Porodična atmosfera u rukometnoj sekciji crno-belih oslikava se kroz Iliće i Radovanoviće. Nemanja i Mihajlo u A timu, Vanja i Aleksandar idu njihovim stopama
DVA brata od istog zanata. Nije redak slučaj da jedan tim ima dvojicu igrača istog prezimena, ali boje rukometnog kluba Partizan brane braća Ilić i Radovanović!U Humskoj vlada prava porodična atmosfera, koja se najviše oslikava na primeru Nemanje, Vanje, Mihajla i Aleksandra.
Potomci dveju sportskih familija, jedne iz Beograda, druge iz Čačka, već u tinejdžerskim danima branili su crno-beli dres širom Evrope, nastupali u Ligi šampiona, a starija braća su čak stigla i do A reprezentacije.
- Ja sam povukao Vanju da igra rukomet - ne ostavlja dilemu Nemanja, nova uzdanica u nacionalnom timu na levom krilu.
Ilići su čak i braća po pozicijama, kad jedan igra, drugi se odmara. Prvo sam trenirao fudbal, ali kako smo u kući uvek imali rukometnu loptu, po ceo dan smo se dobacivali. Bilo je neizbežno da promenim sport. U početku sam bio srednji bek, ali bolje sam se snašao na krilu - krenuo je Vanja stopama starijeg "burazera".
Rukomet nije odmah bio u krvi Radovanovića. Otac im je trenirao fudbal, ali taj gen je pao u vodu kada je mali Aleksandar jednog dana tako jako bacio loptu levom rukom da su ga odmah pozvali da igra desnog beka. Rođen je tada novi Kristijan Cajc.
- On mi je idol odmalena, trudim se da pokupim što više fora od njega - kaže srpski Cajc. - Ipak, oduvek sam želeo da budem sa starijim bratom u ekipi. Izdržaćemo nekako kada nas putevi odvedu na različite strane.
Snove mlađeg brata polako u javnost pretvara stariji Mihajlo, čije bravure na golu Partizana nisu ostale nezapažene. Posle niza prijateljskih utakmica u seniorskom dresu, konačno je stao uz rame Staniću i na zvaničnoj utakmici.
- Darko me je jednom pitao da li znam zašto drugi golmani brane slabije od njega. Slegnuo sam ramenima uz osmeh, a onda mi je rekao da je to zbog toga što drugi treniraju, a on ne - prepričava Mihajlo anegdote iz gnezda "orlova". - Imao sam ogromnu podršku od svih u reprezentaciji, značio mi je svaki trening, savet, kritika. Takvi trenuci se pamte za ceo život. Kao kada sam u Kopenhagenu odbranio sedmerac Ekbergu.Najviše "vojničkih priča" ima najstariji od četvorice poletaraca. Zato su pogledi odjednom bili uprti ka Nemanji, čekalo se da zamena Ivana Nikčevića progovori o svojim iskustvima sa svetskim zvezdama, a i on je počeo sa sećanjima iz Danske.
- Pričao sam sa Sigurdsonom dok je još bio u Kopenhagenu. Ceo autobus Partizana me je čekao desetak minuta, ali nisam mario. Mnogo mi je značilo što mi je prišao i dao nekoliko saveta - misteriozno se smeškao Nemanja, kome već predviđaju lepu karijeru u Bundesligi.
Vanja je začikavao starijeg brata da mu je već vreme da ode, a čini se da će ga moliti da ga "stavi u kofer".
- Gol u Kilovoj "Šparkase areni" je nešto najlepše što mi se desilo u karijeri. Ko zna, možda nam to jednom postane rutina u dresu nekog drugog bundesligaša, a možda i budemo trenirali svakog dana u njoj - namiguje mlađi Ilić.
Radovanoviće više privlači Azurna obala, ali gde god da sudbina odvede četvoricu mladića, jedno je sigurno - žele da nastave druženje u dresu Srbije. Prošli su sve reprezentativne selekcije i sada zajedno maštaju o egzotičnim destinacijama.
- San nam je da sva četvorica zaigramo na SP u Kataru ili na OI u Riju - uglas su zaključili Nemanja i Vanja Ilić, odnosno Mihajlo i Aleksandar Radovanović.
[img]MOMIR BROJ JEDAN MLADI asovi Partizana nemaju dilemu kada govore o uzorima u reprezentaciji. - Momir Ilić je broj jedan, definitivno je igrač koji je ostavio najviše traga u našoj selekciji. Imao sam sreću da popričam sa njim u Kilu, bio je pravi domaćin, obilazio nas, upoznavao sa svima. Prava ljudina - oduševljen je kapitenom Srbije Vanja Ilić.[/img]
ŽELIMO PUN "PIONIR" RUKOMETAŠI Partizana su ove sezone imali mnogo bolju podršku u Ligi šampiona, jer je niški "Čair" bio prepun. Prethodne sezone to nije bio slučaj u Beogradu. - Želja nam je da napunimo "Pionir" na svakom meču, kao i na košarci. Stalno idemo na basket i sanjamo da i nas jednom dočeka takva atmosfera - istakao je Nemanja Ilić.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Najveći blam bio je kada sam se skotrljala niz stepenice u prepunom kafiću. Dobila sam i aplauz – priča kapiten ženske rukometne reprezentacije
Njene drugarice kažu da „nije lako biti Andrea Lekić”. Ne zato što se reprezentativka Srbije bori sa rukometnim aždajama, najpre u Krimu, sada u Đeru, sa kojim je već osvojila titulu Mađarske, već aludiraju na njen vedar duh, česta „glupiranja”, imitiranja i izazivanje smeha kod prisutnih.
Ono što „Sport” može da potvrdi, pričati sa Lekićevom uvek je zanimljivo i zabavno...
Najveći blam u životu?
- Uh, bilo ih je - smeje se Lekićeva. - Recimo da bih kao najveći izdvojila kotrljanje niz stepnice u prepunom kafiću, posle čega je usledio aplauz prisutnih za izveden šou!Šta je vaše najveće bogatstvo?
- Porodica, bratanica Iva... Oni su mi pokretačka snaga. Sa njima je sve lakše. Obožavam ih!
Film uz koji ste zaplakali?
- „Nesalomivi”. To je priča o neverovatnom prijateljstvu, snimljena po istinitom događaju. Vrhunski je.
Koji je najstrašniji trenutak, u kome ste mislili da je gotovo sa vašim životom?
- Sudar u Ljubljani pre 4.godine.
Osoba koju bi najviše voleli da upoznte?
- Više ih je. Neka budu Džordž Kluni, Serena Vilijams i Novak Đoković.
Najbolji odmor?
- Letovanje na Tenerifama. Bilo je čarobno - uz osmeh će Andrea. Kada biste se prijavili u emisiju „Ja ima talenat”, šta bi bio vaš talenat?
- Verovatno bih izvela neku operetu i odradila baritonski deo krajnje fascinantno.
Šta biste poneli na pusto ostvro?
- Definitivno, Petka, Robinzonovog druga. Bez njega ne pristajem da idem na pusto ostrvo.
Bez čega ne možete da zamislite dan?
- Bez doručka! To je nešto čega se nikako ne bih odrekla. Zato doručak nikada ne preskačem.
Najveće priznanje u životu?
- Ako me pitate na sportskom planu, onda je to priznanje za četvrtu rukometašicu sveta u izboru IHF.
Najdirljiviji susret?
- Uh, bilo je to kada sam otišla u Sloveniju. Prvi susret sa porodicom po povratku iz inostranstva bio je srceparajući.
Kako izgleda čovek vašeg života?
- To nije čovek, to je princ! Znači, plava krv!
Gde bi Andrea volela da završi karijeru?
- Nisam razmišljala o tome. Ima još vremena. Već me terate da razmisljam o penziji.
Šta je najekstremnije, čega se plašite, ali biste pristali da se suočite sa tim, za milion dolara?
- Plašim se zmija i ajkula i ne bih pristala da budem u prostoru okružena njima, pa ni za milion dolara - jasno će Andrea Lekić.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Zabranjen seks Šarapove i trening partnera! (VIDEO)
Diter Kindlman morao da se obaveže da se neće intimizirati sa prelepom Ruskinjom
Neverovatan ugovor morao je da potpiše trening partner Marije Šarapove – Diter Kindlman.
Tim prelepe Ruskinje očigledno ima određena saznanja o namerama Nemca, pa mu je u novi ugovor kao stavku uveo i zahtev da mu je zabranjeno da ima seks sa Mašom.
- Ljubav i seks su na poslu zabranjeni. Potpisao sam, ali se i slažem sa tom stavkom. Inače, to se nikada ne bi dogodilo, jer je Marija vrlo srećna sa svojim dečkom – rekao je Diter Kindlman, ne objašnjavajući da li je i on srećan sa nekom devojkom.
Šarapova, koja je bila verena sa košarkašem Sašom Vujačićem, trenutno je u vezi sa bugarskim teniserom Grigorem Dimitrovim.
Pogledajte jedan od zanimljivijih treninga Marije Šarapove koji se na internetu pojavio pre nekoliko sezona.
Sa Perketom se završava spisak aktivnih igrača iz generacije koja je 1996. godine u Španiji donela bronzanu medalju sa EP. Oproštajni meč 31. maja u Celju
Put u istoriju... Sa aktivne rukometne scene odlazi legendarni golman Dejan Perić. Poslednji Mohinakac našeg rukometa, koji je bio član one prve generacije koja je posle skidanja sportskih sankcija donela medalju za naš rukomet. Bilo je to u Španiji, 1996. godine. Sa njim zajedno bili su braća Peruničić, Neđa Jovanović, Škrbić, Butulija... As do asa. Poslednji meč odigraće 31. maja, u njegovom Celju. S jedne strane Pivovarna Laško, a sa druge „Perke i prijatelji”.
- Na inicijativu mog klkuba Pivovarne Laško, a u sklopu proslave i desetogodišnjice sportske hale u Celju, biće odigran revijalni susret u čast mog oproštaja od igračke karijere - kaže Dejan Perić, veliki sportista i čovek za kojeg nije vezana ni najmanji incident.
Sve ima svoj kraj.
- Došlo je vreme da se karijera završi posle 30 godina treniranja. Jedna stranica se zatvara, otvara se neka nova. Ostaću u sportu, radiću kao tim menadžer u klubu, savetnik, biću produžena ruka trenera i direktora. Nema dileme da će taj dan da bude nabijen emocijama.
- Ne volim oproštaje. Utakmica će da bude lepa, ali za mene i jako teška. Presrećan sam što sam u karijeri ostvario sve snove, postajao bolji igrač i čovek. Sada se zaokružava jedna etapa mog života.
Karijera duga 30 godina. Malo ko time može da se podiči.
- Najdraže mi je što sam imao privilegiju da radim ono što neizmerno volim i što sam tako dugo trajao. Igrao sam u velikim klubovima i osetio veliko poštovanje i priznanje za ono što sam radio.
Na kraju, poruka:
- Hvala svim mojim trenerima, saigračima, prijateljima koje sam stekao kroz rukomet, ali najviše dugujem porodici, mojim roditeljima. Od njih mi je stizala uvek najveća podrška, oni su bili moji najveći prijatelji.
Jedan je Dejan Perić. Srećan put u igračku penziju, ljudino.
PROFIL Ime i prezime: Dejan Perić Datum rođenja: 22. 09. 1970. Mesto rođenja: Bečej Visina: 186 cm Pozicija: golman Klubovi: Dinamo (Pančevo), Crvena zvezda, Atletiko Madrid, Teurko, Pontavedra, Celje, Barselona, Vesprem, Celje. Najveći uspesi: Sa Celjem 2004. i Barselonom 2005. godine osvojio Ligu šampiona, a sa Vesprem i Kup pobednika kupova, 2008. godine. Sa Vespremom je osvojio titulu i Kup Mađarske, sa Barselonom je bio šampion Španije 2006. godine, a sa Pivovarnom Laško je osam puta bio šampion, a jednom manje osvajač Kupa Slovenije. Reprezentativna karijera: od 1988. do 2009. godine Medalje: Bronze sa EP u Španiji (1996) i SP u Egiptu (1999. godine)
DUGAČAK SPISAK POZVANIH Mnogo je pozvanih na spektakl. Između ostalih u ekipi „Perke i prijatelji” trebalo bi da zaigraju Predrag i Nenad Peruničić, Nedeljko Jovanović, Rastko Stefanović, Dragan Škrbić, Kire Lazarov, Vladan Matić, Alvaro Načinović, Zoran Đorđić, Terzić, Gujaš, Eklemović, Mirko Bašić. Pozvani su još Romero, Balić, Kokšarov... - Žao mi je što zbog obaveza u klubovima ne mogu da dođu Vujin, Ilić, Rutenka i Zorman - pojašnjava Perić.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Pored dvojice Srba Nikole i Vladimira ovu čast, 24. maja u poljskom Miliču, imaće i Italijan Andrea Zorzi, odnosno Brazilac Žilberto Žiba
Proslavljeni srpski odbojkaški reprezentativci Vladimir i Nikola Grbić u petak 24. maja biće primljeni u "Odbojkašku Aleju slavnih" u Miliču, u Poljskoj.
Porodica Grbić je na Evropskim i Svetskim takmičenjima osvojila ukupno 32 medalje. Miloš Grbić, otac Vladimira i Nikole, osvojio je prvu medalju u istoriji muške odbojke, bronzanu na EP 1975. u Beogradu, a potom su njegovima stopama krenuli naslednici.
Stariji Vladimir, aktuelni potpredsednik OSS i član "Odbojkaške kuće slavnih", najbolji igrač Evrope 2000. godine, u dresu reprezentacije osvojio je ukupno 13 medalja: zlato i bronzu na Olimpijskim igrama, srebro na Svetskom prvenstvu, zlato, srebro i dve bronze na Evropskim prvenstvima, srebro i dve bronze u Svetskoj ligi i bronzane medalje na Svetskom Kupu, Svetskom kupu šampiona i Svetskom kupu izazivača.
Mlađi Nikola, dugogodišnji kapiten reprezentacije i najbolji igrač Evrope 1997, osvojio je ukupno 18 medalja: zlato i bronzu na Olimpijskim igrama, srebro i bronzu na Svetskim prvenstvima, zlato, srebro i četiri bronze na Evropskim prvenstvima, tri srebra i dve bronze u Svetskoj ligi i bronzane medalje na Svetskom Kupu, Svetskom kupu šampiona i Svetskom kupu izazivača.
Pored braće Grbić u "Odbojkašku Aleju slavnih" biće primljeni i Andrea Zorzi, nakadašnji reprezentativac Italije i Žilberto Žiba, nekadašnji reprezentativac Brazila.
Srbija će u okviru priprema za Svetsku ligu odigrati dve prijateljske utakmice protiv Poljske, prvu u petak u Miliču, a drugu u subotu u Tvardogori.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Stariji od braće Grbić o igračkoj karijeri, najupečatljivijim trenucima... Pokojni otac Miloš je Nikolu i mene izveo na pravi put - kaže legenda naše odbojke
Takav sportski bratski tandem poput Vladimira i Nikole Grbića, rađa se jednom u veku. Nedavno je stiglo i veliko priznanje, ulazak među velikane, u Kuću slavnih u Miliču.
Posle ulaska u Aleju najvećih sportista, stariji od braće Grbić nam je preneo utiske iz Poljske.
Kako ste doživeli ulazak u Aleju slavnih?
- To je veliko priznanje za našu odbojku, porodicu i za celu čuvenu generaciju koja je rušila neugodne tradicije i osvajala sve moguće trofeje. Bilo je lepo, posebno u društvu naših ljudi, reprezentativaca i velemajstora odbojke Brazilca Žilberta Žibe i Italijana Andree Zorzija – ističe za “Sport” popularni „Tigar".
Najradosniji i najtužniji trenutak u karijeri?
- Na sreću bilo je mnogo više lepih trenutaka, koje smo podarili našem narodu. Presrećan sam što smo mnogo uradili na popularizaciji odbojke i što imamo prave naslednike. Što se tiče tužnog trenutka, prosto da čovek ne poveruje, uvek sam bio gladan trofeja. Žao mi je što nisam više uradio i obradovao naš narod, koji zna da ceni uspeh i posvećenost nekom sportskom pozivu.Imali ste bogatu klupsku karijeru, a 2000. godina je bila, čini se, najuspešnija?
- Bilo je priznanja na pretek. Osvojio sam, kao prvi Srbin, Skudeto, Kup CEV, olimpijsko zlato i proglašen za najboljeg odbojkaša Evrope. Nikola je takođe te godine imao dobru trofejnu godinu.
Pre pet godina desio se jedan od najvećih uspeha?
- Da, te godine ja sam sa Fenerbahčeom osvojio titulu turskog prvaka, a Nikola je osvoji svoj prvi Skudeto u karijeri sa Trentinom. Dogodilo se to 8. maja u gotovo istom trenutku.
Pre dve godine postali ste stanar kuće slavnih u Holioku. Ko bi mogao u skorije vreme od naših odbojkaša da Vam se pridruži?
- Za to je potrebno puno uspešnih trenutaka, trofeja i priznanja. Jednostavno, potrebno je savršenstvo bez mane. Po meni to najveće priznanje su zaslužili Aleksandar Boričić, Goran Vujević, Nikola Grbić i Ivan Miljković.
Imali ste puno trenera u karijeri. Kome najviše dugujete?
- Najviše nam je pomogao pokojni otac Miloš. Naučio nas je da ne pokazujemo preveliki respekt prema protivniku i da nikoga ne smatramo autsajderom. Trenirali smo spartanski, a otac je insistirao na perfekciji, kloneći se komplimenata bez pokrića. Što se tiče mnogobrojnih trenera koji su me kasnije trenirali, istakao bih Italijana Montalija.
Niste se zvanično oprostili od odbojkaške igre?
- Oproštaj ne treba. Ne može se opisati, mora se doživeti, koliko te poštuju ljudi koji te sreću na ulici. Ponosan sam, jer i nemam razloga za oproštaj. Uostalom, nastavio sam rad u OSS. Konkretno, zadužen sam za Bič volej i presrećan sam što pripadam organizaciji koju sa velikim uspehom vodi Alekasndar Boričić - zaključio je Vanja Grbić.
NIKOLA PRAVI FENOMEN Dobro se sećamo 1997. godine. Osvojili smo srebro na EP. Bilo je to naše prvo veliko finale, a Nikola je proglašen za najboljeg odbojkaša Evrope. Čini nam se da danas igra bolje nego što je igrao tada? - Pravi je fenomen, biću potpuno jasan. Poslednjih nekoliko sezona igra u životnoj formi. Bolje je fizički pripremljen i u kontinuitetu bez oscilacija godinama igra na najvišem nivou. Pokazao je to i u finalu Lige šampiona. Mislim da je u boljoj formi danas, nego pre 16 godina - smatra stariji Grbić.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Sports ilustrejtid" objavio spisak najplaćenijih sportista planete za ovu godinu. Bokser će samo od dve borbe inkasirati duplo više od Lebrona Džejmsa
UBEDLjIVO najplaćeniji sportista današnjice je bokser Flojd Mejveder Junior, koji bi samo od dve borbe u 2013. trebalo da zaradi između 90 i 128 miliona dolara!
To je znatno više od prošlogodišnjih 85, sa čime je takođe bio prvi na listi bogataša, a zanimljivo je da sav novac dobija od TV prava, na ime ugovora sa "Šou tajmom", bez ijednog centa na ime pojedinačnih sponzorskih ugovora.
Naime, već je boksovao sa Robertom Gererom početkom maja, pobedio je, i dobio 32 miliona (rivalu pripalo tri miliona). Isto toliko je zaradio i prošle godine u meču protiv Migela Kotoa. Međutim, za septembar je najavljen novi spektakl, protiv Meksikanca Alvareza, koji bi mogao da probije sve rekorde kada je reč o zaradi u boksu i da mu donese do sada neviđenu svotu novca - zahvaljujući sistemu "plati pa gledaj", što je jako popularan način prodaje prava na gledanje velikih mečeva u SAD.
Kako Junioru stiže 50 odsto od ukupne svote koju dobije televizija, to bi značilo da će svako jutro, kada otvori oči, Mejveder biti bogatiji za 350.000 dolara, dok će na nedeljnom nivou moći da računa na 2.500.000 zelembaća.
Drugi na listi koju je objavio "Sports ilustrejtid" je Lebron Džejms, zvezda NBA kluba Majami Hit sa 56.545.000 dolara za ovu godinu, od čega 17.545.000 na ime plate, a 39 miliona od "Najkija", "Samsunga", "Baskin-Robinsa" i deonica fudbalskog kluba Liverpul, čiji je akcionar.
Treći na spisku je fudbaler Dejvid Bekam, koji je zaradio 48,3 miliona (od PSŽ samo za pet meseci pripalo mu je 2,35, koje je dao u dobrotvorne svrhe), a "pomoć" je stigla od "Burger kinga", "Samsunga", "Adidasa"...
Četvrti je NFL igrač Dru Bris, koji brani boje Nju Orleans Sejntsa, sa 47.800.000 dolara, koliko će mu leći na račun u banci ove godine. Sledi košarkaš Kobe Brajant iz Los Anđeles Lejkersa sa 46.850.000 dolara zarade.
Ispod njega, a ispred golfera Tajgera Vudsa (od 40.839.027 dolara, "samo" 7.839.027 je dobio od takmičenja, a 33 miliona od reklama) i vozača Formule 1 Fernanda Alonsa (42.800.000 dolara) nalazi se Rodžer Federer sa 43.424.842 dolara.
U top 10 se još nalaze golfer Mikelson i Kristijano Ronaldo, prvotimac Real Madrida. Argentincu Lionelu Mesiju mesto u prvih deset izmaklo je za 200.000 dolara.
TOP 10 1. MEJVEDER JR. (boks) 128 2. DžEJMS (košarka) 56,5 3. BEKAM (fudbal) 48,3 4. BRIS (amer. Fudbal) 47,8 5. BRAJANT (košarka) 46,8 6. FEDERER (tenis) 43,4 7. ALONSO (formula 1) 42,8 8. VUDS (golf) 40,8 9. MIKELSON (golf) 39,5 10. RONALDO (fudbal) 35,3 11. MESI (fudbal) 35,1 * cifre u milionima dolara
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Verujem u pobede nad Rusima i Bosnom i Hercegovinom – izjavio je sjajni pivotmen, koji se posle pauze vratio u rukometnu reprezentaciju Srbije
OSVEŽENJE na crti, ali i pravi igrač za podizanje atmosfere. Ako neko može da prodrma evropskog vicešampiona pred odlučujuće bitke za EP u Danskoj, to je Rastko Stojković. Pivotmen kome je optimizam najjače oružje vraća se u reprezentaciju posle dva propuštena takmičenja.
Bivši selektor Veselin Vuković nije ga imao u planovima za Olimpijske igre u Londonu i Svetsko prvenstvo u Saragosi, ali ga novi strateg Ljubomir Vranješ nije zaboravio. Posle sjajnih partija u dresu poljskog Kelcea, koji je osvojio treće mesto na završnom turniru Lige šampiona, kružni napadač opet je među "orlovima".
- Uvek mi je bila čast da igram za Srbiju. Nema potrebe pričati o prošlosti. Osećam se dobro, mislim da mogu da pomognem i to je najbitnije - istakao je Stojković, strelac osam golova u meču za treće mesto protiv Kila. - Došli smo na F4 kao potpuni autsajderi, ali smo uspeli da pobedimo veliki Kil.
Mnogo važnije utakmice slede u nacionalnom dresu. Odlučujuća utakmica u Rusiji je već 12. juna, a protiv Bosne i Hercegovine četiri dana kasnije na domaćem terenu.
- Uvek sam optimista, uveren sam da možemo do pobede protiv Rusa, iako je to najteže gostovanje u kvalifikacijama. Verujem u snagu naše reprezentacije, znam da svi igrači mogu da se izdignu iznad problema. Mnogo toga nije funkcionisalo protiv Austrijanaca, ali verujem da sada hoće, možemo da ostvarimo obe pobede i plasiramo se na Evropsko prvenstvo - jasan je Stojković.
Srbija i Austrija dele drugo mesto u Sedmoj grupi kvalifikacija sa po pet bodova, dok je Rusija prva sa šest.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Mislio sam da mogu, pa ako treba stegnem i zube, ali su doktori bili neumoljivi. Zabrana igranja i bilo kakvih napora na treninzima puna dva meseca – kaže srpski košarkaš
Crne slutnje su se obistinile. Duško Savanović definitivno neće moći da igra na predstojećem Evropskom šampionatu u Sloveniji (4 - 22. septembar).
Ono što je krilni centar Anadolu Efesa nagovestio pre skoro dva meseca, prilikom posete selektora Dušana Ivkovića u Istanbulu, samo je prolongirano nedavnim nominalnim spiskom, da bi rampu spustio lekarski konzilijum.
- Mislio sam da mogu, da će biti dovoljno malo da se odmorim, pa ako treba stegnem i zube, ali su ljudi u belim mantilima bili neumoljivi. Zabrana igranja i bilo kakvih napora na treninzima puna dva meseca da bi koliko, toliko bio spreman za pun klupski trenažni proces - objasnio je Savanović za „Sport”, u telefonskom razgovoru.
A prvo što sledeće pada na pamet, kada razgovarate sa srčanim borcem, ali koji će 5. septembra napuniti 30 godina, da li je ovo i definitivan oproštaj od nacionalnog dresa.- Taman posla, samo da me zdravlje posluži i da budem potreban selektoru. Za Srbiju uvek, dokle god mogu da hodam - poručio je krilni centar bez straha i mane.
Pršljen u lumbalnom delu leđa, koji je i tokom klupske sezone mučio Savanovića, na kraju je isprovocirao dužu terapiju da ne bi doveo u pitanje kompletnu karijeru.
- To je zapravo početak diskus hernije, da ne zamaramo obične ljubitelje sporta. Ta dijagnoza mi je izazivala bol u nozi, pa mi se tokom sezone dešavalo da ni kola ne mogu da vozim, a kamoli nešto ozbiljnije treniram. Ali visokoprofitabilni profesionalizam ne mazi, posebno kada se jure rezultati, mnogo novca uloženo u tim, znate kako to već ide... Primiš injekciju, bol malo umine, pa nastavljaš. Kada je sezona konačno završena za Efes, otišao sam na preglede, bio sam još u Istanbulu. Kada su mi saopštili da moram skoro celo leto da mirujem, zavrtelo mi se u glavi. Toga sam se i plašio jer sam Dudi (Ivkoviću) i rekao da može tako nešto da se desi - priča Savanović.
Veliki borac nastavlja u jednom dahu:
- Sa selektorom sam pričao i u Beogradu, rekao kako stoje stvari i, to je to. Nema potrebe da se bilo šta demistifikuje, da se ja sada nešto krijem, ne dajem izjave. Ne mogu, pa to ti je - u svom stilu će Savanović.
Ali, nije definitivno odustajanje Savanovića jedina noćna mora selektora Ivkovića. Sličan scenario „postoji” i za Veličkovića, Ercega i Micova. Da li je potrebno pominjati povredu Teodosića (mišić lista), koji bi eventualno mogao da se priključi reprezentativnim pripremama krajem jula, početkom avgusta. Pa terapije Markovića o kojoj se odavno priča po kuloarima. O skočnom zglobu debitanta Birčevića da ne govorimo... Upada u oči „promaja” na mestu krilnog centra i plejmejkera. Šta uopšte može Srbija da uradi na Evrobasketu, gde bi najmanje morala da izbori četvrtfinale da bi eventualno mogla da se nada plasmanu na SP u Španiji sledeće godine?- Možda ništa, a možda i mnogo bolje nego na EŠ u Litvaniji 2011. kada nismo (in)direktno uspeli da izvadimo olimpijsku vizu za London. Šta uostalom da radi selektor i sa „bogaljima”. Ovako, mlade snage će dobiti prostor, a tada se nikada ne zna šta može da se uradi odnosno dokle daleko mogu da stignu. Čak i u najgorim mogućim zdravstvenim prognozama, a mogu samo da govorim u svoje ime, mislim da naša selekcija nije bez šansi, naprotiv.
Sagovornik onda podseća na manje, više objektivno činjenično stanje, ne samo na ovim prostorima.
- Postoji generalno kvalitativna kriza ovog sporta u Evropi, a kod nas sa predznakom „generacijska”. Davno su prošla vremena obavezne medalje, pa još i zlatne, kada je u pitanju naša najbolja selekcija. Narod se uvek nada i veruje, a i konkurencija uvek, makar izkola, gura Srbiju u red favorita na velikim takmičenjima. Ako nema zvučnih igračkih imena, onda to rade zbog selektora Ivkovića. To će raditi i za Sloveniju, bez obzira u kom sastavu se pojavimo. Ali, verujem u te neke nove, mlade, a, pre svega, zdrave, momke - ubeđen je Duško Savanović, koji već od 1. jula kreće sa rehabilitacionim periodom u Beogradu.
KLUPSKI ANGAŽMAN: ZVEZDANA ŠALA - Imam još godinu fiksnog ugovora sa Anadolu Efesom. Ne postoji nikakva druga opcija, osim da me uprava turskog kluba najuri - u svom stilu će Savanović.- Ove sezone nismo ništa uradili, mada su oni zadovoljni plasmanom u Fajnal eit Evrolige. Ali, ako mene pitate, toliki budžet podrazumeva Fajnal for. U nacionalnom Kupu ništa, ispali zasluženo od Banvita u polufinalu plej-ofa... valjda će biti bolje od jeseni.
A priče o dolasku u Crvenu zvezdu?
- To nijednog trenutka nije bilo ni blizu. Ma kakvi, niko pola reči nije zucnuo o tome. Ne znam da li je to neko zbijao šalu, ili sanjao...
KADA NISU SPREMNI NI „ŠEST” GASOLA NE VREDI Kada se povede reč o povredama, Duško ima dodatak: - Šta vredi imati i „šest Gasola”, a onaj stariji, Pau, neće ni igrati u Sloveniji, ako su svi povređeni odnosno nedovoljno zalečeni, roviti... Ne želim malenkost da dižem na pijedestal žrtve, ali su me leđa i prošlog leta ubijala. Ali, rekao sam sebi, samo još fali da ja odustanem, pa i tako od kvalifikacija mnogi okreću glavu. Želeo sam da dam primer i, ne žalim. Tako ću uvek, ali ovog leta ne mogu...
ROŠTILj U SLOBODNO VREME Savanović trenutno sa porodicom odmara na Zlatiboru, omiljenoj destinaciji, kada mrežice miruju. Nedeljni razgovor je prolongiran zbog „kuvarskih” obaveza. - Pozvao sam prijatelje na roštilj, a najveća obaveza je bila nabaviti dovoljnu količinu mesa. Neka su živi i zdravi, kao od brega odvaljeni, nije smelo da zafali... Kakav bih bio domaćin - uvek je Savanović spreman na šalu.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Blažič: Pre odlaska u NBA želim trofeje sa Zvezdom
Iskreno, druge ponude me nisu mnogo ni zanimale. Zvezda je bila najkonkretnija i mislim da je ovo najbolja opcija za mene u ovom trenutku – kaže novi košarkaš crveno-belih
Slovenački košarkaš Jaka Blažič doputovao je u Beograd, završio je sve formalnosti oko potpisivanja trogodišnjeg ugovora sa Crvenom zvezdom Telekom, a uspešno je prošao sve medicinske preglede i neophodne testove opterećenja.
Blažič se u Srbiji zadržao svega nekoliko sati, ekspresno je morao da se vrati u Sloveniju pošto već u četvrtak putuje u Ameriku gde će igrati letnju ligu.
Crvena zvezda je u Jaki Blažiču dobila fantastičnog atletu o čemu možda najbolje svedoči podatak dobijen na testiranjima u medicinskom centru Vita maksima. Naime, Blažič ima svega pet procenata masti u organizmu. Kada smo ga upitali da to prokomentariše ovaj pitomi momak sa Bleda samo se osmehnuo i slegnuo ramenima.
- Košarka nije bila moja prva ljubav. Počeo sam prvo da treniram hokej, već sa šest, sedam godina. A, onda sam uz Majkl Džordana zavoleo košarku koju sam počeo da igram sa 10 godina i odmah sam se zaljubio – počeo je priču za zvanični sajt crveno-belih Blažič koji ne krije da je sa leda i najbrže igre na planeti preneo dosta agresije i na parket.
Blažič je već sa 17 godina bio prvotimac Triglava, branio je boje Slovana, a poslednje dve sezone igrao je za ljubljansku Olimpiju sa kojom je osvojio dva nacionalna Kupa. Minule dve godine Blažič je imao priliku da stiče evroligaško iskustvo koje za njega bilo dragoceno.
- Prva godina u Olimpiji je bila turbulentna. Trebalo mi je vremena da se naviknem na tako kvalitetno takmičenje kao što su ABA liga i Evrolioga. Prošle sezone sam dobio priliku da se nametnem i mislim da sam ukazanu šansu iskoristio. Ovo će sada biti novi korak za mene i mislim da je Crvena zvezda idealna sredina.
Na pitanje kako je baš izabrao crveno-beli dres Blažič je rekao:
- Kad smo završili sezonu, odmah sam dobio informaciju da je Zvezda zainteresovana. Od tada su počeli pregovori i sve je bilo usmereno u tom pravcu. Iskreno, druge ponude me nisu mnogo ni zanimale. Zvezda je bila najkonkretnija i mislim da je ovo najbolja opcija za mene u ovom trenutku.
O očekivanjima na predstojećoj letnoj ligi, gde će igrati za Milovoki Bakse, Blažič kaže:
- Nisam draftovan, a ovo će mi biti idealna prilika da iskusim kako se igra u Americi, da se odmerim u odnosu na igrače koji su na pragu NBA i proverim da li postoji mogućnost da posle Zvezde napravim još jedan korak napred. Ipak, pre svega toga želim da se dokažem u Beogradu i sa Zvezdom da osvajam trofeje.
Blažič ne krije zadovoljstvo što će biti u prilici da sarađuje sa trenerom Dejanom Radonjićem.
- Volim da igram brzo, zato sam i došao u Crvenu zvezdu jer znam kakav je stil trenera Radonjića. Mislim da u odbrani imam mnogo prostora da napredujem i zaista ću dati sve od sebe da budem najbolji.
Ono što jedva čeka je da oseti huk sa tribina Zvezdinih navijača i atmosferu za koju zna da je jedinstvena u Evropi.
- To je zaista specifičan ambijent za igranje. O tome priča cela košarkaška Evropa. Jedva čekam da sve to doživim i mislim da ću uživati. Nadam se da ćemo svi zajedno mati dosta razloga za radovanje sledeće sezone – poručio Blažič.
Novosti
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
