. Iz dnevne sobe sa otvorenim vratima prema bašti puca pogled na predivan vrt sa bazenom i pomoćnom kućom za opuštanje i masažu. Stojakovići najviše vole da upravo tu, pored bazena, prave zabave za svoje prijatelje koji uživaju u zelenilu prostrane bašte. Mnogo ukusa i stila izbija iz svakog, i najmanjeg detalja u kući. Osetan je uticaj Istoka, jer je ovaj bračni par sa svakog putovanja donosio neki komad nameštaja ili makar detalj u kuću koja je pre dve godine „podignuta iz temelja i sređena sa mnogo ljubavi”, kako kaže Ljubica.
Stojakovići imaju dvoje dece na koje su vrlo ponosni – Nikolu koji je konsalting menadžer i radi ovde, mada je obrazovanje stekao u inostranstvu, dok je mlađa Emilija studentkinja umetnosti u Firenci.
„Eurosalon” je osnovan pre sedamnaest godina i otada je lider na tržištu u ponudi nameštaja. Branislav, pravnik po profesiji, kaže da je ključna stvar u uspehu njegove firme bila formiranje ciljne grupe potrošača i prepoznatljiv stil srednje više klase nameštaja. I dodaje: “Kao brend, „Eurosalon” je osigurao svoje mesto uprkos konkurenciji na tržištu, a kupcu može da se garantuje odličan kvalitet za cenu koju je platio.”
Što se tiče enterijera ove predivne kuće, najzanimljivije je to što je kompletno urađen u fabrici „Eurosalona”, a koncept dizajna samog doma takođe su uradile arhitekte ovog preduzeća.
U izgradnji njihovog doma od presudnog značaja je bila ljubav Stojakovića prema raspevanom mediteranskom stilu, koji su zavoleli dok je Branislav studirao u Francuskoj.
“Ne preferiramo kuće koje izgledaju kao neboderi, volimo da smo u kontaktu sa baštom i dvorištem. Spavamo u prizemlju, a na spratu su gostinske sobe. Ljubica se bavi homeopatijom, pa su nas njeno znanje i osećaj vodili u tome da napravimo dom koji je potpuno po našoj meri.” kaže Branislav.
Dosta su putovali i duh egzotičnih zemalja se oseća u svakom kutku, a neobičan nameštaj doprinosi eklektičnom stilu.
“Moja supruga kupuje poneki komad nameštaja u svakoj zemlji u koju otputujemo, pa se često šalimo da je pravi reper potrošačkog mentaliteta. Oduševljeni smo azijskim stilom, pa se u kući oseća uticaj Balija, Malezije i Filipina, odakle smo donosili komade nameštaja namenjene prodaji u Srbiji. Smatram da ne bi trebalo da cela kuća bude u tom stilu, ali je ona atraktivna upravo zbog tog egzotičnog šmeka, koji je jasno vidljiv. Čini mi se da se lepo slaže sa svedenošću zemljanih, prirodnih tonova kuće. Devedesetih godina smo imali i malu proizvodnju na Baliju, a taj nameštaj smo prodavali u radnji u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Proizvodnja nameštaja od punog drveta ima dugu tradiciju na Baliju a njihovi majstori imaju zlatne ruke”, objašnjava nam vlasnik „Eurosalona”.
Sa Balija su, sem nameštaja koji su doneli, poveli i egzotične prijatelje koji sa njima žive – profesionalne masere koji su im u gostima.
“Oni su radili u kući našeg kuma na Baliju i došli su ovde, kod nas, da vide našu zemlju. Velika su nam pomoć u kući, čine da se dobro osećamo, i majstorski spremaju hranu. Zanimljivo je da su se u našoj kući upoznali i u međuvremenu zaljubili. Ovih dana putuju nazad u otadžbinu gde će se venčati, nakon čega će se brzo vratiti nazad.” kaže Ljubica.
Još jedan zanimljiv detalj u ovoj kući je taj da sva vrata imaju dovratak od starog kamena.
“To je pešćar. Iz starih kuća u timočkom kraju uzeli smo blokove i dosta smo obrađivali kamen koji je star nekoliko stotina godina, da bismo ga potom ugradili u štokove, stubove, dovratke…” otkriva Branislav.
“Ovo je naša oaza, naš prvi dom posle sedamnaest godina rada. Svaki predmet, svaki detalj ima svoju priču i budi nam mnoge uspomene, posebno na brojna putovanja. U opremanje kuće utkali smo ljubav i sećanje na daleke zemlje – od onih na krajnjem severu, kao što su Kamčatka i Kavkaz, do tropskih krajeva koji su nam ipak omiljeni. Volimo dobar ambijent, pa smo mnoge stvari iz egzotičnih zemalja uspeli da uklopimo u atmosferu našeg doma. Cvetne bašte, kameni ćupovi, indonežanske lampe od kamena skroz nas opuštaju, a u kombinaciji sa mnoštvom azijskih detalja stvaraju divnu, meku i mirnu atmosferu Istoka. Ono što nam se na putovanjima svidelo, doneli smo u kuću.” kaže Ljubica.
Čini se da ih je za uređenje enterijera najviše inspirisala priroda.
“Detalji u kući su predivno kombinovani, i u njoj je sve od prirodnih materijala – drvo i kamen su najčešći. Imam veoma zanimljiv vinski podrum, na koji sam ponosan – volim dobra vina i skupljam ih, a u vinskom podrumu postoje odvojene sobe za belo i crveno vino. Lep detalj u kući je statua od abonovine, rad našeg kuma koji već petnaest godina živi na Baliju. Taj, nama veoma drag komad poklonio nam je sa svoje izložbe, za useljenje u kuću. Posebno lep ambijent stvaraju indonežanske svetiljke u dvorištu, koje predivno izgledaju uveče, kada dočaravaju utisak prave azijske bašte. Utisak upotpunjuje veliki krevet sa baldahinima, koji zauzima centralnu poziciju u pomoćnoj dvorišnoj kući za opuštanje. Ispred njega je đakuzi, pa je to naše omiljeno mesto za relaksaciju. Bašta nam je najbitnija, i kada otvorimo vrata dnevnog boravka, zelenilo nam prosto ulazi u sobu. Harmonija kuće se ogleda i u njenoj povezanosti sa dvorištem, bazenom i pomoćnom kućom, i taj potez čini celovitim.” kaže Branislav. LiZ _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
