"Naposletku" , ti si navek znao da sam "Provincijalka" u ulozi "Lepe protine kći" , koja voli kad joj kažeš "Pa dobro gde si ti" i "Princezo javi se"... I sad.." odlutam ponekad" i sanjam sama..al' ne ide.. "glupi d - mol".. U mojoj glavi "ringišpil"...i niko ga ne vrti kao ti, a znala sam da si " samo malo lud i zaljubljen" ... " sloven, belac, slobodni strelac".." namćor" i "nikad kao Bane".. "sin jedinac" i uzećeš je pa nek' samo bluzu ima... i samo moj "Panonski mornar"... Al' kako kažu.. "Sve prave su ljubavi tužne".. I ja... još uvek pričam " priče o Vasi Ladačkom" , sviraju mi " Dunju" i volem sneg al " Ne volem januar".. u mojoj ulici s' proleća opet cveta bagrenje i ne dam da ga lome... A kada mi telo ponese muzika zamislim da sam ona "Lakonoga" , "Mala garava" i da me "Kanda znaš sa Štranda".. Da... "Život je more" i ja se bojim velike vode jer mi je srce plašljiva srna", al' bez tebe "Crna bi izbledela".. Elem.. nadam se da će "Cirkus" ponovo doći u naš mali grad i da će se znati "ko je domaćin a ko gost", a publika će veselo pevućiti "Hej haj, baš nas briga" i onu našu "mater vetru dok je nama nas"...a ja? Ni "Olivera", ni "Galicija", ni "Branislava"... ja...ma ja ću uvek biti tvoj "Crni labud" i tvoja "Dodjoška" sa "Čardaš nogama".. jer nekako znam da
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01 Postovi: 7882 Lokacija: Marakana, Sever
Layo, da probam i ja, mada...
Ne pitaj me nikad vise... zasto neven ne mirise... ne secam se, to je prica duga... ne pitaj me... sto na kraju... svi kerovi za mnom laju... ne pitaj me... nikad... zasto lutam... Ne znas ti... nema oslobodjenih... svaku tisinu mi granata prosara... spasen je taj prvi pogodjeni... Pipnes jedared slingu... u becaruse, pa cela veka snevas... divlje jagode... zbog nje se rime raspare... i naruse... i sve bi htele da se njoj... prilagode... i sad vec znam ... tvoja je sreca samo tvoja stvar... al' zato tvoja tuga... to je vec prica druga... to na moj racun ide. Al' marim ja... to su samo kapi vremena... prosute k'o saka semena... po sirokoj njivi gospodnjoj... o, marim ja... gde su sada davni nemiri...? razigrani beli leptiri... vreme zvezda... poklonjeno... zauvek...?... Bolje nije moglo. Na podmetacu jos crtam tvoj profil... suvisna pitanja izbegavam fintom... ime ti ispisem u svakoj strofi... nevidljivom tintom. Ko takve stvari sniva... bas cudnog sveta ima... tako se lako... rasplacu. A ti... pa ti... naspi jos jednu... za vecite krivce, za balansere... ne boj se... imam ja prilican cug... veceras treca smena... vraca tudji dug. ...znam tajni gaz, moje lane... most se pruzi gde ja stanem. ... a... kad odem, kad u prozor stavis prvu hrizantemu... i kad popucaju divlji kesteni... ne pali uzalud fenjer na tremu... kad me otmu magle jedne jeseni. ... i... ne lomite mi bagrenje... bez njih ce me vetrovi oduvati... pustite ih, moraju mi cuvati... jednu tajnu zlatnu... kao... dukati.
... e vala... u inat cu i ovo pismo poslati... znam... ime i adresa nisu poznati... dok tikvan-postar ne skonta.
Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde."
A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih… Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim…
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01 Postovi: 7882 Lokacija: Marakana, Sever
Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe. Ako znas precicu, nema potrebe da se puno lomatas po bespucima. Ne bato… Stigao si cim krenes. Cilj nosis skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna… U tome je jedini trik…
Ne bato… Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna…
Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim pečatom, u momentu je poništila haotičnu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momčenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast... Koliko samo promašenih tema? Iz jedne naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem, i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti...
Svako ima neku svoju unikatnu istinicu, kao otiske prstiju. I sumnjam da ih ima dve na svetu da se totalno podudaraju…
I te sam noci preplivao Dunav, dubok i strasan. Oprosti velika reko, al' ja sam morao preko..
Kad bi ona bila pahuljica,ja bih sigurno bio januar… I ne bi nas mogli zamisliti jedno bez drugoga…
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leda… I trgao se. Uplašen… Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Možda…
Bila je cvetak..no, to je jučerašnja vest.. Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest.. Naš grad je bio njen lični atelje..veliki film se snimao.. Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao..
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
![[001_smile.gif]](./images/smilies/001_smile.gif "[001_smile.gif]")
![[smehsmeh.gif]](./images/smilies/smehsmeh.gif "[smehsmeh.gif]")
