| Srbija Forum http://srbija-forum.com/ |
|
| Mak Dizdar http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=113&t=1850 |
Stranica 1 od 2 |
| Autoru: | Nika [ 02 Sep 2012, 18:29 ] |
| Tema posta: | Mak Dizdar |
Mak Dizdar 1917.-1971. Mak ( Mehmedalija ) Dizdar, rođen je 17.10. 1917. godine u Stocu, Bosna i Hercegovina,gdje je završio osnovnu školu. Početkom tridesetih godina prošlog stoljeća odlazi u Sarajevo putevima svog starijeg brata Hamida, koji ga je uveo u kulturne krugove. U Sarajevu se druži sa lijevo orijentisanim intelektualcima, a postaje i prijatelj pjesnika Tina Ujevića, koji tih godina živi u Sarajevu. U početku stvara pod uticajem socijalne lirike, pa kao devetnaestogodišnjak objavljuje svoju prvu zbirku Vidovopoljska noć (1936). Nakon toga radi kao novinar, poštanski službenik, pa potom i novinski urednik. Poslije Drugog svjetskog rata radi kao urednik u Tanjugu, Oslobođenju i izdavačkoj kući Narodna prosvjeta. Od 1952. godine profesionalni je književnik. U tom periodu počinje njegov puni stvaralački poetski period: pojavljuju se poeme Plivačica (1954) i Povratak (1958), zbirke Okrutnosti kruga (1960), Koljena za Madonu (1963), Minijature (1965), Kameni spavač (1966), izbor poezije Ostrva (1966), Poezija (1968), Modra rijeka (1971). Priredio je zbirku Stari bosanski tekstovi (1969). Bio je glavni urednik Života od 1963. sve do smrti, 1971. godine. Dobitnik je mnogih nagrada među kojima su Dvadesetsedmojulska nagrada BiH, Zmajeva nagrada i Zlatni vijenac Struških večeri poezije. U godini svoje smrti, objavio je pjesničku zbirku “Modra rijeka”,sa istoimenom pjesmom koja ga je istinski proslavila, a evropska je kritika imenovala “evropskom pjesmom”. Umro je u Sarajevu 14.08.1971. godine. Modra rijeka Nitko ne zna gdje je ona malo znano al je znano iza gore iza dola iza sedam iza osam i još budje i još luđe preko mornih preko gorkih preko gloga preko drače preko žege preko stege preko slutnje preko sumnje iza devet iza deset i još dublje i još jače iza šutnje iza tmače gdje pijetlovi ne pjevaju gdje se ne zna za glas roga I još buđe i još luđe iza uma iza boga ima jedna modra rijeka široka je duboka je sto godina široka je tisuć ljeta duboka jest o duljini i ne sanjaj tma i tmuša neprebolna ima jedna modra rijeka ima jedna modra rijeka valja nama preko rijeke |
|
| Autoru: | Nika [ 02 Sep 2012, 18:29 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Zapis o izvoru Rastvorio sam se i potekao. Potocima, Rijekama, Morima. Sad sam tu. Bez sebe, Gorak. Kako svom izvoru Da se vratim ? |
|
| Autoru: | Nika [ 02 Sep 2012, 18:33 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Putevi Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. I u jurišu Smijući se i plačući Pred sobom Sve čistiš I ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteški I Dugi Ti poznaješ samo one puteve Što prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i česna Ona Što dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavaravaš se stalno da do mene treba ići Smjerovima sličnim Sa sjevera Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oči uvijek Pametno mi traži Ispod ustalasale na vjetru raži Iz korijena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmjernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjače Može Mora Ali to nije sve Ti ne znaš zakon raskrsnice Između svjetlila I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje znaš da u svome žiću Najteža rvanja su I ratovi pravi U samome biću Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje između mnogih Mojih Velikih Zala Ti ne znaš s kim Imaš posla Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova Ti ne znaš da put od tebe do mene Nije isto što i put Od mene Do tebe Ti ne znaš ništa o mom bogatstvu Skrivenom za tvoje moćne oči Ti ne znaš da meni je Mnogo više Nego što misliš Sudbina Namrijela I Dala Ti si nakanio da me po svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš istinski put Do mene Shvatam te: Čovjek si u u jednom prostoru i vremenu Što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog jučer Do dalekog sutra Misleći O tebi Ali to nije sve |
|
| Autoru: | lOOla [ 14 Dec 2012, 20:05 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Јабуков цвијет Сњегови постају све дубљи и црњи као гријеси
У животу који се ближи своме крају Хоћемо ли још увијек имати очи Када јабука у врту пусти први бијели цвијет. |
|
| Autoru: | Вучица [ 30 Mar 2013, 12:53 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Сан Има слово тајно О себи што шути
Тајни су му снови Тајанствени пути Због тог слова чудног одагнасмо птице Због њега смо сада нагрдили лице У сну меком лаком летимо ка плавом Пробуди нас земља С крвавом смо главом Због тог слова драгог живимо од снова Да нас слово ово на јави Не остави? |
|
| Autoru: | lOOla [ 20 Apr 2013, 18:12 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Лабуд девојка Рекох јој
Од девет двери зар ниси откључала девет Од девет одаја зар ниси отворила девет Од девет ковчега зар ниси отклопила девет Од девет печата зар ниси Отпечатила девет А она Она ће мени Откључах девет двери Отворих девет одаја Отклопих девет ковчега Отпечатих девет печата Али не откључах Не отворих Не отклопих Не отпечати Печат Твога Срца Дадох јој знак кључа А она закликта Гле птице оне сто јури к зеленој гори Гле птице оне зелене Испод облака Погледах и не видјех Тада она рече Знај да је тајна броја девет Тајна лабуд дјевојке Чик стигни ме Претворих се у сокола Ал Лабудица је већ била стигла за облак У земљу гдје је око соколово Мртво око |
|
| Autoru: | lOOla [ 03 Maj 2013, 20:07 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Коло бола Коло бола од дола до дола
Колико бола од кола до кола Колико јада од града до града Колико греба од брега до брега Колико крви од усудних рана Колико смрти до суђеног дана Коло бола од дола до дола Колико бола од кола до кола Коло до кола од бола до бола… |
|
| Autoru: | lOOla [ 12 Maj 2013, 12:26 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Запис о извору Растворио сам се
И потекао Потоцима Ријекама Морима Сада сам ту Без себе Горак Како своме извору Да се вратим? |
|
| Autoru: | lOOla [ 28 Maj 2013, 16:00 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Сватовска Смрћу мојом умро је и мој свијет
У празне очи Мрак се Прадавни Насели Смрћу мојом умро је и мој свијет Али свијет свијета Неће да се Расели Сада кроз судбинске тишине Бијели трак сјећања Пробија оклоп Тмине Кроз чудно окно тог прозора Роди се неко ново Дубоко Око Па видим на свом обзорју Како се из ничег Подиже опет Зора Ено жуто подне до свог срца зрије Ено вече труда На трудна Рамена Мојом смрћу умро је и мој свијет Али он неће да стане Због заустављених Мојих Руку И камен сам као да није Од камена Под небом веома високим Под небом плавим И меким као свила Опет се станак У Подвисоким Састао А ја без јединих руку А ја без рока А ја без ока А ја без Крила Па опет ми се насред тог бола Бијела вила снила Па опет се Жеља Врела Опет се ко љута гуја Под грло Савила Мојом смрћу умро је и мој свијет Али ни срце смрти Није празно Ни јалово Житка кад пожуте кад сазру жита Зажеле да их жању Жене За храбрене бојне За храбре војне За младе Женике И за жедне путе Јер право од травничке Ласве Па преко Раме и Неретве Да травуњске Ластве Лете те ласте На Ластово Плаво Само птице камне ове птице амо Све кроз пузавице Чувају вјечно Чувају Вјерно Топлину рукавице Од маховине Смрћу мојом утрно је и мој свијет Али цвијетја свијета Свугдје и сад Има На крилима дима На колима Сунца Кроз сунчана биља И клија и Цвјета Међу обалама негдје Отанцале воде шуме Молећи За кишу Негдје кроз листја сна Снене се шуме У колу Њишу Кроз шум касне мјесечине Опет сад неког У недоход Воде Још сужњи у танкој нади дишу Док хладна роса На босе им Ноге Пада Тражећи трком себе у свом граду Некто је опет остао Без свог јединог Града Мртав сам Мртав Али са смрцу мојом Није умро И Свијет Опет се у неким очима Свјетлост Занавјек Гаси У неким меким Тек почињу Да пламте Снови Па преко високих брана Преко забрана Преко Гробног Камена Преко костију што све јаче Свијетле У тами Гором и долом Кићени Сватови |
|
| Autoru: | lOOla [ 30 Jul 2013, 16:11 ] |
| Tema posta: | Re: Mak Dizdar |
Ali to nije sve Ali to nije sve
Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. I u jurišu Smejući se i plačući Pred sobom Sve čistiš i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi (A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteški I Dugi) Ti poznaješ samo one puteve Što prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i časna Ona Što dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavaravaš se stalno da do mene treba ići Smjerovima sličnim Sa severa Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oči uvijek Pametno mi traži Ispod ustalasale na vetru raži Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjače Može Mora Ali to nije sve Ti ne znaš zakon raskrsnice Između svetlila I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje znaš da u svom biću Najteža rvanja su I ratovi pravi U samome Biću Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje Izmađu mnogih Mojih Velikih Zala Ti ne znaš s kim Imaš posla Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova Ti ne znaš da put od tebe do mene Nije isto što i put Od mene Do tebe Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje moćne oči (Ti ne znaš da meni je Mnogo više Nego što misliš Sudbina Namrijela I Dala) Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađes istinski put Do mene Shvatam te: Čovjek si u jednom prostoru i vremenu Što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog juče Do dalekog sutra Misleći O tebi Ali to nije sve. |
|
| Stranica 1 od 2 | Sva vremena su u UTC + 2 sata |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|