Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 23:03


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 02 Dec 2013, 23:00
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
ТВ серија “Равна Гора“, 4. део: Ево Драже!


Slika


У 20 часова и 15 минута 1. децембра 2013. године на Радио телевизији Србије појавио се Дража Михаиловић као нормална особа – први пут у историји ове телевизије.
А и осталих телевизија у Србији.
Не пали цигарету на кандилу, не тресу му се руке од пијанства, не тражи још једну чашицу ракије, не прича којешта…
Ово је историјски тренутак. Одиграо се 24 године после пада Берлинског зида, 23 године од обнове вишепартијског система и 13 година после 5. октобра 2000, када је симболично скинута петокрака са Скупштине Града Београда.
Само симболично. То убедљиво показује и временски рок потребан да се једна историјска личност прикаже каква је била.
Макар приближно.
Нека критика Дражиног лика у ТВ серији „Равна Гора“, у извођењу Небојше Глоговца, остане за другу прилику.
Оно што је Дража изговорио, углавном одговара стварности. Заиста је славио Светог Николу и заиста је наређивао да се сељацима плаћа храна („У свакој кући у којој се нешто узме, да се остави новац“). Али, није требало приказати да се официри онако чуде на ове речи, пошто је то у ствари било уобичајено за војску. За четнике, преме Упуту о четничком ратовању, био је прописан још строжији режим: морали су да плаћају изнад цене, јер се сматрало да је њима, као герилцима, подршка народа још потребнија.
Разуме се, комунисти су отимали.
Не би се баш рекло да је Дража познавао Источну Босну „као свој џеп“. Прецизније речено, нема података да је у њој уопште био пре априла 1941.
После наиласка на спаљено српско село, поубијане и мучене мештане, Дража наређује официру кога шаље да извиди ситуацију у суседном муслиманском селу: „Ако наиђете на мештане, сељаке, било кога, никоме не сме да фали длака с главе.“
То је Дража заиста наређивао, и обуздавао је одмазде, али у конкретном случају, у априлу 1941, он је у ствари наишао на једно муслиманско село и муслимане је упозорио да не чине злочине, јер ће иначе и сами страдати.
Капетан Дејановић – игра га Бајићев син – заиста је постојао. Он ће погинути на Краљеву, октобра 1941.
Мајор Мирко Станковић ће већ почетком маја напустити Дражину групу. После је био Недићев окружни начелник у Крагујевцу, па је једном послао Немце и недићевце на Дражине четнике, у селу Драча. Четници су опкољени и претрпели су губитке. Потом је прекомандован у Ниш, на исту дужност. Лета 1944. настојао је да помогне четницима колико је могао, али мало је могао, јер Немци нису веровали недићевцима. Станковић је преживео рат и у емиграцији је објавио чланак о догађајима у Априлском рату, укључујући и путовање са Дражином групом. Управо тај његов чланак послужио је као подлога за снимање досадашњих епизода серије, тј. оних њених делова у којима се појављује Станковић.
Потпоручник Павле Мешковић, који се групи придружио заједно са мајором Миодрагом Палошевићем, оспоравао је неке Станковићеве наводе.
И у четвртој епизоди краљ Петар Други Карађорђевић и његово окружење приказани су као идиоти. Краљу је чак мука од вожње у ауту – мада је био страствени возач. Он је са 16-17 година сам возио ауто и до мора, по ондашњим друмовима.
Један од идиота из краљевог окружења, у првој сцени у којој се Петар Други појављује, у цркви у Хан-Пијеску, трчи са неким огртачем, да га сачува од прехладе, и каже: „Његово величанство би сада требало да спава“.
“Шта Вам је, Раденко, Ви мислите да ћу ја да преспавам цео овај рат“ – одговара краљ.
Када најзад одлази на састанак владе и Врховне команде, генерал Душан Симовић му каже: „Извините, Ваше величанство, али чекамо Вас цело пре подне“.
То значи да је Раденко терао краља у кревет пар сати после устајања!
За следећу сцену тешко је рећи да ли је дошла из незнања или зле намере. Краљ каже генералу Мирковићу: „Шта је боље: да умрем од стида или да часно погинем у својој земљи?“ Следи невероватан одговор: „Величанство, има ко да гине уместо Вас“.
И то се све наводно одигравало 13. априла у Хан-Пијеску, мада се краљ у стварности већ два дана налазио у Острогу.
Иначе, краљ уопште није био такав, нити су влада и Врховна команда тако функционисали. Особе васпитане у комунизму сматрају да је краљ у парламентарној демократији исто што и генерални секретар КПЈ – а није, јер његова овлашћења ни приближно нису таква.
Краљ је, заправо, априла 1941. урадио шта је требало, укључујући и формално-правна питања, али, пошто радња у серији још није дошла до 17. априла, оставићемо то за касније.
Настављено је и понижавајуће приказивање сељака. Сада су још упечатљивије неокречене и запуштене куће у којима живе. У ствари, серија је снимана у некој напуштеној кући, што је недопустиво.
Један од главних ликова, Светолик Таралић, неће да вози код лекара рођеног брата који је на самрти! Љут је због неке поделе земље (што је приказано раније).
Настављено је и афирмативно приказивање комуниста. Једног од њих – а кога би иначе – воли најлепша девојка у серији, такође из Таралића. У једној соцреалистичкој сцени тај јој поклања – петокраку.
И четврта епизода има премало сцена, свега седам. Најкраћа је од свих, траје негде око 45 минута, што, с обзиром на превласт (нео)комуниста у држави, сугерише на краћење сцена са Дражом, то јест на цензуру.
Отом – потом, сазнаће се.
Што се догађаја тиче, јављају се читаоци претходних критика, наводећи силне промашаје.
Тако, један подсећа да је током Априлског рата 1941. било лоше време, смењивали су се киша и сузнежица. У ТВ серији радња не само што се одвија по сунчаном времену, него је очигледно да је снимано у летње доба.
Један инжењер пише да је топовска граната бржа од звука и да се њен фијук не чује када експлодира у близини – као што је то приказивано у претходним епизодама. Чује се само граната која прелети.
Један члан форума „Погледа“ поставио је све датуме важних догађаја у Априлском рату, закључујући: „Успео је Бајић да не погоди ни један датум!“
Ово је заиста необично – макар датуме је било лако проверити.
Група мајора Мирка Станковића приказује се у Источној Босни 13. априла, док се у претходној епизоди 11. априла увече налазила у Барањи, тј. 100 километера северније.
Авиони Ратног ваздухопловства Краљевине налазе се на аеродрому у Батајници – који је направљен тек 1947. године
Најзад, ево извода из једне филмске критике серије, са сајта „Сити магазин“:
„ТВ рецензија: „Равна гора“ – Тресла се гора… полетео штиглиц
На страну историјске произвољност и нетачности, о њима су већ писали други, кључни проблем Равне горе је њена потпуна драмска неубедљивост и раштимованост. Серија је недопустиво развучена, монотона, сцене трају и по десет и више минута, ништа се не догађа… У реду, очигледно се баратало са ограниченим буџетом (мада, за српске услове, сасвим пристојним), али то не оправдава крупне драматруршке пропусте. Бајић је очигледно загризао прекурпан залогај – филмски серијал Секула и Село гори, а баба се чешља не захтевају такт и рафирман неопходан за једну крупну и значајну тему као што је Други светски рат. Равна гора јесте смртно озбиљна, нема у њој вулгарне комике по којој је овај аутор познат, али, авај, нема ни праве драме.
Додуше, није искључено да нова серија ипак доживи култни статус… Само, не из разлога који би импоновали Бајићу… Равна гора се, наиме, већ нашла на мети шаљивџија. Сцена у којој краљ Петар Други Карађорђевић без папуча хода по хладном бетону и за то добија прекор је постала хит на Интернету, баш као и ненамерно урнебесно смешна акција спашавања штиглића за време бомбардовања Београда… Изгледа да публика од Радоша Бајића и даље очекује да их он забави – што Бајић и чини, али само на потпуно погрешан и непримерен начин.“



преузето са vaseljenska


phpBB [media]


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 12 Dec 2013, 12:30
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Равна Гора“ 5: Чист фалсификат!

Slika


Радош Булајић – то је први коментар посетилаца сајта „Погледа“ на пету епизоду ТВ серије „Равна Гора“.
Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.
Али, ово што сада ради Радош Бајић, то није радио ни Вељко Булајић.
Наиме, радња се дешава у априлу 1941. године. Ма колико фалсификовали историју, комунисти до сада нигде нису написали да су априла 1941. четници, или припадници Југословенске војске, некога заклали.
Код Радоша Бајића, неки пљачкаши „из Србије, из Санџака“, већ долазе у Босну и почињу да пљачкају муслиманска села – што такође није тачно. Дражи, у његовом штабу у Источној Босни, приводе два везана муслимана. После подужег монолога о братству и заједништву, он их пушта, али један од војника који их одводе, супротно наређењу, коље старијег од њих. Крвава кама долази у први план, преко целог екрана, а потом још једном, када је овај пере у реци. Таква сцена о Дражиним људима није снимљена још од Титовог времена.
Сцена је језива, док су злочини које су починили муслимани, у претходној епизоди, приказани апстрактно. Иначе, ти злочини су били стварни.
Ако се већ кренуло са злочинима, први су наравно били хрватски, муслимански и албански злочини.
Али, други су били комунистички. Чим су изашли на терен, јула 1941. године, комунисти су почели да убијају тзв. „класне непријатеље“, и то на свиреп начин. На пример, у Општини Кнић, у којој је сниман и део пете епизоде – оно кад говори комуниста, то је школа у селу Борач – испод цркве су ухватили Крсмана Миладиновића. Он је био опанчар у Крагујевцу, али је уочи рата мобилисан у жандармерији. Почетком септембра 1941, када није био на дужности, у родном Книћу препознао га је комуниста Миљко Тошић, који је такође био опанчар у Крагујевцу, а у то време политички комесар 2. чете Крагујевачког партизанског одреда. Несрећног Тошића су мучили и убили са преко 100 убода ножем.
Примера таквих убистава било је на стотине, широм Србије, и управо су комунисти постали познати по свирепим убиствима.
Четничко коришћење каме је сасвим друге природе – војничке, и нема везе са комунистичком пропагандом, па ни овом у серији „Равна Гора“.
Увођење каме на описани начин још у априлу 1941. је први од три велика историјска фалсификата у овој епизоди. Други је излазак комуниста на терен – такође у априлу 1941. И у том сегменту Радош Бајић престиже Вељка Булајића. Заиста, никада комунисти нису тврдили да су слали своје људе на терен тако рано, просто јер то никако није могуће доказати. Они су били у градовима до напада Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941, односно, до Стаљинове директиве од 4. јула да организују герилу. Управо тај дан су деценијама славили као „Дан борца“, а не неки датум из априла.
Међутим, на састанку у Београду одржаном 20. априла, како је то приказано у петој епизоди, комунисти кажу да пакт са Немцима из 1939. није пакт о ненападању, већ Стаљинова тактика да се добије у времену, да се направи довољно топова, и зато, каже главни међу њима, „сутра, по налогу партије, сви на своје терене“.
Напротив, какви су били налози партије, видимо из једног расписа генералног секретара Ј. Б. Тита, писаног с краја марта 1941:
„Радни народи Југославије не желе никакав рат. Пакт о узајамној помоћи Немачке и Совјетског Савеза, као и улаз совјетских трупа у балтичке земље, изазвали су велико одушевљење у широким народним масама Југославије. КПЈ је сада у положају да узме активног учешћа у збацивању монархистичког режима. Тога ради она ће пружити подршку свим елементима који имају исти циљ, без обзира на њихов политички карактер. Југославија мора најпре бити растурена у више делова, и партија ће после тога деловати у сваком од њих, сходно раније датим директивама“.
Броз је тада поновио и раније дате директиве комунистима, међу којима су и ове:
„Да пруже сву потребну помоћ усташама и другим сепаратистичким организацијама које доприносе брзом паду режима. Посебно треба да подрже црногорске сепаратисте ако прихвате антимонархистичлки став.
Немачка ће врло брзо да сломи југословенски отпор и уз помоћ Италије у Хрватској ће да успостави усташки режим и сличне сепаратистичке режиме у другим деловима земље. Комунисти треба да се инфилтрирају у све те нове државне органе и обавештајне службе“.
Комунисти су током Априлског рата пуцали у леђа југословенским војницима и одмах по окупацији ступили су у немачку службу. Управо је обнародован случај Добривоја Видића, који ће касније постати председник Србије. Он је служио Немцима у Ужицу, као и Љубодраг Ђурић и Петар Стамболић, који су проводили време у друштву немачких официра, како у њиховим канцеларијама, тако и по градским кафанама. Они су давали Немцима информације о непредатим деловима Југословенске војске, који су се у то доба окупљали у Западној Србији, на челу са генералштабним пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем.
Трећи историјски фалсификат је сам Дражин лик. Дража је призакан пре свега као успорена особа, креће се као успорени снимак. Не уме да држи под контролом чак ни групу од неколико десетина војника – мада је по чину пуковник, и то са ратним искуством од осам година (1918-1920; борба против албанске побуне 1919-1920. рачунала се као посебан рат, четврти заредом).
Пре него на чин, овде треба подсетити на Дражин положај у Априлском рату: начелник Оперативног одељења 2. армије. Дакле, главни оперативац у армији.
Затим се треба подсетити његовог другог положаја у Априлском рату: командант специјалног Брзог одреда. То је била интервентна јединица састављена од одабраног људства и најбоље расположиве технике, која је имала више борби против Немаца и усташа. Недавно је откривена и умрлица једног немачког тенкисте, погинулог у борби протиов Брзог одреда 15. априла 1941. године код Добоја.
И најзад, треба се подсетити Дражиног положаја од 15. априла 1941. гоодине – који је он рачунао као Дан устанка – па надаље: командант гериле.
Дакле: оперативни официр, командант Брзог одреда, командант гериле. Све су то термини који асоцирају на хитру и способну особу – какав је Дража уистину био. Да неко не извршава његово наређење онако као што је приказано у петој епизоди, малте не на његове очи – то се просто није дешавало.
Глумцу који тумачи Дражин лик, Небојши Глоговцу, стављено је у задатак да оживи Дражин лик не из 1941, већ из 1946. године. Тада је он био сасвим друга особа, због последица ратних напора, али и мучења и дрогирања мескалином у комунистичким затворима. Односно, тек тада се његови покрети могу описивати као успорени.


vaseljenska

phpBB [media]


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 18 Dec 2013, 01:29
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9836
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
Gospodin M.Samardžić teško podnosi istinu,veliki je broj svedoka koji je pobio njegovo pisanije.

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 75 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker