Sremačke kobasice
Mnogi se krajevi sveta hvale svojim kobasicama. Mađarska, Njeguška, Bavarska, Turijska… Sremci imaju mali marketinški problem, jer nisu preterano skloni hvali, ali za mene je sremačka, ili sremska kobasica broj jedan. U svetu.
Naravno da recept ne postoji. Zamislite samo da Sremci mogu da se dogovore oko samo jednog recepta i za mnogo beznačajniju stvar od kobasica. Ipak svinjokolj i izvesna količina alkohola u krvi glavnog majstora važni su sastojci sremskih kobasica. Što se mesa tiče treba da stavite celu svinju, osim naravno šunki i onoga što se pojede za doručak. Krupna šajbna je obavezna, a ima i fanatika koji tvrde da meso treba seckati nožem na sitne kockice. To ipak zaboravite. E sad, sama smesa, kako sremci kažu, fil za kobasice. Recept koji ja koristim i koji će skoro svi Sremci koji ovo budu čitali prezreti vrlo je jednostavan. U sremske kobasice idu samo tri začina. So, beli luk i aleva paprika. Tajna je u razmeri. A ona, bar po receptu moje porodice izgleda ovako: Na deset kilograma mesa (80 odsto šarenog mesa i 20 odsto debele slanine) stavi se 120 grama aleve paprike (ljuta ili ne zavisi od ukusa), oko 50 grama što sitnije mlevenog belog luka, ali i to zavisi od ukusa, 180 do 200 grama grama soli i ništa više. Sve se to dobro izmeša i obavezno proba. Tako živo, naravno.
Sastojci:
- 8 kg svinjskog mesa
- 2 kg slanine
- 120 gr ljute aleve
- 50 gr belog luka
- 180 do 200 gr soli
- Venac ljute paprike
Što se tiče soli, tu su odstupanja vrlo mala, jer niko ne voli ni bljutave ni preslane kobasice. Najveće razlike odnose se na alevu papriku i beli luk. Ima i onih koji, tvrdeći da aleva paprika ne daje dovoljnu ljutinu, i u većim količinama šteti kobasicama, posežu za kuvanjem venaca ljutih paprika koje melju i zajedno sa ljutom vodom dodaju u smesu za kobasice. Najveća enigma je zapravo beli luk. Ako ga stavite suviše malo, kobasice neće imati originalni ukus, a ako preterate biće, kako se to kaže, podriguše. Pošto je količina od cele svinje u kobasicama takva da ih ne možete pojesti sveže, prelazimo na fazu dva, a to je dimljenje.
Za to vam treba ili pušnica ili poverljiv čovek koji zna zanat. A on nije jednostavan. Sremske se dime na hladnom dimu, a piljevina koja će im dati najbolju aromu je trešnjevo drvo. Pošto njega nije lako naći, možete da probate sa nekim drugim najbolje sa bukvom ili šljivom. Kako god, samo da nije tzv. kiselo drvo, jer bi njegov dim mogao da upropasti sav dotadašnji trud. Dva – tri dima i na tavan da mrznu.
vm.rs
