|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Annabel Lee It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of Annabel Lee;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.
I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea,
But we loved with a love that was more than love,
I and my Annabel Lee,
With a love that the wingèd seraphs of Heaven
Coveted her and me.
And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsmen came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.
The angels, not half so happy in Heaven,
Went envying her and me,
Yes!
That was the reason
(as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.
But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we,
Of many far wiser than we,
And neither the angels in Heaven above
Nor the demons down under the sea
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee;
For the moon never beams, without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise, but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling,my darling, my life and my bride,
In her sepulchre there by the sea
In her tomb by the sounding sea.
E.A. Poe
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
После ћемо мислити
Твој поглед час наговештава,
час прети, час обећава...
Не знам чему се више радујем,
јер све ми изгледа једнако безобразно
и има исти циљ који се крије у теби,
срамота би било да не знам где.
Грех је да седимо и чекамо,
ја скрштених руку, ти скрштених ногу,
ништа се лепо без нас неће десити.
Имамо пуне руке посла...
После ћемо мислити шта ће бити после,
сад ништа не мисли, није тренутак.
Радозналија си од мене,
ја знам шта могу да очекујем,
а тебе копка да ли заиста умем
све што ти се чини да умем.
Прилично добро се познајемо
за неког ко се први пут среће
под твојом хаљином...
Диши, душо...
Твој поглед је поново поглед,
чист, искрен, зачуђен и збуњен
лепотом која те снашла.
Ниси веровала да је могуће
баш овако, баш овде, баш са нама?
Не верујеш да и од овога
може бити лепше?
Удахни...
Goran Tadić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Сан пред сан Уместо мене мазиш раме док намешташ бретелу,
накривиш главу, прислониш образ на надланицу,
зархтиш и застанеш, јер стрепиш како ћеш без мене
поднети оно што следи ако наставиш.
Умириш прсте и мисли, мирујеш, ал’ ђаво не мирује,
уђе у прсте, тера их да траже жилу куцавицу на твом врату,
па их поново завуче испод бретеле и спусти до срца
да га уместо мене преко груди додирну.
Тргнеш се, нагло се окренеш.
Зар је могуће да сам ипак ту?
Уплаши те моје присуство без мене,
одустанеш од мојих додира
и жустро са себе свучеш одећу и мене,
верујући да ће капљице воде испод туша
спрати мој мирис са твоје коже,
али те њихово голицање још више подсети на мене,
па забациш главу и допустиш да радим шта хоћу,
а ја, знаш ме, хоћу све што желиш.
Клизим низ тебе, топим се, топиш се,
док те хладна вода не опомене да нисам ту.
Умоташ се у пешкир, то није пешкир, већ мој загрљај,
па ти буде топло око срца.
Љутиш се на себе што ти досађујем,
покушаваш да ме обришеш са себе,
али ме још јаче утрљаваш у кожу,
па ме са собом однесеш у постељу
да ти снове смишљам, да нас сањаш,
да нам буде к’о на јави,
да нам буде к’о у сну.
Горан Тадић пс кад удахнеш а неИздише ти се никако....
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
SONATA OD SNA
Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.
Tvoje su oči u meni zasle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.
Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.
- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.
Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!
Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.
A međ' njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima...
A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?
Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.
Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.
O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.
Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.
Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.
Enes Kišević _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kad si uz mene i kad odeš
Kad si uz mene, spokojan sam
kao da nikad nećeš otići, ali odeš,
pa mi bude kao da se nikad nećeš vratiti.
Ne smem da dopustim da mi nedostaješ,
ne bih mogao podneti sebe bez tebe,
znam kakav sam kad me ovde boli.
Kad si uz mene, puno mi je srce,
ali odeš, pa mi duša bude prazna.
Uzalud smišljam način da odrastem,
da umem da budem bez tebe
dok stvari ne dođu na svoje mesto
i ti na svoje kraj mene i u meni.
Kad si uz mene, milujem te
kao da nikad više neću imati priliku za to,
zagrlim te toliko snažno da strepim da ćeš reći
ti si lud, kosti ćeš mi polomiti, a ti trpiš,
pa kad te pustim da uzmeš vazduh
kažeš ipak ti mene voliš.
Okreneš se, odeš,
a ja ne znam šta ću s rukama,
usnama, očima, srcem, dušom…
Kad si uz mene, imam ideju kako da spasem svet,
imam plan za svaki dan dok je sveta i veka,
imam volje, imam snage, imam tebe i sebe,
ali odeš, pa se svet, ovaj moj
i onaj što koristi ostatak sveta, sruši,
nеmam ideje, ni planove,
nemam volje, ni snage,
nemam tebe, ni sebe,
pa mi nedostaješ,
uprkos tome što dobro znaš
da ne mogu podneti sebe bez tebe.
Znaš kakav sam kad me ovde boli.
Goran Tadić
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Zažmuri
Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.
Goran Tadić _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Čini mi se da sam te morao voleti
Čini mi se da sam te morao voleti
na bezbroj načina, bezbroj puta,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo
i iznova stvorilo ogrlicu pesama.
Primi je kao dar i nosi oko vrata
na svoje različite načine,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi,
to je vekovima star bol,
ta stara priča o razdvojenosti
ili zajedničkom životu,
kao što uvek gledam iznova u prošlost,
na kraju uvek ti iskrsneš
kao prekrivač sjaja polarne zvezde
koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu
koji dolazi iz izvora srca
i vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,
deleći istu stidljivu dragost zbog sastanka,
iste potresne suze rastanka –
stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.
Danas je ta sila pred tvojim nogama,
pronašavši svoj kraj u tebi,
ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća,
univerzalna tuga,
univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi
spajaju se sa ovom našom ljubavlju –
i pesme svih pesnika,
prošlosti i večnosti.
Rabindranat Tagore _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
O, NIKAD VIŠE...
O, nikad više, nikad moja ruka
Stisnuti neće tvoju ruku b'jelu, -
K'o tužni odjek tajanstvenog zvuka
Kidaće jadi moju dušu c'jelu.
K'o sjetna tica, što u krugu tavnu
Ledenih žica zarobljena stoji,
Snivaću i ja o blaženstvu davnu
O slatkom raju poljubaca tvoji'.
Ja sam k'o stablo, kome vjetar hudi,
Raznese lišće u daleke strane,
K'o vječni sužanj, koji zalud žudi
Osmejak mili one zore rane.
Po tavnoj noći, kad sveštenim mirom
Prel'jeće sanak nečujno i blago,
Besvjesno lutam na grudima s lirom,
I zv'jezdam' šapćem tvoje ime drago...
Ja suzam' kvasim tvoju sliku bajnu
I gledam osm'jeh, što s usana l'jeće,
Al' zaman suze, nikad prošlost sjajnu,
Nikad mi tebe darovati neće...
Oh, nikad više, nikad moja ruka
Stisnuti neće tvoju ruku b'jelu, -
K'o tužni odjek tajanstvenog zvuka
Kidaće boli moju dušu c'jelu.
Mostar, 8. januara 1893.
Aleksa Šantić _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Za mojim tragom
Ne trati na me mnogo vremena,
do pitanja mi tvojih nije.
Ocima dobrima i vjernima
ne trazi ruke koje krijem.
U proljece ne hodaj lokvama
za mojim tragom svako vece.
Ja znam, i kad bismo se sastali
taj susret nista donijet nece.
Ti mislis, znam, da ja zbog gordosti
ni pogledati necu u te.
To nije ponos, ja u zalosti
prolazim glave uzdignute.
Bela Ahmadulina _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
OPSENA-JOVAN DUCIC
Ti si kao zvezda jednog jutra slave,
a u meni osta kao crna rana;
ti si trista vrela što bruje i palve-
da sva budu jedna suza otrovana.
Beše kao carska galija kroz pene,
s glasom o pobedi;beše u cas zore
himna zemlje suncu;a samo za mene-
red crnih zastava što kroz mrak vihore.
Ruka ti je bela meka kao cvece,
a moja ostade sva okrvavljena.
Otkud si i ko si,niko znati nece:
ljubav ili mržnja,sudba ili žena. _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 55 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
