|
| Autoru |
Poruka |
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Nova mera krvnog pritiska Profesor dr Branislav Milovanović o savremenoj dijagnostici i lečenju hipertenzije: Sistem omogućava da se preko prstiju registruje vrednost krvnog pritiska u svakoj sekundi  Kada se nanotehnologija više uključi u medicinu, uz već postojeći personalni pristup lečenja svakog pacijenta, lekari će doskočiti svim bolestima. Da nismo daleko od ovog cilja, pokazuju i zaključci nedavno završenog Četvrtog kongresa iz neurokardiologije, koji je održan u Beogradu. A glavna tema je bila upravo personalna medicina.
- Ne postoje opšta pravila u lečenju - kaže u intervjuu „Novostima“ profesor dr Branislav Milovanović, internista - kardiolog, šef Neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa“. - Ne možete svim pacijentima za lečenje pritiska da date isti lek, jer je dokazano da postoje oni koji odlično reaguju na terapiju (responderi), ali imate i veliki broj onih koji ne reaguju na lečenje. Naš zadatak je da otkrijemo koji je pravi lek za njih, i u tome je suština personalne medicine. Mi smo u našoj laboratoriji uspeli da nađemo način da to postignemo.
TESTIRANJE KARCINOMA DOJKE I LIMFOMA
* Kada će u ovoj laboratoriji početi i ispitivanje onkoloških pacijenata?
- Već smo testirali pacijente sa karcinomom dojke i sa limfomima. Sada skeniramo tip poremećaja i uskoro ćemo znati da li taj poremećaj ravnoteže u autonomnom nervnom sistemu možemo da popravimo. Niko se u svetu nije bavio onkologijom sa aspekta autonomnog nervnog sistema. Istraživaćemo i gastroenterološke bolesti - čir, ulcerozni kolitis, iratabilni kolon, refluksni ezofagitis, jer su svi ovi poremećaji funkcionalni. Ranije nismo znali šta stoji iza svih tih bolesti. Na primer, ispitivali smo zašto umiru bolesnici sa cirozom jetre, i saznali da je najčešći razlog poremećaj disanja i prestanak rada srca. Potpuni raspad sistema uzrokovan je toksičnim oštećenjem autonomnog nervnog sistema.
* Kako to radite?
- Koristimo najsavremenije aparate za dijagnostiku autonomnog nervnog sistema, koji u stvari reguliše pritisak, oslanjamo se i na proverenu metodologiju i imamo multidisciplinarni pristup. To znači da su u lečenje svakog pacijenta uključeni lekari specijalisti, ali i inženjeri, fizičari, matematičari, psiholozi, genetičari, i svi zajedno učestvujemo u analizi bioloških signala.
* Na koji način se radi analiza bioloških signala?
- Radimo je na osnovu EKG signala i pritiska. Pritisak se do sada uglavnom ispitivao uz pomoć holtera, koji ga je merio na svakih 15 minuta, a mi koristimo sistem kojim se testiraju kosmonauti u Americi. On nam omogućava da preko prstiju šake registrujemo pritisak u svakoj sekundi. Do kraja godine trebalo bi da dobijemo i najsavremeniji mobilni holter koji meri pritisak svakog otkucaja srca.
* Znači li to i da će dijagnostika biti preciznija?
- Da. To će nam omogućiti da prikupimo i hemodinamske podatke kako srce radi. U međuvremenu smo razvili takozvani ANSA sken softver, koji nam pomaže da serijom testova utvrdimo koji je tip poremećaja u pitanju, i na osnovu tih podataka biramo lek. Softver zapravo skenira aktivnost autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom organizma i pritiskom. Kada otkrijemo gde je disbalans, odabirom lekova pokušavamo da uspostavimo ravnotežu.
* Kako to izgleda u praksi?
- Pacijenta prvo testiramo u bazičnim uslovima bez ikakvih lekova. On nosi holter da vidimo kakav mu je pritisak, a zatim radimo niz od 20-25 testova za ispitivanje funkcije autonomnog nervnog sistema. Sve ovo traje oko sat vremena, nakon čega odlučujemo koji lek da mu damo. Sledeće što pratimo je rani efekat leka, koji se meri 30 minuta od uzimanja preparata. Pre nego što pacijent ode kući, uzima mu se krv za genetsku analizu i istovremeno popunjava psihološke testove, koji otkrivaju psihološku strukturu ličnosti. Nakon tri nedelje pacijent dolazi na kontrolu i tada ponavljamo istu proceduru. Kada dobijemo novi mobilni holter, u potpunosti ćemo zaokružiti ovu dijagnostiku.
* Kako se testira autonomni nervni sistem?
- To je niz neinvazivnih testova, nema krvi, a značajan podatak daje nam sto, koji se diže pod uglom od 70 stepeni i ispituje kako organizam reaguje na promene položaja tela. Trebalo bi da se tada uključi simpatikus, da stabilizuje pritisak, ali ako je on oštećen, pritisak neće moći da se održava na normali. Onda koristimo program za variranje pulsa, koji su nam napravili naši inženjeri, i kada uradimo složene matematičke proračune, ulazimo u softver organizma da vidimo gde je poremećaj. Ovo je zapadni pristup istočnjačkoj medicini, jer su za značaj pulsa Tibetanci znali još pre 5.000 godina. Mi smo sada dobili preciznost, shvatili smo da je sve vezano za srce i da moramo da dobijemo signal od srca. Kada testirate pacijenta, možete odmah da vidite i stepen poremećaja.
* Kakve rezultate postižete ovakvim načinom lečenja?
- Kada se pacijenti nakon tri nedelje jave na kontrolu, u čak 70-80 odsto slučajeva imamo dobre rezultate. Ako efekti nisu dobri, radimo ponovo štelovanje balansa autonomnog nervnog sistema, a efekte terapije pratimo posle tri i šest meseci, godinu dana, dve godine itd.
* Zbog čega je još važna ravnoteža autonomnog nervnog sistema?
- Ako se poremeti ravnoteža simpatikusa i vagusa, koji čine autonomni nervni sistem, uvek jedan princip dominira, a naš zadatak je da ga blokiramo i da pojačamo onaj drugi koji je oslabio. Simpatikus je jači, daje snagu, diže pritisak, puls, aktivira se kada je osoba u stresu, riziku, a vagus je sve suprotno. Zbog toga i postoje dve psihološke strukture ličnosti - ambiciozni, kojima dominira simpatikus i one kojima je jači vagus i koji su „kul“. Takođe, razlikuju se i bolesti jednih i drugih. Onkološke, autoimune, sistemske bolesti, hipotenzija su bolesti onih kojima dominira vagus, a šlog, infarkt, hipertenzija onih kojima je jači simpatikus. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Sedam puta manji rez „Novosti“ na prvoj laparoskopskoj operaciji tumora nadbubrežne žlezde u Kliničkom centru Srbije. Prof. Andreas Zilke iz Frankfurta operisao četiri pacijenta, naši lekari nastavljaju  Tumori nadbubrežnih žlezda ubuduće će se u Centru za endokrinu hirurgiju KCS osim klasično, operisati i laparoskopski. Prednosti minimalno invazivne intervencije kolegama iz Beograda pokazao je profesor dr Andreas Zilke, profesor hirurgije Gete univerziteta u Frankfurtu i direktor hirurške klinike u Ofenbahu. On je tokom boravka u Kliničkom centru Srbije operisao četiri najteža pacijenta sa Konovim tumorom nadbubrežne žlezde.
Ovaj tumor utiče na povećano lučenje aldosterona, hormona kore nadbubrežne žleze, što se ispoljava skokom krvnog pritiska. Taj problem može izvesno vreme da se drži u granicama normale lekovima, ali je operacija jedini pravi lek. Do sada se ovo rešavalo isključivo klasičnom operacijom.
PROIZVODNJA HORMONA
BUDUĆI da su nadbubrežne žlezde parne, i da se po jedna nalazi iznad svakog bubrega, odstranjivanjem jedne postiže se potpuno izlečenje, a organizam nastavlja nesmetano da obalja sve funkcije. Ovo je važno jer svaka nadbubrežna žlezda ima važnu ulogu u funkcionisanju endokrinog sistema. Naime, kora nadbubrežne žlezde proizvodi hormone kortiozol, aldosteron i androgene, a njena srž proizvodi hormone adrenalin i noradrenalin.
- Prednost ove metode je što je postoperativni bol koji osećaju pacijenti znatno manji, a rezovi na trbuhu su samo oko dva centimetra za razliku od klasičnog pristupa gde hirurg mora da napravi rez od najmanje 15 centimetra - objašnjava profesor dr Zilke. - Time je i oporavak nakon operacije znatno brži, pa pacijenti već drugog dana odlaze kući, a već četvrtog dana može da se vrati na posao. Ovakav pristup, takođe, smanjuje učestalost postoperativnih komplikacija.
Ova metoda u svetu nije nova, ali će tak sada da se radi u Centaru za endokrinu hirurgiju jer je konačno nabavljena potrebna oprema i obezbeđen stručni kadar. Inače, u ovoj ustanovi se godišnje prosečno operiše oko 60 pacijenata sa hormonski aktivnim i hormonski neaktivnim tumorima nadbubrežne žlezde. Dosadašnji klasični pristup i dalje će se koristiti, ali prvenstveno za lečenje maligniteta.
- Laparoskopska hirurgija traje slično kao i klasična, od jednog do dva sata - kaže profesor dr Ivan Paunović, načelnik Centra za endokrinu hirurgiju KCS. - Osim već pomenutih prednosti laparoskopske metode za hirurge je izuetno važno i to što imamo bolju optiku koja uvećava radno polje, a poboljšana je i hemostaza (kontrola krvarenja). Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Metabolički sindrom udara na sve organe Koje poremećaje može da izazove i kako se ispoljava masovno rasprostranjen metabolički sindrom? Prvi znaci su gojaznost, uz nagomilavanje sala na struku, poremećaji šećera i masti  GOJAZNOST, hipertenzija, poremećaji nivoa šećera i masti bolesti su koje i pojedinačno ozbiljno ugrožavaju zdravlje. Međutim, kada se nekoliko njih udruži, nastaje metabolički sindrom. Koliko je ova bolest ozbiljna, pokazuje i podatak da osobe sa metaboličkim sindromom imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, prvenstveno da dožive šlog i infarkt, a šanse da dobiju dijabetes su čak 20 puta veće. Dokazano je i da zbog hroničnih zapaljenskih procesa koji se dešavaju u krvnim sudovima, metabolički sindrom značajno ubrzava proces ateroskleroze. Utiče i na pojavu malignih bolesti, kao što su rak endometrijuma, debelog creva, dojke. Najnovija istraživanja čak ga povezuju i sa nastankom Alchajmerove bolesti.
U osnovi metaboličkog sindroma je insulinska rezistencija koja je dodatno opterećena centralnom gojaznošću u predelu stomaka. Smatra se da je do porasta ove vrste gojaznosti došlo zbog uslova života, koji podrazumeva mnogo sedenja, malo kretanja, obilje hrane i minimalnu fizičku aktivnost.
PROMENA NAČINA ŽIVOTA ILI TERAPIJA
Kako kod osoba sa metaboličkim sindromom postoji dugogodišnji kardiološki rizik, što pre treba da im se odredi terapija za prisutne komponente metaboličkog sindroma na osnovu prethodno utvrđenog kardiološkog rizika. Kod ljudi sa malim rizikom preporučuje se samo promena životnog stila, koja podrazumeva redukcije telesne težine i povećanja fizičke aktivnosti. Kod umerenog rizika, po potrebi se uvodi i farmakološka terapija, a kod pacijenata sa visokim rizikom, uvode se lekovi kao što su antihipertenzivi, statini, lekovi protiv hiperlipidemije...
- Oboleli od metaboličkog sindroma mogu lako da se prepoznaju - kaže dr Zorica Rašić Milutinović, načelnik Odeljenja endokrinologije KBC Zemun. - Prvi znak je abdominalna (visceralna) gojaznost, koju karakteriše nagomilavanje sala na stomaku i struku. I bez krojačkog metra može lako da se vidi da je obim struka žena veći od 80, a muškaraca od 94 centimetra, što je gornja granica koja se toleriše. Za dijagnozu metaboličkog sindroma dovoljno je da se na ovo doda još samo jedno odstupanje od dozvoljenih granica: trigliceridi veći od 1,7 mmol/l, niži HDL (dobar holesterol): muškarcima od 1,03 mmol/l, ženama od 1,29 mmol/l, šećer u krvi veći od 5,6 ili dijagnostikovan dijabetes tip dva, krvni pritisak koji prelazi 130/85.
Metabolički sindrom u razvijenom svetu dobija epidemijske razmere. Samo u Americi procenjeno je da sa ovim problemom živi čak 45 odsto ljudi, i oko 25 odsto stanovnika u industrijski razvijenim zemaljama. Učestalost raste sa godinama pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44 odsto. Ono što zabrinjava jeste činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina sve češće sreće i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godišnje umre 3,2 miliona ljudi.
- Pacijenti koji imaju metabolički sindrom su uglavnom stariji, imaju tzv. centralnu gojaznost, visok krvni pritisak, masnu jetru, a mogu da imaju i kamence u žučnoj kesi, policistične jajnike i poremećaj disanja tokom spavanja, tzv. slip apnea sindrom - objašnjava dr Vesna Popović Radinović, endokrinolog u KBC Zemun. - Metabolički sindrom se „prepliće“ sa gojaznošću, preddijabetesom, policističnim jajnicima, subkliničkim hipotireoidizmom, Kušingovom bolešću.
MASNOĆE U JETRI
JETRA kao centralna laboratorija organizma prva je na udaru svih metaboličkih poremećaja. Gojaznost i alkoholizam uzrokuju patološko nagomilavanje masti u jetrenim ćelijama, što dovodi do poremećaja poznatog kao masna jetra (steatoza), koja se smatra tipičnim simptomom metaboličkog sindroma. Masna jetra može da dovede do hronične upale, pa i do raka jetre, pogoduje razvoju arterioskleroze i oboljenja krvnih sudova srca. - Procenjuje se da oko 20 odsto ljudi ima masnu jetru - ističe dr Ratko Tomašević, gastroenterohepatolog KBC Zemun. - Kod dijabetičara ovaj poremećaj je prisutan u 75 odsto slučajeva, kod gojaznih u 70 do 90 odsto, a ima ga i svaki drugi bolesnik sa poremećajem nivoa masti.
Kako je gojaznost jedan od najprepoznatljivih i najvažnijih faktora rizika, zabrinjava podatak je, prema podacima kojima raspolaže Institut „Batut“, u Srbiji 54 odsto predgojaznih i gojaznih, a najviše u Vojvodini - čak 58,5 odsto.
- Previše hrane i loša navika da se stalno nešto gricka dovode do deponovanja masti - ukazuje dr Popović Radinović. - Treba imati u vidu da se svakih 9,3 kalorije viška pretvara u jedan gram deponovane masti.
Kao jedna od posledica gojaznosti, u sklopu metaboličkog sindroma, javlja se i slip apnea sindrom (poremećaj disanja tokom spavanja). Ovaj poremećaj značajno utiče na kvalitet života, ali podaci pokazuju da je čak 20 odsto saobraćajnih udesa povezano sa ovim sindromom, kao i da svaki četvrti vozač sa slip apneom zaspi u toku vožnje.
- Tipičan pacijent sa slip apnea sindromom je gojazan, ima deblji vrat (43 centimetra i više), malu donju vilicu, uvećane krajnike - kaže dr Biljana Penčić Popović, načelnik Odeljenja kardiologije Klinike za internu medicinu KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. - Uglavnom se budi sa jutarnjom glavoboljom i ima probleme sa održavanjem pažnje i memorijom.
I sindrom policističnih jajnika koji u značajnoj meri pogađa mlađe žene, u osnovi ima metabolički sindrom, tačnije insulinsku rezistenciju. Postojeći višak insulina dovodi do hiperandrogenizma (viška muških hormina) a kao posledica se, između ostalog, javljaju anovulatorni ciklusi i problem infertiliteta. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
DNK sina ostaje u mozgu majke Naučnici sa Univerziteta Vašington tvrde da se muški DNK može "uvući" u ženski mozak i ako je majka imala brata blizanca  NAUČNICI TVRDE da DNK muške dece ostaje u mozgu majke, odnosno on se tokom trudnoće trajno zadržava u telu i skladišti u nekim delovima mozga.
Tako se gradi neraskidiva veza majke i sina, a naučnici sa Univerziteta Vašington tvrde da se muški DNK može "uvući" u ženski mozak i ako je majka imala brata blizanca.
Istraživanje je analiziralo mozgove 59 preminulih žena, a kod 63% njih pronađen je fetalni DNK koji je poticao od muškog deteta. Zanimljivo je da je DNK pronađen u različitim delovima mozga, ali se najveći deo nalazio u hipokampusu, delu zaduženom za sećanja i u delovima koji su zaduženi za razumevanje jezika i percepciju.
Ali, šta to znači, osim činjenice da se majke trajno povezuju sa sinovima?
Naučnici još nisu sigurni i ne daju jedinstven odgovor, ali veruju da ostaci muške DNK u ženskom mozgu sprečavaju razvoj određenih bolesti. Istraživanja su sada usmerena ka tome da se otkrije da li majke koje nose mušku decu imaju manji rizik obolevanja od autoimunih bolesti, kao što je multipla skleroza ili Alchajmerova bolest.
B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Britanci razvijaju magična sočiva koja popravljaju vid Naučnici sa Univerziteta u Šefildu, u Velikoj Britaniji, razvijaju kontaktna sočiva sa ubačenim matičnim ćelijama koje bi mogle da na sasvim prirodan način poprave ili barem sačuvaju vid. Naučnici su razvili novu metodu proizvodnje kontaktnih sočiva putem kojih će se matične ćelije "presađivati" direktno u oko gde će se umnožavati i tako pomoći očima da prirodno povrate vid.
Matične ćelije poseduju sposobnost da se transformišu u bilo koju drugu ćeliju u ljudskom organizmu i u stanju su da "oprave" gotovo sve organe, od srca do mozga.
Ovaj implant, navode britanski naučnici, omogućiće popravku oštećenja na rožnjači, providnom kružnom prednjem delu, usled kojih najčešće dolazi do slepila. Kako prenose britanski mediji, klinički testovi bi uskoro trebalo da počnu u Indiji. B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Aritmija - Simptomi i lečenje U normalnim uslovima frekvenca srčanog rada je od 60-100/min, najčešće oko 75/min. Za nastanak aritmije ili nepravilnog srčanog rada odgovorna su dva osnovna elektrofiziološka mehanizma i to poremećaj u stvaranju električne draži i poremećaj u njenom sprovođenju ili su oba ova mehanizma istovremeno prisutna.  Uzroci koji dovode do nastanka nepravilnog srčanog ritma mogu da se podele na one koji potiču od samog srca: akutni srčani udar (infarkt miokarda), zapaljenje srčanog mišića (miokarditis), slabost srčanog mišića, urođene i stečene srčane mane; i na one koje ne potiču od srca: poremećaj serumskih elektrolita (natrijum, kalijum, magnezijum), posle operacija, poremećaj rada štitaste žlezde, bolesti pluća, razni medikamenti, stres, infekcije, upotreba alkohola, kofeina i opijata...
Srčane aritmije se mogu različito ispoljiti, mogu biti asimptomatske ili simptomatske. Najčešći simptom srčanih aritmija je osećaj nepravilnog srčanog rada ili palpitacija, ali to nije specifična karakteristika određene bolesti srca niti obavezno ukazuje na težinu moguće srčane bolesti.
Palpitacije su nekad izraženije kod medicinski neznačajnih aritmija dok neke potencijalno ugrožavajuće aritmije mogu da se manifestuju kao omaglice, a kod nekih osoba i gubicima svesti.
Aritmije se mogu ispoljiti kao poremećaj ritma i poremećaj sprovođenja. Sinusna tahikardija označava ritam frekvence više od 100/min i najčešće je posledica fizičkog naprezanja ili psihičkog uznemirenja. Ukoliko je sinusna tahikardija posledica anemije, povišene telesne temperature, hipertireoze ili hipovolemije neophodno je lečenje osnovne bolesti. Sinusna bradikardija, srčana frekvenca manja od 60/min je česta kod zdravih, fizički aktivnih, utreniranih osoba, ali se može registrovati i kod bolesnika sa srčanim oboljenjem.
Sve aritmije po mestu nastanka mogu da se podele na pretkomorske i komorske. Pretkomorske ekstrasistole su uglavnom benigne, često se javljaju i kod zdravih ljudi, ali mogu biti pokretač pretkomorskih tahikardija, pre svega atrijalne fibrilacije, odnosno apsolutne aritmije srca, koja je česta u starijoj populaciji, kao i kod bolesnika sa srčanom manom i kod bolesnika sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde. Komorske ekstrasistole se mogu javiti kod zdravih ljudi, ali i kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, hipertenzijom, sniženim kalijumom i kao posledica neželjenih efekata nekih lekova.
Potencijalno po život opasne aritmije su komorske aritmije: komorska tahikardija i i ventrikularna fibrilacija. Najčešće se javljaju u koronarnoj bolesti - akutnom infarktu miokarda i nestabilnoj angini pektoris.
Osnova u postavljanju dijagnoze aritmija je detaljno uzimanje podataka o simptomima, ukupni fizikalni pregled sa merenjem krvnog pritiska i EKG, kao i laboratorijske analize. Često je neophodno pregled dopuniti ehokardiografskim ispitivanjem; Holter EKG monitoringom koji beleži srčani tokom 24 sata; testom fizičkim opterećenjem-ergometrijom ili savremenijim oblikom ergospirometrijom. Neki bolesnici zahtevaju invazivni dijagnostički pristup, odnosno elektrofiziološko ispitivanje plasiranjem katetera u srce.
U lečenju aritmija primenjuju se lekovi-antiaritmici, uz lečenje pridruženih bolesti. Način lečenja i odgovarajuća doza leka određuju se specifično za svakog bolesnika. Antiaritmici su potencijalno opasni ukoliko nisu propisani od strane stručne osobe i njihova nestručna primena može rezultirati komplikacijama sa mogućim smrtnim ishodom. Drugi mogući načini lečenja su nefarmakološke metode lečenja: elektrokonverzija, ugrađivanje elektrostimulatora (pejsmejkera i defibrilatora) i radiofrekventna ablacija i operativno lečenje.
Odeljenje kardiologije i kabinet za kardiološku dijagnostiku KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ poseduje najsavremeniju opremu za neinvazivnu kardiološku dijagnostiku kojom se prema standardima i prihvaćenim nacionalnim vodičima pristupa ispitivanju i lečenju bolesnika sa poremećajima ritma.
Autorka je kardiolog, šef kabineta za kardiološku dijagnostiku KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Moždani pejsmeker protiv Alchajmera Neurohirurzi u Sjedinjenim Američkim Državama su počeli kliničko ispitivanje efekata ugradnje "moždanog pejsmekera" pacijentu zahvaćenom neurodegenerativnim oboljenjem Alchajmerovom bolešću.  Kako su preneli francuski mediji, prvi put se tehnika dubinskog moždanog podsticanja koristi za usporavanje razvoja tog neurodegenerativnog oboljenja.
Do sada je takva tehnika primenjivana samo kod obolelih od Parkinsonove bolesti, takođe neurodegenerativnog oboljenja.
Radi se o metodi koja se primenjuje u terapeutske svrhe, radi smanjenja drhtanja i poboljšanja kvaliteta života.
Doktor Vilijam S. Anderson i njegove kolege neurohirurzi iz bolnice "Džons Hopkins" u SAD ugradili su u okviru kliničkog ispitivanja prvi put pejsmeker u mozak pacijenta s Alchajmerom u početnom stadijumu.
Metoda se sastoji u pravljenju rupica na lobanji da bi se ugradile sa svake strane mozga žice (provodnici) radi njegove stimulacije koje šalju električne impulse.
Podržani od strane Nacionalnih zdravstvenih instituta, istraživači bi trebalo da ugrade "pejsmeker" do kraja 2013. kod još 40 drugih pacijenata.
S obzirom na to da za sada ne postoji nikakva zaista delotvorna terapija za usporavanje na duži vremenski period razvoja Alchajmera, novi terapeutski pristup predstavlja zračak nade za obolele ali i za njihove porodice. B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Razvijena vakcina protiv raka? Naučnici na Institutu Rozvel Park u SAD razvili su vakcinu za koju tvrde da uništava ćelije raka i sprečava ponovno vraćanje bolesti NjUJORK - Naučnici na Institutu Rozvel Park u SAD razvili su vakcinu za koju tvrde da uništava ćelije raka i sprečava ponovno vraćanje bolesti.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, američka agencija za kontrolu hrane i lekova FDA izdala je odobrenje za proizvodnju eksperimentane terapije namenjene testiranju na ljudima.
Institut je razvio proces u kome se od pacijenta uzimaju kancerogene ćelije koje se potom izmene i "nauče" da se brane i ubijaju kancerogene ćelije, a potom se vraćaju pacijentu.
"Naoružane specijalnim proteinom, ćelije se vraćaju pacijentu u vidu vakcine koja je dizajnirana da stvori vojsku ćelija ubica koje potom traže i uništavaju rak", saopšteno je iz Instituta.
Vakcina će se proizvoditi u Institutu. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
Gojaznost mnogo opasnija od neuhranjenosti Gojaznost sada usmrćuje više ljudi od neuhranjenosti, pokazalo je istraživanje zdravstvenog stanja u svetu.
Na planetarnom nivou gojaznost odnosi tri puta više žrtava od neuhranjenosti, pokazalo je istraživanje sprovedeno u 187 zemalja i objavljeno u britanskom zdravstvenom časopisu "Lanset".
U zemljama severne hemisfere, gojaznost je u 2010. godini bila izazivač smrti 3,4 miliona osoba, a neuhranjenost manje od milion, preneli su francuski mediji.
Za 20 godina se, kako ističu stručnjaci, prešlo iz sveta u kome su ljudi patili od neuhranjenosti, do sveta u kojem ljudi pate od bolesti vezanih za suviše masnu i kaloričnu ishranu. Novi Magazin
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Analiza krvi: Bolest se vidi u slici Analiza može da ukaže na mnoge poremećaje u organizmu i na žarišta u pojedinim organima  LABORATORIJISKI pregled krvi je jedan od najvažnijih pokazatelja stanja organizma. Kad smo bolesni, ovom analizom se otkriva gde se nalazi žarište, ali i kad ne postoje jasni simptomi, krvna slika i biohemijski parametri mogu da ukažu na tinjajuću, još nerazotkrivenu tegobu.
Poremećaj krvne slike i biohemijskih parametara može da bude razlog za sumnju na različita patološka stanja kao što su: anemija, nedostatak vitamina, autoimune bolesti, bolesti kostne srži, infekcije, zapaljenja, talasemija (manjak hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca), negativan efekat korišćenja različitih lekova...
Doktor Aleksandar Maslać, transfuziolog iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, objašnjava da pregled krvi nije definitivni dijagnostički test:
- Svako odstupanje, skok ili pad, od normalnih vrednosti ne znači uvek da je bolest prisutna, kao što vrednosti u „normali“ ne znače uvek i odsustvo bolesti.
Pregled krvi je test koji nam pruža ne samo uvid u opšte zdravstveno stanje, već služi i za potvrđivanje dijagnoze određene bolesti. Na primer, ako lekar sumnja na infekciju, pregled krvi može da potvrdi tu dijagnozu na osnovu ubrzane sedimentacije, povišene vrednosti CRP-a, promena u leukocitarnoj formuli. Na ovaj način može da se prati zdravstveno stanje pacijenta, efekti primenjene terapije, jer uzimanje određenih lekova može da se odrazi na krvnu sliku.
- Pregledom krvi dobijamo informaciju o parametrima vezanim za osnovne sastavne delove krvi, kao što su crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca koja pomažu u borbi protiv infekcije, zatim, krvnih pločica koje su važne kod zgrušavanja krvi - objašnjava dr Maslać. - Proveravamo i hemoglobin (protein za koji se vezuje kiseonik i ugljen-dioksid i nalazi se u crvenim krvnim zrncima), hematokrit (udeo ćelijskih elemenata u tečnom delu krvi), a možemo da steknemo i indirektan uvid o radu drugih organa kao što su jetra, bubrezi, žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Ravnoteža elektrolita
DOKTOR Aleksandar Maslać kaže da je za pregled opšteg zdravstvenog stanja organizma važan i balans elektrolita - natrijuma, kalijuma, bikarbonata. Rezultati osnovnih analiza nas upućuju na dodatna, detaljnija testiranja ukoliko postoji potreba.
Nekada je rezultate krvne slike potrebno dopuniti i biohemijskom analizom krvi. Biohemijske analize podrazumevaju testiranje brojnih parametara čije vrednosti pružaju uvid u funkcionisanje pojedinih organa i organizma kao celine:
- Vrednosti nivoa transaminaza (ALT, AST) ukazuju nam na rad jetre, ali i drugih organa u čijim se ćelijama ovi enzimi nalaze (bubrezi, srčani mišić, skeletni mišići). Porast vrednosti iznad opsega može da ukazuje na oštećenje jetre (hepatitis, ciroza, alkoholizam, karcinom, toksična dejstva lekova), ali i na upale srčanog mišića (miokarditis) i pankreatitis - kaže dr Maslać.
Vrednosti gama GT-a ukazuju na stanje jetre, žučnih puteva, pankreasa. Odraz funkcionisanja pankreasa predstavlja i nivo alfa amilaze. Kreatinin kinaza je enzim koji se nalazi u skeletnom mišiću, delom u glatkim mišićima i mozgu. Posebna forma ovog enzima je CK-MB i nalazi se u srčanom mišiću. Povišena je kod oštećenja koja se se javljaju prilikom infarkta, miokarditisa, dok ostale forme mogu biti povišene i posle teške fizičke aktivnosti.
Vrednosti uree i kreatinina, dodaje naš sagovornik, ukazuju na rad bubrega. Povišene vrednosti alkalne fosfataze ukazuju na mogućnost povećane razgradnje kostiju i razvoj osteoporoze, ali mogu da signaliziraju i oboljenje jetre.
- Vrednosti serumskog gvožđa, S-TIBS, S-UIBC i neki još specifičniji parametri su nam od značaja za postavljanje dijagnoze anemije - kaže dr Maslać.
Obavezno se prate i nivoi glukoze, holesterola, triglicerida, bilirubina, albumina, ukupnih proteina. Holesterol i trigliceridi predstavljaju lipidni status organizma, a važno ih je pratiti zbog toga što je njihov poremećaj faktor rizika i bitan parametar u nastanku ateroskleroze i kardiovasularnih oboljenja, kao što su infarkt i moždani udar.
Pripreme za analizu
PROFESOR Ljiljana Tukić podseća da se treba pravilno pripremiti za analizu krvi: - Ako se testira samo krvna slika, dozvoljeno je piti i jesti pre testiranja, a ako se rade dodatne biohemijske analize, potrebno je poslušati instrukcije lekara o uzimanju obroka izvesno vreme pre testiranja (11 do 12 sati).
Rezultate testiranja isključivo treba da tumači lekar u sklopu celokupnog fizikalnog pregleda i razgovora sa pacijentom. Prof. dr Ljiljana Tukić, načelnica hematologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da postoje takozvane fiziološke oscilacije parametara koja se javljaju i kod zdravih osoba, kao i kod hroničnih bolesnika zbog lekova koje piju:
- Ako je pacijent bio pod jakim fizičkim naporom, puno se znojio ili pio puno tečnosti može da dođe do povećanja ili pada vrednosti nekih parametara. Takođe, jedna grupa lekova koje piju reumatičari može da „obori“ trombocite, ili da stvori ranice na želucu koje dovode do krvarenja, pa da se u krvnoj slici očita anemija.
I hipertenzičari zbog pojedinih lekova mogu da dobiju pogoršanu krvnu sliku, odnosno da im se pokaže tzv. hemolitička anemija, usled raspadanja trombocita ili belih krvnih zrnaca.
- Aspirin, takođe, može mnogo da utiče na stanje krvne slike, odnosno da smanji broj krvnih pločica i belih krvnih zrnaca, dok lekovi koji se piju kod pojačane funkcije štitaste žlezde mogu da „obore“ leukocite - pojašnjava prof. Tukić.
Oni koji nemaju zdravstvenih tegoba poželjno je da pregledaju krvnu sliku jednom u šest meseci ili godinu dana. Osobe koje su pod određenim rizikom - genetsko opterećenje, hronične bolesti, analize treba da rade i češće, a pored krvne slike i biohemijskih analiza u ovim slučajevima je potrebno pratiti i određene specifične parametre u dogovoru sa nadležnim lekarom.
- Ako se pojave simptomi poput gubitka na težini, bledila, hroničnog umora, povišene temperature ili uvećanih limfnih žlezda treba uraditi analize krvi - naglašava prof. Tukić. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 293 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
