Moram nesto da kazem • Srbija Forum

Molena je napisao:

U vrijeme tvoje babe se nisu ni ebavali da prostis..skoro

Већ ми је спочитнуто да сувише серем и попујем... а ја од тога имам болове у...
Уствари, доста памтим, а умем да слушам шта искусни људи причају...

О ебавању наших старих имамо идеалистичку слику.
Наши стари су били побожни, поштени, смерно су у вароши гледали само у врхове својих опанака, недајбоже да је мој деда погледао неко замашно дупе или љушкање сиса у јелеку усусрет, м да...
Срећом, имао сам шерет нану, која је у својим тридесетим годинама остала удовица. Са свима се дружила, и са газдама и са Циганима, све је видела и прилично запамтила. Живела је више од 90 година.Ево њених речи:

Шта, бре, причају да није било швалерације.
Одакле девојкама копилад, још онда. Јел то родиле ко Дева Марија?
А кукуруза одувек било, у свакој другој њиви. Па оплети!
Свака жена родила макар петоро, а имале су и по тринаесторо деце. Који отац је могао да се закуне да су сва деца његова, кад је и он сејао по селу у туђа крила.
Само су мајке знале, или наслућивале, које је чије дете. Отуд оних забрана да се нека девојка не може удати за неког момка. Како ћерки да каже да је спавала са несуђеним пријатељем и да јој је момак можда брат. Онда се налази мана: те много пијанчи, те расипник је, те није довољно имућан, итд...
Колико деце је умрло на порођају или непосредно после тога. Кажу није било лекова и неге. Нана каже, неке од тих смрти су биле само окаснели побачаји. Да туђе семе не расте у твојој кући.

Нана, тридесетогодишња жена, удовица, хтела је својој деци да сачува имање, да евентуални муж не присвоји оно што је она са својим покојним мужем у муци и одрицању стекла, а децу да јој не избаци на улицу, или им не да њихов део или мираз.
Млада и лепа, постала је објекат сталних насртања. Онда се одлучи да нађе заштитника, иначе ће је неко силовати у пољу и после рећи да је било уз њен пристанак. Одабере једног човека из сеоске општине. Озбиљан човек, домаћин, некадашња љубав, а онда су их родитељи оженили и удали по својој рачуници. Долазио он, тако, на пијаци да је пита да ли јој нешто треба, био добар пријатељ са покојним дедом. Она неко време оћуткивала, па кад је он једном директно питао, рекла му је да пристаје, само да би други престали да је узнемиравају. Свесна је да ће се прочути кроз село, али то ће јој обезбедити мир.
Онда му је рекла: Ако чујем да си, из беса, дигао руку на своју жену, напустићу те. Ако ти деца не буду најлепше обучена и исхрањена, напустићу те. Нећу да због наше везе други трпе. Мени и мојој деци ништа не треба, фала богу, млада сам, јака и способна да произведем и зарадим за све што ми је неопходно, и за славу, и да купим нова кола и коња, и да набавим новији плуг. У све се разумем и све могу. Осим овога што радимо, ништа ми друго не треба. Нека се чује да сам твоја, али ти немој да ми долазиш кући да сви виде, немој ни себи да наносиш бруку, ни мени ни твојој жени, ни мојој ни својој деци. Снаћићемо се где ћемо и када, велики је атар, имам салаш и ја, а богами и ти.
Гледала је његову децу, и када би видела да у нечему заостају за другом децом, купила би им повезачу или шубарицу, исплела би им чарапице, сашила кошуљицу. Иако је он својој жени говорио да је то купио у вароши, ова је све знала.
Каже нана, једном је о заветини, у црквеној порти, ова жена је пришла нани, подлактила је и назвала је сејом. Тако су две жене истог човека шетале портом, наочиглед свих, подлакћене, као сестре, и разговарале о новој боји за вунено предиво, о срповима које производи смедеревски САРТИД, о рецептима за пољупчиће, патишпањ, уштипке и ролат са шљивама. Ова жена је осетила да је њен муж према њој и деци постао бољи, нежнији. Да га је љубав преобратила и да је ту љубав пружао свима око себе. Знала је да су се волели кад су били млади. И разумела је. И она је била удата преко своје воље. Добро, нису се оне посећивале и дружиле свакодневно, али су имале поштовање једна према другој. Ако је то већ морало да се догоди, онда нису хтеле од тога да праве јавну бруку и срамоту, да се свађају и чупају за косе по друму. Поготову, кад за то и није било разлога.