|
| Autoru |
Poruka |
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Dva putujuca andjela zaustavila su se kod jedne bogate porodice da prenoce.
Ta ista porodica nije bila posebno ljubazna i nije udovoljila njihovoj zelji da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su pripremili krevete za spavanje, stariji je andjeo primetio rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo upitao zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine!"
Sledece noci andjeli su dosli u vrlo siromasnu kucu.
Ljubazan domacin i njegova zena su s' njima podielili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu, da bi se dobro naspavali i odmorili. Kada se sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na njivi. Mladji je andjeo bio istinski besan i pitao starijeg andjela kako je mogao to dozvoliti: "Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio i cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava ugine?!"
Stariji andjeo je opet isto odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine! Kada smo bili u hladnom podrumu, primjetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan deliti svoje bogastvo, popravio sam rupu. Tako da nikada nece naci to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. Dao sam mu kravu umjesto nje. Stvari nisu uvijek takve kakvima se cine!"
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Jednom davno, devojka zvana Li–Li se udala i otišla da živi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vreme Li-Li je shvatila da nikako neće uspeti da se složi sa svojom svekrvom.
Njihovo ponašanje je bilo toliko različito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na šta je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su nedelje…
Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svađaju. Uostalom, činjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, dužna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohteve, dodatno je otežavala situaciju.
Zbog svih tih svađa i nesreća u kući, muž je jako patio.
Na kraju Li-Li više nije imala snage da izdrži lošu narav i ponašanje svoje svekrve, pa je odlučila da što pre nešto preduzme.
Otišla je kod očevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje čajeve. Ispričala mu je o celoj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rešiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: ¨Li-Li , pomoći ću ti da rešiš svoj problem, ali moraš me dobro poslušati i ispuniti ono što ti budem rekao.¨ Li-Li reče : ¨Da, gospodine Huang, učiniću šta god mi kažete¨.
Gospodin Huang ode u stražnju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom čajeva.
Rekao je: ¨Možeš koristiti otrov koji brzo deluje da bi se oslobodila svoje svekrve, međutim, to može izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta čaja koji će polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moraš paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moraš biti veoma oprezna i promeniti ponašanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svađati, poštuj ono što kaže i odnosi se prema njoj kao da je kraljica¨.
Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i požurila kući da što pre započne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su nedelje, prolazili su meseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno začinjeno jelo svojoj svekrvi. Sećala se šta joj je gospodin Huang rekao kako da izbegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslušna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.
Nakon šest meseci cela kućna atmosfera je bila izmenjena.
Li-Li je naučila kako da kontroliše svoju narav toliko dobro, da se čak nikad više nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala čak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih šest meseci. Svekrva je delovala puno nežnije, pa se obostrano slaganje zaista primećivalo. Njeno ponašanje prema Li-Li se promenilo, počela je da voli svoju snahu kao svoju rođenu ćerku.
Bez prestanka je pričala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad poželela.
Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, baš kao majka i ćerka.
Muž joj je bio jako sretan videvši šta se događa u poslednje vreme.
Jednoga dana, Li-Li je ponovo otišla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoć : ¨Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprečim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna žena i volim je kao svoju majku. Ne želim da umre od otrova koji sam joj davala!¨
Gospodin Huang se nasmeši i zavrte glavom ¨Li-Li , nemoj ništa brinuti. Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Čajevi su bili puni vitamina da poboljšaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponašanju prema njoj, ali ni toga više nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmenila.¨
U Kini kažu: Osoba koja voli druge, je osoba koju drugi vole.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Poznavali su se sest meseci
koliko su i bili zajedno
s vremenom su se upoznali jos bolje,
voleli su se najvise na svetu.
Kad je saznao da ona ima bolesno srce
plakao je sa njom,
kad je ulazila u avion,
kad je isla na operaciju,
nije joj ni rekao vidimo se.
Imala je srece
dobila je novo srce
kad se vratila
nije ga mogla nigde naci
niko joj nije znao reci
gde je.
Kad je pitala mamu gde je ON,
rekla joj je sa suzama u ocima,
zar ti niko nije reko ko ti je dao srce?
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
VODONOSA
Vodonoša je imao dva velika keramička krčaga.
Nosio ih je na obramici okačene na krajevima. Jedan krčag je imao pukotinu dok je drugi bio ispravan,
i uvijek je uspijevao da prenese jednu te istu količinu vode.
Put od izvora do kuće je bio dug i uvijek je u naprslom
krčagu donosio polovicu sadržaja vode do kuće.
Trajalo je to tako dvije cijele godine, iz dana u dan.
Naravno cijeli krčag je bio ponosan na sebe kako je
do kraja uspješno ispunio obvezu, dok se siroti naprsli
krčag sramio, osjećao se poniženo i potišteno, što je
uvijek ispunjavao samo polovicu obveze.
Jednog dana nakon dvije godine obratio se vodonoši na izvoru.
- Sram me je, jer voda kaplje iz mene na cijelom putu do kuće.
Vodonoša mu je odgovorio:
- Da li si primjetio, da cvijeće buja i napreduje samo na tvojoj,
a ne na strani drugog krčaga? To je zato tako, jer sam ja
uvijek znao za tvoj nedostatak, i uvijek sam te podržavao i
nosio sa te strane.
Svaki dan si ih zaljevao, kada smo se vraćali. Dvije godine
uživam u ovom prekrasnom cvijeću, kojim ukrašavam
svoj stol. Da nisi takav, kakav jesi, onda ni ova ljepota
ne bi ukrašavala moj dom.
Svatko od nas ima poneku manu. Svi smo mi pomalo
naprsli krčazi. Ali, ovi lomovi i mane koje su u svakome
od nas, čine nam život zanimljivijim, interesantnijim i
vrednijim. Samo treba uvažavati svakoga
onakvim kakav jeste, i gledati dobru stranu u ljudima.
Ne možeš biti sretan sve dotle, dok ne naučiš
iskreno da voliš, i ne nađeš svoje mjesto na svijetu.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Posmatraj stablo. Razmišljaj o njemu kroz godišnja doba. Videćeš kako nailazi na mnoga iskušenja.
U proleće, radovaćeš se gledajući ga kako mu cvetaju pupoljci. Možda i
nećeš zapaziti kako teško podnosi kasne snegove i hladne vetrove koji
dolaze sa severa.
Sviđa ti se stablo kako se lagano njiše na
toplom letnjem suncu? Ali možda nećeš shvatiti kako je žedno u sušnim
razdobljima. Možda nećeš čuti vapaje za toplom letnom kišom kako bi
utolilo žeđ.
Sviđaju ti se sjajne šarene boje njegove jeseni,
kad se stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uživati u prelepom
predelu? Ali primećuješ li njegovo ukočeno telo na hladnoj kiši u
ledenom januaru? Uočavaš li zebnju kad mu vetrovi odnose list po list?
Zimi
će ti se svideti vijugave siluete koje beli sneg i hladnoća stvaraju na
njegovim granama. Ali čuješ li kako mu grane pucaju od studeni i težine
snega?
Promatraj stablo. Razmišljaj o njemu od jednog do drugog godišnjeg doba. Pored lepote uoči patnju.
I reci sebi: slično mi je. Ima svoja godišnja doba kao i ja. U njima
otkriva svoju lepotu. U njima prolazi svoje kušnje. Jer život, čoveka
ili stabla, ima lepih dana ali i nevremena, oluja, grada, suše…
Ne postoji život bez iskušenja. Nemoj misliti da život nije zaslužio
življenje. Suprotno. Svako iskušenje skriva jedan trezor. Otkrićeš ga
ako razbiješ školjku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono će promeniti
tvoj život u blistavi dragi kamen.
Iskušenje te može srediti.
Matirati. Može se sručiti na tebe kao što se prirodna nepogoda sruči na
stablo. Ali iskušenje je poziv na uzdignuće. Zamisli šta bi bilo od
leptira da ne želi izaći iz čaure. Zamisli koliko bi nestalo lepote kad
gusenice ne bi prihvatile iskušenje promene.
Čovek raste
menjajući se: od razdora u susret, od napuštanja u prihvatanje. Tako
zrijemo prihvatajući mnoga umiranja čitavoga životnog veka, umiranja
vode u nova rađanja.
Ne trči prema iskušenjima. Pusti godišnjim dobima da se pobrinu za taj posao.
Ali kad se iskušenja ispreče na putu, ne beži. Ne odustaj. Uspravi se.
Guraj napred. Idi dalje. Posmatraj stablo. Misli o njemu kroz godišnja
doba. I uči se od njega.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
POSTOJI LI ZLO?
Univerzitetski profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje:
Je li Bog stvorio sve sto postoji??
Jedan student mu je smelo odgovorio: Da, Bog je stvorio sve sto postoji!?
Bog je sve stvorio? upita profesor jos jednom.
Da, profesore? odgovori student.
Profesor ce zatim: Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo.
Buduci da zlo postoji a uzevsi u obzir princip da nas odredjuje ono sto radimo, onda je i Bog zao!?
Student je ostao cutke, a profesor je pun sebe konstatovao kako je jos jednom dokazao da je ono sto hriscani veruju zapravo mit.
Drugi je student podigao ruku i pitao profesora sme li ga nesto pitati.
Naravno, odgovori profesor.
Student ustade i rece: Profesore, postoji li hladnoca?
Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikad nije bilo hladno?
Studenti su se zakikotali na kolegino pitanje.
Mladic je odgovorio: Zapravo profesore, hladnoca ne postoji.
Prema zakonima fizike, ono sto mi smatramo hladnocom u stvarnosti je odsustvo toplote. Svako telo ili objekt prema proucavanju ima ili prenosi energiju, a toplota je ono sto cini da telo ima ili prenosi energiju. Apsolutna nula znaci potpunu odsutnost toplote. Sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji. Mi smo stvorili tu rec da opisemo kako se osecamo ako nemamo toplotu. Student nastavi sa pitanjima: Profesore, postoji li tama??
Profesor odgovori: Naravno da postoji…
Student ce na to: Opet niste u pravu profesore…. ni tama ne postoji. Tama je u stvarnosti samo odsustvo svetla. Svetlo mozemo proucavati, ali tamu ne. Zapravo, mozemo se posluziti Newtonovom prizmom da pretvorimo belo svetlo u mnoge boje i proucavati razlicite duzine svetlosnih talasa za svaku boju. Ne mozemo meriti tamu. Najobicniji zrak svetla moze prodreti u svet tame i prosvetliti je. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor mracan? Merite kolicinu prisutnog svetla. Nije li ovo tacno? Tama je pojam koji ljudi koriste da opisu sta se dogadja kada nema svetla….
Na kraju, mladic upita: Profesore, postoji li zlo?
Sad vec pomalo nesiguran, profesor odgovori: Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo zlo svaki dan. Najcesce u svakodnevnim primerima covekove necovecnosti prema drugim ljudima… u zlocinima i nasilju sirom sveta. Ove manifestacije nisu nista drugo nego zlo.
Na to ce student: Profesore, zlo ne postoji ili barem ne postoji po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. Bas kao i tama i hladnoca, to je pojam koji su ljudi stvorili da opisu odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije poput vere i ljubavi, koje postoje bas kao sto postoje svetlo i toplota. Zlo je posledica onog sto se dogodi kada u covekovom srcu ne postoji Bozja ljubav. Bas poput hladnoce koju dozivljavamo u odsustvu toplote ili poput tame koja se dogadja kada nema svetla.
Profesor je seo.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
KROCITE SMIRENO KROZ BUKU I STRKU I NE POZELITE MIR, KOJI DONOSI VJECNA TISINA.
TRUDITE SE, ALI BEZ POTCINJAVANJA, DA BUDETE U DOBRIM ODNOSIMA SA SVIM LJUDIMA.
GOVORITE SVOJU ISTINU TIHO I JASNO, I SLUSAJTE STA VAM DRUGI GOVORE, JER CAK I DOSADNI I NEUKI IMAJU SVOJU PRICU.
IZBJEGAVAJTE GLASNE I AGRESIVNE OSOBE – ONE UZNEMIRAVAJU DUSU!
UPOREDJUJUCI SEBE SA DRUGIM LJUDIMA MOZETE POSTATI SUJETNI I OGORCENI, JER CE UVIJEK BITI GORIH I BOLJIH OD VAS.
UZIVAJTE U SVOJIM DOSTIGNUCIMA, KAO I U SVOJIM PLANOVIMA.
VODITE RACUNA O SVOM ZVANJU, MA KOLIKO SKROMNO BILO, JER TO JE NESTO STO STVARNO POSJEDUJETE U OVOM NEMIRNOM I PROMJENJIVOM VREMENU.
BUDITE SVOJI!
POSEBNO NE ISKAZUJTE LAZNU NAKLONOST, NITI BUDITE CINICNI U LJUBAVI.
UNATOC SVIM PREVARAMA I RAZOCARENJIMA LJUBAV UVIJEK ISPOCETKA NICE, POPUT TRAVE.
BRIZLJIVO POSTUPAJTE SA ISKUSTVOM KOJE VAM DONOSE GODINE, I DOSTOJANSTVENO IM PREDAJTE MLADOST.
RAZVIJAJTE SNAGU DUHA, DA VAS ZASTITI OD IZNENADNIH NEDACA.
NE MUCITE SEBE SUMNJAMA I NEGATIVNIM RAZMISLJANJIMA. PREVISE JE STRAHOVA RODJENO U SAMOCI I PREMORENOSTI ZIVOTOM.
ISPOD ZDRAVE DISCIPLINE BUDITE NJEZNI PREMA SEBI.
VI STE DIJETE SVEMIRA, I JEDNAKO KAO I STABLA I ZVIJEZDE I VI IMATE PRAVO BITI OVDJE.
I BEZ OBZIRA DA LI JE TO VAMA JASNO ILI NE, SVEMIR SE RAZVIJA TACNO ONAKO KAKO TREBA.
ZATO, BUDITE U MIRU BOZIJEM, MA STO ZA VAS ON BIO, I MA KAKVI BILI ZADACI U OVOJ LUDNICI, SACUVAJTE MIR U SVOJOJ DUSI.
SA SVIM SVOJIM PREVARAMA, SVOJOM ISTROSENOSCU I IZGUBLJENIM SNOVIMA, OVO JE JOS UVIJEK PREDIVAN SVIJET.
CUVAJTE SEBE, ULOZITE SVE STO IMATE I JESTE, I BUDITE SRETNI.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Tragovi u pesku
Sanjah jedne noci, kako šetasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim ocima pojavi se brzinom filma moj život. Za svaki odsek mog života, kako mi se cinilo, otkrih tragove stopala u pesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.
Kad i poslednja slika pred mojim je ocima preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je u pesku cesto ostao samo jedan par tragova,a drugi je išceznuo.
Ti tragovi oznacavahu odseke mog života, meni ponajteže. To me zbunilo.
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve što imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ceš uvek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pesku. Zašto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav ocajan, najviše trebao?"
Gospodin me uze za ruku i rece: "Drago dete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidiš samo jedan par tragova u pesku, Tamo sam te na svojim rukama nosio."
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Žabice
Bila je jedna grupa žabica koje su se želele takmičiti. Želele su izaći na veoma visoku kulu pa je došlo mnogo gledaoca da daju podršku žabicama.
Utakmica je počela...
Ali...
Niko od prisutnih gledaoca nije verovao da će neka žabica uspeti doći do vrha kule.
Klimali su glavama i govorili:
”Joj, to je veoma naporno, nikada neće uspeti!”
ili:
”Ma neće uspeti, kula je veoma visoka!”
Žabice su počele da zaostaju...
...osim jedne, koja je brzo puzila, sve više i više...
Gledaoci su vikali:
”To je veoma naporno! Nemoguće je tako visoko dospeti!”
Jedna po jedna, žabice su odustajale i okretale se natrag...
osim jedne koja je istrajno išla napred... i uopšte se nije htela predati!
Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne žabice koja se sama i s velikim ambicijama popela na vrh kule!
Ostale žabice, kao i gledaoci, su želeli saznati kako je uspela baš ona uraditi ono što su ostali smatrali nemogućim.
Jedan gledaoc je pristupio žabici i zapitao je kako je uspela skupiti toliko snage I volje da izađe do samog vrha .
Tada se ispostavilo, da je... pobednička žabica gluva!
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 44 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
