Film Smrt čoveka na Balkanu na festivalu u Karlovim Varima
Svetska premijera novog filma prema scenariju i u režiji višestruko nagrađivanog Miroslava Momčilovića Smrt čoveka na Balkanu biće na prestižnom internacionalnom filmskom festivalu u Karlovim Varima nakon čega film nastupa na festivalima u Sarajevu i Motovunu.
Domaćoj publici film će biti prikazan na festivalu Cinema City 21. juna u okviru programa Nacionalna klasa, a odmah potom na otvaranju 41. SOFEST-a u Sopotu 2. jula. Premijera filma za beogradsku publiku planirana je za septembar, kada se očekuje početak bioskopske distribucije u zemlji i inostranstvu.
Smrt čoveka na Balkanu je crna komedija neobična po temi i po filmskom izrazu, pošto se kompletna radnja dešava u jednom kadru i u realnom vremenu.
Usamljeni kompozitor izvršava samoubistvo pred web kamerom svog računara. Privučeni zvukom pucnja u stan dolaze njegove komšije, koje provode vreme u stanu, čekujući da stignu hitna pomoć i policija. Sve vreme ih snima web kamera, a da oni toga nisu svesni. Dok čekaju, prekraćuju vreme tako što piju, jedu i igraju šah.
Evociraju uspomene na pokojnika, sažaljevaju ga, dižu u nebesa njegovu muziku iako sve vreme ne mogu da se sete njegovog imena. Događaji poprimaju drugi tok nakon što shvate da je kamera na računaru uključena i da ih sve vreme snima. Polako otkrivamo ličnost pokojnika, kao i jednu širu, satiričnu sliku našeg društva...
- Kao autora zanimali su me svi događaji u jednom stanu nakon nečije smrti. Pošto svaki rez u filmskom jeziku označava neki protok vremena, ja sam ovu priču snimio u jednom kadru u nameri da napravim jednu hiperrealističku sliku okruženja i vremena u kojem živim – objašnjava reditelj Miroslav Momčilović koji je autor kultnih filmova Sedam i po i Čekaj me, ja sigurno neću doći.
U filmu igra odlična ekipa glumaca, predvođena Emirom Hadžihafizbegovićem, Radosav Milenković, Nataša Ninković, Anita Mančić, Bojan Žirović, Nikola Đuričko, Mirjana Karanović, Milica Mihajović, Bojan Lazarov, Ljubomir Bandović, Branislav Trifunović, Miloš Samolov, Aleksandar Đurica i Nikola Kojo.
Sandra Perović o kanskom festivalu: Kvalitet nezadovoljavajući
Iako tvrdi da su nas Francuzi ponovo uverili da ne postoji ništa značajnije od kanskog festivala, koji je lansirao dobre filmove, ipak smatra da atmosfera više nije ista kao pre
POD sloganom „Između radosti i melanholije“ u Kanu je jubilarni 65. put održan najveći internacionalni filmski festival, sa koga je, kao i prethodnih devet godina, za RTS izveštavala Sandra Perović. Iz dana u dan, od 16. do 27. marta, ona nam je prenosila najznačajnije događaje sa crvenog tepiha ispred kanskog „Gran palea“ na Kroazeti, a danas nam sublimira sve utiske kroz emisiju „Kan 2012“, koju prikazuje RTS 2 u 22.00.
Iako tvrdi da su nas Francuzi ponovo uverili da ne postoji ništa značajnije od kanskog festivala, koji je lansirao dobre filmove, ipak smatra da atmosfera više nije ista kao pre.
- Oseća se sveopšta kriza, ali ne samo ekonomska nego i duhovna - priča nam autorka. - Promenile su se okolnosti u Francuskoj i to je uticalo na atmosferu festivala. Sve je mnogo zvučnije i lepše izgledalo na papirima kojima su najavljivali filmove i goste. Ali, kvalitet ovogodišnjeg festivala nije bio zadovoljavajući. Zanimljiva teza svih pristutnik bila je da oni koji su jednom dobili neku nagradu u Kanu imaju uvek otvorena vrata ovog festivala. Na primer, s radošću sam čekala novi film Dejvida Kronenberga, a on je razočarao.
U Kanu su ove godine izostali filmovi američke A produkcije, ali ne i holivudske zvezde, poput Brusa Vilisa, Roberta Patinsona, Breda Pita i Nikol Kidman, koji su predstavljali autorska ostvarenja u kojima su igrali.
U večerašnjoj emisiji Sandra nam ekskluzivno prenosi utiske nekih gostiju festivala - Metjua Mekonahija, Džona Kjuzaka, Zeka Efrona, Mejsija Greja i Kajli Minog, kao i ovogodišnjih laureata - reditelja Kena Louča i Kristijana Munđiuja i glumca Matsa Mikelsena.
DOBACIVANJA NA KROAZETI
NEKE stvari koje je Sandra Perović doživela u Kanu neće prikazati u emisiji, ali nama je ispričala da je osetila gorak ukus.
- Prvi put sam doživela da ne mogu da snimim najave na kroazeti zbog dobacivanja i bahatog ponašanja prolaznika. Promenjena struktura stanovništva u Francuskoj dovela je do krize morala. Dogodilo nam se i to da je mlad i naizgled pristojan čovek bacio stativ od kamere RTS, a kada sam ga pitala zašto je to uradio, drsko je odgovorio da ne želi da razgovara sa mnom jer ne govorim francuski - ogorčena je Perovićeva.
Film Klip rediteljke Maje Miloš osvojio je nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festival u Transilvaniji.
Festival je bio organizovan u Kluž Napoki od prvog do 11. juna, a naša rediteljka dobila je prestižnu nagradu.
Jasna je tinejdžerka koja živi okružena oskudicom beogradskih predgrađa. Otac joj je teško bolestan i besna je na sve i na svakoga, uključujući i sebe. Zaljubljena je u Đoleta, dečka sa kojim ide u školu, ali ni od tog odnosa ne dobija sve što bi želela. Turobnu svakodnevicu pokušava da potisne eksperimantisanjem u seksu, drogama i izlascima, sve vreme snimajući mobilnim telefonom sebe i ljude koji je okružuju. U tom surovom okruženju ipak se rađaju ljubav i nežnost.
Film Klip učestvovao je na mnogim festivalima i imao je veliki internacionalni uspeh, a u našim bioskopima se prikazuje od 12. aprila ove godine.
U Jugoslovenskoj kinoteci najavljen 19. Festival evropskog filma „Palić 12“. Festivalsku ponudu čini devet selekcija
U JUGOSLOVENSKOJ kinoteci je predstavljen program 19. festivala evropskog filma „Palić 12“, koji se ove godine održava od 14. do 20. jula.
Kako su najavili organizatori festivala, „Palić 12“ donosi najrelevantnija ostvarenja evropskog autorskog filma.
Festivalsku ponudu čini devet selekcija: Glavni takmičarski program, „Paralele i sudari“, „Mladi duh Evrope“, omaž programi za dobitnike nagrada „Aleksandar Lifka“, „Underground Spirit“, Novi švedski film, Novi mađarski film, kao i „Eco Dodž“ i Dečji program.
U glavnoj trci za nagrade („Zlatni toranj“ za najbolji film, „Palićki toranj“ za najbolju režiju i Specijalnu nagradu žirija), ove godine je 13 naslova, među kojima su „Samo vetar zna“ Bensa Flegafa, „Lena“ Kristofa van Rompaja, „Iza bregova“ Kristija Mungijua, „Parada“ Srđana Dragojevića, „Čelično nebo“ Tima Vuorensola, „Barbara“ Kristijana Petzolda, „Krunski dragulji“ Ele Lemhagen, „Iza brda“ Emina Alpera, „Božiji susedi“ Menija Jašija... dok će film Kena Louča, „Anđeoski deo“ biti prikazan van konkurencije.
BERGMAN O PROGRAMU
Novi švedski film govorila je Helen Larson, ataše za kulturu Ambasade Kraljevine Švedske u Beogradu. Ona je direktoru Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Raletu Zelenoviću uručila i poklon iznenađenja - kolekciju filmova Ingmara Bergmana, velikog švedskog i evropskog reditelja.
Međunarodni žiri kritike dodeliće nagradu „Tolerance Anjard“ najboljem od 10 filmova iz ovogodišnjeg programa „Paralele i sudari“, a takmiče se Vartanov „Sakupljač metaka“, „Žena koja je obrisala suze“ makedonske rediteljke Teone Mitevske, „Vrata“ Ištvana Saba, „Nestajući talas“ Kristine Bozite... kao i nagrađivani film „Klip“ naše Maje Miloš. Umetnički savet Festivala nagradiće evropskog filmskog autora nagradom „Underground Spirit“ za izuzetno umetničko stvaralaštvo na polju nezavisnog filma.
Ovogodišnjim dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“ - francuskom glumcu Žan-Marku Baru i kompozitoru Zoranu Simjanoviću biće priređeni omaži, u okviru kojih ćemo videti filmove „Veliko platno“ Lika Besona, „Evropa“, „Kroz talase“, „Ples u tami“ i „Dogvil“ Larsa fon Trira, kao i najbolja dela za koja je Simjanović komponovao muziku - „Miris poljskog cveća“ Srđana Karanovića, „Nacionalna klasa“ Gorana Markovića, „Sećaš li se Doli Bel“ Emira Kusturice, „Lepota poroka“ Živka Nikolića...
Filmom „Osvajanje“ koji je premijerno prikazan u Kanu, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u subotu veče će svečano biti otvoren filmski festival Sinema siti. U četiri takmičarske selekcije i u revijalnom programu sto filmova
“Smrt coveka na Balkanu “, “osvajanje” i “Viski sa votkom”
FILMOM „Osvajanje“, duhovitom, polubiografskom dramom o bivšem francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, reditelja Havijera Durinzera, koja je premijerno prikazana u Kanu, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u subotu veče će svečano biti otvoren filmski festival Sinema siti.
Do 23. juna, kako su najavili organizatori, biće predstavljeni savremeni filmski trendovi, nova domaća produkcija, mnoga najaktuelnija ostvarenja svetskog filma, a festival će podsetiti publiku i na dela velikana filmske umetnosti. U četiri takmičarske selekcije („Nacionalna klasa“, „Educons Hungry Days“, „Edžit Point“, „Up to 10k bucks“) i revijalnom programu („360“, „Omaž stranom autoru“, „Fokus: Mađarska“, „Planet Rok“), biće prikazano skoro 100 filmova. Jedan od glavnih događaja festivala je godišnji sastanak članovi borda Evropske filmske akademije (EFA), čiji je predsednik čuveni nemački reditelj Vim Venders, što je i prvo zvanično gostovanje EFA u Srbiji.
BEZ “DR REJA“ I “CRNE ZORICE“
U PROGRAM „Nacionalna klasa“ nisu ušla samo dva nova filma, od 11 snimljenih - „Crna Zorica“ Radoslava Pavkovića i Hristine Hadžiharalambus, i „Doktor Rej i đavoli“ Dinka Tucakovića, premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu. Reditelji „Crne Zorice“ i autorska ekipa „Doktora Reja“ javno su se obratili direktoru festivala Sinema siti Milošu Ignjatoviću s pitanjem ko je izvršio selekciju, pošto taj odgovor ni posle nekoliko pokušaja nisu dobili. „Apsolutno podržavamo pravo svakog festivala na selekciju i umetnički integritet, ali budući da se film sufinansira društvenim sredstvima sa namerom da afirmiše domaću kinematografiju, naš je stav da neko mora odgovorno da stane iza ovakve odluke (selektor, umetničko veće...), posebno imajući u vidu da je naš film prikazan samo na zatvaranju Festa, a da se u programu nalaze i filmovi koji se već mogu kupiti i na DVD-u“, kaže u saopštenju ekipa „Doktora Reja“. Kroz brojne radionice i dijaloge u okviru edukativnog programa „Cinema Nonj Live Academy“, posetioci festivala biće u prilici da se na kreativan način upoznaju sa aktuelnim teorijskim i praktičnim izazovima svetske kinematografije. Master klas će održati mnogobrojni značajni gosti, poput čuvenog britanskog producenta Nika Povela, direktora Nacionalne filmske škole u Londonu, francuske rediteljke Valeri Masdijan, poznatog slovenačkog reditelja Jana Cvitkoviča, i proslavljenog nemačkog reditelja Andreasa Drezena.
Drezen je i glavni gost ovogodišnjeg Sinema sitija, program „Respekt“ prikazaće pet njegovih ostvarenja, koja su osvajala nagrade na nekim od najznačajnijih evropskih i svetskih festivala. Reč je o delima „Na ćumur“, „Nihgtshapes“, „Sedmo nebo“, „Viski sa votkom“ i „Zaustavljen na putu“.
Od domaćih filmova, za nagrade u selekciji „Nacionalna klasa“ takmiče se crna komedija „Smrt čoveka na Balkanu“ reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića, film „Jelena, Katarina, Marija“, po romanu „Njujork, Beograd“ Dušana Miklje, u režiji Nikite Milivojevića, i drama „Zverinjak“ Marka Novakovića, koji će u Novom Sadu doživeti premijere. Pored premijernih ostvarenja, u trci za festivalske nagrade je još šest naslova naše novije produkcije - „Klip“ Maje Miloš, bioskopski hit „Parada“ Srđana Dragojevića, triler „Ustanička ulica“ Miroslava Terzića, „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“ Bojana Vuletića, „Šešir profesora Koste Vujića“ Zdravka Šotre, i igrano-dokumentarni film „Žućko - priča o Radivoju Koraću“ Gordana Matića.
Svaki takmičarski program ima svoj žiri, sastavljen od poznatih imena iz sveta filma, a ostvarenja iz selekcije „Nacionalna klasa“ ocenjivaće Martin Šveghofer (član EFA i predsednik Austrijske filmske komisije), Ticijana Finci (kodirektorka Lokarno film festivala), Mari Nazari (scenaristkinja, producentkinja i programska direktorka „Pioner Cinema Netnjork“ u Moskvi), David Manuli (italijanski reditelj), i Lurens Herzberg, direktorka „Forum des Images“, koja će predsedavati žirijem.
VELIKANI POKRETNIH SLIKA
U REVIJALNOM programu u ponudi su filmovi sa velikih svetskih festivala, ostvarenja sa originalnim i inovativnim pečatom nezavisne produkcije, kao što su portugalska drama „Krv moje krvi“ Žoaoa Kamioa, japanski „Samuraj bez mača“ Hitošija Matsumota, francuska drama „Umetnost bez ljubavi“ Emanuela Mareta... Omaž stranom autoru predstaviće dela velikana svetske kinematografije, dok će u programu „Fokus: Mađarska“ biti prikazano deset ključnih ostvarenja mađarskih autora - „Prolog“, „Čovek iz Londona“ i „Torinski konj“ Bele Tara, „Ljudi bez nade“ Mikloša Janča, „Američki torzo“ Gabora Boda...
CRNI HUMOR O “CRNOM TALASU“
SINEMA siti ove godine posebno fokusira mlade autore, kojima se postavljaju neka bitna pitanja - da li se u Srbiji rađa neka nova filmska scena, kako se prikazuje zemlja i vreme u kojem živimo, želimo li da znamo šta se događa sa pripovedanjem u filmu u doba beskrajnog umnožavanja ekrana, fragmentacije, klikova i novih medija... O ovim temama, kao i o novom srpskom filmu, govoriće reditelji, scenaristi, glumci Srđan Koljević, Elma Tataragić, Nikola Ležaić, Maja Miloš, Miloš Pušić, Nikola Ljuca, Mladen Đorđević, Branislav Trifunović. Jedan od selektora festivala, Petar Protić, kroz crni humor govoriće o „crnom talasu“, i njegovom istorijskom kontekstu.
Prvi festival novog kineskog filma biće organizovan u Dvorani Kulturnog centra Beograda od 26. do 29. juna.
Prvi festival novog kineskog filma biće organizovan od 26. do 29. juna u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a od 27. do 30. juna filmovi će se prikazivati u bioskopu "Fontana" na Novom Beogradu, najavio je danas Kulturni centar Beograd.
Festival prvi put realizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije i Kineskog biroa za film pri Državnoj administraciji za radio, film i televiziju Narodne Republike Kine.
U toku četiri festivalska dana biće prikazano šest igranih i jedan animirani film, snimljeni od 2010.
Festival će otvoriti film "Majka" reditelja Ning Saia, jednog od počasnih gostiju manifestacije.
Na programu su i "Pun krug" Žanga Janga (2012), "Nakon udara" (Feng Sijaogang, 2010), "Da, hoću" (Sun Žu, 2012), "Veliki mađioničar" (Derek Ji, 2011), "Kralj majmuna, zbrka na nebesima" (Su Da, Čen Žihong, 2012), "Milju iznad" (Du Jiaji, 2011).
Većina ostvarenja su nagrađivana, a svaki od njih prikazuje procvat Kine kako na audiovizuelnom, tako i na ekonomskom i socijalnom planu, ukazujući na neraskidivi odnos tradicionalne i savremene kulture.
Filmovi će biti prikazani u dva termina, od 18.30 i 21 sat.
Tihomir Stanić najbolji glumac Brazilskog festivala
Glumac Tihomir Stanić dobitnik je nagrade za najboljeg glumca na Brazilskom festivalu filma "Fantaspoa" za ulogu u filmu "Neprijatelj", režisera Dejana Zečevića, saopštio je danas koproducent "Balkanfilm".
Stanić je nagrađen za ulogu Dabe u filmu "Neprijatelj" na filmskom festivalu u Brazilu, koji se sedmu godinu za redom održava u gradu Porto Alegre, na kome se u ovogodišnjoj selekciji našlo 79 ostvarenja iz celog sveta.
Kako prenosi "Balkanfilm", Stanić je izjavio da je veoma zadovoljan ovom nagradom, i time što film "Neprijatelj" od premijere u martu prošle godine živi veoma buran festivalski život.
- Veoma sam zadovoljan zbog toga, ne samo iz aspekta glumca, već i kao koproducent ovog filmskog ostvarenja - kazao je Stanić.
Brazilski mediji su preneli komentare o zapaženoj ulozi Stanića, da je "poseban talenat u komponovanju lika demona, koji plaši ne samo izgledom, već i jasnošću prikaza podmuklih dijaloga''.
Film "Neprijatelj" snimljen u koprodukciji Biberče (Beograd), Balkanfilm (Banjaluka), Tivoli film (Madjarska) i Maksim filma iz Zagreb, a nagrađivan je na festivalima u Solunu, Kopru, Pusanu, Monpeljeu u različitim kategorijama.
Cinema City: "Klip" odneo glavnu nagradu, publika izabrala "Paradu"
Sa zatvaranja filmskog festivala Cinema City u Novom Sadu
Projekcijom filma „Starbuck“ kanadskog režisera Kena Skota u Novom Sadu je završen međunarodni filmski festival Cinema City.
Na zatvaranju festivala u okviru glavnih takmičarskih selekcija dodeljene su nagrade. Prema odluci stručnog žirija najbolje domaće ostvarenje je film „Klip“. Junakinja filma je tinejdžerka Jasna, koja živi u oskudici, sa teško bolesnim ocem, a svoje nezadovoljstvo i bes ispoljava eksperimentišući u seksu, drogama i izlascima, sve vreme snimajući mobilnim telefonom sebe i ljude koji je okružuju. Rediteljka, Maja Miloš kaže da je cilj filma da pokrene debatu u društvu.
„Mislim da filmovi ne mogu da promene svet, ali mogu da postave pitanja gledaocima. Kada neko vidi film i posle počne da razmišlja šta se dešava u njegovoj okolini, kada počne da postavlja pitanja, oni u stvari mogu nešto promeniti u smislu da možemo da počnemo da se bavimo tim problemom“, kaže Miloš.
(VIDEO: Trejler za film "Klip")
Nagrada za najboljeg reditelja pripala je Miroslavu Momčiloviću za film „Smrt čoveka na Balkanu“. Ovaj film je reditelju doneo i nagradu za najbolji scenario dok je glumcu Emiru Hadžihafizbegoviću doneo nagradu za najboljeg glumca.
Za najbolju glumicu proglašena Nada Šargin za ulogu u filmu „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“.
Glasala je i publika - oni su izabrali film „Parada“. U ime ekipe nagradu je preuzeo glumac Miloš Samolov.
„Uspeli smo da napravimo film koji korespondira sa publikom. Uspeli smo neku tabu temu da predstavimo na takav način da to svako može da razume. Mislim da je to najveći uspeh filma, prenosi jednu ljudsku poruku“, kaže Samolov.
Posebno priznanje je dodeljeno filmu „Ustanička ulica“ za visok kvalitet fotografije. Nagrada za najbolji film iz takmičarskog programa Exit Point – međunarodna kinematografija dodeljena je filmu „Nepravedni svet“ reditelja Filiposa Tsitosa.
Kada je u pitanju takmičarska selekcija „Educons Hungry Days“ žiri je najboljim filmom proglasio ostvarenje „Zvuci okoline“ koje je režirao Kleber Mendosa Filjo.
Nagrada za najbolji film u selekciji Up to 10,000 bucks dodeljujena je filmu „Miraž“ reditelja Srđana Keče. Ovaj film fantastičnom analizom arhitektonskog čuda savremene civilizacije uspeva da ispriča od vajkada prisutnu priču o eksploataciji, koriseći autentični filmski jezik.
Nagrada za najbolji srpski film u selekciji Up to 10,000 bucks pripala je filmu „Na drugoj obali“ Marka Đorđevića koji je „smelim rediteljskim posupkom“, uspeo da prenese kompleksnost muško – ženskih odnosa.
Nagradu za najbolji mađarski film u istoj selekciji dobilo je ostvarenje „Pola deset“ mlade rediteljke Aniko Urban.
Specijalno priznanje za najbolji dokumentarni film pripalo je poljskom ostvarenju „Kamp“ Tomaža Ježiroskog koji nastavljajući tradicju poljske dokumentarističke škole uspeva da u svega 19 minuta predstavi jednu od aktuelnih tema današnjice: opsednutost izgledom koja počinje u najranijoj životnoj dobi.
Specijalno priznanje za režiju pripalo je filmu „Stevan M. Živković“ za uspešno prikazivanje situacije apsurda u savremenom srpskom društvu.
Dodeljeno je i specijalno priznanje direktoru fotografije Ivanu Markoviću za uspešno prikazivanje psihološkog stanja protagonista filma „Fragmenti“.
Cinema City je tokom osam dana predstavio 100 filmova.
Osamnaesti Sarajevo film festival (SFF) biće održan od 6. do 14. jula ove godine, a organizatori su javnosti predstavili program festivala.
Predstavljajući festivalski program, selektorka SFF-a Elma Tataragić podsetila je da manifestacija ove godine obeležava 10. godišnjicu uvođenja takmičarskog programa, koji je u potpunosti posvećen kinematografiji i talentima jugoistočne Evrope.
Takmičarski program igranog filma, kao i ovogodišnji SFF, otvoriće jedini film iz BiH snimljen ove godine - "Djeca" rediteljke Aide Begić.
Film, u kojem glume debitanti predvođeni Marijom Pikić, snažna je priča o siročadi koja žive u grubom, brutalnom, tranzicijskom Sarajevu.
Takmičarski program za kratki igrani film donosi 10 ostvarenja – tri regionalne, pet međunarodnih i dve svetske premijere filmova mladih reditelja.
Kada su u pitanju strani gosti, najavljen je dolazak glumice Šarlot Rempling (Charlotte Rampling), koja će predstaviti film "Ja, Ana", prikazan na ovogodišnjem međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.
Osim takmičarskog dela programa, u saradnji sa berlinskim festivalom i Berlinale Talent kampusom, SFF od 2007. godine organizuje i Talent kampus, koji se svake godine održava tokom festivala.
Taj program za edukaciju mladih filmskih profesionalaca postao je najprestižniji trening događaj u regionu. Svake godine za Sarajevo Talent kampus stigne preko 200 prijava, a 80 najtalentovanijih prisustvovaće predavanjima i radionicama koje drže neki od najznačajnijih filmskih stvaralaca današnjice.
Svake godine, festival poseti oko 100.000 ljudi iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta, što je svrstalo SFF među jedinstvena mesta filmskih susreta.
Kadriran između filma „Osvajanje”, koji prati preklapanje političkog i privatnog života Nikole Sarkozija i „Starbucka“ Kena Skota, o biološkom ocu 533 dece, festival Cinema City obogatio je osam junskih dana u Novom Sadu sa 100 filmova.
Nova filmska ostvarenja, velik izbor programa, sala na otvorenom, Nesstea i nezapamćen broj posetilaca, samo su neka obeležja Novog Sada u periodu od 16. do 23. juna.
Glavni gost petog internacionalnog filmskog festivala Cinema City bio je Andreas Dresen, a od velikog značaja bilo je i gostovanje članova uprave Evropske filmske akademije. Novinu u odnosu na prošlogodišnji festival predstavljali su master-klasovi. Njih su vodili domaći i svetski filmski profesionalci, u okviru Cinema Now Live Academy programa koji je otvorila Laurence Herszberg, direktorka pariške kinoteke “Forum des Images”. U ovom programu, koji je bio pretežno namenjen studentima režije i montaže, izdvojilo se predavanje Miška Nećaka „Da li se nesrećan film može spasiti u montaži“.
Pažnju šire publike je privukla nova takmičarska selekcija Educons Hungry Days (selektor Stefan Ivančić) koja je posvećena prvim filmskim ostvarenjima. U ovom kontekstu je bio prikazan film Angeline Ninkove „Portret u sumrak” i film Georga Tilera “Persona Beach” koji u crno-beloj tehnici prati život i rad stanovnika malog baltičkog ostrva. Njihov život samaca kamera prati bez dodatnog teksta. Prvi sat filma je bez reči do trenutka kada jedan ženski lik čita novinski članak o testamentu švedskog reditelja Ingmara Bergmana. I na planu režije, Tilerov film je inspirisan Bergmanovim delima, tako da je ovo ostvarenje privlačilo, kako ljubitelje crno-belih filmova o svakodnevnom životu, tako i ljubitelje skandinavske kinematografije.
Davide Manuli: Beket i Kaspar Hauzer
„Nema između. Ovaj film ili mrzite ili ga volite”, rekao je nakon projekcije „Legende Kaspara Hauzera“ režiser Davide Manuli.
Film „Beket” (2008) prvo je filmsko ostvarenje Davida Manulija, koje ne bi razočaralo nijednog obožavatelja apsurdnih drama Nobelovca irskog porekla. Ovaj film bi sigurno ostao zapažen i od onih koji vole Felinijev kultni film „8 i po”. Manuli je kroz svoje prvo ostvarenje formirao jedinstven stil, pod uticajem radova i biografije Semjuela Beketa, koje je kombinovao sa gotovo tarantinovskim fragmentima u crno-beloj tehnici. Postmoderni vestern, transparentne pokretne slike koje se preklapaju, surealni pejzaži i starozavetni Adam koji je ovde DJ kroz Manulijeve kadrove nimalo ne narušavaju Beketovu poetiku.
U dramama Nobelovca često se sreću pusti predeli, poput onih u Manulijevom filmu kroz koje se prolama zvuk aviona ili tehno muzika. Tokom jednog perioda života, Beket je bio pilot, dok ga je umetnost filma bila toliko očarala da je dugo hteo profesionalno da se bavi režiranjem filmova. Čak se bio obratio Akademiji u Rusiji, ali nije bio primljen na studije, dok je Manuli takođe bio odbijen na Filmskoj akademiji, te je po profesiji pozorišni režiser.
Možda je upravo ova sloboda da odabere ko će mu biti uzori uticala na specifičnost Manulijevih kadrova. Osim toga, Beket je bio odličan igrač fudbala i italijanski režiser ubacuje u svoje kadrove okvir gola čime se stiče lep vizuelni efekat. U njegovom drugom filmu, „Legendi Kaspara Hauzera” (premijero prikazanom na Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu, 2012), fudbal igraju pustinjak i jedan od retkih lokalnih stanovnika. Da li je u pitanju italijanska kultura ili je nešto drugo u igri?
Od referenci prema Beketovim delima, izdvajaju se delovi teksta i scenografije iz drame „Čekajući Godoa”, a sami likovi Frik i Jajo podsećaju na Didija i Gogoa. Manuli takođe koristi i rečenicu svetog Avgustina o dva razbojnika koju je Beket smatrao estetski izuzetno vrednom, naime, najlepšom na koju je ikad naišao i govorio je da je ona jako uticala na strukturu njegovih dela, naročito drama. Beketovsko “rekao sam i ponavljam” prožima ceo film.
Da bi uveo invalidska kolica u kadar (koje Beket koristi u drami „Kraj partije”), Manuli prvo postavlja likove uz železničku prugu, čime se pojačava efekat apsurda. U ovom filmu je takođe prisutan sloj značenja koji se može čitati u pozivanju na Stari zavet, dok je u „Legendi Kaspara Hauzera” prisutna referenca prema Novom. Mada u svoje filmove Manuli uvodi sadržaje iz pop kulture, oni ne isključuju tragičnu smrt. Jedini deo filma „Beket” koji je u boji je pola minuta u kojima se prikazuje crvenilo krvi ubijenih Frika i Jajoa koje se odliva u more.
Italijanski režiser istražuje druge medije kroz film, poput Beketa koji je u dramama „Poslednja Krapova traka” (1958) i „Šta gde” (1983) koristio radio, diktafon i televiziju da stvori dramski efekat. Ipak, najznačajnija poetska crta Manulijeve režije je elektronska muzika, na koju se nadovezuje pokret, odnosno igra, u ritmu koji se prenosi.
Dok se u „Beketu” tehno može videti kao Godo, kog traže, čekaju, a on izmiče i dopire iz daljine, u „Legendi Kaspara Hauzera” elektronska muzika je nerazdvojiv deo svakog segmenta filma. Ona je ta koja ujedinjuje likove i pejzaž Sardinije koji je Manuli odabrao najverovatnije zbog lepote. Mada je film inspirisan pričom o dečaku kog more izbacuje na pusto ostrvo, obale i pusti delovi Sardinije najviše plene kao prostrana otvorena lokacija za uživanje u elektronskoj muzici uz jake zvučnike.
Za ovaj film, iza kog stoje tri godine pribavljanja materijalnih sredstava koja na kraju nisu bila odobrena, te je film snimljen u roku od tri nedelje, muziku je radio Vitalik. Uvodeći magarca, crno-beli kadrovi priču o Kasparu Hauzeru pretvaraju u parodiju u svakom njenom delu, tako da film postaje vizuelno-auditivni doživljaj koji uključuje mladu glumicu Elisu Sednavi.
Prateći doslednost u poetici filmova Davida Manulija, koja je donekle okarakterisana sličnošću sa Džarmušovom, možemo očekivati da će nas nova ostvarenja ovog režisera sigurno nasmejati, ali nam i oduzeti dah. Ona najverovatnije neće izaći iz okvira poznatih dramskih dela i priča koje su već bile postavljene na veliko platno, ali će dati novo viđenje koje će u potpunosti odudarati od originala ili prethodnih ostvarenja. Stoga, umesto na razočarenje u narativ, može se biti spereman i na uživanje u elektronskoj muzici koja prati filmske kadrove velike estetske vrednosti.
Bela Tar i „Sonja”
U okviru revijalne selekcije Fokus: Mađarska, moglo se pogledati devet filmova, među kojima su i dva filma Bele Tara, kultnog mađarskog reditelja. „Čovek iz Londona“ (2006) donosi maestralnu kombinaciju rediteljskih tehnika portretisanja lika, kroz koje nas Tara premešta u perspektivu onoga koga prikazuje. Film sadrži i duge sekvence morske pene koja se sastavlja sa pločnicima luke i u nekim delovima prikazuje više samo trajanje vremena nego konkretni lik. Iako traje duže od dva sata, ovo ostvarenje Bele Tara ne dopušta da se skrene pažnja sa velikog platna. „Torinski konj”, sa druge stane, prikazuje iz nove perspektve išibanog konja za kojeg se zna pošto se filozof Fridrih Niče rasplakao nad njim. Nažalost, ovi filmovi su i pokazatelji kako publika minute filma bez reči ponekad iskorišćava da bi divanila iz sveg glasa.
U selekciji Up to 10,000 bucks (selektor Nikola Ležajić) prikazano je oko 30 filmova domaćih i stranih autora. Program je obuhvatio igrane, dokumentarne i eksperimentalne filmove. Neki od njih su „Ja sam pustinja“ (Neta Braun), „Gagarin i ja“ (Mihajlo Jevtić), „Fragmenti“ (Ivan Stojiljković) i “Concertino” (Gabor Ripli).
Mada ove godine nije bilo koncerta Džulijet Luis na Petrovaradinskoj tvrđavi koji bi obeležio otvaranje festivala, kao ni (besplatnih) projekcija na lokacijama u Dunavskom parku, Cinema City je privukao velik broj posetilaca. Karte za većinu projekcija su bile rasprodate. Na jedinoj lokaciji na otvorenom, u Katoličkoj porti, prikazivani su filmovi u selekciji Planet Rock. Osim filmova o Brajanu Inu i Paulu Kalkbreneru, ova selekcija se fokusirala i na portrete pojedinačnih umetnika koji nisu (bili) muzičari. Tako su ovom prilikom prikazani dokumentarci o Marini Abramović „Umetnik je prisutan“ (Matthew Akers, 2011) i o Sonji Savić (Dragana Kanjevac, 2011).
Film „Sonja“ je redak osvrt na rad i ličnost glumice i Dragana Kanjevac skreće pažnju na filmove koje je Sonja Savić režirala. Od izuzetne je važnosti što je ostvaren ovaj dokumentarac o nezaboravnoj filmskoj glumici i što je ona na neki način još uvek prisutna na velikom platnu. Možda će se neko novo ostvarenje u kojem će ona biti uprvom planu naći na programu narednog festivala Cinema City, i da će projekcija privući veliki broj ljudi u Dunavskom parku.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 75 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
