Филмски ствараоци на волшебан начин у своја остварења уткивају математичка правила којима се гледаочева пажња везује за платно или екран. Хоће ли се увести снимање мозга посетилаца
Ако сте икада напустили биоскопску дворану са осећањем да је филм који сте гледали у духу некаквог обрасца, били сте у праву.
Нисте ни помислили, надамо се, да се у Холивуду изучава математика. Званично нико не подучава, али редитељи – нарочито омиљених остварења (и међу критичарима и на благајнама) – на волшебан начин уткивају математичка правила. Недокучиви образац (формула) којим свачији поглед неосетно везују за збивања на филмском платну.
Научници су, наиме, недавно показали да су многа од најгледанијих (и најпродаванијих) филмских дела скројена тако да што више задрже гледаочеву пажњу. На својеврстан начин се испоставља да за успех нису толико заслужни ни омиљени глумац (глумица), ни срцепарајуће приче већ понављање одсечака утврђене дужине ухваћених оком камере. Филм ионако од најранијих дана зову „покретним сликама”.
На Универзитету Корнел (САД) проучили су 150 најисплативијих драма, комедија и трилера, снимљених од 1935. до 2005. године. Открили су да се бројни од најновијих одликују призорима сличне дужине који се изнова појављују у правилним временским размацима. И то је у сагласности са истраживањем из деведесетих којим је обелодањено да сецкање поруке (информација) према равномерном и понављајућем узору привлачи пажњу.
Прикована пажња
Другим речима, посматрачу је кудикамо теже да одвоји поглед од екрана. Професор Џејмс Катинг објашњава да су се филмаџије извештиле у уклапању таквих сцена у целину повинујући се ритму гледаочевог упијања, наговештавајући да ће у следећих педесетак година за све акционе филмове у „фабрици снова” надомак Лос Анђелеса то постати малтене обавезујуће правило.
Сличан узорак, иако није толико очигледан, помаља се и у неким остварењима насталим пре деведесетих, што доказује да поједини режисери нису намерно користили дотичну формулу. Вероватније је да су једноставно опонашали устројство филмова који су завредили похвале.
Два наставка „Ратова звезда” су у савршеном складу са малопређашњим научним налазом: „Ситова освета” из 2005. и „Империја узвраћа ударац” из 1980. У том погледу нимало не заостају ни „Савршена олуја”, „Згодна жена” и „Бунтовник без разлога”, а ни бројни други из недавне прошлости. Насупрот томе, црно-бели филм је веома мало уважавао закономерност понављања сцена готово исте дужине. Али не искључујте прерано лични укус: професор Џејмс Катинг каже да је „Ситова освета” ужасна.
Тим Смит са Универзитета у Единбургу (Велика Британија) показао је да се савремени филмови кроје тако да се што више људи усмери у исто време у исти део екрана! А то је знак да је пажња гледалаца више прикована за збивања. Хоће ли ускоро увести снимање мозга биоскопских посетилаца, што би се могло назвати – неурокинематографијом?
Може се рећи да филмски мајстори, углавном, уважавају законе физике јер немају другог избора, али када се дочепају специјалних ефеката, нема краја извртању стварности.
Без вриска у свемиру
У готово сваком акционом филму можете видети да је довољан судар и мало проливеног бензина да се аутомобил за трен претвори у буктињу. Згодно за подизање адреналина, али нема много везе са стварношћу: бензин неће експлодирати ако није помешан са око 93 одсто ваздуха!
Светлост, као што зна малтене свако дете, путује брже од звука. У „фабрици снова” то никако да схвате: на целулоидној траци гром не долази после муње, одигравају се истовремено. Догоди се ерупција вулкана, а експлозију чујете одмах, уместо са закашњењем. На бојном пољу видите и чујете прасак у исти мах без обзира на то колико су удаљени.
Филмаџије упорно терају гледаоце да поверују да је радиоактивност заразна и да се од тога светли у мраку. Одакле та замисао? Од Хомера Симпсона? Радиоактивност, дакле, није заразна. Уколико је неко изложен радиоактивним неутронима из атомског реактора постаће и сам нешто радиоактиван, али сигурно неће светлети у мраку.
У поплави новијих остварења с мноштвом борилачких вештина (од „Матрикса” до „Чарлијевих анђела”) можете видети девојку која ударцем ногом неког пошаље у други угао собе, а да сама није одлетела на супротну страну. Осим ако није ослоњена на зид или неку другу чврсту површину.
Нико се више не чуди када несрећни којот из цртаћа, вечно прогањајући птицу тркачицу, оде преко руба литице, остане да виси у ваздуху довољно дуго да тужно махне и онда падне у провалију. У стварности, аутобуси и аутомобили то нису у стању, ма колико снажно притиснули папучицу гаса. Чак и ако возите веома брзо, изгледи да сместа пропаднете прилично су велики.
Шта се догађа када гледате успорену сцену (slow-motion) у којој јунаци покушавају да, јурећим аутом, прескоче напуклину у мост. Често ћете их чути како вриште, али им се гласови не мењају. У стварности, ако два пута успорите покрет, учесталост свих звукова требало би да опадне за целу октаву. То значи да би жене звучале као мушкарци, а мушкарци каооперски певач који пева бас.
У филмовима гранате, обично, убијају само особу која се нађе изнад ње у трену распрскавања. У стварном животу то је друкчије – експлозија ће убити свакога ако се затекне довољно близу. Тане који искри новија је појава у специјалним ефектима, а служи томе да посматрачу верно дочара како се јунак за длаку извукао. У стварности искре ако гвожђем или неким другим чврстим металом стружете тврду површину зато што се комадићи ломљивих материјала загреју до усијања и разлете. Невоља је у томе што су меци, углавном, начињени од олова, густог и меког метала који се минимално таре јурећи кроз цев пиштоља. Јестелиикадвиделидаизпиштољаискрикадасепуца? Не.
Мајка свих научничких приговора филмовима чија се радња одвија у свемиру гласи: звук је треперење ваздуха. У свемиру нема ваздуха, стога ни звука. Не бисте чули астронаута ни да на сав глас виче само метар од вас. У филму „Ванземаљци” режисер је покушао да поправи ову заблуду, па су га најављивали реченицом: „У свемиру те нико не чује када вриштиш”
Magazin "Tajm" na tridesetogodišnjicu objavljivanja filma "E.T." otkriva zanimljive činjenice koje niste znali o ovom ostvarenju.
Svi znamo simpatičnu priču o "malom zelenom" koji na kraju ode kući, ali ono što ne znamo je da je reditelj Stiven Spilberg prvobitno želeo da nas "isprepada" ovim filmom, a ne rasplače.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o filmu:
"E.T." je trebalo da bude horor film, inspirisan istinitim događajima.
Nakon velikog uspeha filma "Bliski susret treće vrste", Spilberg je hteo da se "vrati u svemir" inspirisan pričom farmera iz Kentakija koji su se kleli da ih terorišu vanzemaljci.
Reditelj je naručio scenario za film, koji bi se zvao "Noćno nebo" od kolege Džona Sajlsa i u kojem bi vanzemaljci ubijali ljude dodirom. Ubrzo se predomislio i rešio da potpuno "obrne" priču.
Studio "Kolumbija" je odbio Stivena Spilberga, pa je reditelj nekako "smuvao" studio "Juniverzal" da snimi film (potpisao je ugovor kojim je studiju dao samo pet odsto od profita filma, što je ipak bilo dovoljno da "Juniverzal" zaradi više neko od svih filmova objavljenih iste godine zajedno).
Prva uloga u filmu dodeljena je Dru Barimor koja je tad imala šest godina, i to tako što je na audiciji rekla da svira u punk bendu koji se zove Purple People Eaters.
Iako je uobičajeno da glumci i reditelji tokom snimanja "skaču sa scene na scenu", tačnije, da mogu da snime kraj filma prvog dana snimanja i obrnuto, Stiven Spilberg je zahtevao da se film snima scenu za scenom, hronološki, kako bi glumcima, od kojih je glavni imao samo deset godina, bilo lako da zapamte "šta su radili prethodnog dana".
Lik ET-a inspirisan je portretima Alberta Ajnštajna, Ernesta Hemingveja i Karla Sandburga.
Zakazana projekcija filma "Osvetnici" pred posadom Internacionalne svemirske stanice.
Posle osvajanja svetskih blagajni akcioni superheroji osvojiće i svemir na 220 milja iznad Zemlje.
Marvel studio objavio je danas da že u dogovoru sa NASA-om prebaciti svoj blokbaster do kontrolnog centra u Hjustonu, koji će poslati link filma do internacionalne svemirske stanice koja se trenutno nalazi u orbiti na 220 milja iznad Zemlje.
Film će se zatim prikazati članovima posade.
“Studio je privilegovan što će podeliti film s onima koji istražuju svemir,“ rekao je Lui Espozito, predsednik Marvel studija i izvršni producent filma. "Posebno sam zahvalan NASA-i što je upotrebila njihovu neverovatnu tehnologiju i pomogla da se održi ova specijalna projekcija u svemiru. To je projekcija na kojoj bi i Toni Stark pozavideo.“
Portal IMDB svrstao ga je među 88 najboljih filmskih negativaca, štaviše, Sergej je ulogom Vukmira zauzeo prvo mesto filmskih psihopata zahvaljujući glasovima čitaoca
Glumac Sergej Trifunović prvi put je dobio priznanje na internacionalnom filmskom polju za ulogu u filmu "Srpski film".
Portal IMDB svrstao ga je među 88 najboljih filmskih negativaca, štaviše, Sergej je ulogom Vukmira zauzeo prvo mesto filmskih psihopata zahvaljujući glasovima čitalaca. Time se našao rame uz rame sa Entoni Hopkinsom, koji je glumeo Hanibala Lektora.
"Srpski film" cenzurisan je u većini evropskih bioskopa, a nije mu bilo dopušteno da učesvuje na nekim filmskim festivalima.
Glumica koja se proslavila ulogom Bele u sagi "Sumrak" u prethodnoj godini je zaradila 34,5 miliona dolara
Holivudska glumica Kristin Stjuart, poznata po ulozi Bele Svon u “Sumrak” sagi i novom filmu “Snežana i lovac”, našla se na prvom mestu “Forbsove” liste najplaćenijih glumica. Ova 22-godišnja glumica je, kako prenose agencije, zaradila 34,5 miliona dolara od maja 2011. do maja 2012. i tako izgurala Anđelinu Džoli na četvrto mesto.
Kameron Dijaz je zahvaljujući svom hit filmu “Loša učiteljica” dospela na drugo mesto sa 34 miliona dolara.
“Ona (Stjuart) je mlada zvezda. Zarađuje mnogo novca zahvaljujući jednoj od najuspešnijih franšiza svih vremena”, rekla je šefica losanđeleskog biroa “Forbsa” Doroti Pomeranc.
Na trećem mestu je Sandra Bulok sa 25 miliona, slede Džolijeva sa 20 miliona dolara, a Šarliz Teron je peta sa zarađenih 18 miliona dolara zahvaljujući “Snežani i lovcu” i filmu “Prometej”.
Svetozar Botorić, prvi filmski producent na Balkanu, Beogradu je poklonio i prvi stalni bioskop. U njegovom hotelu „Pariz“ proradilo je i prvo srpsko humorističko pozorište „Orfeum“
Prvi igrani film u Srbiji, „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“, kasnije kratko nazvan „Karađorđe“, koji je snimljen 1911, producirao je Svetozar Botorić. Ovo ostvarenje delimično je nastalo po narodnoj pesmi „Početak bune na dahije“, režirao ga je Ilija Stanojević - Čiča Ilija, glumac i reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu, snimatelj je bio Luj de Beri, i to je bio i prvi igrani film snimljen na Balkanu, pišu Novosti.
Tako je Svetozar Botorić (1857-1916), nekadašnji konobar rodom iz Opaljenika kod Ivanjice, potom vlasnik trgovačke radnje u Beogradu, a 1896. i vlasnik kafane na Terazijama, koji je sa Jevremom Kolarevićem kasnije zakupio i hotel „Pariz“, postao i prvi srpski i balkanski filmski producent. U hotelu „Pariz“ proradilo je i prvo srpsko humorističko pozorište, „Orfeum“ Brane Cvetkovića, a održavale su se i druge priredbe i manifestacije, da bi od 1907. počeli da se prikazuju i filmovi. Svetozar Botorić okupio je oko sebe grupu beogradskih sineasta, sa kojima je delovao kao „Udruženje za snimanje srpskih filmova“.
Pored pionirskog rada vezanog za film, još u to vreme shvatio je da budućnost pripada veštom marketingu - reklamirao je svoj filmski program u 12 beogradskih listova, a francuskog snimatelja Luja de Berija angažovao je da snima mnoge aktuelne događaje, koje je kasnije prikazivao u svom „Kinematografskom pozorištu u hotelu ’Pariz’“. Najstariji Botorićevi filmski žurnali snimljeni su u leto 1911, imao je vlastitu laboratoriju i trgovinu kinematografskim materijalom, a bio je i istaknuti član Radikalne stranke.
Od 1911. do 1913, De Beri je snimio za Botorića oko 20 dokumentarnih reportaža, među kojima su „Svečana predaja starih i prijem novih zastava“, „Odlazak kralja, prestolonaslednika i princeze Jelene u Petrograd“, „Trke na Banjici“, „Letenje avijatičara Đovanija Vidmera na Banjici“... Tu su i filmovi iz Balkanskih ratova, a uz Luja de Berija zanat je izučio Slavko Jovanović, i tako postao prvi srpski filmski snimatelj. On je za Botorića snimio nekoliko filmova, a radio je i za druge filmske producente.
Zanimljivo je da je Botorić bio producent i prvog srpskog filma koji je izvezen u inostranstvo - Čiča Ilija Stanojević, po sopstvenom scenariju, režirao je za njega dokumentarni film „Ciganska svadba“ iliti „Bibija“, kako glasi originalni naslov, a otkupila su ga braća Pate, za francuski katalog za 1913. godinu.
A sve donedavno smatralo se da je najveći broj filmova Svetozara Botorića zauvek izgubljen. Ipak, u Austrijskom filmskom arhivu nađen je veliki deo njegove bogate zaostavštine. Ovaj veliki zaljubljenik u filmsku umetnost, neobičan, hrabar, vredan i dostojanstven čovek koji je umro u internaciji, čiji su posmrtni ostaci posle Prvog svelskog rata preneseni u Beograd, uskoro će opet „oživeti“ - o njegovom uzbudljivom životu, i životnoj storiji njegove porodice, filmski teoretičar i reditelj Srđan Knežević napravio je dokumentarni film, koji se trenutno nalazi u postprodukciji.
Posle završetka Prvog svetskog rata, bioskopska mreža u Srbiji se naglo razvija i postaje značajna privredna aktivnost - film je za naše građane postao izlaz u svet, prikazivali su se na „kartu više“, a bioskopske sale bile su uvek prepune. Pred početak Drugog svetskog rata, u Srbiji je radilo 1514 bioskopa!
Najrazvijeniju mrežu, sa blizu 90 stalnih bioskopa, imala je Vojvodina. U poređenju sa vremenom od pre 100 i više godina, slika Srbije, bez obzira na jaku tradiciju i pravljenja i gledanja filmova, danas je apsolutno tužna - u Beogradu rade četiri bioskopa - „Takvud“, „Kolosej“, „Delta siti“ i „Roda“, od nedavno i renovirana „Fontana“, a filmovi se prikazuju i u dvorani Doma sindikata, Domu omladine, Kulturnom centru Beograda, Akademiji 28. Svi stari, kultni bioskopi u međuvremenu su rasprodati, i smatraju se „žrtvama“ tranzicije.
OSAMNAEST BIOSKOPA
Svetozar Botorić otvorio je i prvi stalni bioskop u Beogradu - u hotelu „Pariz“, 13. decembra 1908. počeo je da radi bioskop „Grand“. Kako su zapisali hroničari tog vremena, po ugledu na Botorića ubrzo zatim, i drugi vlasnici počeli su svoje kafane da pretvaraju u bioskope, tako da su se samo dve-tri godine kasnije namenski izgradili „Moderni bioskop“, „Kasinu“, „Koloseum“. Prema pisanju Stevana Jovičića, do početka Prvog svetskog rata u Beogradu je otvoreno čak 18 stalnih bioskopa. Bioskopi su postojali i u svim većim mestima u Srbiji. Prvi, „Bioskop Milosava Nešića“ otvoren je 1907. u Užicu, a postoje podaci da su tih godina stalni bioskopi radili i u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Vršcu, Kragujevcu, Valjevu, Smederevu, Požarevcu, Negotinu, Gornjem Milanovcu, Leskovcu, Paraćinu, Prokuplju, Vrnjačkoj Banji, Smederevskoj Palanci, Jagodini, Šapcu.
Filmska trilogija o Hobitima i njihovom svetu koja je plod spisateljke mašte Dž. R. R. Tolkina osvojila je planetu, a u iščekivanju filma „Hobit“ reditelja Pitera Džeksona podsećamo se uspeha i zanimljivosti vezanih za nerazdvojnu veselu družinu.
- Trilogija “Gospodar prstenova” našla se na drugom mestu liste 10 najboljih filmova fantastike, koju je sastavio Američki filmski institut.
- Na listi 100 najvećih filmova svih vremena časopisa Total Film, trilogija “Gospodar prstenova” zauzela je fantastično deveto mesto.
- Sva tri dela trilogije snimana su istovremeno. Snimanje je trajalo 274 dana (vreme za koje je snimljen i film “Apokalipsa danas”).
- Trilogija je snimljena za 300 miliona dolara. Dodatnih 200 miliona uloženo je u reklamu.
- U Americi se prvi deo trilogije zadržao na prvom mestu po zaradi, čitavih 13 nedelja.
- Procenjuje se da je snimanje trilogije donelo oko 200 miliona dolara ekonomiji Novog Zelanda. Novozelandska vlada je čak imenovala ministra za Gospodara prstenova, čiji je posao bio da istraži ekonomske mogućnosti koje je film sobom donosio.
- Kompletna ekipa filma je brojala više od 3.000 ljudi, od kojih je 300 bilo u kreativnoj ekipi.
- Nakon prve ruke montaže, film “Gospodar prstenova: Družina prstena” trajao je 4 sata i 30 minuta.
- Kristofer Li, glumac koji igra zlog čarobnjaka Sarumana, od trenutka kada se roman “Gospodar prstenova” prvi put pojavio u knjižarama, jednom godišnje čita ovo Tolkinovo remek delo. Ujedno, on je jedini član filmske ekipe koji je upoznao pisca Dž. R. R. Tolkina.
- Za vilin jezik u filmskoj trilogiji nisu korišćene samo rečenice iz romana, već su dijalozi dopisivani uz pomoć rečnika koji je svojevremeno Dž. R. R Tolkin napisao. Lektor Endrju Džek je koristio autentične snimke Tolkinovog čitanja trilogije, kao pomoć prilikom vežbanja izgovora vilin jezika.
- Za usavršavanje izgleda nogu Hobita ekipi je bilo potrebno više od godinu dana. Preko 1.800 pari stopala bilo je napravljeno samo za četvoricu glavnih Hobita. Svakoga dana na snimanju, bilo je potrebno oko sat i po vremena da se par stopala postavi na noge glumca.
- Ključne scene borbe snimane su usred toplotnog udara koji je zadesio Novi Zeland, pa je temperatura dostizala 40 stepeni celzijusovih. Mnogi od statista koji su igrali Uruk-haje kolabirali su zbog iscrpljenosti i dehidratacije.
- Strele koje Legolas odapinje u odlučujućoj bici, kompjuterski su generisane. Bilo bi fizički nemoguće da i najdarovitiji strelac današnjice odapne tako brzo, toliko puno strela.
- Torta Bilba Baginsa imala je 111 svećica. Na snimanju se torta, inače napravljena od veštačkog materijala, zapalila zbog prevelikog broja svećica.
- Kao osnova zvuka za urlik Orki u rudnicima Morije korišćen je noćni zov oposuma.
- Osnova zvukova koje provizode pećinski trolovi bilo je oglašavanje morža, tigra i konja.
- Za vreme snimanja, većina ekipe Družine prstena slobodno vreme je provodila surfujući na obližnjim novozelandskim plažama. Među njima je bio i Vigo Mortesen koji je jednog dana doživeo nesreću i zadobio veliku modricu preko pola lica. Narednog dana, šminkeri su pokušali da zamaskiraju masnicu i otok, ali nisu uspeli. Reditelj Piter Džekson je rešio da snima čitavu scenu tako što će Vigu Mortesenu snimati samo nepovređenu stranu lica. Ako pažljivo gledate scenu u rudnicima Morije, kada Družina pronalazi grob Gimlijevog rođaka, tokom čitave scene Vigu Mortesenu (Aragonu) možete da vidite samo jednu stranu lica.
- Vigo Mortesen je sam radio sve kaskaderske scene. Takođe, insistirao je da koristi pravi mač umesto mnogo lakšeg aluminijumskog ili lažnog plastičnog koji su bili napravljeni za scene bitke. Vigo je nosio svoj mač sve vreme na snimanju, kako bi sve vreme “bio u liku”.
- Orlando Blum (Legolas) takođe je sam izveo sve kaskadeske scene, zbog čega je u jednom trenutku polomio rebro.
- Za cenu od 39,95 dolara, fanovima filma bilo je omogućeno da se njihovo ime nađe na neverovano dugačkoj odjavnoj špici specijalnog dvd izdanja trilogije.
Džek Rasel terijer Igi (Uggie), junak francuskog hita "Glumac", ostavio je u ponedeljak otiske svojih šapa u betonu trotoara u Holivudu, pridruživši se legendama kakve su Merilin Monro, Liz Tejlor i Fred Aster.
Stotinak Igijevih obožavalaca okupilo se ispred Grauman čajniz teatra, jedne od istorijskih filmskih sala u Holivud bulevaru gde je otiske šaka i stopala do sada ostavilo oko 200 zvezda sedme umetnosti.
Svečanosti su prisustvovali i potomci psećih zvezda koje imaju svoje zvezde na obližnoj Stazi slave - Lesi i Rin-Tin-Tina.
Igi koji je posle 10 godina završio karijeru na velikom ekranu, igrao je u desetak filmova, kao i u reklamama, ali mu je slavu donela uloga u "Glumcu".
Dobitnik Zlatne palme za pse na filmu 2011. u Kanu i Zlatne ogrlice u februaru ove godine na Beverli Hilsu, Igi je jedan od kljucčnih elemenata koji su "Glumcu" doneli slavu u Holivudu.
Francuski crno-beli nemi film "Glumac" ove godine je dobio pet Oskara, uključujući nagrade za najbolji film i najboljeg glumca, Žana Dižardena.
Pogledajte glumce čije se slike na posterima ne menjaju, ma koji film promovisali
Kao što postoje glumci koji u svakom filmu rade jednu te istu stvar, tako postoje i oni koji na promotivnim posterima nekog filma uvek poziraju isto.
Kolin Farel uvek gleda u ćošak, Džoni Dep nikad ne pokazuje teme, a Dženifer Aniston uvek pozira pored nekog muškarca i nikada nije srećna zbog toga.
Džon Travolta je od kolega glumaca uvek "odvojen", Džim Keri ima jako fleksibilne ruke, a Džek Nikolson se uvek "kezi". En Hetavej "mora" da bude ispred kolege glumca na posteru, a Stiv Martin je uvek zbunjen
Šta se dogodilo "ogromnoj" morskoj veštici Ursuli iz Diznijeve "Male sirene"?
Nova kolekcija lutaka "Designer villains" ("Fensi zlice") predstavlja Diznijeve zle dame u potpuno novom izdanju.
Ursula, debela veštica-hobotnica iz Diznijeve "Male sirene" (1989) potpuno je neprepoznatljiva u svojoj novoj "inkarnaciji".
Dok su Kruela de Vil, zl kraljice i Grdana u svojim očekivanim izdanjima, lutka sa Ursulinim likom podseća na famoznu vešticu samo po frizuri i haljini. "Dejli mejl" piše da je Internet zajednica razočarana "mršavom" Ursulom, i da smatra da veštica koja izgleda kao da je bila na dijeti i u teretani šalje pogrešnu poruku devojčicama da nije u redu imati koji kilogram viška.
"Lutke predstavljaju redizajnirani pogled na dame iz crtaća koje volimo da mrzimo. Svaka od njih dobila je novo izdanje", rekao je Džon Bejlen iz "Diznija".
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 98 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
