Srbija Forum :: Zak Prever

Mala glava bez pameti

Bicikletu maznu u letu
klinac vozi a malo i plače
jer ga vlasnik uz urlike vitla
Čuvar pruge diže zastavicu
klinja ipak šturnu
a voz preko njega
sav zaduvan i vlasnik pristiže
nemo zuri u taj krš od gvožđa
rođenim očima da ne veruje
Oba točka smotana
ručice razbudžene
ram u fronclama
far u paramparčadi
svećice samlevene
A gde li se samo denula
medalja moga zaštitnika
stvarno to više nisu deca
više ne znaš kome da veruješ
više ne znaš šta da kažeš
više ne znaš šta da misliš
bog sami zna kako će se sve to svršiti
ne znaš više na čemu si
stvarno

Bože kakva gomila budala
kaže čuvar pruge plačući.

Na uglu neke ulice

Podne je i crno sve je
ili odjednom porumeni
Na uglu ulice, koje više nema,
smrt šeće kao da kod kuće je.

Svejedno mi je, ja čekam dugu,
a duga je onaj koga ljubim.
Ljubav se skriva bilo gdje,
ljubav se nalazi bilo kada,
ljubav se vodi bilo kako,
ljubav je mlada, mlađa od smrti,
da su i rođene podjednako.
Na uglu ulice koje više nema,
koja je nestala ovog trena
smrt faćka i šeće kao žena.

Svejedno mi je i ja šećem
i sigurna sam da moj dragi
njen klijent danas biti neće.

Takva sam kakva sam

Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Kad imam zelju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Sto nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Pa sta sad hocete?
Sta hocete od mene?
Stvorena sam da se dopadam
I tu se nista ne moze izmeniti.
Potpetica mi je suvise visoka,
Struk mi je suvise vitak,
A grudi suvise cvrste.
I koluti pod ocima suvise modri.
A onda I zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I sta se to vas tice?
Ono sto mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca sto se medju sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zasto me onda ispitivati?
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I nista se tu ne moze izmeniti.

Veliki manevri

Noć goni dan koji proganja noć
Senke bez broja
Brojevi bez senki
U beskraj
Strojevim korakom
Broj senki
Senka brojeva
U beskraj
Napred marš
Noć goni dan koji proganja noć
A čopor beskrajnih dana zavija na život.

DIVNI ŽIVOT

U menažerijama
Puno je životinja
Čitav život provode
Iza rešetaka
Zar mi nismo braća
Tih sirotih životinja

Nismo za kaljnje
treba nas koreti
Dopustili smo da nas iznenade
A šta smo učinili
Mi deca stepeništa
Deca iz ćorsokaka
Svet nas je odbacio od sebe
A život tresnuo u blato

Majka nam je beda
A otac krčma
Izrasli smo po fiokama
Umesto u kolevci
Dopustli su da se otkotraljamo
Niz oluke ulične nagi
od najmlađih naših dana
Parkirani smo po zatvorima
Spavamo po kavezima
I vrtimo se u krug
Ne videći prirodu
Ne pevajući pesme

Nismo za žaljenje
Mi smo za prekore
Dopustili smo da nas iznenade
A šta smo učinili
Mi deca stepeništa
Deca iz ćorsokaka
Svet nas je odbacio od sebe
A život tresnuo u blato.

Posjeta muzej

U muzeju voštanih Uspomena
prođite glaerijom Promašenih namjera
hodnikom Neiskrenih želja
stepenicama Bezvoljnih žudnji
i upašćete u klopku Kajanja
i tu
moći ćete da urežete po zidovima
sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma
Ali
iznad sale Izgubljenih dobročinstava
vezanih očiju akrobata Ljubav
igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene
od sreće nikad ne zaboravljane
I muzika njegovog cirkusa
okretaće svoju izlizanu ploču
islabljenu ali oduševljenu
i ploča će se okretati
kao mjesec krvavi i ožalošćeni
očarani oživljeni nasmijani obasjani
zadivljeni i zadivljujući
I biće to
muzika naroda ptica
muzika ptica naroda
Posjetioci
slušajte tu muziku i dobro je čujte
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
na taj šum
već predajte joj se sasvim
Ona će vam se spokojno isplatiti
jednog lijepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda ptica ljubavi.

UVELO LIŠĆE

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

JEDNOG LEPOG JUTRA

NIje ga bilo strah ni od koga
NIje ga bilo strah ni od čega
Ali jednog lepog jutra
On je mislio da vidi nešto
Rekao je Nema nikog
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo ničega
Ali istog jutra njemu se činilo da je čuo nekog
I on je otvorio vrata
I zatvorio ih govoreći Niko
I bio je u pravu
Bez ikakve sumnje
Nije bilo nikog
Ali odjednom osetio je strah
I shvatio je da je sam
Ali nije bio sasvim sam
Jer tada je video da NIŠTA
Živi ispred njega

Poljubi me

...
Zagrli me čvrsto
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije biće kasno
Nas život to je sada
Ovde se umire od svega
Od toplote od zime
Ili se smrzavas ili se gušiš
Ovde vazduha nema
Ako prestanes da me ljubiš
Čini mi se umreću ugušena
Imaš petnaest godina imam petnaest godina
Oboje trideset
Sa trideset godina više nismo deca
To su godine kad treba da se radi
To su godine kada se ljubi
Kasnije biće kasno
Nas život to je sada
Ljubi me.

Ptica što pjeva u mojoj glavi
I ponavlja mi da te ljubim
I ponavlja mi da me ljubiš
Ptica što jedno isto ruje
Sutra ujutro ubit ću je.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:40 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Mala glava bez pameti Bicikletu maznu u letu klinac vozi a malo i plače jer ga vlasnik uz urlike vitla Čuvar pruge diže zastavicu klinja ipak šturnu a voz preko njega sav zaduvan i vlasnik pristiže nemo zuri u taj krš od gvožđa rođenim očima da ne veruje Oba točka smotana ručice razbudžene ram u fronclama far u paramparčadi svećice samlevene A gde li se samo denula medalja moga zaštitnika stvarno to više nisu deca više ne znaš kome da veruješ više ne znaš šta da kažeš više ne znaš šta da misliš bog sami zna kako će se sve to svršiti ne znaš više na čemu si stvarno Bože kakva gomila budala kaže čuvar pruge plačući.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:40 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Na uglu neke ulice Podne je i crno sve je ili odjednom porumeni Na uglu ulice, koje više nema, smrt šeće kao da kod kuće je. Svejedno mi je, ja čekam dugu, a duga je onaj koga ljubim. Ljubav se skriva bilo gdje, ljubav se nalazi bilo kada, ljubav se vodi bilo kako, ljubav je mlada, mlađa od smrti, da su i rođene podjednako. Na uglu ulice koje više nema, koja je nestala ovog trena smrt faćka i šeće kao žena. Svejedno mi je i ja šećem i sigurna sam da moj dragi njen klijent danas biti neće.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:41 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Takva sam kakva sam Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Kad imam zelju da se smejem, Smejem se grohotom. Volim onog ko me voli. Pa zar sam za to kriva? Sto nije uvek isti onaj koga volim. Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Pa sta sad hocete? Sta hocete od mene? Stvorena sam da se dopadam I tu se nista ne moze izmeniti. Potpetica mi je suvise visoka, Struk mi je suvise vitak, A grudi suvise cvrste. I koluti pod ocima suvise modri. A onda I zatim Takva sam kakva sam! Dopadam se onome kome se dopadam. I sta se to vas tice? Ono sto mi se dogodilo… Da, ja sam volela nekoga. Nekoga ko me je voleo. Kao deca sto se medju sobom vole I znaju prosto da vole, Da vole, vole, vole… I zasto me onda ispitivati? Ja sam ovde samo da vam se dopadam I nista se tu ne moze izmeniti.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:41 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Veliki manevri Noć goni dan koji proganja noć Senke bez broja Brojevi bez senki U beskraj Strojevim korakom Broj senki Senka brojeva U beskraj Napred marš Noć goni dan koji proganja noć A čopor beskrajnih dana zavija na život.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:41 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
DIVNI ŽIVOT U menažerijama Puno je životinja Čitav život provode Iza rešetaka Zar mi nismo braća Tih sirotih životinja Nismo za kaljnje treba nas koreti Dopustili smo da nas iznenade A šta smo učinili Mi deca stepeništa Deca iz ćorsokaka Svet nas je odbacio od sebe A život tresnuo u blato Majka nam je beda A otac krčma Izrasli smo po fiokama Umesto u kolevci Dopustli su da se otkotraljamo Niz oluke ulične nagi od najmlađih naših dana Parkirani smo po zatvorima Spavamo po kavezima I vrtimo se u krug Ne videći prirodu Ne pevajući pesme Nismo za žaljenje Mi smo za prekore Dopustili smo da nas iznenade A šta smo učinili Mi deca stepeništa Deca iz ćorsokaka Svet nas je odbacio od sebe A život tresnuo u blato.

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Zak Prever http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=113&t=3126	Stranica 15 od 16

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:42 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Posjeta muzej U muzeju voštanih Uspomena prođite glaerijom Promašenih namjera hodnikom Neiskrenih želja stepenicama Bezvoljnih žudnji i upašćete u klopku Kajanja i tu moći ćete da urežete po zidovima sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu zareze Nesporazuma Ali iznad sale Izgubljenih dobročinstava vezanih očiju akrobata Ljubav igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene od sreće nikad ne zaboravljane I muzika njegovog cirkusa okretaće svoju izlizanu ploču islabljenu ali oduševljenu i ploča će se okretati kao mjesec krvavi i ožalošćeni očarani oživljeni nasmijani obasjani zadivljeni i zadivljujući I biće to muzika naroda ptica muzika ptica naroda Posjetioci slušajte tu muziku i dobro je čujte i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku na taj šum već predajte joj se sasvim Ona će vam se spokojno isplatiti jednog lijepog dana ili nekog drugog dana ta muzika naroda ptica ljubavi.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:48 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
UVELO LIŠĆE Želela bih da se uvek sećam Srećnih dana naše ljubavi Tada je život bio mnogo lepši I sunce blistavije bilo no danas Uvelo lišće slaže se po zemlji A ja te još nisam zaboravila Uvelo lišće slaže se po zemlji Ko naša tuga i uspomene Hladni vetar odnosi ih Zajedno sve u noć zaborava A vidiš nisam zaboravila Pesmu koju si mi pevao Ta pesma je bila slična nama I tebi koji si me voleo I meni koja sam te volela Živeli smo zajedno Ti koji si me voleo I ja koja sam te volela Ali život razdvaja one One koji su se mnogo voleli O sasvim polako i bez šuma More briše tragove po pesku Koraka razišlih se ljubavnika.

Autoru:	Kalina [ 06 Mar 2013, 11:49 ]
Tema posta:	Re: Zak Prever
Poljubi me ... Zagrli me čvrsto Ljubi me Ljubi me dugo Ljubi me Kasnije biće kasno Nas život to je sada Ovde se umire od svega Od toplote od zime Ili se smrzavas ili se gušiš Ovde vazduha nema Ako prestanes da me ljubiš Čini mi se umreću ugušena Imaš petnaest godina imam petnaest godina Oboje trideset Sa trideset godina više nismo deca To su godine kad treba da se radi To su godine kada se ljubi Kasnije biće kasno Nas život to je sada Ljubi me.

Stranica 15 od 16	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/