Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 22:38


Autoru Poruka
Senka
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 30 Okt 2014, 17:16
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45918

OffLine
Momo Kapor: SNEŽANA

Resized Image - Click For Actual Size


Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu. Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.
Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.
Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?
Tada je ugledah kako ide prema meni.
Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paucine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg.

Jednom rukom pridržavala je okovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.
Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?
Prošla je pokraj mene ne primetivši me, kao u snu.
U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo.
Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.
Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje?

Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati?
Da li se napio i bio prost?
Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?
Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci?
Ali, zašto je plakala?
Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom?
Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala one noći.

_________________
Slika Slika


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 08 Nov 2014, 13:49
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Чувај се Жене која чита књиге


Slika


Муж и жена оду на одмор на језеро познато као мека и рај за риболовце. Муж обожава да у риболов изађе у цик зоре, а његова жена обожава да у миру чита књиге.
Једног јутра, муж се после неколико сати риболова вратио и одлучио да мало дремне, а супруга је тада решила да се сама извезе мало чамцем на језеро.
Упалила мотор и извезе чамац на једно усамљено место, баци сидро, извади књигу и настави да ужива у тишини и да чита своју књигу.
Ускоро наиђе риболовни инспектор у свом чамцу, пристане уз њен чамац и рече:
- Добро јутро госпођо. Шта то радите?
- Читам књигу, одговори она.
- Налазите се на делу језера резервисаном за спортски риболов.
- Жао ми је господине, али ја не пецам. Ја само седим у чамцу и читам књигу.
- Да, али у чамцу имате сав прибор потребан за пецање и што се мене тиче, могли би са пецањем отпочети сваког тренутка. Бићу приморан да вас поведем са собом до станице и да против вас поднесем пријаву, рече он.
- Ако ви то заиста и урадите онда знајте да ћу и ја против вас поднети
пријаву, али због силовања, одговори му жена.
- Али, па ја вас нисам нити дотакао!?, рече инспектор.
- Да, али ви за то имате сав потребан прибор и што се мене тиче могли би
са тим отпочети сваког тренутка...
- Довиђења госпођо и уживајте у овом лепом дану...


Наравоученије:
Не улази у расправу са женом која чита. Врло је вероватно да она уме и да мисли.
А ако се већ не расправљаш са женом која чита и мисли, онда бар схвати њену поруку између редова.


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 12 Nov 2014, 11:22
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Slika



Пустите ствари да оду.
Отпустите их.
Откачите се од њих.

Нико не игра овај живот са обележеним картама, те с тога понекад победимо а понекад изгубимо.
Не очекујте ништа за узврат, не очекујте да ваш труд буде цењен, ваш скривени ген откривен, и да се ваша љубав разуме.

Престаните да пребацујете канал на вашу емотивну телевизију како бисте гледали исти програм поново и поново,
онај који показује колико сте много пропатили због одређеног губитка: То вас само трује, ништа друго.

Ништа није опасније него не прихватање љубавних веза које су завршене,
посла који је обећан али још увек нема одређен датум почетка, одлука које су увек одлагане због неког ‘бољег момента’.

Пре него што ново поглавље почне, старо мора да се заврши: Реците себи да оно што је прошло, више се никад неће вратити.

Сетите се да је постојало време када сте могли живети без те ствари или те особе – ништа није не замењљиво, навика није потреба

Ово може звучати тако очигледно, може бити чак и тешко, али је веома важно.

Затварање кругова. Не због поноса, неспособности или ароганције, већ једноставно због тога што се то више не уклапа у ваш живот.

Затворите врата, промените плочу, очистите кућу, обришите прашину.

Престаните да будете оно што сте били и промените се у оно што јесте.


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 12 Nov 2014, 16:09
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine
Вуле, цитираш Павла Кољевића, видим. Без навода...

Не знам... некоме је он икона, мени више личи на примењеног писца, као што има и примењених уметника. Некад се бавио ПиаРом. Мудар чича. Прелиста новине, ослушне трачеве у кафанчету, види шта се догађа у свету обичних људи (читај жена) и прави се паметан...

Да ли је случајност што и Кежуалова прича говори о пропадању нових веза, због враћања на ону ПРВУ, и његовој намери да се поново сретне са својом великом емотивном раном. А ти постављаш текст који говори: „Престаните да пребацујете канал на вашу емотивну телевизију како бисте гледали исти програм поново и поново, онај који показује колико сте много пропатили због одређеног губитка. Пре него што ново поглавље почне, старо мора да се заврши: Реците себи да оно што је прошло, више се никад неће вратити.“

О коме си мислила када си постављала ову причу? На Кежуала, себе или неког трећег? Или ти се само допада Павлова поетичност...
[fuckanje.gif]


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 15 Dec 2014, 14:42
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
MAD BOOKSELLER je napisao:
О коме си мислила када си постављала ову причу? На Кежуала, себе или неког трећег? Или ти се само допада Павлова поетичност...


Не жалост, само ми се допао текст, јер мораш признати, да колико год да је "преписан" у себи ипак има зрно животне истине... а чим има и неон поетике ехх
па мора ми се бар свидети [treptrep.gif]

Не мислим ни на Кежуал(ка), ни на себе а поготову не на неког тећег...
извини што касним са одговором.


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 15 Dec 2014, 14:45
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Жена - домаћица




У међувремену, постало је непристојно да жена за себе каже да је домаћица.
На питање “Чиме се Ви бавите, госпођо?” она ће да се снебива, застати један дуги тренутак, па тек онда изговорити то поражавајуће признање да је домаћица и да не ради ништа друго.
У време када су жене менаџери, секретарице, министарке или у најмању руку пи-арови којих има мали милион, бити домаћица, која не ради ништа друго, поражавајуће је признање о узалудности живота.
А има ли ичега светијег од тог најчешћег занимања у нашим крајевима, од тог жртвовања каријере и таштине, да би се служило ближњима са љубављу која је све ређа у нашим животима.
Одлазити на пијацу, бирати прстима најбоље воће и поврће, смишљати за сваки дан нове оброке који се неће понављати, а уз то водити рачуна да се што мање потроши, кувати, прати и пеглати, чистити кућу, држати је увек блиставом и удобном, плаћати рачуне за струју, воду, грејање и телефон, тражити од мужа са нелагодом сваког дана паре за све то, бити секретар и пи-ар породице, а често и лекар и неговатељица, уз то (повремено) и љубавница, а при том рећи у друштву да се не бавите ничим, да сте само домаћица за мене је прави подвиг раван монашком послушању.
Зато драге моје домаћице, када вас оне вештице – пи-арке дугих лакираних нокију, питају чиме се бавите, слободно им реците:
Бавим се онима које волим!



Момо Капор


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 18 Dec 2014, 00:11
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Slika

Онај ко не одлази на пијацу никада неће упознати српски народ. Јесте да тај народ воли да закине на кантару, јесте да воли да украде, јесте да воли да се цењка, али кад заврши с тим и кад успе у тој својој ситној игри када човек рашири зембиљ да му у њега саспе лук или кромпир, тачно онда, кад је превара готова, а с лукавством и каишарењем завршено, сељак ће вас погледати, онако искоса, мало испод ока, сетиће се на тренутак Бога, и једним широким покретом, као да благосиља, дометнуће један кромпир или главицу лука више да се искупи пред људима и пред небом!
"Ајде", казаће, "нећемо ни ти ни ја због овога да пропаднемо!"
На Западу вам нико неће закинути ни грам ( тамо су ваге и душе електронске ), али вам неће ни додати на купљено ни зрнце леће више него што сте платили. Нека ми закину и пола киле; онај један једини кромпир приде драгоценији ми је од читаве бербе кромпира у Ајдаху!

Још нешто, наш народ поседује урођену мегаломанију... Никада вам не ставе на кантар онолико колико тражите, увек више. Ако желите килограм јабука, на кантару се увек некако нађе кило и по и увек вас сељанка пита је л' може два кила? Ви кажете да хоћете само кило, а она већ ставила два и саветује вам: "Узми, бре, два! Боље да претекне него да ти недобудне!"



Момо Капор


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 23 Dec 2014, 20:10
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Анђео Среће

Slika


Пре много, много година живела су два брата, чија имања беху једно покрај другог. У ноћима када беше ред на старијег брата да наводњава земљу, он би воду усмеравао ка свом имању, али би ујутро видео да је вода натопила братовљево, а не његово имање. Једног дана он изгуби стрпљење, те оде кући свог брата и рече му:
– Зашто ми отимаш воду кад год дође мој ред да своју земљу наводњавам?
Млађи брат порицаше то, али старији брат беше веома љут, па му веза руке и ноге и одведе га својој кући. Наредне ноћи он пусти воду на своју земљу и спокојно оде на починак. Али, када ујутру оде да провери имање, запањи се јер виде да је, баш као и претходних ноћи, вода отишла ка братовљеом имању. Он упита брата за разлог, а овај му одговори:
– Сигурно твој анђео среће спава док је мој будан.
Старији брат се покуњи и оде у оближњи град да потражи савет од једног мудраца који је живео у том граду. Чувши његову причу, мудрац му рече:
– Мораш да одеш у град анђела да се пожалиш цару анђела и да га замолиш да твог анђела среће пробуди.
– А где се налази град анђела? – упита га старији брат.
– Не знам – одговори мудрац – мораћеш сам да се потрудиш да га нађеш.
Старији брат спреми потребне ствари и крену у потрагу за градом анђела.
Након неког времена брат наиђе на лава око чије главе је кружио рој комараца.
Лав заурла и упита:
– Где си кренуо?
– Идем у град анђела да свог анђела среће пробудим – одговори брат тресући се од страха.
– Питај га зашто ме муче ови комарци – рече му лав.
– Разумем – одговори брат и настави пут. Мало затим наиђе на човека који је, тужан и нерасположен, седео насред пута.
– Куда идеш? – упита га човек.
– Идем у град анђела да свог анђела среће пробудим – одговори овај.
– Питај га зашто се мој орах осушио и сада моја породица гладује – замоли га овај.
– Хоћу – одговори брат и настави даље.
После неког времена стиже у неки град. Чувши да је неки странац у граду, краљ посла слуге да га доведу у дворац, па га и он упита где је кренуо.
– Идем у град анђела да свог анђела среће пробудим – одговори и њему брат.
– Упитај га зашто ја не могу свој новац да пустим у оптицај – рече му краљ.
– Важи – одговори брат па настави пут.
Коначно, после одређеног времена, он стиже у град анђела.
– Пробуди мог анђела среће јер сам много љут на њега – обрати се он цару анђела.
Цар анђела заповеди да пробуде анђела среће старијег брата. Након тога брат упита цара и зашто комарци муче лава, зашто се осушило дрво тог и тог човека и зашто новац тог и тог краља није у оптицају.
Цар анђела му одговори:
– Новац твог владара није у оптицају јер је он, у ствари, жена. Стога мора да се уда. Испод корења ораха тог човека налази се закопано благо. Нека га откопа ако хоће да му дрво поново рађа. Лав, пак, да би га комарци оставили на миру, мора да поједе мозак неког глупог човека.
Саслушавши цара анђела, старији брат се опрости с њим и крену својој кући. Стигавши до града где је владала жена, он јој пренесе одговор цара анђела.
– Онда ме узми за жену и буди краљ овог града – предложи му она.
– Шта ће мени власт сад кад сам пробудио свог анђела среће? – одби је брат и настави даље.
Стиже он и до човека чији се орах беше осушио и рече му шта му цар анђела поручује. Човек наваљиваше да брат узме половину блага, али овај и то одби:
– Шта ће мени благо кад сам ја пробудио свог анђела среће?
Настави он свој пут, а онда срете и лава.
– Дођи, испричај ми шта ти се све догодило успут – рече му лав.
Старији брат му потанко исприча целу згоду.
– И, шта ја сад треба да радим? – упита лав.
– Да би те ови комарци оставили на миру, ти мораш да поједеш мозак неког глупог човека – објасни му старији брат.
– Приђи мало ближе да те боље чујем – лав ће њему на то.
Старији брат прислони усне на лавово уво да му понови речи. Међутим, лав му истог трена откиде главу и поједе је, након чега рече:
– Где ћу наћи глупљег човека од тебе?



Народна Иранска прича


Vrh
GiGi
Post  Tema posta: Re: Kratkom pricom ulepsaj dan  |  Poslato: 27 Mar 2015, 11:43
Korisnikov avatar
Karolina Riječka

Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13
Postovi: 18509

OffLine
Uzalud potrošen život

Slika

Bio jednom jedan splavar koji je prevozio ljude splavom preko rijeke. Jednom tako naiđe i učitelj, nekakav samosvijesni i ponosni čovjek i stupi na splav. "Na drugu obalu, molim", reče splavaru.

Otisnuše se od kraja i zaploviše preko široke rijeke, a učeni čovjek upita splavara:
“Bijaše li ikad, imperfektom rečenim pitam te, da nevrijeme sruči se dok ti splavom plovijaše?"
Splavar ga pogleda s izrazom u očima kao da pokušava dokučiti je li ovaj normalan.
Tada reče prijateljski: “Ne razumijem ti ja takva zamršena pitanja.“
“He, he", ponosno će učitelj, "zar nisi nikada učio jezika u školi?”
“Nisam“, jednostavno odgovori splavar.
“Tada si pola svoga života potrošio uzalud, moj gospodine, jer znanost je ono što čovjeka u životu uzdiže te on, uman, sve životinje nadvisuje, skoro božanskim, tada, nazvati se može", reče učitelj s uzdignutim kažiprstom.

Splavar je šutio.

Ali ne prođe dugo i diže se jak vjatar, rijeka se uzmuti, nebo se namrgodi, a splav poče gubiti pravac uza sve splavarove napore. Udariše gromovi i kiša kao iz kabla.

Nato se splavar nagnu k profesoru:

"Plivaše ti znaše?” upita vragolasto.
“Ne, ne znam plivati”, začuđeno će profesor.
“E, moj božanski gospodine, tada si potrošio čitav svoj život uzalud jer mi upravo tonemo.”

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 83 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker