|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
17. Poglavlje
Kako Romeo više nije slao poruke otkako su razmenili cinične reči, Sara je shvatila da joj je ipak potreban neko sa kim bi podelila novosti u vezi sa svojim venčanjem. Zato se obradovala kad je Ceca našla vremena da jednog popodneva odu na kafu.
Naravno, najbolja drugarica je odmah prihvatila da bude kuma, i to sa ponosom koji dobiju dobre žene kad im se tako nešto saopšti.
- Biću ti kuma, normalno! Naljutila bih se da si neku drugu izabrala.
- Nijedna druga mi nije ni pala na pamet.
- Jao, udaješ se! Ne mogu da verujem! Mislim, znalo se to od početka, od prvog dana kad si počela da budeš sa Nikicom, ali opet me je to nekako oduševilo.
- Kako se znalo?
- Molim?
- Rekla si da se znalo da ću se ja udati za njega od prvog dana. Kako si to znala?
- Ne znam. Nekako ste... suđeni jedno drugom.
Sara je uzdahnula. Želela je da ona ima isto uverenje kao i svi ljudi oko nje.
- Da. Izgleda.
- Čekaj, Saro, nešto nije u redu. Nešto te tišti. Tebi se ne udaje za Nikicu? Ili ti se samo ne udaje?
- Ne, udaje mi se, naravno, i to samo za Nikicu. On je jedini muškarac kog želim da gledam do kraja života.
- To znam, zato me i čudi što si nekako potištena.
Sara je shvatila da mora da podeli svoju tajnu sa najboljom prijateljicom. Ispričala joj je sve za Romea, za njihovo dopisivanje, za osećanja koja je imala u svakom momentu, kao i za poslednje poruke koje su razmenili.
- Dobro, shvatila sam, taj Romeo ti je uneo malo haosa u razmišljanja. I to nije prevara, nemoj da uobražavaš kako si prevarila Nikicu. Pobogu, pa ni o seksu niste pričali, što je na internetu gotovo nemoguća misija!
- Znam, ali... uopšte mi nije jasno zašto mislim o svemu tome u ovom trenutku kad bi trebalo da budem presrećna jer se udajem za Nikicu?
- Verovatno da si se malko zaljubila u tog Romea.
Sara je skoro poskočila sa stolice.
- Molim? Šta lupaš?
- Ne, nisam mislila da si se zaljubila onako kako si bila zaljubljena u Nikicu ili nekog drugog pre njega. Samo ti se dopao način na koji je on pričao sa tobom. To je verovatno ono što ti fali sa Nikicom, komunikacija, priča, razmena informacija. Zato si deo emocija prenela na Romea.
- Nije to tako. Ne fali meni ništa sa Nikicom. Samo mi je taj Romeo bio zanimljiv, i to je sve.
- Nećeš se više dopisivati sa njim?
- Ne. Ne pada mi na pamet. On sebi dopušta mnogo. Kao da nešto zna o meni, budala. Čak misli da se zovem Ana!
- Pa i ti ne znaš njegovo pravo ime.
- Ne, ali me i ne zanima.
- Ako si tako odlučila, u redu. Samo ja lično mislim da je velika šteta da tako razmišljaš, jer taj Romeo nije loše uticao na tebe, koliko ja mogu da primetim. Vidiš da je probudio u tebi neka razmišljanja koja ranije nisi imala.
Sara ju je začuđeno pogledala.
- Da, da, počela si bar da primećuješ kako si i sama poprimila neku vrstu hladnoće koju nisi ranije imala. Prestala si da se oduševljavaš i da besniš, prestala si da pokazuješ emocije, sad ih kontrolišeš, a to... mislim da nije baš najbolje.
- Ja mislim da je kontrola emocija dokaz smirenosti duše.
- Ne, to Nikica misli, a ti se samo slažeš sa njim.
Sari nije prijalo što njena prijateljica ovako govori, zato se ponovo vratila na temu udaje.
Kasnije, kad su se rastale, Sara je razmišljala o istinitosti Cecinih reči u vezi s Romeovim uticajem na nju. Možda je on zaista umeo da je naljuti, što Nikici dugo nije pošlo za rukom. Zbog Romea je bila cinična, a mislila je da je tu osobinu odavno izgubila. Zbog Romea se usudila da bude gruba, što je, opet, zaboravila da je kod nje moguće. Zbog Romea je bila u nekim trenucima nestrpljiva, a odavno je neka situacija sa Nikicom nije dovela do toga.
Definitvno je rešila da mu prva neće poslati poruku.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
18. Poglavlje
Za Novu godinu Nikica joj je poklonio putovanje u Barselonu. Naravno, iskoristili su ga maksimalno, svako na svoj način. Dok je ona kupovala po tržnim centrima Barselone, Nikica je završavao važne poslove i zadovoljno trljao ruke. Prvi dan posla u novoj godini doneo je veliko iznenađenje za Saru. Romeo joj je poslao poruku u kojoj joj je škrto, na najkraći mogući način, čestitao novogodišnje praznike. Kako se za sve to vreme uopšte nisu dopisivali, Sara je bila sigurna da više nikada i neće ponovo komunicirati. A sad nije mogla da sakrije kako joj je drago zbog te čestitke. To je bio razlog zašto mu je uzvratila. Odmah je došla nova njegova poruka.
„Sad sam odahnuo. Mislio sam da smatraš da nisam zaslužio ni toliko, ni da mi čestitaš Novu godinu.“
Sara nije ni primetila kako se osmeh sa njenog lica ne skida dok je brzo odgovarala.
„Imali smo malu svađu, zar ne? Verovatno nam je oboma bio loš dan.“
„Meni svakako, čim sam se posvađao sa tobom.“
Ponovo je tu bio smajli. Sara je shvatila da joj je to nedostajalo.
„I, šta ima kod tebe?“
„Svašta i ništa. U suštini se ništa nije promenilo, mada deluje kao da jeste. A kod tebe, Ana?“
Razmišljala je šta da mu napiše. Da se udaje? Kao da bi to nešto promenilo ili značilo u njihovom odnosu.
„Ni kod mene nema ničeg novog.“
„Još si sa onim momkom i još si usamljena?“
Da, i dalje je bila sa Nikicom, još malo pa obavezana do kraja života jer Nikica nije bio čovek od koga bi se neka žena razvela. A da li je bila usamljena, nije znala da kaže.
„Mislim da se mnogo bolje osećam u poslednje vreme. A sa onim momkom sam još uvek. A ti sa svojom idealnom devojkom?“
„Da.“
Nakon ovog odgovora nije znala šta bi napisala. Bilo joj je drago što se „pomirila“ sa Romeom. Falili su joj ti razgovori. A, na svu sreću, Vlada ništa nije pomenuo Nikici. Zapravo Nikica ništa nije pominjao njoj.
„U redu, Ana, čujemo se ovih dana.“
Bilo joj je žao što tako brzo završava razgovor, ali je znala da nema niti prava niti dobar način da ga produži. Zato mu je poslala smajlija i prekinula internet vezu.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
19. Poglavlje
Duda se zaista bacila svim snagama na pripremanje venčanja. Kad god bi je Sara nazvala, imala je odgovore na sva pitanja. Određen je i konačan datum – 24. april. Nikica i Sara nisu puno razgovarali o venčanju. To joj je smetalo, ali je znala da muškarcima planiranje tog dana pada naročito teško. Jednom su seli da sastave spisak gostiju, a drugi put da se konačno dogovore oko kumova. Naravno, Sara je odmah pomenula Cecu, pošto se sa njom već dogovorila, a Nikici je bilo jako teško da se odluči između nekolicine dobrih prijatelja. Na kraju je napisao imena na ceduljicama i jedno izvukao iz kutije.
- Opa, Igor! Može, on je baš dobar dečko.
Sara je znala da bi svako ime propratio sličnim komentarom. Da se ona pitala, taj Igor nikada ne bi bio njen kum. Poznat kao ženskaroš, sa dva vanbračna deteta i nekoliko paralelnih veza, nije bio pogodan da sklopi ni svoj brak, a kamoli tuđi. No, poslovno je bio čovek od reči, a u Nikičinom svetu to je bilo sve što se računalo.
Sa Romeom se dopisivala jednom u tri, četiri dana. Uglavnom su razmenjivali poruke koje su se ticale nekih aktuelnih dešavanja, nisu se usuđivali da pričaju o svojim intimama. No, kako je vreme odmicalo, Sara je počela da oseća snažne napade radoznalosti. Htela je da sazna sve o Romeu, njegovom životu, njegovom pravom izgledu, misleći da bi možda mogla da bude razočarana stvarnošću i da na taj način prekine zavisnost od četovanja sa njim. S druge strane, bila je svesna da ne želi da sama otkrije kompletnu istinu o sebi. Htela je da za Romea zauvek ostane jedna Ana, provincijalka, prodavačica, koja leči dosadu četovanjem. Ako bi insistirala na Romeovoj stvarnosti, verovatno bi morala da otkrije i svoju. A na to nije pristajala.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
20. Poglavlje
Nikica je javio da će doći kasnije nego obično. Imao je strance poslovne partnere u gostima i morao je da ih odvede na večeru, a onda i u lagani provod. Sara nije imala problem da pre njegovog dolaska legne u krevet i zaspi. Ali sna nije bilo. Tog dana na poslu Vlada joj je dodelio jednog klijenta i kratko objasnio kako bi trebalo da mu završi osiguranje kola. Bila je zbunjena, ali je sve odradila kako treba. Kasnije ju je Vlada posetio u kancelariji i rekao joj da će je jedan od dvojice kolega narednih nekoliko dana podučavati osnovnim stvarima. Nije bilo srećnije osobe od Sare. Zahvalila se Vladi na poverenju, a potajno mu se zahvaljivala i na tome što je sakrio njenu malu mračnu tajnu.
Prevrtala se po krevetu i pokušavala da se uhvati za neku misao koja bi joj donela smirenje. Posao ju je činio euforičnom, Nikica previše ravnodušnom, a Romeo je unosio haos. Približavao se dan njenog venčanja, a kako nije imala skoro nikakvog udela u pripremama, nije imala o čemu ni da misli. Pitala se da li bi druge žene dale sve da imaju muža kome je sekretarica perfektna, sposobna Duda i koja bi im olakšala sve u životu. Na Sari je bilo da odabere venčanicu u nekoj od najboljih prodavnica ili kod dizajnera i krojača, da pronađe odgovarajuće cipele na jednoj od adresa koje joj je, naravno, Duda dostavila. I da čeka taj dan. Čak je i sa kumovima kontaktirala Duda, kao da je njeno venčanje a ne Sarino.
Te noći, kad je čula otključavanje vrata i Nikičine korake, znala je da u njoj postoji nešto pritajeno čemu ne zna ni poreklo ni ime, neki crv sumnje u sve dobro što poseduje. Nije htela da rizikuje da se jednog dana, u nevreme, taj crv probudi i postane muka. Znala je samo jedan jedini način da na vreme, pre nego što kaže „da“, otkrije šta je muči. To je bio Romeo.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
21. Poglavlje
Celo pre podne ju je ružni kolega polako i strpljivo učio osnovnim stvarima. Iako mu je Sara više puta napomenula da nije glupa i da može i da ubrza tempo objašnjavanja, on je insistirao da svaku rečenicu ponovi najmanje tri puta i zahtevao od Sare to isto. A njoj je samo bilo bitno da ostane sama i da kontaktira sa Romeom. Tek oko jedan sat kolega je zaključio da je pružio previše informacija za jedan dan i ostavio Saru na miru. Odmah je poslala Romeu poruku.
„Kad budeš bio slobodan da pričamo, javi se.“
Čekala je sat vremena, a onda ju je mladi kolega opomenuo da se kancelarije uskoro moraju zaključati. Bila je očajna, ali nadala se da će joj se Romeo sutradan javiti.
No, tortura oko učenja jednostavnih stvari vezanih za osiguranje putničkih automobila ponovila se i narednog dana. Ovaj put je Sara rešila da doskoči kolegi, pa mu je oko pola dva saopštila da je sad ona primila suviše informacija i da smatra da je za taj dan dovoljno saznala. Njemu je bilo mnogo lakše da ode znajući da je Sara ta koja se umorila.
Romeo je bio onlajn. Ponovila mu je poruku kao prethodnog dana i ubrzo dobila odgovor.
„Sada sam tu, juče nisam mogao da ti odgovorim. Deluje kao da je nešto hitno?“
Sara je već unapred znala šta će mu napisati.
„Moj seksualni život je nekad bio vođenje ljubavi, danas je grub, brz seks koji mi ponekad prija. Nisam sigurna da li je to pokazatelj ljubavi ili navike, ali znam da se plašim da previše strasti u krevetu može pokazati nedostatak strasti u psihološkom smislu. Slažeš li se?“
Znala je da ga je zbunila ovim naglim i ničim ne izazvanim otvaranjem, ali nije imala kud.
„Ana, mislio sam da svoju intimu čuvaš za sebe. Otkud nagla promena?“
„Potreban mi je sagovornik, naročito muškarac.“
„OK. Moje mišljenje je da vam je seks dobio na jačini zato što oboje krijete neke druge emocije. Možda se jedno drugom svetite u krevetu a da toga niste ni svesni.“
Zamislila se. Možda je zaista tako. Ranije, pre nego što je upoznala Nikicu, smatrala je da je nemoguće da dvoje ljudi živi u idili. Svađe su prirodni deo jednog odnosa. Nekad namerno izazivamo rasprave kako bismo videli reakcije druge osobe i po tome sudimo šta zaista oseća za nas. A Nikica i ona su se uvek slagali. Možda se ta potreba za svađom, za izazivanjem sukoba prenela na krevet. Tamo su grubi, tamo požuruju jedno drugo, tamo se takmiče za orgazam. I što su grublji i agresivniji, kao da više uživaju.
„Da, vidiš, nisam na taj način razmišljala. A moglo bi biti tako. Kako to da ti imaš sve dobre odgovore na ta muško-ženska pitanja?“
Pokušala je sve da okrene na šalu. Poslala mu je nekoliko smajlija.
„Ne verujem da bih dao dobar savet nekome ko nije u sličnoj situaciji kao ja, a, kako vidim, tebi se dešavaju sasvim slične stvari kao meni.“
„Stvarno? I ti se svetiš u krevetu?“
„Ja to definitivno radim, najčešće svesno. Prosto me nervira što se moja devojka ne bori za svoje pravo glasa. Ponekad želim tako da je povredim u seksu kako bih čuo njeno 'ne'. Ali šta god da uradim, ona se složi.“
„Romeo, tvoja Julija izgleda nije žena za tebe.“
„U mnogim stvarima jeste. A u mnogim nije.“
„Delikatna situacija. Voliš li je?“
''Ne bih mogao da zamislim sutra bez nje. Ako je to bio odgovor na tvoje pitanje...“
Sara nije mogla da veruje koliko njih dvoje slično doživljavaju svoje veze.
„Ponekad mi moj dečko izgleda hladan. Volela bih da učini bilo šta loše, jer je inače savršen.“
„Znam o čemu pričaš. Ali, iskreno, moram ti reći da se uopšte ne osećam dobro u ovom trenutku što o njoj ovako pišem. Nije ona to zaslužila. Ona je najbolja devojka na svetu.“
Sara je znala da dolazi neko „ali“, zato je mirno čekala nastavak poruke.
„Ali bih voleo da bar jedan dan provedem sa nekom bučnom, temperamentnom, luckastom devojkom koja će me nervirati i ljutiti do ludila. Možda bi me taj dan uverio da zaista imam blago u rukama.“
„A možda bi te uverio da si čitav život želeo nešto sasvim drugo od onoga što je tvoja devojka.“
„Možda. Taj dan bi mi bar otklonio dileme.“
Sara je sad shvatila Romeovu moć nad njom. On je bio to nešto luckasto, drugačije, zabranjeno, neprimereno, čemu se odala da bi zavarala monotoniju savršenog života.
„A što ne bi onda sebi olakšao i doživeo takav jedan dan? Plašiš se da bi je mogao izgubiti?“
„Plašim se da bih zaista mogao da shvatim da moji pojmovi života, veze, ljubavi nisu bili pravilni ni dobri. Razočarao bih se u samog sebe. Znaš, Ana, kad ti neko daje sve na tanjiru, kako si oduvek sanjao da je potrebno, kad nemaš stresa sa onim pored koga ležeš, kad si siguran da osoba koja te ispraća iz kuće neće učiniti ništa što bi te povredilo ili uvredilo, kad ti je ona najsvetlija i jedina sigurna tačka na horizontu života, onda je besmisleno uzimati taj jedan dan ludila kako bi otkrio da ti ne prija što ti je sve dobro.“
„Znam o čemu govoriš.“
Nastala je mala pauza u dopisivanju. Svako je, očito, pustio tastaturu kako bi sredio svoje misli.
„Ana, još si tu?“
„Da. Samo sam se zamislila.“
„Nešto sam te slagao u celoj ovoj priči.“
„Šta?“
„Ja sam ipak rešio da taj dan ludila ne doživim. Možda je bolje da u miru svog života mislim kako sam nešto propustio nego da u nekom haosu zažalim za mirom. Neki mudraci su spominjali baš to da je tajna ljudske sreće u smirenosti i u mogućnosti da čovek živi što je moguće harmoničnije sa drugima.“
„Možda se to odnosilo na harmoniju sa samim sobom?“
„Svejedno. Ali želeo sam da znaš da sam se ja ipak odlučio, bez obzira na to što nisam siguran da li volim ili sam sebe primorao da mislim kako volim, da je...“
Sara je napeto očekivala nastavak.
„Znaš, zaprosio sam je pre par meseci.“
Sara nije mogla da veruje da postoji toliko preklapanje između dva naizgled sasvim različita života. I ona se udavala za osobu zbog koje je imala Romeove dileme.
„Pristala je, zar ne?“
„Da. Naravno.“
Ono što je Sara sad osetila bila je neka vrsta ljubomore koju odavno nije osećala. Poslednji put ju je bolelo u stomaku na isti način kad je tek upoznala Nikicu i kad joj je pokazao da ga u kasne sate zove bivša devojka. Nakon toga se javio i vrlo odsečno, bez mnogo takta i sažaljenja, rekao da je u društvu sa novom devojkom i da ne želi da iko ometa novi odnos koji stvara. Od tada, Sara nije dobila ni jedan jedini pravi razlog za ljubomoru, čak i kad su Nikicu upijale pogledom druge žene, znala je da joj ga niko neće oduzeti. A sad je Romeo u njoj probudio tu žaoku. Mogla je da bude besna zbog toga, ali nije bila. Pre se može reći da ju je interesovalo to osećanje, da ga je istraživala i analizirala.
„Nadam se da ćeš, i kad se oženiš, moći da mi napišeš poneku poruku.“
„Poneku, sigurno. Mada sam ozbiljno razmišljao da insistiram na tome da se vidim s tobom pre braka. Pomislio sam u jednom trenutku da si ti idealna osoba sa kojom bih mogao da probam onaj dan ludila. Nisi luda, ali si iz neke lude priče kojoj moja devojka svakako ne pripada.“
„Misliš da ona ne bi razumela to što se ti dopisuješ sa mnom?“
Sara je postavila ovo pitanje kako bi i sama dobila odgovor na to kako bi Nikica reagovao ako bi saznao za Romea.
„Ne bih voleo da sazna. Vidiš, većinu njenih reakcija znam unapred, ali stvarno nemam pojma kako bi reagovala da misli da se 'ljubavišem' sa nekom nepoznatom devojkom preko interneta. I plaši me unapred ta njena nepoznata reakcija.“
„Ne 'ljubavišeš' se ti sa mnom. Ne bi imala zašto da bude ljubomorna.“
„To se ne može tako lako objasniti. Ako mi postavi pitanje zašto uopšte provodim vreme za kompjuterom dok ona misli da radim neke sasvim druge stvari, ne znam ima li razumnog objašnjenja.“
Da, i Sara mislila da bi to Nikici bilo nejasno.
„U pravu si. No, ako budeš rešio da prekineš ovo dopisivanje, samo da znaš da će mi biti žao. Koliko god si imao neke vrlo čudne reakcije koje su me ljutile, još više si mi prijao za druženje.“
„I ti meni, Ana.“
„I kad je venčanje, da podignem čašu i nazdravim?“
„Uskoro. U aprilu. Dvadeset i četvrtog.“
Sara je zanemela.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
22. Poglavlje
Nije mogla da smiri prste koji su nešto važno hteli da otkucaju na tastaturi. Sve ovo je počelo da deluje vrlo čudno. Osetila je da nešto nije u redu. Taj Romeo nije mogao baš toliko da joj bude sličan. Da li je to neko ko je poznaje? I kako je saznao da je baš ona ta Ana iz provincije koja je prijavila profil? Ima li sve ovo veze sa nekim ko hoće da obavesti Nikicu ili je zaista moguće da se te nedelje, dvadeset i četvrtog aprila, venčava dvoje ljudi koji su se upoznali preko interneta, ali svako za nekog svog idealnog partnera.
„Ana, zašto mi ne pišeš ništa? Imaš posla? Ako si u gužvi, da te ne ometam, pisaćemo sutra?“
Brzo mu je odgovorila, još uvek drhtavim prstima.
„Ne, bila mi je jedna mušterija, ali je sad otišla. Dakle, u aprilu je venčanje? To je prilično brzo, mora da ludiš od priprema.“
Sara je htela na sve načine da proveri koliko taj neko zna o njoj, ukoliko nije u pitanju neverovatna slučajnost da joj neko s namerom piše prepoznatljive detalje.
„Ma ja sam to prepustio drugima koji će sigurno bez greške sve organizovati.“
Sad je već bila sigurna da je sve neka gadna zajebancija.
„Romeo, ako si mi sve ovo rekao, zašto mi ne bi napisao i tvoje pravo ime?“
„Da li te stvarno toliko zanima?“
„Što da ne? Lepo bi bilo da znam. Ti moje znaš.“
Nadala se da će izraziti sumnju u njeno pravo ime, da će upotrebiti cinizam i tako otkriti da je siguran da joj Ana nije zaista ime.
„Pa nije problem ni da ti znaš moje. Zovem se Nikica.“
Ovaj put Sari nisu samo zadrhtali prsti. Zadrhtala je sva. Da li je moguće da je sve vreme sa druge strane bio njen dečko, muškarac sa kojim je svake noći bila u istom krevetu, onaj kome je slepo verovala, koji je po ceo dan jurio sa sastanka na sastanak i bio iscrpljen, ali dovoljno ambiciozan da mu se ona divi? I da li Nikica zna ko je Ana? Ne, on nije imao pojma da je reč o Sari. Bar toliko ga je poznavala da je mogla da stavi ruku u vatru da Nikica nije ni sanjao da bi njegova skoro savršena devojka mogla da četuje, isto kao što je ona nekad mislila da njen skoro savršeni muškarac nikad nije razmenjivao poruke preko interneta. Pobogu, šta je sve napisao za nju! Kako ju je samo gledao, kojim očima, na koji način! Ona je u Nikičinoj glavi bila ta koja nema dublje emocije. Nije znao da li je zaista voli. Hteo je da se ona pobuni protiv nečega. Svetio joj se u seksu. Hteo je jedan dan ludila posle koga bi mogao i da je ostavi.
„Ana, ništa ne kažeš na moje ime?“
„Lepo je, retko.“
„Hvala.“
Tada je Sara shvatila da ne može više da piše, bar ne tog dana.
„Upao mi je šef, moram da prekinem, čujemo se sutra.“
I prekinula je vezu. Narednih pola sata je pokušavala da shvati šta se dešava, ali nije joj palo na pamet da pozove Nikicu i iskali bes na njega. Prosto je znala da to neće uraditi jer je bila kriva isto koliko i on. A i, očito, ponovo je kontrolisala bes.
Najednom joj je sinulo da je u prednosti. Kao Ana mogla bi da saznaje Nikičine skrivene misli koje bi kao Sara mogla da koristi. Ako se ikad uveri da je ne voli, Nikica će se požaliti Ani, a Sara će moći da ode i tako i jednom i drugom skrati mučenje.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
23. Poglavlje
Ležali su u krevetu goli nakon vrlo agresivnog seksa. Saru je sve bolelo.
- Odavno nismo vodili ljubav, ljubavi?
Prenuo se na ovo pitanje. Iako mu nije videla lice, znala je da je začuđen.
- Nismo.
- Da li nekad pomisliš da bismo to mogli da probamo ponovo?
Ćutao je. Sari nije bilo jasno zašto joj se ne otvori, zašto joj ne ispriča sve ono što je ispričao Ani.
- Ja bih ponekad volela da vodimo ljubav, onako, polako, sa mnogo poljubaca, uz šapate.
I dalje je ćutao.
- Ljubavi, da li si nekad razmišljao o tome da ću ti ja biti verovatno jedina žena do kraja života? Zar te ne plaši činjenica da ćeš se obavezati da mi budeš veran i da to znači da više ni sa jednom nećeš spavati osim sa mnom? Ili i ti misliš kao i drugi muškarci kako ne mora brak da znači da više nećeš imati neku drugu?
Sad je Nikica skočio iz kreveta.
- Saro, kakva ti meni to pitanja postavljaš? To prosto ne liči na tebe.
Gledala ga je golog i lepog, ali opet previše mirnog u iznenadnoj situaciji u kojoj se našao.
- Prosto mi je došlo tako da te pitam. Ipak se uskoro venčavamo i neke stvari te sigurno muče.
- Ne muče me nikakve stvari. Pre bi se reklo da muče tebe.
- Ja priznajem da dosta razmišljam o našoj budućnosti.
- Ne znam što misliš o mojoj vernosti, znaš da mi ne pada na pamet da te prevarim.
- Znam, naravno, ali možda će se to promeniti vremenom. Možda ću ti ja dosaditi, pa ćeš poželeti neku sasvim drugačiju ženu.
Namerno ga je dirala tamo gde zna da će mu smetati. Počeo je da stiska desni dlan, što je otkrivalo njegovu nervozu.
- Što bi mi dosadila? Hajde, pusti te gluposti, nemoj o njima da razmišljaš. Idemo pod tuš da malo razbistrimo glavu.
Učinila je kako joj je rekao. Ali, kad su došli pod tuš, tražila je da joj nasapunja leđa.
- Ja tebi?
- Da, molim te.
Nikad mu to nije zahtevala. Nekad bi se setio sam, nekad ne bi, ali ona je puštala da to bude samo stvar njegovog izbora. Uzeo je tuš-gel i vrlo pažljivo joj prešao preko leđa, stvarajući penu pod prstima. A Sara je uživala u svojoj prednosti, mada, istinski, bila je negde duboko u duši očajna zbog toga što su jedno od drugog krili istinu, a bili spremni da je saopšte potpunim strancima.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
24. Poglavlje
Sutradan je imala dosta posla. Očito da je savladala lekcije koje joj je davao mladi kolega, pa je do podne imala nekoliko klijenata sa kojima je naizgled strpljivo sklapala polise osiguranja. Ali jedva je čekala da ostane nasamo i da kontaktira sa Romeom. Sa Nikicom. U glavi joj je bio haos dok je očekivala poruku. Nešto je njemu nedostajalo, čim je tražio osobu sa kojom će četovati preko interneta. On je bio spreman u jednom trenutku i da je upozna. Sve više, kako je saznala ko je zapravo Romeo, Sara se osećala povređenom. Želela je na neki način da mu se osveti, da proveri njegove granice, da ga namami na još veću grešku.
Napokon se Romeo oglasio.
„Gde si, Ana, prijateljice moja?“
„Tu, na istom mestu. Šta ima kod tebe?“
„Ništa novo.“
„Radiš?“
„Opet ti sa tim pitanjima... Radim. Osim kad se dopisujem s tobom, onda dozvolim sebi malo slobodnog vremena.“
Sara se ljutito zapitala kako je tako malo slobodnog vremena kao Nikica imao za nju.
„Kako ljubavni život?“
Provocirala ga je pitanjima. Htela je da čuje nešto što će da dovede do kraja njeno strpljenje, mada je sve više bila svesna koliko bi je to povredilo.
„Mogu ti reći da se nešto čudno dešava sa mojom devojkom.“
„Čudno? U kom smislu?“
„Ne znam tačno, ali nekako je drugačija. Sinoć sam primetio dozu drskosti u njenom ponašanju.“
Sara je zainteresovano privukla stolicu bliže stolu, kao da će time pažljivije pročitati ovu poruku.
„Drskost? Pa zar nije to ono što si želeo od nje?“
„Možda. Mada sam iznenađen, i još ne mogu da razlučim da li je to iznenađenje pozitivno ili negativno.“
„Ti ne znaš šta stvarno hoćeš.“
„O tome ti sve vreme pišem, zar ne? Ima li kod tebe nečeg novog?“
Ništa posebno, pomislila je, osim što sam saznala da se mesecima dopisujem sa čovekom za koga sam imala nameru da se udam.
„Ne, nema. Moram ti priznati da sam se nekako vezala za tebe. Biće mi žao kad se oženiš i ne budeš imao dovoljno vremena da četuješ sa mnom.“
„Nedostajaću ti?“
„Mnogo.“
„Uf, iznenadila si me. Do sad si bila hladna na rečima i na komplimentima.“
„Možda me saznanje da se ženiš nekako protreslo.“
„Stvarno? Da li možda sad imaš želju da me upoznaš?“
Sara je želela da može da mu saspe u lice sve što je tad mislila. Kako ga nije bilo sramota da neku nepoznatu devojku poziva na sastanak, samo mesec dana pred svadbu?!
„Ako i ti to želiš...“
Znala je da je pogrešno ovo što radi, ali i sa druge strane je bio jedan grešnik, možda i veći od nje.
„Izvini, Ana, ali mislim da je kasno za sastanke. Ne bi bilo lepo prema mojoj devojci da se sad, kad sam već zakazao svadbu, viđam sa tobom. Nadam se da razumeš. Kad sam ja bio spreman na to, ti nisi htela da rizikuješ. Sad, verujem, ja nisam spreman na rizik.“
„Pomirio si se, znači, sa sudbinom?“
„Verovatno.“
„A ta tvoja devojka, da li je zaista toliko dosadna kao što si je predstavio?“
„Nije dosadna. Samo je suviše mirna. Takvu sam tražio, takvu sam dobio. Nema smisla da se sad žalim.“
Saru su ove reči vređale. Nikad ne nije nadala da će je Nikica opanjkavati ni na ovaj način kod drugih ljudi, naročito ne kod potpuno nepoznatih.
„Srećnica je ona što te ima.“
„Nadam se. Ana, moram da idem, čekaju me obaveze. Čujemo se sutra?“
„Naravno.“
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
25. Poglavlje
Narednih dana bila je sve grublja prema Nikici, a sve blaža i zavodljivija prema Romeu. Išla je tako daleko da je Nikici prebacila kad ju je na petnaest minuta ostavio u kolima, dok je Romeu saopštila da joj je žao što se nisu upoznali na neki drugi način. Igrala je dvostruku igru, ali je sve vreme žalila što je tako.
Onda je usledila prva prava svađa između nje i Nikice. Vraćali su se sa večere sa budućim kumom i njegovom aktuelnom devojkom. Bilo je kasno i već su ulice bile sasvim prazne, tako da je Nikica vozio brže nego što je bilo dozvoljeno. Policija ih je zaustavila i posle pola sata rasprave pustili su ih bez ikakve kazne.
- Kako ti je to uspelo?
- Ljudi su i oni, malo razgovora i lepih reči svakog omekšaju.
- Je li? A šta ti znaš o lepim rečima?
Znala je da ga je zbunila.
- Ne shvatam te, Saro, šta ti je ovo sarkastično pitanje značilo?
- Značilo je to da odavno nisam čula ništa lepo od tebe. Osim kad si me zaprosio, što i nije bio neki naročit čin jer je prosidba bila usput, u kolima.
- Objasnio sam ti da nisam mogao drugačije. A mislim da ti svaki dan pokazujem više nego što bih mogao da izgovorim.
- To ti misliš. A zauzet si toliko da ti je glava prazna kad dođeš kući i kad dođe vreme koje bi trebalo da provedeš sa mnom.
- Nisam imao pojma da tako razmišljaš.
- Naravno da nisi, tebi je bilo lakše da se ja pravim kako je sve u redu.
Videla je da mu desna šaka stiska volan. Uspela je da ga iznervira, ali još uvek mu je glas bio neobično miran.
- Nikad se do sada nisi žalila, a u poslednjih nekoliko dana imam utisak da ti sve na meni smeta.
- Smeta mi mnogo toga. Ranije nisam imala ni prilike, ni vremena da ti kažem sve što mislim i šta mi ne odgovara, a sad, kad smo pred brakom, ne mogu da izdržim.
Ovaj put je Nikičin glas dobio viši ton.
- Baš je to fer od tebe, sačekala si da te zaprosim, pa si onda krenula da mi zameraš sve ono što si prećutkivala šest godina!
Tada su stigli do stana. Ušli su ćutljivo. Sara je prva krenula u kupatilo, a za njom, po navici, došao je Nikica. No, Sara ga je na vratima zaustavila.
- Večeras želim sama pod tuš.
- Molim?
- To što si čuo! I ne gledaj me tako kao da si poludeo.
- Ne, nisam poludeo ja već ti. Ako si rešila da me maltretiraš, onda mi bar to nećeš raditi više nego što je potrebno. Ja idem u drugu sobu da spavam.
- Baš me briga, spavaj gde god želiš.
Gledao ju je sa toliko besa, da je na kraju iz bezbednosnih razloga zatvorila vrata kupatila. Znala je da je preterala, ali je nije bilo briga. On je bio spreman da je prevari sa virtuelnom, izmišljenom provincijalkom, pa je zaslužio da se nervira. Hteo je dan ludila, a Sara je rešila da mu dan pretvori u jedan vrlo dug period.
Kad se nešto kasnije pojavila u spavaćoj sobi, zatekla je netaknut krevet. Bila je to prva noć njihovog zajedničkog života da su legli u dva kreveta. Očekivala je da će se on ubrzo pojaviti na vratima i pokušati da njemu karakterističnim smirenim tonom popravi odnos, ali to se nije desilo. Bila je usamljena u velikom krevetu za dvoje. Ali smatrala je da je Nikica samo dobio ono što je neoprezno tražio.
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
26. Poglavlje
Romeo se narednih dana nije javljao. Pokušavala je Sara na sve načine da ga animira porukama, no, kao da je propao u zemlju ili se zauvek rešio kompjutera. A pravi Romeo, tačnije Nikica, u svom domu je zaticao nervoznu i svađalački raspoloženu Saru. Sve joj je smetalo. Jedno veče odbila je da ide sa njim kod brata Danijela. Bila je mračna, nekako cinična, tako da je atmosfera dve nedelje pre venčanja bila usijana. A tad se i Romeo napokon oglasio porukom.
„Ana, izvini što ne nalazim vremena da se dopisujem sa tobom, ali bliži se svadba, a ja imam i neke privatne probleme koji me sasvim obuzimaju.“
„Nešto nije u redu sa tvojom devojkom?“
„Kako znaš?“
„Pretpostavljam, jer si poslednji put kad smo se dopisivali spomenuo njeno loše ponašanje.“
„Ne mogu da mislim o tome. Nadam se da je to samo predbračna kriza, nervoza koja se tako ispoljava kod žena. Moram da idem. Ako se ne čujemo do svadbe, nadam se da ćeš i ti proslavljati zajedno sa mnom.“
Saru je strahovito nerviralo što Romeo nema vremena za nju odnosno za Anu. A htela je da zna šta je u Nikičinoj glavi, da li mu poslednji dani puni događaja i puni različitih emotivnih stanja smetaju ili mu, kako je mislio da će biti, odgovaraju. No, odgovor nije mogla da dobije.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 349 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
