|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Ledeni breg duplo veći od Menhetna zaplovio sa Grenlanda Ledeni breg dvostruko veći od Menhetna odlomio se sa jednog od najvećih glečera na Grenlandu, što je događaj koji se očekuje već godinu dana, prenose američki mediji. 
Iako je novoformirani ledeni breg površine 120 kvadratnih kilometara, sa Petermana se 2010. godine odvojio dvostruko veći ledeni breg.
I dok je savršeno normalno da se sa glečera odvajaju ledeni bregovi, ukoliko se taj proces ubrza, mogao bi da ima posledice u vidu prebrzog podizanja nivoa okeana, rekao je profesor okeanografije i inženjeringa na Univerzitetu Delaver Andreas Muenčov.
"Grenlandski ledeni pojas u celini se smanjuje i topi kao rezultat globalnog otopljavanja i porasta temperature okeana i drugih promena u okeanu", rekao je on.
Stručnjaci upozoravaju i da se mnogi od glečera na jugu Grenlanda tope neobično brzo, a sada je i severni deo Grenlanda pogođen.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Maroko ulaže u čistu energiju Maroko je pokrenuo ambiciozan plan izgradnje šest gigavati obnovljivih izvora energije do 2020. godine, čime bi ova čista energija povećala energetsku nezavisnost od uvoza iz severnoafričkih zemalja. Uskoro bi trebalo da se sazna ko će raditi projekat 160 megavatnog projekta solarne elektrane. Uz solarnu energiju, Maroko namerava da instalira dva gigavata energije vetra, od čega je već instalirano 300 megavati. Kako bi povećao deo obnovljivih izvora energije, Maroko velike nade polaže i u hidroelektrane.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Više od 300 lokacija za odlaganje otpada u Srbiji Više od 300 adresa na kojima građani mogu predati svoj otpad na reciklažu uneto je u Adresar reciklažnih ostrva na sajtu Zelene inicijative. Jedinstveni adresar predstavlja bazu podataka o reciklažnim ostrvima, javno komunalnim preduzećima i privatnih operatera sa dozvolom za prikupljanje, upravljanje i tretman otpada u Srbiji.
Ovde se mogu naći podaci o adresama 115 lokacija na kojima građani mogu predati stari papir, 112 lokacija za plastiku, 65 za metal, 10 za staklo i 5 za elektronski i električni otpad. U okviru sajta uneti su i podaci o reciklažnim ostrvima za 20 mesta i gradova u Srbiji.
Reciklažni adresar nastao je kao deo projekta Zelene inicijative, koje u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i finansijsku podršku
Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), realizuju aktivnosti usmerene ka podsticanju primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
London 2012 dobio status zelenih Olimpijskih igara Ovogodišnje Olimpijske igre su proglašene "najzelenijim Igrama" u istoriji ovog događaja jer su doprinele uspostavljanju novog međunarodnog standarda ISO 20121 za upravljanje održivošću događaja. 
Igre u Londonu su prve u istoriji ove manifestacije kojima je održivost bila glavni fokus od početka, pa su tako glavni napori "Organizacionog odbora za Olimpijske i Paraolimpijske igre London 2012" i "Uprave za olimpijske objekte i infrastrukturu ODA" bile usmerene na smanjenje ekološkog otiska.
Ekološki otisak se često koristi i kao mera ekološke održivosti jer nudi mogućnost da se uporedi nivo potrošnje resursa na globalnom nivou.
"London je ponosan što je postao katalizator za primenu ISO 20121 i što će možda doprineti uspostavljanju svesti o odgovornosti koju događaji poput Olimpijade imaju u ekonomskom, ekološkom i društvenom domenu", izjavio je Sajmon Rajt, direktor za infrastrukturu i komunalije, Uprave za olimpijske objekte i infrastrukturu ODA.
Rajt je dodao da je danas "od najvećeg značaja kuda odlazi svaki hektolitar kanalizacije i svaka tona otpada, jer sve to zajedno utiče na životnu sredinu i efekte koje ovakvi globalni događaji imaju na društvo".
Ukupan uticaj na životnu sredinu celog procesa pripreme održavanja OI je beležen od 2005. kada je London postao domaćin do 2012. Za razliku od ranijih pristupa organizaciji OI koji su akcenat stavljali na "pravljenje spektakla", dok je ekologija bila u drum planu, ovogodišnje Olimpijske igre su se fokusirale na izradu i sprovođenje strategije održivosti Igara, ali i racionalnu potrošnju budžeta u iznosu od skoro 12 milijardi evra koje je odobrila prethodna britanska vlada.
Kao deo ovih napora, poseban naglasak stavljen je na: alternativne izvore energije, energetsku efikasnost, recikliranje infrastrukture nakon održavanja Igara, racionalno korišćenje vode za piće i efikasnije upravljanje saobraćajem zbog smanjenja izduvnih gasova.
Prema rečima Rajta, "cilj je bio da se izbegne investiranje u kratkoročna poboljšanja".
Iz tog razloga je prethodnih godina najviše uloženo u sanaciju bivše industrijske zone grada u Li Valiju koja je bila kontaminirana teškim metalima i hemikalijama, a danas predstavlja "zelenu oazu" i centar dešavanja gde su smešteni najznačajniji olimpijski sportski objekti. Sve što je tu izgrađeno, postaće sastavni deo gradske infrastrukture nakon završetka Igara.
Kako navode organizatori, od onoga što će morati da bude porušeno nakon završetka Igara, skoro 97 odsto građevinskog materijala moći će da bude ponovo iskorišćeno. Ostale građevine biće upotrebljene uglavnom kao preko potrebni stambeni objekti za sve veću gradsku zajednicu.
Takođe, da bi se povećala štednja, Olimpijski park neće koristiti pijaću vodu za ispiranje toaleta ili zalivanje, već prerađenu otpadnu vodu, a na najposećenijim mestima u Londonu biće instalirana nova LED rasveta koja koristi 40 odsto manje energije.
Do sada se, kako navodi Komisija za održivi razvoj Londona, samo jedan cilj pokazao kao nedostižan, a to je plan da se 20 odsto energije potrebne za održavanje Olimpijskih igara proizvede iz lokalnih obnovljivih izvora.
Plan izgradnje vetrenjače visoke 120 metara koja bi proizvodila veliku količinu obnovljive energije, morao je da bude otkazan "iz tehničkih razloga". Umesto toga, kao rešenje se pokazalo da je moguće izgraditi fotovoltažna postrojenja i toplanu na biomasu jačine tri megavata koja može da obezbedi do 10 odsto ukupne potrebne energije.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Prva nuklearka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata izdale su građevinsku dozvolu za gradnju prve nuklearne elektrane. Ujedinjeni Arapski Emirati su u decembru 2009. godine dodelili ugovor za gradnju nuklearke grupi kompanija kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za električnom energijom. Tada nisu mogli da krenu sa gradnjom jer kompanije nisu dobili odgovarajuće dozvole.
U martu prošle godine nuklearna katastrofa u Japanu naterala je zemlje širom sveta da ponovo razmisle o nuklearnim ambicijama. Međutim u UAE kažu da će njihove elektrane izbeći greške koje su napravljene u Japanu. U UAE biće izgrađena četiri reaktora od 1.400 megavata od kojih će prvi biti pušten u rad 2017. a ostali 2020. godine.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Milion dinara za najbolji projekat u oblasti organske hrane Konkurs "NLB banke Beograd" za najbolje projekte u oblasti organske proizvodnje i prerade hrane otvoren je do 15. avgusta i na njemu mogu učestvovati svi poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, saopštila je danas ta banka. 
Kako je saopšteno, na konkursu mogu učestvovati i poljoprivredna gazdinstva koja se do sada nisu bavila organskom proizvodnjom, a imaju dobru nameru i ideju kako da započnu ovaj vid proizvodnje.
Projekat treba da bude jednostavno i jasno napisan i predstavljen. Neophodno je da sadrži kratak opis projekta, konkretne razloge za započinjanje te vrste projekta, opis aktivnosti na razvoju projekta uz navođenje uslova za realizaciju, troškove realizacije projekta, očekivane rezultate i vremenski okvir realizacije i podatke o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu.
Projekti koji konkurišu za nagradu odnose se samo na sertifikovanu organsku proizvodnju, a u skladu sa važećim zakonom i propisima o organskoj proizvodnji i preradi hrane. Rezultati konkursa biće objavljeni u septembru.
Kako bi svim zainteresovanim učesnicima olakšala izradu projekta, "NLB banka" je na svom sajtu postavila orijentacioni sadržaj za izradu projekta. Takođe, taj formular se može dobiti i putem pošte.
Organska poljoprivreda podrazumeva organsku biljnu proizvodnju (ratarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, voćarstvo) i organsku stočarsku proizvodnju i preradu. To znači da poljoprivrednici svoje projekte mogu slati u bilo kom od ovih domena, u zavisnosti za koju vrstu proizvodnje su zainteresovani.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Delegacija NIS-a u Evropskoj Uniji Beograd -- Delegacija Naftne industrije Srbije posetila je Brisel, gde je organe vlasti Evropske unije upoznala sa investicionim planovima NIS-a. 
Delegacija predvođena generalnim direktorom NIS-a Kirilom Kravčenkom imala je u Briselu niz sastanaka, međju kojima i sa šefom Komesarijata EU za energetiku Ginterom Otingerom.
Tokom razgovora razmatran je čitav niz tema koje su od interesa za poslovanje NIS-a, uključujući i prilagođavanje kompanije evropskim stadardima u oblasti energetike i zaštite životne sredine, uticaj procesa integracije Srbije u EU na te segmente poslovanja NIS-a u Srbiji, a bilo je reči i o najnovijim trendovima evropske energetske politike.
"Naš zadatak u Briselu bio je da upoznamo predstavnike organa vlasti EU sa investicionim planovima NIS-a u zemljama članicama ove organizacije, da predstavimo potencijal razvoja kompanije i pokušamo da pronađemo moguće instrumente saradnje u tim pravcima", objasnio je generalni direktor NIS-a.
Mislim da smo postavljeni zadatak uspešno obavili i u najskorije vreme očekujemo početak efikasne saradnje sa predstavnicima EU kako u Briselu, tako i u zemljama koje predstavljaju interes NIS-a s pozicije biznisa, dodao je Kravčenko.B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Čišćenje obale od Brankovog mosta do „Gazele” 
– Prema odluci o postavljanju plovnih objekata, zabranjeno je prljanje vodenog toka i uspostavljena obaveza održavanja čistoće oko plovnih objekata. Kako je nivo vode nizak, s njenim povlačenjem na obali je ostalo dosta drvene građe i plastične ambalaže, pa su naši inspektori prilikom kontrole pre dva dana ostavili obaveštenje svim vlasnicima plovnih objekata, kojima ih podsećamo na njihove obaveze. Danas smo krenuli u ponovnu kontrolu i protiv svih koji nisu postupili po upozorenju biće pokrenuti prekršajni postupci, gde su kazne od 50.000 do milion dinara. Podsetiću i da su mandatne kazne za prljanje vodenog toka od 5.000 za fizičko do 20.000 dinara za pravno lice – rekao je Nebojša Tomić, zamenik gradskog sekretara za inspekcijske poslove.
On je naglasio i da je sa JVP „Beogradvode” potpisan sporazum o saradnji, koji će dovesti do poboljšanja komunalnog reda na beogradskim obalama i najavio noćne kontrole, u kojima će se proveravati kako se i gde sa splavova izbacuje smeće.
Vladimir Bogićević, tehnički direktor JKP „Zelenilo – Beograd”, rekao je da ovo preduzeće u današnjoj akciji učestvuje sa petnaestak radnika i potrebnom mehanizacijom.
– Pored toga što uređujemo zelene površine u priobalnom delu, pomažemo i u čišćenju naplavina. Naše preduzeće preko cele godine učestvuje u ovim zajedničkim akcijama sa ostalim gradskim komunalnim preduzećima, jer smatramo da su beogradsko priobalje i njegove reke bogatstvo grada koje moramo da sačuvamo – rekao je Bogićević.
Vladimir Pavlović, inženjer u „Beogradvodama”, rekao je da radnici ovog preduzeća trenutno rade na čišćenju korita reke Save.
– U našoj nadležnosti je kompletno priobalje, ali i vlasnici splavova su obavezni da čiste oko svojih plovnih objekata. Čišćenje je najintenzivnije kada dođe do opadanja vodostaja, a u svakoj akciji iz reke se izvadi nekoliko stotina kubika raznog otpada, koji se posle nosi na deponiju, dok se drvna građa uglavnom daje socijalno ugroženim domaćinstvima za ogrev – kaže Pavlović.
Dok su radnici „Zelenila” i „Čistoće” kosili travu, sekli korovsko drveće i čistili savsko šetalište, radnici „Beogradvoda” najviše su vremena provodili u vodi, vadeći stare panjeve, grane i plastičnu ambalažu koju je vodeni tok doneo do ušća. Uz pomoć kolega iz dva gradska preduzeća sve to našlo je svoje mesto na obali, gde je razvrstana plastika i ostali otpad, dok su grane i panjevi isečeni motornim testerama, kako bi nekom sledeće zime bili od koristi.
– Svašta smo našli, kao i uvek, svakakvog krša i otpada ima, i teško se vadi iz muljevitog dna. Često voda ne može sve da odnese dalje i onda se zadrže veće količine otpada na jednom mestu. Bilo bi dobro kada bismo svi zajedno ipak malo više vodili računa o tome da nam obale lepše izgledaju – rekao je Tomica Ilić, radnik „Beograd voda”, vadeći jednu od većih grana iz muljevite obale Save.
– Nalazimo flaše, grane, izgleda da sve što ne treba na kraju svoje mesto nađe u vodi. Za sve je ovo kriv čovek, naša nepažnja prema prirodi generalno, i to bi moralo da se promeni – kaže nam Ivan Bašić iz „Beogradvoda”, uz konstataciju da ovaj posao ne radi prvi put i da će mu, zajedno sa kolegama, za čišćenje ovog dela obale biti potrebno par sati.Beoinfo
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Novi projekti u oblasti zaštite životne sredine Evropska komisija odobrila je sredstva za 202 nova projekta u okviru Lajf + programa Evropskog fonda za zaštitu životne sredine. Projekti pokrivaju aktivnosti u području očuvanja prirode i zaštite sredine, klimatskih promena i širenju informacija i po pitanjima životne sredine.
Ukupna ulaganja u projekte iznose oko 516 miliona evra, od čega će EU osigurati 268.4 miliona evra.
Komisija je kao odgovor na posljednji konkurs za sufinanciranje projekata primila ukupno 1.078 prijava iz 27 zemalja članica EU. Od svih primljenih prijava odobreno je 202 za sufinanciranje kroz tri komponente Lajf + programa; Lajf + priroda i bioraznolikost; Lajf + politike zaštite životne sredine i upravljanje i Lajf + informacije i komunikacija.Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Dunavska regata stiže u Srbiju 25. jula Najveća i najduža rečna turistička regata na svetu TID, koja traje 73 dana na Dunavu, ućiće na područje Srbije 25. jula, kod Apatina. Kako je izjavio Tanjugu Dejan Jovanović, predsednik Odbora za turizam Kajakaškog saveza Srbije koji je domaćin regate, njena ukupna dužina iznosi 2.455 kilometara, od starta u nemačkom gradu Ingolštatu do rumunskog mesta Sveti Đorđe, gde se završava.
TID je veoma popularan u svetu, ove godine se prijavilo oko 150 učesnika iz podunavskih evropskih zemalja Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije, kao i drugih evropskih - Švajcarske i Velike Britanije.
Veslači sa drugih kontinenata dolaze iz Izraela, Australije, Sjedinjenih Američkih Država, Novog Zelanda, Narodne Republike Kine. Najmlađa učesnica na regati je Ivona Milovanović koja ima šest godina i ovo je njeno treće učešće na regati, sa roditeljima.
Jovanović je istakao da je cilj regate zdravo korišćenje slobodnog vremena, održavanje kondicije i opšteg zdravlja ljudi, prijateljstvo i razmena kontakata među ljudima, tolerancija i postovanje razlicitih nacionalnosti, vera i rasa, kao i zaštita i čuvanje zivotne sredine.
Osnovno pravilo TID je plovidba Dunavom čamcima (kajakom ili kanuom, kojima se vesla) i po etapnim mestima, koja se za svaku zemlju utvrđuju na godišnjoj konferenciji. Dnevne etape su od 16 do 60 kilometara, što je u proseku 43 km dnevnog veslanja.
U etapnim mestima regata boravi jedan dan, osim u većim i glavnim gradovima zemalja kroz koje Regata prolazi i u kojima se zadržava po dva.
Za učesnike regate se u svakom mestu organizuje svečana večera i prigodan kulturno-umetnički program, gde strani učesnici mogu da se upoznaju sa ljudima, običajima, istorijom, kulturom, tradicijom i gostoprimstvom zemlje u kojoj borave.
Etapna mesta u Srbiji su: Apatin (25. juli), zatim Bačka Palanka, Novi Sad (29. i 30. juli), Stari Slankamen, Beograd (1. i 2. avgust), Smederevo-Jugovo, Veliko Gradište, Dobra, Donji Milanovac, Tekija, Kladovo (8. i 9. avgust) i Brza Palanka (10. avgust.) koja je poslednje mesto u Srbiji.
Gosti će moći da posete arheološko nalaziše "Vinča", Viminacijum, smederevsku, ramsku, golubačku i tvrđavu Fetislam, Srebrno jezero, vizitorski centar "Lepenski vir", Trajanovu tablu i ostatke Trajanovog mosta, Hajdučku vdenicu, pećinu "Veterana" i ostatke nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova.
Reč je o najstarijoj regati na svetu, prva je bila održana 1956, a nekadašnja Jugoslavija je bila, pored Čehoslovačke i Mađarske, jedan od prvih organizatora.
Regata zauzima po svojoj vaznosti i veličini, 35 mesto među oko 2.000 turistickih manifestacija u Srbiji, ocenio je u svom naučnom elaboratu doktor turizmologije Željko Bjeljac sa Fakulteta za turizmologiju u Novom Sadu.Press
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
