Đorđe Balašević rodjen 11. maja 1953. U novom Sadu kantautor, pesnik i glumac. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 14 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.
Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti“ dodao nastavak „ić“. Majka je htela da se zove Zoran jer je rodjen u zoru al je deda insostirao da bude Djoka...našli su se na Djordje. Odrastao je u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića, u kojoj i danas živi sa suprugom Oliverom i troje dece. Gimnaziju je napustio u trećem razredu,ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao.1977. godine pristupa akustičarskoj grupi „Žetva“ sa kojom, iste godine snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim“ i ostvaruje svoj prvi uspeh. Naredne godine napušta bend i osniva grupu „Rani mraz“.Pridružuju mu se Biljana Krstić i Bora Djordjević. Nakon samo dva meseca saradnje, grupu je napustio Đorđević, pošto je uočio razlike u autorskom senzibilitetu između sebe i Balaševića, i formirao grupu Riblja čorba. Početkom 1982. godine započinje solo-karijeru. 1984. godine u saradnji sa TV Novi Sad snima i TV film pod istoimenim nazivom „Celovečernji Kid“. Albumom "Bezdan" i narednim redja hitove i stiče sveopštu popularnost. Rdjaju se hitovi poput "D-mol","Marim ja","Nevernik“, "Divlji badem“, "Ringišpil“... U jesen 1991. Balašević je imao svoju kolumnu u Radio-TV Reviji. U ovoj kolumni, dok besni rat na prostoru tada već bivše SFRJ, Balašević pravi veoma oštre i kritičke osvrte na sva aktuelna, pretežno politička dešavanja u zemlji.Ratne godine provodi sklonjen od javnosti. Posle malo duže pauze 1996. godine, objavljuje album. Drugi roman objavljuje 1997. godine. I u njemu Balašević prati svoj pretposlednji album – „Jedan od onih života“. 2000. godine Balašević objavljuje političkim album pod naslovom decenije koja je iza nas – „Devedesete“. Na tom albumu on daje javnu osudu jednog vremena, jednog izgubljenog vremena. 2001. snima „Dnevnik starog momka“ koji je posvetio svojoj supruzi Olji. 2004. godine snima izuzetno dobar album koji nosi naziv svoje prve grupe Rani mraz. Zapaženo učešće u ovom albumu ima grupa Apsolutno romantično. Danas živi i radi u Novom Sadu, a drži vrlo posećene koncerte u mnogim gradovima bivše Jugoslavije.
Singlovi 1977. U razdeljak te ljubim 1978. Kristofore crni sine Računajte na nas Ljubio sam Snašu na salašu Oprosti mi, Katrin 1979. Panonski mornar Prvi januar popodne 1980. Marina Priča o Vasi Ladačkom 1981. Triput sam video Tita 1982. Hej čarobnjaci, svi su vam đaci 1987. Poluuspavanka
Albumi 1979. Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu 1980. Odlazi cirkus 1982. Pub 1983. Celovečernji The Kid 1985. 003 1986. Bezdan 1987. U tvojim molitvama (Balade) 1988. Panta Rei 1989. Tri posleratna druga 1991. Marim ja… 1993. Jedan od onih života 1996. Na posletku 2000. Devedesete 2001. Dnevnik starog momka 2004. Rani mraz
"Preslušao sam 'sekretaricu'. Tri zadnje poruke su bile bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bih ih prepoznao... - Laku noć, ti mala Breskvo, kako si samo i mogla da pomisliš da te neću prepoznati po načinu na koji zadržavaš dah? "
Napisi mi pesmu, mazila se je Nisam znao da li cu umeti Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi Kao oni sareni staklici kaleidoskopa I - svaki put mi druga slika u ocima kad zazmurim Ali postoje u nama neke neprevodive dubine Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci Ne znam....
Napisi mi pesmu, molila je I nisam znao da li cu umeti Voleo sam ju tako lako A tako sam tesko to znao da pokazem A, onda odjednom raspored madeza na njenim ledjima Kao tajna mapa pokazao mi je U koju zvezdu treba da se zagledam, i - tako Eto ti pesma, ludo jedna...
"...Privezala se rukama za molo mog vrata, privila se uz mene jednostavno, zbunjujuće prirodno, kao samonikla puzavica očajno željna ičijeg dodira, osluškivala je školjku koju sam krio pod kaputom, i nije govorila ništa... ................ Sledećeg meseca, kad smo se slučajno sreli u opširni, interesovao se da li je sve u redu sa nogom moje curice? Rekoh da jeste. Ali da to nije moja curica. Nego curica mog prijatelja... Nasmešio se, značajno... Reče da se nada da mi to nije neki preterano dobar prijatelj? Činilo mu se, naime, da ta mala može biti samo moja i ničija. Tako mi se bar nekako stiskala uz grudi, dok sam je one noći nosao kliničkim hodnicima, kao nevestu... Zar? Rekoh Doktoru, ne trepnuvši, da mi to nije padalo na pamet... A padalo mi je, naravno..."
Pridružio se: 07 Dec 2012, 23:07 Postovi: 513 Lokacija: Xanadu
Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar. Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim, Nisam listao enciklopedije, isao na prosek. Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad, raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu, u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.
Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar. Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju, gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina. I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise.
_________________
KAD ZAĆUTIM, OKRENEM SE I ODEM, TO NE ZNAČI DA SI TI POBEDIO. TO ZNAČI DA VIŠE NISI VREDAN MOG VREMENA.
Znas prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim bas volio. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio , al' uvijek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto. Bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bjezao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada.. - A sta sada? Prebolio si je? - Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. - Zasto joj sada ne odes i kazes sve? - Eh vidis. Uspio sam sta sam htio. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog, znam da to nije istina. - Idi do nje onda. - Ne mogu. - Zasto? - Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voljet nikad. Voljet onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrlit, mada znam da ona meni bi. - Tebe je nemoguce shvatiti! - Eh prijatelju, znam.. To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije. - Ko !? - Pa ona, druze.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
