E ovo se zove otvaranje duse ... i to muske duse, 'alooooooo.
Imala bih sta i da komentiram...ali nema smisla sada da ukakim lijepo napisan muski osjecaj otvaranja duse....Samo ta tvoja potreba da nakon 20 godina razgovaras i popricas s njom...fijuuuuu, cuj odgovornost.
Sretno....ako ces se osjecati bolje i lakse i mislis da ce ti u buducim ''situacijama'' bliskosti i otvaranja, pomoci razgovor s njom....onda sretno.
A trpanje si zasluzio...budi sretan ako te i ovdje ne doceka

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

Шта је било?
Човек је отворено испричао шта му је и како му је било...
Мени је прича лепа. Да, лепа.
Очигледно је да су се обоје сетили нечега што им је било можда најлепше време, најемотивнији период. То што се нису снашли у том тренутку је било због тога што су вероватно били млади, можда премлади да доносе судбоносне одлуке.
Свако од нас, ако је поштен, сетиће се сличне ситуације из свог живота.
Али ће неко рећи да је донео праву одлуку и да би је сада опет донео.
Рекао сам да ће рећи, али да ли тако и осећа....
Човек је дивно описао тренутак сусрета. Емоције.
То што су га другари зезали, или што ће га, можда, и овде неко преслишавати и оцењивати, то је само завист, а можда и злоба. Свако од њих би пожелео да поново сретне неку своју велику љубав, и да осети да му се желудац скупио као петопарац, а да му у ушима тутњи... И да га велика љубав пољуби и поразговара без злобе у гласу, лепо са благим дрхтајем у нижим фреквенцијама...
Међутим, многи то никада не доживе. Њихове некадашње љубави погледају с презиром у њиховом правцу, или се можда уопште и не обазиру, као да не постоје...
Лако је оцењивати сваку реч коју неко у емотивном стању изрекне или напише. И паметовати.
Тешко је тако нешто искрено написати.
Кажем, неко има срећу да опет доживи емоције сличне оним најснажнијим из свога живота. Има срећу да осети ту лепоту. Лепоту бола који се поново, изнебуха, појави. Бола љубави.
Онај који то у себи никад није препознао, неће моћи поново да осети. И завидеће онима који су у стању да то осете, чак и да кажу, напишу...
Тако је то...

Sta ce biti!?...kako si ti uopce zakljucio da je nesto bilo!?...Ponekad se cudim tvojim reakcijama ili pogresnim citanjem napisanog...ali ok, to su one prednosti ili mane virtualne komunikacije.

Ne slazem se Mad da je zavist u pitanju....opasno je koristiti tu rijec u ovom kontekstu.
Ja sam pisala nekada o jednoj takvoj davnoj ljubavi....koja opet nije prestala postojati sa njegove strane,i nastojao je da je obnovi cak i nakon 11-12 godina, iako je imao suprugu i sina koji se zvao ''nasim izmisljenim imenom'' pa sam smatrala da je njegov zahtjev za ''druzenjem i pricom'' o necemu sto je postalo dio lijepe proslosti, pomalo sebican...da se ne ponavljam, uglavnom dozivjeli smo vjerujem svi neku slicnu situaciju ili pricu, ali je dozivljaj drugaciji svakako kada muskarac isto pusti na papir.

I ja se divim Casovom otvaranju duše, kao sto sam i reagirala...jer mozes ti pricati i pisati sta hoces, ali rijetki su muskarci koji sa ovakvom ''lakocom'' iznose taj emotivni dio sebe.
I to sto ga drugi zezaju i sto ce mozda i ovdje neko da ga zeza, ne smatram nikakvom zaviscu, to mi je prijateljsko trpanje, zezanje, .... vjerovatno se znaju jako dobro pa znaju i da mogu .... a njemu da nesto pretjerano smeta postavio bi stvari na svoje mjesto i ne bi ga vise zezali, ali jbg...mangup treba da ostane mangup do kraja
Zato suti i trpi!!
Ja samo ne razumijem potrebe ''ispravljanja proslosti'' nakon 20 godina i uopce misljenja da ce razgovor nesto da rijesi...ali ok, tu je mozda do mene. Odnos treba graditi na novim temeljima, a ne na starim srusenim.

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

Понекад ми се чини да неки људи из личног (не)искуства доносе закључке о целом свету.
А неки од њих се осећају позваним да своју процену и јавно изнесу. И иза те оцене стоје упорно, нарочито када и сами схвате да није сасвим сигурно да је та оцена исправна. Чувени људи од карактера!

Трудио сам се да људе не оцењујем и да их на основу те процене не осуђујем.
Више ми је пријало да покушам да разумем зашто су неке особе такве какве јесу.
Некако мислим да ми највише прија став: живи и пусти друге да живе како желе.

На овом свету је довољно несреће и бола.
Ако не можеш неком да помогнеш, барем му не трпај прст у око.

ili u bulju

Моки, прст у око боли, а прстенац некоме причињава задовољство.
Узимај одговарајућа поређења...

eto i posle kazu piŠi.. more breee

Cas, sto se tiče otvaranje tvoje duše ... svaka čast na napisanom
jedino nisam skontala koji je kafic u pitanju

_________________
that's it!

oho hooo vidi ovog Casuala
zamislite procitala sam cjeli post
slutim nastavak treceg dela filma Tri metra iznad neba

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!

MAD hvala prijatelju. Jeste bila jaka emocija i osecao sam se bespomocno, kao dete...
Iskra, kafe-restoran se zove Ceger kod Narodne biblioteke izmedju Komande i Slavije. Cesto sedim tu i u onom pampur vino bar-u u Nebojsinoj.
Megi ne zaebavaj reci cu te Senki
Molena...
Ne mislim ja nista da ispravljam, samo da izbacim iz sebe ono sto joj nisam rekao kad je trebalo.
Znas, od kada smo se rastali nikada je nisam cuo ni video. Devojke mojih drugara su se druzile sa njom a ja sam ih zamolio da mi nista o njoj ne pricaju. Ni kad su se videle ni sta su pricale ni sta misli ni sta radi ni nista... Ne mozes ni da zamislis koliko sam goreo, odgorevao, glupo je da pisem ali, krvario sam unutra ceo... Ali nisam hteo da je zovem, trpeo sam i istrpeo. Izgoreo. I eto, kad nas je Bog tako slucajno spojio sinoc, potrudicu se da je potrazim i odvedem negde na lepo mirno mesto i da joj sve ispricam, siguran sam da cu se i ja a i ona mnogo bolje osecati.
Ona je bila moja princeza nedodirljiva za ostatak planete, kasno sam shvatio, skolu preskupo platio... Ali ko zna za sta je to dobro, ovako kako je sada, ne bih ja nista menjao samo eto, dugujem to sebi i njoj, onda nisam imao pameti, mislio sam da sam mangup ako izdrzim i prebolim. Sada me boli uvo, mogu da joj sve ispricam i izbacim iz sebe nesto sto me je mucilo godinama. Onda da je odvezem do kuce, da je poljubim u obraz i odem. Posle cu da se napijem i sve po redu i stavim tacku na to.

Cas, znam gde je ceger.. na dva minuta od mene
nekako sam i mislila da je taj kafic u pitanju..posto mi on nekako i ide uz tebe
inace kad sam spomenula kafic..to je bila sala

_________________
that's it!