|
| Autoru |
Poruka |
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Kad potrazim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči… kremen što se izliže kad tad…
Ne daj da nam snegovi zaveju trag, pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat!
Nosit će te mašta k'o čarobni sag, ne daj da nam snegovi zaveju trag...
Isto vide a razno tumače...
Kad bi ona bila pahuljica,ja bih sigurno bio januar…
I ne bi nas mogli zamisliti jedno bez drugoga…
Znam, more je potopilo Atlantidu i krckajući stijene kao lješnjake išaralo lolkalnu planetu.
Brzaci lome turbine, a mutne velike rijeke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki bijes… I nikom ništa!
Ali, suza je kraljica! Suza je najmoćnija vodena sila...
|
|
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51
Postovi: 40996
|
|
_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Sve što ima da se kaže stalo je u manje od pet minuta…
tek kada proživiš pesmu, shvatiš njenu pravu vrednost i genijalnost…
Život je bas bezveze… i vreme… i ljudi.
A ja sam pokušavao da parališem taj mišić u obrazu.
Taj glupi klovnovski osmeh, dok ne odšeta ulicom u neki svoj, meni nepoznat život,
jedina žena kojoj sam ikada pripadao ..
Hej, mnoge vatre sam lozio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.
I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom zauvek…
Znaš, pile. Ja te ni ne poznajem, takoreći.
Ono, malo što smo bili zajedno, ništa je spram večnosti koju sam samo čeznuo za tobom.
I onim pogledom koji je trajao milijun godina, po mom proračunu.
A postojao je jedan stari, gvozdeni most u Novom Sadu,
preko kog bi ona prelazila nekad…
i spustala svoje svilene kose, kao mreze, do onih talasa
i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni mesecine u njene uvojke…
Da mi je da znam: proš’o sam sever i jug, širom pa u krug,
i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan…
E, da…
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
"Ona ce ti tek nedostajati, jel znas? Nedostajace ti nepovratno, do beskraja. Nedostajace ti njene vrline, mane, glupe, dosadne navike. Ono njeno ''obozavam te" kada kazes nesto sto ona u potpunosti podrzava i ono njeno "izvini" kada poludis od njenih bezbroj sumnji. Nacin na koji je glupavo pratila tvoje provokacije i kako je odgovarala na njih. Bezbroj poruka. Nedostajace ti u 5h kada se vratis kuci. Znas ono kada legnes da odmaras i javis joj se? E, to ce ti bas nedostajati. I mrzeces sebe sto si je pustio da ode tako lako.
Ali, jbg. Takav je zivot.
Ona ce nastaviti. Obrisace sve tragove kontakta sa tobom. Postaces joj nebitan, a bio si par trenutaka bitan. Svrstace te u kretene. A ti, ti ces produziti dalje... po svom starom, dobro isprobanom terenu. Uzivaj, drugo ti ne mogu reci. Da si imao bar trunku vise strpljenja.... no, sada je nebitno....."
Uvukao sam joj se pod kožu, tiho, lopovskim koracima ušao joj u san i tamo ostao. Ostao zarobljen između njenog ponosa i moje želje. Njenog neukrotivog inata i mog egoizma. Što sam više bežao, više sam je želeo. Što se više vraćala, sve više sam je terao. Igrali smo igru u kojoj nijedno nije pokazivalo emocije. I nijedno od nas nije izgubilo, a iz bitke smo izašli poraženi oboje.
Šta mogu da joj pružim što on ne može?
Mogu da je prošetam glavnom ulicom u sedam uveče. Na primer. Da je zagrlim u bioskopu. Bilo kom. Mogu i da odnesem na razvijanje film na kom smo fotografisani zajedno.
Svašta mogu... Mogu da se probudim pre nje, a da ne zbrišem kući. Recimo. Dobro to nije bog zna šta, ali... Mogu i da ne p**** ako u ogledalu otkrijem "šljivicu" na levom ramenu. Eto. Da se uopšte ne nerviram. Čak, mogu još i da se malo pravim važan zbog tog detaljčića... Mogu i da joj napravim doručak. Kad je bal nek je bal, razumeš? "Pofezne", koja kriškica sira, i kafa sa prilično mleka. "Melange", baš kako to ona voli. Onda mogu i da se ne oduzmem kad neko zazvoni dok je ona samo u majici. Mojoj. I mogu u da otvorim i vidim ko je. Mogu, ali necu... E da, i mogao bih da se napijem kao patak. I da okrenem turu za čitavu kafanu. Pa još jednom, nek ide život. Mogao bih da je poljubim, u čelo, verovatno, da joj obrišem suzicu, i da ne treskam vratima, samo zato što mi je rekla da nije dobro izračunala "one dane" u mesecu...
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Bila je neko kome sam verovao, neko jak i miran. Neko bolji od mene.
Znala je moje najgore strane, a i dalje me je volela. Ali bila je. Sad je nekom drugom.
Neki misle da nije imao srca, slučajno znam da ga je imao, mada moram priznati da mu to nije bio najkarakterističniji organ.
Ipak, ne zameram što ga nije preterano forsirao.
Završiću našu priču s jednim moglo je biti, ali nije. I ko zna, kroz par godina kad sretnemo se,
pričaćemo o nama kroz šalu, možda, mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duše.
A onda jednog jutra shvatićeš, kao i ja, da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi.
I više neće biti smešno, već tužno. Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče.
A dešava se opet i ovako kao ovo sada njemu, da slučajno sretneš stvorenje bez naročitog značenja i vrednosti,
a spotakneš se na njega kao na kamen u mraku i to je dovoljno da propadneš potpuno i zauvek.
Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu.
Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.
Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički,
koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je,
jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija,
jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti.
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
_________________  
|
|
|
|
|
|
|
Iskra
|
|
kure nane moj milane
Pridružio se: 18 Maj 2012, 12:17
Postovi: 42717
|
_________________ that's it!
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost.
Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić.
Možda si sasvim blizu bila,
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se na trenutak mimoišli
Naučila je također da postoji i mesto koje se zove “daleko”, da je svet veliki,
a njena varoš mala, i da najzanimljivije osobe uvek odlaze, pre ili kasnije…
Ne, mi nismo mogli da se skopčamo, nikako,
ali već godinama ne lupam glavu da li je krivica za to bila do rupice ili do dugmeta.
Nešto sam razočaran ovih dana...
Proći će ili neće...
Nešto od to dvoje.
Nije ti svaka bila u rečima.
Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj.
Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju
nikada i nikome.
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Ti modri podočnjaci su kao vlažni pesak upijali dremljive talase sjaja
po kojima sam njene oči nekad lako pronalazio i u najvećim gužvama pogleda.
A dešava se opet i ovako kao ovo sada njemu,
da slučajno sretneš stvorenje bez naročitog značenja i vrednosti,
a spotakneš se na njega kao na kamen u mraku;
i to je dovoljno da propadneš potpuno i zauvek.
Postoje u nama neke neprevodive dubine,
neke neprevodive reči..
Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast.
I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema,
ni da poskakuju trotoarom u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom…
Razmislio sam još malo, a onda sam polako zatvorio vrata. Đavo će ga znati da li sam to učinio sa prave strane.
"Tebe je nemoguće shvatiti"
Eh prijatelju,znam.. To čujem često. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume…
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
O, Bože moj...
Na koga sam samo tako glup?
Nije ni čudo da nisam završio fakultet...Uzdahno sam duboko, odahnuo još dublje, i oslonio se na dovratak oprezno, kao da bi mi ga neko iz šale mogao izmaći? Tako se otprilike i Ona oslonila na jednu osamljenu omoriku ukošenu nad kanjonom Morače, pri povratku s mora, a meni nije bilo ni na kraj pameti da za to nisu krive samo serpentine i tri tuceta celzijusa u vazduhu...
- Nije ti dobro mila? Šta bi to moglo biti?
Pogledala me je zagonetno, ali njene oči i nisu ništa drugo nego dve trepćuće zagonetke, koje, eto, ni tad nisam uspeo odgonetnuti. Sigurno mi je i kasnije, na svoje šifrovane načine, ukazivala na male promene koje su bile prvi vesnici Velike Promene, ali te poruke u boci su, na nesreću, zalutale negde u Moru Nemira po kom sam tih dana jezdio kao ukleta lađa...
Misli su mi bile potpuno zaglušene zvonjavom sa Katedrale Sredovečnosti čiji su vrhovi počeli da mi se priviđaju na horizontu, nisam imao sluha za njene uznemirene i drhtave šapate baš onda kad su mi javljali ono što sam toliko želeo čuti, i, jasno, Mala Breskva je pomislila da je ne
volim više...
Tako to ide...
Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro... I tu smo gde smo...
Svi znaju za slučaj dva tvrdoglava jarca od kojih ni jedan nije hteo da se skloni sa brvna, ali postoji i verzija sa dva tvrdoglava jarca koji su se nadureno okrenuli, i otišli svaki na svoju stranu...
Ma, uzalud...
Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...
Da, razmišljao sam puno o Vremenu, o našem dželatu, ali ne o vremenu koje prolazi (ili kroz koje prolazimo), nego o Vremenu koje nas seje po svojoj njivi, nemarno, kao premoreni ratar detelinu iz starog filcanog šešira...
Mogao sam se sasvim lako roditi i u Ulan Batoru, hiljadu tristo sedme? Na Kordiljerima, narednog proleća. Ili na istoj ovoj obali, ali trideset vekova ranije?
Planetom tumaraju Zagubljeni, pogrešno iznikli, očajno tragajući za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski, i zaista više ne znam šta je gore?
Promašiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara, ili za par decenija i tričavih stotinak kilometara... Prokletstvo... Ili za dva sprata? Dvadeset i koju stepenicu... I za nekoliko crno belih kocaka na podu bolničkog hodnika?- Jedan od onih života
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 120 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
