Moram nesto da kazem • Srbija Forum

Експерименти ин виво...
Биће викенд клонова - неће бити викенд клонова...
Искључене најпосећеније теме за госте. Хм.
Чланови се морају логовати да би виделе те теме, као Кафану, на пример...
Да ли неког интересује шта мислим о томе? Или га заболе?
Мени ово место служи да се одморим или да се освежим, или да се насмејем, или да се обрадујем или...
Пре подне сам на послу. Има тренутака када пожелим да плакнем мозак. Скокнем до форума, јер знам шта ту могу да очекујем. Нема политике, нема корупције, нема крви до колена.. Ту су Даде, Одопаначки, Вуки, Сена, Могли, Жекс, Ема... све блесав и весео, или пак романтичан свет, који ти даје све супротно оном што видиш у новинама или на ТВ-у.
Поподне и увече, опет се нешто мувам по кући, перем, пеглам, усисавам, не пушим, читам, истражујем, пишем... а онда пожелим да плакнем мозак и скокнем до форума. Понекад је то скок од 10-15-20 минута, само гвирнем, искидам се од смеја, или се упишким од романтике, пође ми роса из ока...
Све то без логовања, јер немам времена или немам жељу да се логујем, може да већ следећег тренутка нешто тамо искипи... Просто, бацим поглед.
Наравно, претпостављам да неки тамо администратор или модератор може да види, ако то жели, да сам био, гвирнуо и отишао, али се то не приказује у доњем делу монитора, види се само "гост".
И мени то није проблем. Није ми проблем да било ко види да сам ту и да гледам, читам, пратим. Уопште, немам проблем са јавношћу себе самог. Знају то неки већ. Ништа ми не би сметало да се негде прикаже да сам ту, сваки пут када дођем.
Али ово чудо је подешено да сваки пут треба да укуцам ник и шифру. ОК, ајд и то, али ако се само окренем и одем, то се неће искључити, већ ће и даље да пише да сам ту, назочан, а нисам... Несавршеност система, несавршеност форума, несавршеност...
Ма, без везе, онда се нећу ни укуцавати.
Ако пожелим и да учествујем, а не само да бацим поглед, онда ћу укуцати те проклете шифре. Онда ћу се организовати, почети да куцам неки текст... размишљати... опет куцати... размишљати... и кад пожелим да то окачим, постујем, показаће ми се порука да треба да се улогујем! Па улогован сам, пизда му материна! Не, треба поново да се улогујем.
Добро, улогујем се и... када се поново прикаже место за поруку, оно... нема ничег... обрисано све... да га јебем... клик, угасим све и одем у МП3...
Ето тако...
А волим да сам овде, и све несавршености форума праштам... и то што ми брише постове (да ли сам форум постоједац или Искра, која ме хебе намерно, желећи да ме упропасти

...
А сада, неко се опсетио да ми ускрати да као "гост" само бацим поглед, или да и дуже читам, без жеље за учествовањем, просто уватила ме нека фјака, или ме нешто мрзи да се логујем и та сва бирократија...
Некоме је стало да се логујем, јер ако се види да сам ту биће ми непријатно да нешто и не напишем... Не неће ми бити непријатно... Само ћу да читам и одем...
То ти је као кад седнем у башту, а не уђем у кафану, иако су тамо неки које знам... Али мени се седи напољу, на сунцу, волим да гледам комаде у мимоходу, не чезнем да осећам миомирисе цревца на жару, а нешто и не волим да ми се после џемпер осећа на дуФан... Просто, оћу да кулирам и да ништа не причам, у том тренутку.
Да ли сам због тога баксуз? Који сам ја кретен што нећу да седнем са неким ко је унутра!
Заболе ме! Просто,у том тренутку хоћу да сам само свој, или само с неким/неком, а нећу да сам са свима. То што ме они изнутра сви виде, брига ме. Нека ме гледају, гледам и ја њих...
Ето, тако је то...
Е сад, можда неко не жели да долазим, а да се не легитимишем. Поставио пајкана на улазу, који тражи личну карту, пасош, возачку дозволу,чланску, партијску књижицу... Па ништа, показиваћу ту књижицу неко време, а кад ми се досади да то вадим и показујем, отићићу у кафанче преко пута.
Добро, свиђа ми се капучино који кува Искра, али ако морам да вадим и показујем сваки пут, одох на горки лист или лозу у буфет визави...
Или је то можда циљ? Да не долазим...
Па, добро, волим када је неко задовољан, или се каже задовољен?