|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Andrićgrad: Rusi pomažu izgradnju univerziteta
Na univerzitetu bi trebalo da bude mesta za više od 200 studenata ruskog jezika, a u okviru njega radila bi i Akademija lepih umetnosti – potvrdio Emir Kusturica
Kamengrad, jedan od budućih simbola Višegrada
DOK na ušću Rzava u Drinu danonoćno raste Andrićgrad, pokretač i inspirator ovog velikog kulturnog i državnog projekta, Emir Kusturica, je u Moskvi, gde je pristvovao inauguraciji predsednika Vladimira Putina, i ugovorio još jedanu značajnu saradnju. U ekskluzivnoj izjavi, datoj neposredno pre nego što je slavni reditelj ušao u avion na moskovskom aerodromu, Kusturica nam je u utorak potvrdio:
- Dogovorili smo se da Rusi pomognu izgradnju univerziteta u Andrićgradu. Na tom univerzitetu trebalo bi da bude mesta za više od 200 studenata ruskog jezika, književnosti i slavistike, a u okviru njega radila bi i Akademija lepih umetnosti. Ideja izgradnje Andrićgrada, a i otvaranja jedne ovakve visokoškolske ustanove u njemu, potekla je iz potrebe da Višegrad više ne bude simbol rata i razaranja, već da se njegovo ime veže za nešto drugo. Univerzitet će biti otvoren za studente iz celoga sveta, kojima će se u Andrićgradu omogućiti da uče, kako bi se krvava Drina pročistila kroz ideju o školovanju, civilizovanju i emancipaciji.
Do sada je u gradu koji niče uz čuvenu ćupriju Mehmed-paše Sokolovića, pod krov stavljeno 10.500 kvadratnih metara. Svoj oblik su već dobili Andrićev institut, buduće najlepše pozorište u regionu, „tripleks“ bioskop, Gradska kuća, ulazna vizantijska kula, studentski dom, a oko šetališta već su izgrađene knjižare, galerije, trgovinski cetar i restorani. Postoje pozitivne naznake da će projekat Andrićgrad podržati i Unesko. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Pank opera “Dom za vešanje” oduševila Banjalučane
Pank opera Emira Kusturice "Dom za vešanje", rađena po motivima istoimenog filma, izvedena je sinoć na Gradskom stadionu u Banjaluci pred oko 3.000 posetilaca.
Veliko oduševljenje kod prisutnih izazvala je originalna i ogromna scena, koja je za izvođenje opere u Banjaluci, prvi put postavljena na otvorenom prostoru.
"Dom za vešanje" je potresna priča o Romima, koja je skrenula pažnju o trafikingu romske dece, teme koja je do tada bila prećutkivana. Svaku scenu publika je nagradila aplauzom, dok su prisutnima između scena prikazivani kadrovi iz filmova "Dom za vešanje", "Zavet", "Maradona" i "Razjareni bik".
Opera je rađena na muziku Dejana Sparavala, Neleta Karajlića i Stribora Kusturice. Perhana i Azru sjajno su odigrali Stevan Anđelković i Milica Todorović, Ahmeda - Ivan Jevtović, a Perhanovu babu - Gorica Popović. Muziku je izvodio "The No Smoking Orchestra", a autor libreta je Nenad Janković. Svi oni su se, zajedno sa Emirom Kusturicom, na kraju poklonili publici. Pank-opera "Dom za vešanje" premijerno je izvedena u Parizu 26. juna 2007. godine
 Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
KRALJEVČANI POZVALI REDITELJA DA IM POMOGNE U OBNOVI MAGLIČA - Kusturica podržava Kraljevgrad Posle Drvengrada, koji je jedan od turističkih brendova Srbije, Kamengrada, koji je nedavno promovisao, režiser Emir Kusturica staće najverovatnije i iza Kraljevgrada, ambicioznog projekta koji nekoliko poslovnih judi iz Kraljeva uz pomoć države, ali i stranih finansijera namerava da izgradi u dolini Ibra. Srednjovekovna tvrđava Maglič Predviđeno je da u okruženju drevnog srednjovekovnog grada Magliča na sredokraći od Kraljeva do Ušća na Ibru bude izgrađena replika starog srpskog srednjovekovnog grada.
-Kompleks treba da ima desetak hektara. Jedan deo bi bio pod upravom grada a drugi komercijalni, bio bi predmet koncesije. Naša ideja je da kod Magliča oživimo srednjovekovni grad gde bi mogao da se vidi knežev dvor, oružje i oruđa iz tog vremena i sve ono što je deo jedne bogate turističke ponude. Sa druge strane investitorima koji bi uložili u smeštajne kapacitete bilo bi dozvoljeno da grade pod uslovima koji bi u najvećem delu bili prilagodjeni tom vremenu - kaže Nebojša Simović, vlasnik kraljevačkog preduzeća “Metalsistem”.
Ovaj projekt promovisao ga je svojevremeno kraljevački novinar Milan Glišović predsednik Društva srpsko-francuskog prijateljstva “Sveta Jelena Anžujska”.
- Osnovno je da se u Magliču obnovi crkva. Lepo je što su Italijani uložili dosta para u obnovu kula i prolaza . Voleo bih da vidim ostvarenje i ovog projekta - kaže Glišović koji stoji iza manifestacije “Dani jorgovana” koja slavi ljubav cara Uroša i Jelene Anžujske.
Emir Kusturica je juče bio na koncertu u inostranstvu ali nam je njegov prijatelj Lala Pavlović potvrdio da je Kusturica oduševljen idejom Kraljevčana i zbog toga će za nekoliko dana i posetiti Kraljevo. Sa manifestacije Dani jorgovana -Nas nekolicina smo zamolili Emira Kusturicu da o njoj da mišljenje. Ovo je mesto za verski turizam idealno. Tu je Žiča, Studenica, Gradac zadužbina Jelene Anžujske, Petrova Crkva, Đurđevi Stupovi. Sve dostupno na sat vožnje. Tu su tri prelepe planine, Ibar za rafting, tereni za paraglajding. Imaćemo za koji mesec i aerodrom.Ako to ne iskoristimo bolje da nas nema - kaže Simović.
Gradnja čitavog kompleksa ne bi mogla da se završi u jednoj sezoni kažu oni koji su pokrenuli celu priču. Trajala bi najmanje pet godina jer bi se zaokruživanje finansiralo delom i iz samih prihoda a ukupna vrednsot projekta bila bi deset miliona evra. Gradski zvaničnici juče o ovoj priči nisu mogli da pričaju jer je su bili na konstitutivnoj sednici.Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kusturici nagrada džez festivala u Montrealu za uticaj na evoluciju džeza Naš proslavljeni režiser Emir Kusturica dobio je prestižnu nagradu „Antonio Karlos Žobim“ Međunarodnog džez festivala u Montrealu. Kusturica je deveti dobitnik ovog priznanja, a uručena mu je juče na sceni festivala u Montrealu, na 25 godišnjicu manifestacije. U obrazloženju žirija navodi se da se “srpskom muzičaru, reditelju, producentu i arhitekti” dodeljuje nagrada kao “umetniku na polju muzike čiji je uticaj na evoluiciju džeza i kulturnog prožimanja široko prepoznat“.
U izjavi za „Blic“, Kusturica kaže da mu je posebno drago zbog toga što je ovu važnu nagradu dobio upravo zbog kulturnog krosovera, koji je postao zaštitni znak njegove muzike kroz rad sa „No Smoking Orchestra“.
-Ono što je džez učinilo živim je krosover, jer prožimanje muziku čini živom. Čisto žanrovska muzika ne može da preživi – kaže Kusturica.
-Paradoks je da i danas ima ljudi koji sviraju džez paterne, ali je u međuvremenu svet otišao predaleko. Zanimljivo mi je to što smo za ono što smo radili 11 godina dobili muzičku nagradu, za onu nevidljivu tačku gde smo se igrali između slike i zvuka. To je veliki festival prepoznao i nagradio činjenicu da se po svetskim binama vrti jedan srpski bend – kaže Kusturica.
Među prethodnim dobitnicima nagrade „Antonio Karlos Žobim“ su takva imena kao što su Jusu N'Dur, Žilberto Žil, Anželik Kiđo, Kaled i Ibrahim Ferer.Blic
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kusturica na otvaranju "Zvorničkog ljeta" Tradicionalnu manifestaciju "Zvorničko ljeto" ove godine otvoriće Emir Kusturica i "No smoking orkestra". I ove godine dnevni i večernji sadržaji.  Tradicionalnu manifestaciju "Zvorničko ljeto" ove godine otvoriće Emir Kusturica i "No smoking orkestra".
Direktor manifestacije Dušan Petrović istakao je da će i ove godine biti dnevnih i večernjih sadržaja.
- Glavna bina je na gradskoj plaži gde će nastupiti i niški ansambl "Groš" sa internacionalnom i mešavinom naše domaće muzike, "Divlje jagode", Miki Jevremović, imaćemo veče pop muzike uz Romanu, veče roka i panka uz bend "Hipnotajz" i veče narodne muzike uz Milana Topalovića Topalka - rekao je Petrović.
Od dnevnih događaja biće "Zlatni kotlić", "Motorijada", likovna kolonija slikarske radionice "Paleta", Regata, mini-sajam knjiga.
U Domu omladine planirani su pozorišni i bioskopski sadržaji, a muzičkih i sadržaja za decu biće i na platou "Kasina". Trinaestu po redu manifestaciju koja počinje 2, a završava se 8. avgusta organizuje i pokrovitelj je Opština Zvornik, realizuje je Dom omladine, dok je generalni sponzor "jelen" pivo. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Andrićgrad: Nagrada od 100.000 evra Režiser Emir Kusturicа najavio je da će u, za sada, nezavršenom salonu u zgrаdi Andrićevog institutа u Višegrаdu, predsednik Republike Srpske dodeljivаti nаgrаdu zа nаjbolju knjigu u vrednosti od 100.000 evrа.  "Zа ovu prestižnu književnu nаgrаdu imаće prаvo dа se bore književni stvаrаoci iz zemаljа Istočne Evrope, koji pišu nа slovenskim jezicimа", dodаo je Kusturicа. On je, pak, za Novosti rekao da će ubrzo to pravilo biti promenjeno i da će u konkurenciji biti ostvarenja iz svih krajeva sveta, bez obzira na to kojim su jezikom pisana.
On nije precizirаo kаko će se nаgrаdа zvаti i kаd će biti ustаnovljenа, аli je potvrdio dа će se dobijаti u Andrićgrаdu jednom godišnje.
Radi poređenja, novčana nagrada koja se dodeljuje dobitniku NIN-ove nagrade je milion dinara ( 8.400 evra), a novčani iznos prestižne nagrade Buker iznosi 50.000 funti (oko 65 hiljada evra), što je nešto više od polovine iznosa najavljene književne nagrade u Andrićgradu.
Kusturica je takođe rekao da će sve zgrаde koje su grupisаne oko trgа u Andrićgradu, nа kome je otvorenа Grаdskа kаfаnа "Gojа" i postаvljen spomenik Ivi Andriću, biti zаvršene do Nove godine, gde će se prirediti i novogodišnji doček.
"Biće gotov i bioskop, knjižаrа, dio pozorištа i opštine, gdje će 'strаnke' dа bi 'dobile pečаt' gаziti skromnim mrаmorom umjesto sаdаšnjeg opštinskog linoleumа", smeškа se Kusturicа.
Osnivаč Andrićgrаdа ističe dа će "strаnke" i drugi gosti dok budu pili kаfu u Grаdskoj kаfаni gledаti neobične grаđevine oko sebe i rаzmišljаti dа li se nаlаze u Trebinju, Dubrovniku, Pаdovi ili Višegrаdu.
Već nаredne 2013. godine, tvrdi Kusturicа, plаnirаno je dа se zаvrši grаdnjа Kаrаvаn sаrаjа ili kаmenog hаnа, koji je postojаo nedаleko od Ćuprije nа Drini.
"Tа kаmenа grаđevinа, čiji je zаdužbinаr kаo i Ćuprije bio Mehmed-pаšа Sokolović je propаlа zbog neimаštine iаko su ovdje živjeli i muslimаni koji su bili većinski nаrod", rekаo je Kusturicа.
Kusturicа se osvrnuo i nа nаpаde onih koji gа nаzivаju nаcionаlistom, а on u Andrićgrаdu obnаvljа Kаrаvаn sаrаj iz turskog periodа.
"Ti su ili pаkosni ili bijesni ili oboje zаjedno", kаže Kusturicа.
On zаključuje dа je u Višegrаdu nestаo deo njegove istorije, pа i Kаrаvаn sаrаj.
"Srećom, ovаj grаd, Andrićgrаd, nа ušću Rzаvа u Drinu ne može nestаti. U njemu će egzistirаti opštinskа аdministаcijа, odvijаti se kulturni sаdržаji, rаditi hoteli, robnа kućа, knjižаrа i druge ustаnove. Živjeće ovdje i Andrićev institut, koji će izdržаvаti vlаde Srbije i Republike Srpske", rekаo je Kusturicа. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kusturica i starbakzacija Da li Drvengrad, Andrićgrad i Rusko selo Emira Kusturice imaju dodirnih tačaka sa postfordističkim konceptom Starbak kafea? Da li su oni nenameran i neminovan vid starbakzacije kulturnog nasleđa? Hotel Šato Frontenak u Kvebeku, Kanada Prema sociolozima, starbakzacija društva je neminovan proces, koji je vidljiv u svim njegovim segmentima, od privrede do zdravstva. Da li mu se kultura može odupreti? U vremenu globalizacije, umetnost je prisiljena da konstantno pregovara sa prinudama kapitalizma, a umetnici da taktiziraju. Stoga, marketinški potez poput koncipiranja Strbak kafea kao alternative Mekdonaldsu javlja se kao podoban za afirmaciju kulturnog nasleđa i umetnosti savremenom zapadnom čoveku koji je prisiljen da živi u vremenu post-mekdonalizacije društva. Prema Nikolaju Berdjajevu, „kulturno stvaralaštvo u svim sferama stremi savršenstvu, dosezanju višeg svojstva“, kako u saznanju kulturnih ljudskih osećanja, tako i u umetnosti. Međutim, da li je stvaralaštvu i kulturi to omogućeno kada kriju u sebi šemu Starbaka? Ili se kapitalizam samo koristi umetnošću da bi se privukli kupci usluga i promovisao kulturni identitet? Drvengrad, maketa Starbak kafe se u studijama društva sve više vidi kao bitan kulturološki fenomen koji se, osim kvalitetnom kafom i osobenostima kafea, odlikuje i prodajom CD-ova, knjiga i učešćem u filmskoj industriji. Njegov imidž je projektovan kroz direktno opozicioniranje Mekdonaldsu, kojem je idealna mušterija ona koja ni ne kroči u prodajno mesto, i Diznijevom svetu, koji „prestaje biti carstvo mašte, već njegova antiteza: zapanjajući tehnospektakl“ (Džordž Ricer). Kao takvi, Starbak kafei posetiocima nude mogućnost da borave satima u tapaciranim foajeima, kao i kvalitet proizvoda, čime je kupac siguran u efikasnost, predvidljivost, nepromenljive cene i visokotehnologizovani proces proizvodnje. Ukratko, savremeni ljubitelj kafe, kosmopolita, sa istom sigurnošću može ući u Starbak kafe sa kojom filmski ekspert može otići na Kustendorf. Obojica će biti zadovoljni ponudom, dok će drugi biti i očaran.
Kao najveća nenameravana posledica projekta Strbak kafea javlja se činjenica da je postao mekdonaldizovaniji od Mekdonaldsa. Ako se izuzme upotreba mleka sa visokim procentom hormona koje narušava reputaciju o kvalitetu, primećuje se da se povećava izbor dodataka kafi i da se u poslednje vreme može naručiti i doručak. Time Starbak postaje sve sličniji restoranima brze hrane. Osim toga, gotovo je nemoguće dobiti kafu u porcelanskoj šolji jer su one zamenjene kartonskim, usled tendencije većine kupaca da ponesu kafu, bez zadržavanja. Sa druge strane, postoji samo veoma mali broj sofa, fotelja, stolova i stolica za ogroman broj mušterija koji se dnevno zaustave kraj Starbaka. Isto bi se moglo reći i za odnos kapaciteta smeštaja koji nudi Drvengrad (na planini Mećavnik kod Mokre Gore) i broja ljudi koji bi posetili filmski festival. Ipak, onima koji posete ovu lokaciju, u bilo koje doba godine, tokom festivala ili kulturne manifestacije „Zavičajni dani Mokre Gore“, nude se visokokvalitetni proizvodi poput brendiranih sokova i vreme za boravak u bazenu ili na drugim lokacijama kompleksa.  Mada besplatan i otvoren za sve posetioce, filmski festival Kustendorf je manje pristupačan od onih koji su centralizovani u nekom gradu. Stoga se autentičnost ambijenta na kojem se održava javlja kao alternativa urbanom okruženju. Poređenja radi, značajniji međunarodni filmski festivali u Beogradu obuhvataju Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih”, FEST, BELDOCS (dokumentarni filmovi), SILAFEST (turistički i ekološki film), festival etnološkog filma, „Balkanimu“ (animirani filmovi), dečji filmski festival, „Slobodnu zonu“, Festival autorskog filma, festival alternativnog filma/videa, a na nacionalnom nivou, tu su Festival studentskog filma, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao i Festival srpskog filma fantastike.
Približno isti broj festivala je raspoređen po drugim gradovima u Srbiji. Tu spadaju Festival evropskog filma na Paliću, internacionalni festival Cinema City, festival malih i nezavisnih produkcija „Filmski front“ u Novom Sadu, zatim Filmski festival Srbije i Festival evropskog filma, festival u Sopotu (domaći dugometražni filmovi), međunarodni studentski filmski kamp „Interakcija“, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Filmski susreti u Nišu, festival kratkog filma u Gornjem Milanovcu, „Denje duše“ u Sremskim Karlovcima, Leskovac International Film Festival, kao i Etno festival slajda, filma i videa „Paunovo pero“ u Gospođincima. Svaki od njih je u istoj meri nepristupačan ljudima koji ne žive u jednom od navedenih gradova koliko i Mećavnik. Ipak, ni jedan se ne pokazuje izolovan kao što je to slučaj sa čvrsto koncipiranim i veštački stvorenim centarom kulture koji je i urbanistički ograđen zidom, bilo u skladu sa strukturom srednjevekovnog manastirskog kompleksa ili manjih naselja iz južnijih predela.  Most na Drini kod Višegrada Jednonedeljni januarski festival Kustendorf bogatog je programa i tematski je podeljen na Velika glumačka dostignuća, Prateći program, Retrospektivu velikana, Nove autore, Takmičarski deo, Savremene tendencije i muzički program, prevazilazeći okvire evropskog filma. Sam Drvengrad, kontekst snimanju filma „Život je čudo“ i svojevrsan istorijsko-kulturni „rukopis“ režiserskog procesa, sadrži obdanište, bazen, pijacu na otvorenom, teniski teren, amfiteatar i bioskop, stambene objekte – brvnare prenesene iz obližnjih krajeva, restoran i kafe, tamnicu, biblioteku, recepciju, prodavnicu lokalnih narodnih radinosti, travnatu površinu za ovce, crkvu građenu po uzoru na ruske crkve brvnare. Jedini građevinski materijal korišćen za sve ovo je drvo. Otvoren je svim posetiocima i stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu „Filip Rotije“ proglasilo ga je najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle četiri godine u Evropi, a dobio je i status grada-hotela, poput Svetog Stefana u Crnoj Gori. Drvengrad je urbanistički uređen, za razliku od planinskih sela sa razbacanim brvnarama.
Kamengrad, odnosno „Andrićgrad“ naslanja se na most Mehmed-paše Sokolovića, koji je zaštićen konvencijom UNESCO-a, i biće ostavljen Višegradu na delimično raspolaganje. Gradnja ovog projekta započeta je na Vidovdan 2011. godine i trebalo bi da sadrži 55 kućica, elitnu gimnaziju, konzulat Republike Srbije, stari han i gradsku kuću, sve obloženo kamenom zbog terena na kojem su poplave česta pojava. Scenografija je za snimanje filma „Na Drini ćuprija“ i predstavlja prvi projekat te vrste inspirisan literaturom. Međutim, lokalne vlasti ga posmatraju kao repliku Drvengrada koja se ne uklapa uz most čija je gradnja bila poverena tada najvećem turskom graditelju, Kodži Mimar Sinanu.  Višegrad Kusturica, koji je svojevremeno režirao film po Andrićevoj noveli „Bife Titanik“, navodi da će taj grad više odgovarati Andrićevoj literaturi nego samoj istoriji, kao i da treba da doda Višegradu ono što renesansa nije uspela da dovrši usled istorijskih okolnosti. Istu naznaku mogućeg toka istorije grada, Kusturica je primetio u romanu, navodeći kako „ispred nas se širio jedini trg koji je činio da Sarajevo, bar na jednom mjestu, liči na renesansne evropske gradove“ (Smrt je neprovjerena glasina, 263-264). Ipak, neprilike su nastale prilikom odabira materijala kojim će se graditi deo Andrićgrada. Mada se Bogdan Bogdanović svojevremeno zalagao da se za izgradnju spomenika koriste materijali sa lokaliteta na kojem se zida, pa čak i delovi razrušenih zdanja u okolini ukoiko ona propadaju, čini se da se ovaj savet shvatio bukvalnije nego što je poželjno prilokom radova na Andrićgradu.
Rusko selo je „utopijsko naselje“ multikulturalizma na 1600m nadmorske visine iznad Sarajeva. Zamišljeno je kao rekonstruisano rusko selo sa kraja XIX veka, replika mesta u kakvim su se skupljali mladi slikari, ali ipak nosi prizvuk izolovanosti pravoslavlja na tom području. S obzirom na to da podrazumeva obnovu žičare kojom se stizalo na Trebević, projekat Ruskog sela postavlja sva tri Kusturičina projekta kao najbolji primer odnosa prema internacionalnom otvaranju ruralnih područja. Nasuprot njima, žičara u Parku prirode „Stara planina“ na potezu Temska – Jabučko ravnište deo je planiranog „veoma ambicioznog projekta turističkog kompleksa“ na toj planini. Ovaj projekat je bio započet izgradnjom prvog hotela na Jabučkom ravništu i nelegalno bi uništio veći deo rezervata prirode da 'zaštitari' nisu reagovali. U Saopštenju Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine navodi se da je tokom protekle četiri godine kroz selo Temska prošlo preko 600 ljudi iz Srbije i oko 100 njih iz 15 zemalja sveta kako bi se podstakao ekoturizam, etnoturizam, festivali hrane i organska poljoprivreda.
Svakako, ova činjenica podvlači nepotrebnost turističkog kompleksa u parku prirode. Time se ubraja u nekolicinu ruralnih područja u Srbiji koja se mogu pohvaliti takvom dostupnošću, a u koje spada i Drvengrad. U poređenju sa, recimo, podgrađem tvrđave u Petrovaradinu, Drvengrad, Kamengrad i Rusko selo zahtevaju izolaciju posetilaca u oazi čiju neophodnost zahteva starbakzacija društva. Pri tome, oni se prikazuju kao najbolja alternativa nelegalnim izgradnjama ski centara u nacionalnim parkovima prirode i kao projekti najmanje podložni degeneraciji u nenameravane posledice, jer umetnost, za razliku od Strbak kafea, ne ostavlja prostora za njih. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kusturica će dodeljivati svoju verziju Andrićeve nagrade Reditelj i muzičar Emir Kusturica dao je pre par dana intervju za ruski list “Izvestja” u kome je, pored ostalog, izjavio da je pokrenuo novu nagradu koja će se zvati imenom našeg laureata Nobelove nagrade Ive Andića. Buduća nagrada će biti dodeljivana u Andrićgradu Nagrada od 100.000 evra biće dodeljena najboljem romanu koji tokom 2013. godine bude napisan na nekom od slovenskih jezika. Prvi put biće javno dodeljena 2014. godine. Novac za nagradu će obezbediti Vlada Republike Srpske i Muzej grada Višegrada.
Nagradu će dobiti dva autora koji pišu na slovenskom jeziku. Buduća nagrada trebalo bi da se dodeljuje u Andrićgradu koji se gradi u Višegradu, koji će biti kulisa za budući veliki filmski projekat Emira Kusturice “Most na Drini” po Andrićevom romanu. Ivo Andrić U razgovoru koji je u Rigi Kusturica vodio sa novinarima otkrio je da planira snimanje filma o čuvenom ruskom piscu Fjodoru Dostojevskom.
- Ja sam jedan od Evropljana koji veruju u Rusiju. Uskoro završavam roman o Dostojevskom, po kome ću kasnije snimiti film. To ću učiniti kod vas. Nisam želeo da započinjem projekte u Rusiji, sve dok nisam bio siguran u uspeh. Raditi sa Rusima i za Ruse, a bez uspeha, to je za mene potpuno nedolično. Teško je modernoj publici objasniti kakav je bio problem Raskoljnikova. Kako objasniti njegovu dilemu, “ubiti ili ne ubiti”, kada televizija po čitav dan danas prikazuje leševe na koje više niko ne obraća pažnju - rekao je Kusturica.
Kusturica je najavio da će uskoro početi sa realizacijom svoja dva projekta, komedije “Šuma obešenih lica” i “Divlje ruže, nežne ruže”. Drugi projekat je priča o Pančo Vilji koga bi trebalo da glumi Benisio del Toro.
Reagovanje Andrićeve zadužbine
Upravnik Andrićeve zadužbine Dragan Dragojlović nam je rekao da je razgovarao sa Kusturicom kako bi se dogovorili oko imena buduće nagrade.
- Razgovarao sam sa Kusturicom i načelno smo se dogovorili da bi bilo lepo da jedna tako važna međunarodna nagrada nosi ime našeg nobelovca. Da bi se izbeglo da nagrada nosi ime Andrićeva nagrada, predložio sam da to bude “Velika Andrićeva nagrada”, pošto bi se ona dodeljivala za razne vrste literature od romana do eseja. Mi ćemo na našem upravnom odboru podržati takvu nagradu, ukoliko se ne bude zvala isto kao i naša nagrada - rekao nam je Dragojlović. Blic
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 227 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
