|
Autoru |
Poruka |
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Оспи хармонико Оспи, хармонико. Досадно... мрско... Свирачу, ко вали, прст за прстом ври. Пиј са мном,о крастава кучко, Пиј са мном ти.
Изљубили су те, изакали- До изнемоглости те. Што севаш очима плавим, упалим? Зар хоћеш по њушци, бре?
За вране у башти већ си дозрела Да их плашиш, зле, Џигерице ти си мени појела До краја, све.
Оспи, хармонико. Оспи ситно само Пиј, акрепу, пиј. Више бих волео ту сисату, тамо- Глупља је нег' ти.
Међ женама мени ти ниси прва... О, таквих је тма, Ал' ко ти што си, уз таквог стрва Први пут сам ја.
Што болније, крици звучнији излећу, Час ту, час тамо, звук наг. Ал' да убијем ја себе нећу, Нек те носи враг.
Према вашем псећем чопору свачијем Време је да се опходимо сви... О, драга моја, та ја сузе лијем, Опрости ми... опрости ми ти...
|
|
|
|
|
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Тањуша Од Тањуше лепше цуре не беше у селу том, Имала је црвен поруб на белом хаљетку свом. Крај јаруге иза прошћа иде Тања пред сам мрак. А у магли с облацима играо се месец млак.
Дође момак, поклони се, кудрава му коса та: «Опрости ми, драга моја, ал' узећу другу ја ...» Сва пребледе, као покров, охлади се изглед њен, И Tањи се разви коса, ко змија кад тражи плен.
«Ех, ти, момче плавооки, не узимај ми за зло, За другог се ја удајем, дођох да ти кажем то ...» Не звони сад за јутрење, већ сватовски грми клик, Јури свадба на колима, коњаници крију лик.
Не кукају кукавице – свако Тањин плаче блед, На лобањи њеној рана, од кистана тог уз јед. На челу се крв запекла, па је црвен венчић с њом – Од Тањуше лепше цуре не беше у селу том.
|
|
|
|
|
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Растанак Вечер је обрве црне натуштио. Нечји коњи стоје пред улазом холим. Да нисам јуче ја младост пропио? Да те нисам јуче престао да волим?
Не шкрипи више тројко задоцнела! Наш живот оде без трага румена. Можда ће сутра болничка постеља Да ме упокоји за сва времена.
А можда ћу сутра и ја сасвим други Отићи одавде исцељених груди. Да слушам песму кише у час дуги И да живим тако к`о сви здрави људи.
Заволим ли другу, нек буде ма која, Ал и с другом, у сутону благом, Причаћу о теби, о љубави моја, Коју сам некад и ја звао драгом.
Причаћу како је у сванућа рујна Теко наш живот ружа неувела О главо моја, главо моја бујна... До чега си ме ти само довела?
|
|
|
|
|
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Песма о керуши Јутрос рано где стрн шуми, лупка где се бели трска у гугути седморо је оштенила кучка седморо је оштенила жути
До у сумрак грлила их нежно и лизала низ длаку што руди, и сливо се млак сок неизбежно из тих топлих материнских груди.
А увече, кад живина јури да заузме мотке, ил' прут јак, изишо је тад домаћин тмури и сву штенад потрпо у џак.
А она је за трагом трчала, стизала га, као кад уходе... И дуго је, дуго је дрхтала незамрзла површина воде.
При повратку вукућ се по тмини и лижући зној с бедара лених, месец јој се над избом учини, као једно од кучића њених.
Зурила је у свод плави, глатки, завијала болно за својима, а месец се котрљао танки и скрио се за хум у пољима.
Немо, ко од милошти ил' среће, кад јој баце камичак низ брег, пале су и њене очи псеће као златни сјај звезда у снег.
|
|
|
|
|
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Pesnik Bled je. Smišlja svoj strašni put. U duši lebde priviđenja. Zamahom kobi smrskana grud, Obrazi usahli od bdenja.
Na čelu bore ispaštanja, Kosa mu se pramenjem linja. No čar njegovih maštanja U jasnim slikama tinja.
Sedi u tamnom potkrovlju, Plamičci sveće tamu more. Pero veze sebi na volju, Vodi s njim tajne razgovore.
On piše pesmu, svoju muku, Dira srcem prošlosti zublju... A tu buku, svog srca buku, Odneće već sutra za rublju.
|
|
|
|
|
lOOla
|
|

Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05 Postovi: 1388
|
Далека весела песма Неко песму весело певуши, Далеко је, далеко од мене. Ја бих хтео да му се придружим, Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди, У грудима тражи сличне звуке, Зато што су и снагу и груди Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу Ка сновима земље идеала. Рано почех да ропћем на срећу И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсном, узаврелом, Тражих себе у дане суморне, Па не могу да певам весело, Немам снаге, груди су уморне.
|
|
|
|
|
|
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju |
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|