Ivana Bajić - voditelj • Srbija Forum

Ivana Bajić: Moja glava je kao fabrika mašte!

Koliko svaki polufinalista serijala “Ja imam talenat” mora da vežba, koliko puta treba da proba da bi pronašao savršen kostim, savladao nesanicu, pad apetita i groznicu iščekivanja, osim takmičara, zna i – Ivana Bajić. Voditeljka popularnog rijalitija, koji je ušao u četvrtu sezonu, otkriva da su ona i njen kolega Vlada Aleksić sve vreme na “usluzi” učesnicima.
“Trudimo se da im pomognemo da savladaju tremu, prevaziđu tenziju i koncentrišu se na sam nastup. Znamo da im nije lako i zato ne treba da im otežavamo”.
Voditeljka ne želi da poredi takmičare ove i prethodnih sezona, jer je to, smatra, neprihvatljivo, pošto se svaki put susretne sa novom energijom novih talenata. Otkriva, ipak, da su polufinalisti četvrtog serijala vrlo samouvereni i da se ne štede. Spremni su, kaže, da probaju milion puta kako bi njihov nastup bio savršen, čime potvrđuju karakter istinskog talenta.
Ivanu raduje što su Ivan Tasovac, Nataša Ninković i Ivan Bosiljčić ne samo članovi žirija, već i njeni i Vladini prijatelji, pa i kada izgleda da se “koškaju”, oni su zapravo “saradnici” na stvaranju dobre atmosfere.
“Međusobno se savetujemo, pomažemo i uživamo u saradnji. Mislim da kandidati to osećaju, i da im je zbog toga mnogo lakše i lepše da nastupaju, jer ove sezone vlada – ljubav”.
Vlada je inače Ivanin najbolji drug, zbog čega se, kaže, oseća privilegovanom u poslu. Raditi sa nekim ko zna kako dišete je, najbolji osećaj na svetu. Duhovitost na koju oboje igraju se, otkriva, ne gasi, već pojačava kada se isključe kamere.
“Bilo bi vam neverovatno zanimljivo da provedete dan sa nama. Ako smo raspoloženi, ne biste proveli ni sekund bez suza od smeha”.
Ne samo da bodri tuđe, već neguje i svoje talente. Ivana kaže da je njena glava kao fabrika mašte, pa je dovoljno samo da poželi nešto i već ima ideju – kada, gde, s kim i kako će to ostvariti. Tako je realizovala i projekat “Beogradska kuhinja”, koji se bavi edukacijom dece o zdravoj ishrani i prezentacijom beogradske gastronomije. Nedavno je počela i realizaciju “Prolećne kuhinje” i sada joj, kaže, treba sav talenat da taj projekat prodiše punim plućima. Tu je i kada treba da se podiže svest građana o odnosu prema psima lutalicama, pa je trenutno u procesu snimanja filma na tu temu. Ideja joj je da ljude motiviše i inspiriše da pomažu, a ne da odmažu napuštenim psima.
Oni koji dobro poznaju Ivanu, znaju da je veliki avanturista i neko ko je slab na ekstremne sportove. Nije ostala bez iskustva u paraglajdingu, završila je kurs ronjenja, išla je u školu jahanja, a ovog proleća će krenuti na časove letenja.
“Zvaću vas kada položim probnu vožnju! Mislim da će to biti pravi doživljaj”.
Iako joj je svaka avantura ulila onu neophodnu dozu adrenalina, kroz osmeh kaže da joj se još nije dogodila ona – najluđa. Možda će to, dodaje, biti – lov na barakude.
Svaki strah unapred isključuje, jer je po prirodi neustrašiva.
“A još ako imate dobre instruktore, onda definitivno ne postoji razlog za strah ili brigu od lošeg ishoda. Zlatno pravilo svake avanture je – biti u dobroj kondiciji”.
Zbog toga se Ivana ne opterećuje lošim slutnjama, pa čak ni kada se probudi nema potrebe niti vremena da malo promisli, jer: “Još nisam ni oči otvorila, a moji ljubimci već skaču oko mene, hoće da se maze, traže da jedu i žele da idu u šetnju”.

Svet