Tehnika uljanog slikarstva
Kod uljanog slikarstva razlike između suve i sveže boje su male i zbog toga je jako pogodna za slikanje realističkog slikarstva i verno prikazivanje prirode do najfinijih detalja i predstavlja najbolji materijal za predstavljanje forme.
Crtež
Prvo se izvodi crtež koji mora biti jasan i čist a sredstva za srtanje su ugalj, tempera, tuš, olovka (ne mastiljava). Postoji najšira sloboda kako se crta slika. Najbolje je počinjati tamnijim bojama i ići ka svetlijim. Boju treba stavljati jednu preko druge ne mešajući je dugo na paleti. Nije dobro početi sliku pastozno a boje koje jako pokrivaju moraju biti postavljene u donjim slojevima a preterana upotreba ulja predstavlja opasnost po sliku. Ako se ulju dodaju smole može se raditine čekajući sušenje slike.
Pastozni slojevi
Danas se na uljane boje gleda drugačije nego u prošlosti. Slika se pastoznim bojama i ovako upotrebljavana boja je zbog svoje materijalne lepote i fine teksture koja se postiže upotrebom ovakovih tonova i zbog finih sivih tonova danas u upotrebi. Pastozan ton pokazuje potez četkom i ti potezi stvaraju slikarske rukopise i daju mu svojstven ton. Tvrdi se da su pastozni slojevi nepostojani i da brzo propadaju ali ako se ne ide u ekstreme može se uveriti u suprotno. Boja koja nije puno opterećena "bindnmitom je solidna vrlo postojana i podnosi rad u pastoznim debelim slojevima. Polažu se naizmenično pastozni i tanki slojevi. Rembrantove i Ticijanove slike kao i Papin portret od Velaskeza potvršuju da se ovakove slike dobro očuvaju. Laici misle da je pastozna slika posledica slikareve neveštine i ne znaju da se stvara time svetlina slike i draž strukture, jedino može potizati pastoznom bojom.
Upotreba lazura
Ako se doda previše ulja boja će da ispuca a razmazivanje ulja dovodi do neprijatne glatkoće. Neki slikari kao Rubens su boju rastrljavali prstima ali za razmazivanje boje se koriste široke četke od svinjske dlake a za finije detalje četke sa mekom dlakom. Ranije su slike bile glačane pre nego što su bile lakirane. Kurbe se služio i špahtlama kojim je nanosio boju. Lazurni tonovi na slici deluju tako da uvek idu u prvi plan. Kao lazur upotrebljena boja ima dubinu i pritom najveću čistoću i lepotu lokalnog tona i one zahtevaju jednu svetliju podlogu jer nemaju paste. Pastozna slika deluje više svojom površinom te odgovara više za tamne prostore. Sliku ne treba započeti lazurnim bojama.
U slikanju su najbolji prosti postupci i sve veštine kao struganje, grebanje, rastiranje, brisanje, skidanje boje upijaćim papirom ne dovode do uspeha.
Slikanje u slojevima
Slikanje u slojevima- potslikavanje i preslikavanje je staratehnika. Neki slikari su izvodili poslikavanje precizno sa svim detaljima dok su drugi potslikavali samo flekama. Često su u prošlosti pripreme izvodili učenici a majstor je takovu sliku završavao slikanjem ala prima slikanjem. Završna obrada slike se vrši verniranjem koje se izvodi posle sušenja slike.
Završna obrada slike
Upotrebljava se smolasti verni. U starim receptima se nalazi preporuka da se pre verniranja slika opere vodom. Za verniranje se upotrebljavaju preskalice i pištolji koje upotrebljavaju zanatlije.
Tehnika slikanja ala prima
Ova slikarska tehnika (ital. "alla prima“= na prvi put) se izvodi izravno na platnu i na podlogu koja se pripremi i upotrebljavaju se boje koje se mešaju direktno na platnu a ne na paleti, slikarskoj daščici na kojoj se obično izmešaju tonovi boje koji će se primenjivati kod slikanja i tu se direktno nanosi boja bez postupka, koji se primenjuje kod starih studija; podslikavanja, pasta, lazura. Ova tehnika ala prima se u prvo vreme upotrebljavala za skice i predloge a naročito u impresionističkom slikarstvu se upotrebljavala tehnika u kojoj su se boje mešale na platnu direktno iz tube
Kod uljanog slikarstva razlike između suve i sveže boje su male i zbog toga je jako pogodna za slikanje realističkog slikarstva i verno prikazivanje prirode do najfinijih detalja i predstavlja najbolji materijal za predstavljanje forme.
Crtež
Prvo se izvodi crtež koji mora biti jasan i čist a sredstva za srtanje su ugalj, tempera, tuš, olovka (ne mastiljava). Postoji najšira sloboda kako se crta slika. Najbolje je počinjati tamnijim bojama i ići ka svetlijim. Boju treba stavljati jednu preko druge ne mešajući je dugo na paleti. Nije dobro početi sliku pastozno a boje koje jako pokrivaju moraju biti postavljene u donjim slojevima a preterana upotreba ulja predstavlja opasnost po sliku. Ako se ulju dodaju smole može se raditine čekajući sušenje slike.
Pastozni slojevi
Danas se na uljane boje gleda drugačije nego u prošlosti. Slika se pastoznim bojama i ovako upotrebljavana boja je zbog svoje materijalne lepote i fine teksture koja se postiže upotrebom ovakovih tonova i zbog finih sivih tonova danas u upotrebi. Pastozan ton pokazuje potez četkom i ti potezi stvaraju slikarske rukopise i daju mu svojstven ton. Tvrdi se da su pastozni slojevi nepostojani i da brzo propadaju ali ako se ne ide u ekstreme može se uveriti u suprotno. Boja koja nije puno opterećena "bindnmitom je solidna vrlo postojana i podnosi rad u pastoznim debelim slojevima. Polažu se naizmenično pastozni i tanki slojevi. Rembrantove i Ticijanove slike kao i Papin portret od Velaskeza potvršuju da se ovakove slike dobro očuvaju. Laici misle da je pastozna slika posledica slikareve neveštine i ne znaju da se stvara time svetlina slike i draž strukture, jedino može potizati pastoznom bojom.
Upotreba lazura
Ako se doda previše ulja boja će da ispuca a razmazivanje ulja dovodi do neprijatne glatkoće. Neki slikari kao Rubens su boju rastrljavali prstima ali za razmazivanje boje se koriste široke četke od svinjske dlake a za finije detalje četke sa mekom dlakom. Ranije su slike bile glačane pre nego što su bile lakirane. Kurbe se služio i špahtlama kojim je nanosio boju. Lazurni tonovi na slici deluju tako da uvek idu u prvi plan. Kao lazur upotrebljena boja ima dubinu i pritom najveću čistoću i lepotu lokalnog tona i one zahtevaju jednu svetliju podlogu jer nemaju paste. Pastozna slika deluje više svojom površinom te odgovara više za tamne prostore. Sliku ne treba započeti lazurnim bojama.
U slikanju su najbolji prosti postupci i sve veštine kao struganje, grebanje, rastiranje, brisanje, skidanje boje upijaćim papirom ne dovode do uspeha.
Slikanje u slojevima
Slikanje u slojevima- potslikavanje i preslikavanje je staratehnika. Neki slikari su izvodili poslikavanje precizno sa svim detaljima dok su drugi potslikavali samo flekama. Često su u prošlosti pripreme izvodili učenici a majstor je takovu sliku završavao slikanjem ala prima slikanjem. Završna obrada slike se vrši verniranjem koje se izvodi posle sušenja slike.
Završna obrada slike
Upotrebljava se smolasti verni. U starim receptima se nalazi preporuka da se pre verniranja slika opere vodom. Za verniranje se upotrebljavaju preskalice i pištolji koje upotrebljavaju zanatlije.
Tehnika slikanja ala prima
Ova slikarska tehnika (ital. "alla prima“= na prvi put) se izvodi izravno na platnu i na podlogu koja se pripremi i upotrebljavaju se boje koje se mešaju direktno na platnu a ne na paleti, slikarskoj daščici na kojoj se obično izmešaju tonovi boje koji će se primenjivati kod slikanja i tu se direktno nanosi boja bez postupka, koji se primenjuje kod starih studija; podslikavanja, pasta, lazura. Ova tehnika ala prima se u prvo vreme upotrebljavala za skice i predloge a naročito u impresionističkom slikarstvu se upotrebljavala tehnika u kojoj su se boje mešale na platnu direktno iz tube
