Hrana bogova

Grci lagano uživaju u jelima kako bi najbolje osetili njihov raskošni ukus. Uz meze i glavno jelo piju uzo, cipunu (rakija) ili belo vino. O običajima i specifičnostima poznate kuhinje priča Marina Papanastasiou, ataše za štampu grčke ambasade.

Priroda je bila darežljiva prema Grčkoj. Raskošne primorske i planinske regije podarile su joj obilje raznovrsnih svežih sastojaka koji svojim ukusom i hranljivošću oplemenjuju mnoga jela. U razgovoru s atašeom za štampu grčke ambasade u Beogradu, gospođom Marinom Papanastasiou, saznali smo da je u Grčkoj kulinarstvo bilo veoma važno odvajkada. Mnogi ukusni grčki specijaliteti vode poreklo upravo iz antičke Grčke, a kod nekih se, zbog istorijskih okolnosti, osećaju i orijentalni uticaji iz Male Azije. Posebnu čar grčkoj kuhinji daju specifična filozofija života i očuvani običaji.

- U Grčkoj lagano uživamo u jelima kako bismo najbolje osetili njihov raskošni ukus. Zavisno od doba dana i raspoloženja, uz meze i glavno jelo pije se uzo, cipuna (rakija) ili belo vino. Zbog sorti grožđa koje u Grčkoj uspevaju, uglavnom se proizvodi belo ili roze, dok je crveno vino prava retkost. Druženje za trpezom važan je socijalni momenat u našoj kulturi. Savremeni tempo života uveo je mnoge promene, ali zato je nedeljno popodne rezervisano za porodične ručkove. Tada se ritualno okuplja ne samo uža već i šira porodica - kaže Marina Papanastasiou.

Maslina, dar od bogova

Jedna od najvažnijih odlika grčke kuhinje je bogatstvo ukusa i blagotvornih namirnica koje su veoma zdrave. Među najstarijim sastojcima koji se koriste u grčkoj kuhinji izdvaja se maslinovo ulje. Legenda kaže da su drvo masline u drevna vremena Grci dobili na dar od boginje Atine, po kojoj su nazvali svoj polis u znak zahvalnosti.

- Grčka jela svoj specifičan ukus duguju maslinovom ulju koji čini osnovu mnogih specijaliteta. I masline se takođe veoma često koriste u našoj kuhinji. Oko dve trećine Grčke pokriveno je maslinjacima i u svakoj regiji uspevaju različite sorte. Grčka je jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja i jedina zemlje u kojoj se pravi vrlo kvalitetno ekstra devičansko ulje - objašnjava gospođa Papanastasiou.

Drugi važan sastojak koji određuje grčku kuhinju je feta sir, koji su pre nekoliko hiljada godina počeli da prave u planinskim predelima pastiri od nepasterizovanog mleka. Kako tradicija nalaže, ovaj sir se pravi u obliku kocki. Iako se proizvodi širom sveta, grčka feta je ipak posebna.

- Probala sam vašu fetu koja je vrlo ukusna, ali potpuno je različita od grčke. Za razliku od mnogih varijacija koje se proizvode u Evropi od kravljeg mleka, grčka feta se pravi isključivo od kozjeg i ovčijeg mleka, zbog čega ima jedinstven ukus. Zahvaljujući posebnom načinu proizvodnje, feta je priznata kao grčki nacionalni proizvod - ukazuje ataše Marina Papanastasiou.

Bogatstvo začina

U grčkom podneblju veoma dobro uspevaju različite aromatične biljke poput origana, mente, belog luka, bosiljka, majčine dušice, ali i slatkasti začini kao što su cimet, karanfilić i muskatni oraščić. Zbog toga se u pripremi jela obilato koriste raznovrsni začini kako bi imala jak i bogat ukus. Ali dodavanjem začina ujedno se neguje i zdravlje jer mnogi su odlični antioksidanti koji sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala.

- Origano je jedan od začina koji se najčešće koristi. Ovaj začin obavezno se posipa po grčkoj salati, ali dodaje se gotovo svakom jelu. Beli luk je takođe važan sastojak, naročito u salati "zaziki" koja se pravi s jogurtom i krastavcem. Jela od mesa imaju raskošan ukus jer se za njihovo spremanje uglavnom koristi aromatična mešavina soli, bibera i aleve paprike - kaže Marina Papanastasiou.

Za proslavu Božića, ali i u drugim svečanim prilikama, sprema se punjena ćurka ili pečenja jagnjetina s krompirima. Jagnjetina je jedan od najcenjenijih specijaliteta koje mnoge domaćice spremaju kada žele da ukažu posebnu čast svojim gostima. Grčka musaka, sarmice od loze "dolmate" i zapečeni rezanci "pasticio" poznati su specijaliteti u celom svetu. Svakodnevno se spremaju i plodovi mora i različite vrste morski riba, ali omiljeno jelo Grka su neizbežni ražnjići - suvlaki.

- U regionu postoje jela slična suvlakiju, na primer, turski kebab. Ali naš suvlaki se odlikuje posebnim ukusom jer se uvek sprema vrlo začinjen. Kao i giros, pravi se isključivo od svinjetine i jede se sa zaziki salatom, svežim paradajzom i pečenim krompirom. Upravo ta kombinacija čini grčki suvlaki jedinstvenim. U Grčkoj ga u žargonu nazivamo "prljavom" hranom jer mnoga mesta na kojima se pravi su neugledna. Ali to na ne sprečava da često uživamo u ovom ukusnom jelu - otkriva naša sagovornica.

Ali, osim mesa i ribe, ključan deo grčke trpeze čine različite salate.

- Najpoznatija je svakako grčka salata koja se pravi s paprikom, paradajzom, krastavcem, zelenom salatom, maslinama i fetom. Ali u Grčkoj salate su veoma popularne i postoji bezbroj kombinacija. Jedna od omiljenih je makedonska salata, koja se pravi na severu Grčke. Odlikuje se živopisnim bojama jer se sprema kao mešavina belog i crvenog kupusa, šargarepe i paprike - kaže naša sagovornica.

Lokalni specijaliteti od globalnog značaja

Grčka je podeljena na deset regija pa je u njenoj kuhinji prisutna velika raznolikost, a svaka regija poznata je po određenim specijalitetima.

- Ostrvo Santorini poznato je po sušenom paradajzu i "santo" vinu, dok se na Kritu sprema vrlo ukusno predjelo dakos (na prepečeni hleb se stavlja rendani paradajz, feta sir i maslinovo ulje). Regija Kalamata poznata je po prvoklasnim maslinama i maslinovom ulju, dok se na Krfu sprema odlična kajgana s rendanim paradajzom, koja se naziva strapacada. Ostrvo Hios znano je po aromatičnoj biljki mastika koja nigde više na svetu ne uspeva. Mastika sa Hiosa ima i zaštićeno geografsko poreklo. Više od 2.500 hiljada godina mastika se koristi kao začin ili kao smola u lečenju stomačnih tegoba, dok se danas sve više upotrebljava u kozmetičkoj industriji - objašnjava Marina Papanastasiou.

Grčki kolači jedni su od najukusnijih na svetu. Među najpopularnijim poslasticama svakako se ubrajaju alva i baklava, ali to su tek neki od slatkiša ove interesantne kuhinje.

- Cimet i karanfilići su ključni začini koji se u velikim količinama koriste za spremanje kolača. Pored njih, obavezan sastojak su med, orasi i šećerni sirup. Zato je naša baklava tako slatka, kao i urmašice melomakarona i gurabije koje se tradicionalno spremaju za Božić. Tipičan grčki desert je karidopita - kolač od orasa koji se takođe preliva šećernim sirupom s cimetom. Vrlo rado posle ručka jedemo punomasni jogurt s medom i orasima. Za ovaj desert nije vam potrebno veliko kulinarsko iskustvo (smeh) - zaključuje ataše za štampu grčke ambasade u Beogradu gospođa Marina Papanastasiou.

Recepti

Artičoke a la polita

Sastojci:

8 artičoka
500 g krompira
5 šargarepa
sok 2 do 3 limuna
4 mlada luka
šolja maslinovog ulja
3 kašičice suve mirođije
so, biber

Priprema:

Očistite artičoke i polijte ih limunovim sokom. Potom ih stavite u činiju pune vode. Isecite krompir, mladi luk i šargarepe i prodinstajte ih na ulju. Dodajte artičoke, krompir, mirođiju, limunov sok, so i biber i naspite vodom. Dinstajte ih pola sata, a ako želite da sos bude gušći, u četvrtinu šolje vode dodajte kašičicu kukuruznog brašna i ulijte u šerpu s povrćem. Posle pet minuta skinite sa šporeta.


Jagnjetina s krompirom

Sastojci:

2 kg jagnjećeg buta
1,5 kg krompira
sok 2 limuna
1/3 šolje maslinovog ulja
2 kašike origana
4-6 čena belog luka
morska so
crni biber
1/2 šolje vode

Priprema:

Operite meso hladnom vodom i ostavite ga da se ocedi. U jednoj maloj činiji pomešajte so i biber. Meso na nekoliko mesta isecite i stavite u proreze beli luk i biber. Namažite meso limunovim sokom, pa maslinovim uljem. Potom začinite mešavinom soli i bibera.

Očistite krompir i isecite. Posolite ga i stavite u pleh oko mesa. Pospite ga origanom i sipajte vodu u dno pleha. Pecite u zagrejanoj rerni na 175 stepeni Celzijusovih oko dva sata. Proverite s vremena na vreme i po potrebi dodajte malo vode. Kada se meso ispeče, služite ga s zaziki salatom, feta sirom, kupus salatom ili grčkom salatom.

putovanja.info

_________________

Musaka sa prazilukom


Spremili smo Vam još jednu varijaciju musake, tradicionalnog jela istočnog Mediterana, ali ovog puta sa prazilukom i mozzarella sirom.

Sastojci:

500 g mlevenog mesa
50 g mocarela sir
1 kg praziluk
1 kom kisela pavlaka
1 glavica crnog luka
150 ml soka od paradajza
2 kom lovorovog lista
malo peršuna
malo bibera
malo so
malo suncokretovog ulja

Priprema

Sitno iseckajte luk i prodinstajte ga.
U međuvremenu operite i očistite praziluk pa ga isecite na kolutiće.
U veću posudu sipajte vodu i posolite je.
Pošto je voda proključala, dodajte praziluk i ostavite da se kuva oko 5 min. Praziluk procedite po završetku kuvanja.
Pošto ste prodinstali luk, dodajte pasirani paradajz i ostavite da krčka još 10-ak minuta.
Dodajte meso i ostavite da se sos krčka jos 15-ak minuta.
Dodajte peršun i lovorov list.


Filovanje

U vatrostalnu posudu ređajte sloj praziluka pa sloj sosa. Ponavljajte taj postupak dok ne potrošite sastojke.
Nanesite pavlaku i ravnomerno je rasporedite.
Na kraju, narendajte sir i ostavite 20-ak minuta da se zapeče u rerni na 200°C.


Prijatno!

_________________

Sarmice s vinovom lozom


Svi smo svesni lepog ukusa koji ima plod vinove loze, i još lepšeg ukusa proizvoda od tog ploda, ali većina nas nije svesna da i od lista vinove loze može da se napravi itekako ukusno jelo.

Sastojci:

300 g mlevenog mesa
15 kom listova vinove loze
1 kom crnog luka
1 kašičica vegete
1 kašičica mlevene crvene paprike
1 kašičica bibera
5 kašika suncokretovog ulja
1 kašičica so


Priprema fila

Isecite što sitnije crni luk.
Sipajte ulje u odgovarajuću posudu i stavite ga da se greje. Kada se dovoljno zagreje, dodajte crni luk.
Propžite crni luk, a zatim dodajte mleveno meso.
Odmah potom dodajte i začine, so i biber.
Dodajte i vegetu radi boljeg ukusa i crvenu papriku da meso dobije lepu rumenu boju.
Po začinjavanju dodajte i jedno jaje da veže masu.

Blanširanje vinove loze

U posudu srednje veličine sipajte vodu i posolite je.
Stavite vodu da proključa. Pošto je proključala, skinite posudu sa šporeta i potopite listove vinove loze na nekoliko minuta, dok ne omekšaju i počnu da menjaju boju.

Filovanje sarmica

Uzmite jedan list vinove loze i na sredinu stavite otprilike jednu kašičicu pripremljenog fila.
Zavijajte sarmice kao što je prikazano.

Kuvanje sarmica

Dno odgovarajuće posude obložite sa par listova vinove loze da sarmice ne bi zagorele u toku kuvanja.
Poslažite sarmice što bliže jedna drugoj da se ne bi prilikom kuvanja raspale.
Po završenom slaganju sipajte vodu i stavite par listova preko sarmica.


Posluženje

Uz sarmice poslužite i pavlaku.

Prijatno!

_________________

Grčka salata


Ova osvežavajuća mešavina sezonskog povrća i feta-sira je obavezan pratilac svakog tradicionalnog grčkog jela pogodan da ga kombinujete i uz neku drugu kuhinju.

Sastojci:

2 kom šargarepe
50 g maslina
500 g paradajza
1 kašika vinskog sirćeta
200 g feta sira
250 g krastavaca
150 g luka
2 kašika maslinovog ulja

Priprema


Paradajz i krastavce isecite na kockice, a luk na režnjeve.
Isecite feta-sir na kocke.
Sve sastojke stavite u jednu veću činiju.
Salatu začinite maslinovim uljem i vinskim sirćetom.
Pospite origanom i vegetom.
Sastojke dobro izmešajte.

Prijatno!

_________________

Specijalitete Grčke kuhinje odlikuje puno povrća, sireva i nezaobilazno maslinovo ulje

Mediteranski hedonizam



Kao i druge mediteranske zemlje, Grčka obiluje suncem, što se može osetiti u svim aspektima života, a naročito u kuhinji. Blaga sredozemna klima daje mogućnost uzgoja kvalitetnog voća, povrća i nezaobilaznih maslina, a upravo je maslinovo ulje sastojak koji se nalazi u najvećem broju grčkih jela i koji se sa pravom smatra najvažnijim sastojkom grčke kuhinje.



Najtipičniji predstavnici grčkog povrća su paradajz, patlidžan, tikvice, krompir, razne vrste mahuna, bamija, zelene paprike i luk. Od svih tih vrsta povrća Grci često pripremaju salate, a često se na početku većeg obroka konzumiraju rotkvice ili masline. Pored česte upotrebe maslinovog ulja, karakteristika grčke kuhinje je obilno služenje začinima poput origana, mente, belog luka, mirođije i bosiljka. Ne treba zanemariti ni slatkaste začine poput cimeta, klinčića i muškatnog oraščića koji se, naročito u severnom delu Grčke, koriste kao dodatak mesnim jelima i jelima od povrća. Upravo pomenuti cimet je uz med neizostavan sastojak brojnih grčkih poslastica.
Grčka kuhinja se oslanja na upotrebu brojnih vrsta sireva od kojih je najpoznatiji feta sir, zatim na masline, tikvice, jogurt, vino, lišće vinove loze, med i tanke kore od testa koje se koriste kako za slana tako i za slatka jela.
Prema običajima stola, Grci svaki obrok započinju aperitivom, i to najčešće rakijom začinjenom anisom koja se zove „ouzo“ i sadrži 80 odsto alkohola. Kad se „ouzu“ doda voda ili led, postane mlečnobele boje. „Metaksa“ je piće nalik na „brendi“ koje sadrži 40 odsto alkohola.

 
Musaka od patlidžana

Priprema:
Patlidžane isecite na kolutove, posolite i ostavite da odstoje. Složite ih na pleh, koji ste obložili aluminijskom folijom i namazali maslinovim uljem. Patlidžane pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Na maslinovom ulju kratko prodinstajte iseckani luk, pa dodajte mleveno meso. Dodajte iseckan paradajz, lovorov list, biber, zgnječeni beli luk i vegetu. Dinstajte zalivajući vodom. Kad meso omekša, dodajte iseckani peršun.
Priprema bešamela:
Na rastopljenom puteru propržite brašno, zalijte hladnim mlekom i kuvajte pet minuta. Dodajte so, biber i parmezan i umešajte umućena jaja. U vatrostalnu posudu složite red patlidžana, po njima rasporedite deo dinstanog mesa, na to ponovno složite patlidžane, meso i završite slojem patlidžana. Sve zalijte pripremljenim bešamel sosom. Musaku pecite u rerni zagrejanoj na 220 stepeni, od 20 do 30 minuta.
Savet plus:
Pre pečenja kriške patlidžana uvaljajte u kukuruzni skrob.
Vreme pripreme: 100 minuta
Sastojci (za 4 osobe):
pet patlidžana
500g mlevenog mesa
150g luka
dva čena belog luka
četiri paradajza
veza peršuna
100ml maslinovog ulja
so, biber, lovorov list
kašičica vegete
Za bešamel sos:
40 g putera
30g oštrog brašna
500ml mleka
kašičica parmezana
dva jaja
malo soli i bibera
Energetska vrednost 844 kalorije
 
Grčka salata

Priprema:
Paradajz, krastavac i feta sir isecite na kockice, a luk na kolutove. Sir prelijte sa dve do tri kašike maslinovog ulja, pomešanog sa seckanim peršunom i ostavite da odstoji pola sata. Sve sastojke stavite u veću činiju, začinite vinskim sirćetom i maslinovim uljem. Pospite origanom i vegetom, pa tek na kraju dodajte feta sir i sve dobro promešajte. Ukoliko nije dovoljno začinjena, dodajte maslinovo ulje.
Savet plus:
Salatu služite sa crnim hlebom ili vrstom belog hleba sa lukom.
Vreme pripreme: 30 minuta
Sastojci (za 4 osobe):
dve šargarepe
500g paradajza
kašika vinskog sirćeta
200g feta sira
250g krastavca
150g luka
dve kašike maslinovog ulja
Energetska vrednost 320 kalorija
 
Sarma od lišćavinove loze

Priprema:
Sveže lišće vinove loze kratko prokuvajte, pa isperite hladnom vodom i ocedite. Na zagrejanom ulju propržite iseckani luk sa pirinčem, zalijte šoljicom vrele vode, pa dodajte iseckano začinsko bilje, so, biber, šećer i vegetu. Promešajte i pokriveno kuvajte na laganoj temperaturi desetak minuta, a zatim ostavite da se ohladi. Dno lonca obložite lišćem. Ostale listove poređajte tako da je donja strana okrenuta nagore. Na svaki list stavite kašičicu punjenja od pirinča. Ivice presavijte i smotajte u sarmice, pa ih ređajte u šerpu. Prelijte limunovim sokom, rastopljenim puterom i vrućom vodom. Na sarmice stavite tanjir i lagano kuvajte oko 40 minuta.
Savet plus:
Da vam se sarmice ne bi odmotale, prvo preklopite jednu stranu lista, zarolajte ga s punjenjem, pa drugu stranu samo ugurajte unutra.
Vreme pripreme: 100 minuta
Sastojci (za 4 osobe):
200g mladog lišća vinove loze
dve kašičice limunovog soka
20g putera
kašičica šećera
malo bibera i soli
pola kašičice nane
kašičica peršuna
160g pirinča
osam kašičica maslinovog ulja
150g crnog luka
kašičica vegete
Energetska vrednost 405 kalorija

Suvlaki

Priprema:
Pečenicu isecite na krupnije kocke. Luk i papriku isecite na kolutove, a beli luk izgnječite. U veću posudu pomešajte sok od limuna, maslinovo ulje, soja sos, origano i beli luk, pa promešajte. Dodajte pečenicu koju ste isekli na kocke i promešajte dobro da se meso natopi. Sve ostavite u frižideru da odstoji od dva do tri sata. Raspalite roštilj. Ređajte kocke pečenice na ražnjiće, dodajući između luk i papriku, a zatim sve pecite na roštilju.
Vreme pripreme: 45 minuta
Sastojci (za 4 osobe):
600g svinjske pečenice
sok od jednog limuna
20ml maslinovog ulja
20ml soja sosa
malo origana
čen belog luka
75g crnog luka
paprika
Energetska vrednost 467 kalorija

alo.rs

_________________

kuvajsam

Blic zena

B92

Kurir

Kurir