Onda mogu i da se ne oduzmem kad neko zazvoni dok je ona samo u majici. Mojoj. I mogu i da otvorim i vidim ko je. Mogu, ali neću…
Zabavljali smo se kratko, a ja sam putovao dugo, i kad smo bili zajedno, kao tih dana, samo smo se grlili i ljubili, kao pijani Rusi.
Čudna je zverčica strast. Od one ljubavi zbog glupe svađice, u buri ćutanja potonule su lađice, i minus na kraju salda.
Ne prijatelju, ona ti neće priznati da joj fališ, i da ne može bez tebe. Ona će se samo pretvarati da joj nije stalo, biće potpuno hladna, ali iznutra vrišti.
A napolju mraz i magla i zima. A napolju mrak, al` ovde sve štima od kad tebe imam…
Nije u tom času poželeo da je prigrli, nego je to poželeo još čim ju je video, a u tom času je samo bio opasno blizu da to i učini, no, vrlo dobro je znao da u okolnoj gužvi ima bar dvoje njih koji bi time mogli biti neizlečivo povređeni.
Dođavola, odao sam se... Odala se i ona. Testirajući moju ravnodušnost otkrila je da ni njoj nije svejedno da li je meni svejedno.
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen Al’ je imao sreće, ja vidiš nisam Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne Neke potpuno strane
I sve mi se čini da ne postoji način Da mu objasnim tebe, jedinu pravu Zato topim u vinu čitav svet, jer u čašu Može svašta da stane…
Draže mi je bilo da joj kažem nešto glupo, izmamim osmeh, iznerviram, naljutim... Samo da dobijem od nje onu šašavu reakciju koju toliko volim...
Ali ona se katkad tako lepo smeši. Pa mi pet minuta u njenom društvu bude kao da sam dobio na lotou. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u celom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je trista. Kad hoću tu jednu. Srce stade kao dete da se otima. Trazili smo se po prethodnim zivotima. Ostavih iza sebe svet zablude, promasaje koji tiste. Prosto, lako...
Slušaj ti, mali prgavi smislu mog života… Nemam ja vremena da te ne volim.
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove. I polako nasuči brod na te plišane sprudove. I sanjaj...
Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu, a tako daleko.
Podigni prstić, nacrtaj smajlija na svaki turobni lik...
A kod tebe me najviše nervira to što na tebe čovek ne može ni da se naljuti pošteno… Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to. Vrlo dobro ti to znaš…
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
