|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Prijatelju moj,odlučih da napišem ove riječi u nadi da ćeš ih pročitati nekada i negdje.
Mislila sam da nikada neću ti reći ove riječi,ali Volim te...
Znaš,slušala sam tvoje priče o djevojkama raznim,govorila ti koja je dobra za tebe,savjetovala te,
tješila kada bi te koja ispalila jel se sjećaš za Jasnom,kad si plakao? Ja sam bila tu.
A nisi znao koliko sam ja puta plakala daleko u noć,suze lila za teb,ne nisi znao,jer se nikada nisi zapitao
za moje osjećaje,priznajem nisam ni ja,jer si mi ti bio mnogo bitniji..
Bilo mi je teško gledati te sa drugima.
Sjećaš se kada je malo falilo da me poljubiš,pa smo se oboje smijali,tad sam bila sretna,
ali nije to kako sam željela.
Nedostaješ mi...svaka minuta koja nije sa tobom mi nedostaje.
Nedostaje mi svaki dio tebe,tvoj osmjeh,ali znaš više mi nedostaje moj,onakav kakav si samo ti mogao
da izazoveš kada si tu.
Da,priznajem ti zaljubila sam se u tebe,krila sam to sve ove godine,ali nemoj se ti osjećati krivim za to što
sam ja patila cijelo vrijeme,ja sam kriva nisam trebala da te zavolim na ovaj način..nisam smjela..
Nikad neću zaboraviti vrijeme provedeno sa tobom,onih priča,smjeha,pa čak i suza kada si krenuo
na put onog hladnog dana,to je bio zadnji put kada sam te vidjela.
Sjećam se tvojih riječi ''mala čuvaj se,niko nije vrijedan tvoji
suza, nikad te neću zaboraviti,pisat ću ti''
Prošlo je mnogo vremena,ja sam pisala čekala,molila Boga da je dobro... čekala..
Kada jednog Decembarskog hladnog dana,baš kao i kad je otišao u moj stan je ubačeno neko pismo...
Piše da je stiglo iz dalekog kraja,i piše 'Za Žanu'..
... Otvorila sam ga i počela da čitam to je bio on...
''Draga Žana,puno sam razmišljao o tebi i nisam imao hrabrosti da ti pišem,nadam se da nisi ljuta.
Prošlo je mnogo godina od našeg zadnjeg susreta,znaš mala cijelo vrijeme dok sam bio pored tebe,bio sam
zaljubljen,ali ne u sve one žene,ne u Jasnu,nego u tebe,ali nisam mogao da ti kažem,bojao sam se da
ćemo prekinuti naše prijateljstvo,i znaš nisam plakao radi Jasne ,plakao sam jer si onaj dan izašla na kafu sa
Damirom..Nisam mogao više da budem pored tebe a da nisi moja,morao sam da odem...
Znaš ja sam dobro,našao sam posao,kupio stan,živim eto..
Kako si ti? Šta radiš? Kako živiš? Imaš li dečka?
Da li misliš kad na mene,na one dane,na one kiše? Ja sam isti,sve je dobro. Našao sam ženu svog života,i
imam prelijepu kćer,zove se Žana,dao sam joj ime po tebi,morao sam..
Čuvaj se ''
Tvoj prijatelj.
Zatvorila sam pismo,i rekla doboko u sebi,Uvijek će ostati moja NIkad Prežaljena Stvar.
SELMA
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
I još ne mogu,
da te prebolim,
poraze svoje nosim
k'o kamenje.
Ne mogu da te izbrisem,
iz glave,
sa svoga tela
i svoje koze.
Svako me jutro
podseti na tebe,
iz snova u kojima
si samo ti.
Naše nerođeno dete,
nasi planovi...
Sve je to bila
samo kratka epizoda,
sa kojom bi trebalo
da skoncam i svrsim,
ali ne mogu.
Ti si moja neizzivljena ljubav,
moj prerano
prekinuti let.
Ti si moja
u svakom pogledu,
moja rana, i moj cvet.
Evo već je godina duga,
a mene je sve manje,
sve veca je samo moja tuga,
a bedno i očajno moje stanje.
Znam da se sve
desava s razlogom nekim,
ali ne znam sto si se
desila ti.
Cemu?
I opet suze krenu.
I opet jecaj,
i bol sto pritisne teško,
na dusu.
Svih mojih ljudi,
kojih vise nema,
setim se tad.
I zalim,placem,
vristao bih od bola.
Al' čemu?
Opet te suze krenu?
Nikad te neću moći,
zaboraviti.
Nikad neću tu proslost,
za sobom ostaviti.
Idi, i budi srećna,
nekome drugom budi
dobra žena.
Ne mogu da te mrzim,
možda bi lakse bilo,
ali ne mogu.
Ja nisam rođen za mrznju.
Ne mrzim čak ni one,
koji su me lagali,
iskoristili, povredili,
po meni pljuvali,
ruzno mi govorili,
vredjali.
U mene pucali.
Ja ni njih ne mrzim,
ne umem to.
Pa kako tebe da mrzim,
kad sam te tako jako
zavoleo?
Idi, budi srećna,
nekome drugom
radjaj sinove i kceri,
ja ti to od srca želim.
Samo idi Mesecev sin
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,
i nemam obične sreće i nemam obične grehove.
Podeliću sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku što se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
Svejedno... lepo je nemati plan.
Lepo je ne biti ni činovnik ni doktor.
Uputi telegram mome ocu: "Postoji tužna divota,
vaš sin ne ume ljude da spašava od smrti,
on, znate, spašava od - života..."
Zavoli trag moga osmeha na rubu čaše, na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode.
Bićemo suviše voljeni ili suviše prokleti.
Budi uz mene kad odem.
|
|
|
|
|
|
|
casual
|
|
*
Pridružio se: 24 Sep 2012, 00:31
Postovi: 9053
|
Citiraj: STREPNJA
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.
Desanka Maksimovic
.
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Izgovaram glasno, da me ceo svet cuje
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,
Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.
I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.
I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.
Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!
I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
_________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Ljubav
O, da mi je nesto pa da budem reka,
Pa da tecem ispred tvoje kuce male;
Pevajuci tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.
Pa kad niz pragove sidjes sa ibrikom
Da zahvatis vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, vise ne dam nikom.
Na duseku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da pocivas svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.
Samo moje oci da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.
Aleksa Santic
_________________
Poslednji put menjao Komsinica dana 11 Sep 2013, 16:21, izmenjena samo jedanput
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45984
|
Komsinica je napisao: Izgovaram glasno, da me ceo svet cuje
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,
Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.
I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.
I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.
Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!
I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva. Hhmmm Kono...najbolja Rakićeva,i jedna od najboljih ikad napisanih... ![[top88.gif]](./images/smilies/top88.gif "[top88.gif]") _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Da, slazem se sa tobom Senka
A ja vec peti put ponavljam:
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Komsinica
|
|
Forumski novinar
Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever
|
Moja ljubav
Sva je moja ljubav ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Teces mojom krvlju. Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radjas se u meni kao sunce noci,
I u mome telu drhtis u samoci,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje bice to je trepet sene;
O ljubljena zeno silnija od mene -
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi.
Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
I moj glas je eho tvog cutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.
Jovan Ducic
_________________
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Milo, najmilije Mila, najmilija, divna, najdivnija
milijun razloga je među ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da živimo kako živimo, jedno bez drugoga
Mila, najmilija, nežna, najnežnija
milijun razloga nas dvoje razdvaja
a da li jedan stvarno je vredan
da živimo kako živimo, jedno bez drugoga
Noćima gubim dah i teško dišem, tesko pišem
vičem u nebo „dođi i ostani“
jer mi smo kao pesma bez reči
nota bez takta, priča bez smisla
dodir bez daha, oči bez lica
jato bez ptica smo ti i ja
jedno bez drugoga
K'o oficir bez čina, voz bez šina
kao bez grane drvo, k'o bez poslednjeg prvo
kao vulkan bez lave, k'o heroj bez slave
smo ti i ja, jedno bez drugoga
Mila, najmilija, nežna, najnežnija
milijun razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da živimo kako živimo, jedno bez drugoga A. Đurović
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 22 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
