Welcome to Srbija, gde murija ubija,
gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.
Gde sve ima svoju cenu, al' nema nista u postenju,
umesto da se igraju -- klinci se „iglaju" u venu.
Gde uzori su lopovi, dileri, pevacice,
klinke ne porastu, a vec su postale jebacice.
Dok mlecni jos se klimaju, na mobilni se snimaju,
ortacima iz skole u WC-u kako sipuju.
Posle se pitate zasto nemamo decu,
a ja pitam Boga da li pamti nasu adresu.
Ceo zivot na cekicu, slusam istu pesmu,
33 godine kad se okrenem, gde su?!
Neki kazu meni: Sacekaj jos malo pa da krene,
promene su proces za koje potrebno je vreme,
idi kuci pisi rime, ne razumes ti te teme,
pusti da nas vode, pametniji od tebe.
A ja im kazem: Izdajnici palite od mene,
slusajte dobro sada ovo saopstenje,
oformili smo frakcije, ekipe su spremne,
kao „Bader Majnhof" ima sve da vas sjebem.
Spreman kao „Hamas" repetiram kalas,
k'o „Novembar" ja te vrebam dok ne postanes moj talac.
Kao Apis, „Crna ruka", za prevrate sam znalac,
k'o Beogradski sindikat drzim cvrsto pravac.

Refren:

Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Sateran u cosak ja nemam izbor drugi,
svestan sam da gubim, ali bice vasih zrtvi.

Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Odgovor je teror ne bi li me culi,
preziveti necu, ali bice vasih zrtvi.
Sve ste nam uzeli i cast i dostojanstvo,
pa sta nije jasno kada sutra neko s' maskom,
do zuba u oruzju, neki ocajnik u gradskom,
da cuje se glasno, digne sve u vazduh.
Gazite po nama, gazite i mrtve,
ne gledate nazad, samo pare da se vrte.
Dok ugledni gradjani seku kila gudre,
radnici u sudnici seku sebi prste.
Nekad je znacilo kad neko ima skolu,
sad hiljade takvih visi na birou,
gledaju u solju kad ce sljaku da zabodu,
dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.
Rasprodajete drzavu, sibicarite lovu,
pustate stoku da jedni druge kolju,
ne prljate ruke, to nije za gospodu,
ubijate Srbiju bez otiska na pistolju.
Dok vi okrecete glavu od muke i bede,
drzite medije koji mogu sve da srede,
narod strajkuje gladju, jer nema sta da jede,
pre ce umreti glasno, nego tiho da izblede.
Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,
po svaku cenu da za nasu borbu znaju,
zivot je jeftin kada izbor ti ne daju,
zato naplaticemo kozu da poruke traju!

Refren

Opet je zasrala banda, vi i vasa strahovlada,
opet je znak Sindikata na nebu iznad grada.
Stolica na vrata, zaglavljena kvaka,
preko usta traka, da te pitam nesto sada:
Je l' ovo napredak vrste, novo deljenje pravde,
jedni gube, drugi grabe, jaci jedu slabe.
Gledam barabe ove nase kako igraju na karte,
terorizam, virus, kriza, plase da zataskaju sranje.
U facu nam se smeju, loze k'o dileju.
Resenje ili greska nemam vise ni dilemu.
Jutros izljubio sam zenu, u skolu odveo sam decu,
da zive u boljem sistemu, ja cu da umrem za ideju.
Od malih nogu sam u cosku, od zida dalje ne mogu,
u zivotu k'o u rovu, na ulicu izneo sam borbu.
U skupstinskom holu drzim zolju i bombu,
odajte poslednju postu diskretnom heroju.
Znoj kaplje po papiru, poslednju pisem zelju,
Ostajte mi zdravi, verni nasem htenju.
I kad umrem za istinu, ispunite moju volju,
poljubite za mene neku Srbiju bolju!

Zaigrat ce mecka i pred vasim vratima,nedobog,,,,