_________________

_________________

KAD ZAĆUTIM, OKRENEM SE I ODEM, TO NE ZNAČI DA SI TI POBEDIO.
TO ZNAČI DA VIŠE NISI VREDAN MOG VREMENA.

_________________
Zivot pise romane i za nepismene

_________________

KAD ZAĆUTIM, OKRENEM SE I ODEM, TO NE ZNAČI DA SI TI POBEDIO.
TO ZNAČI DA VIŠE NISI VREDAN MOG VREMENA.

_________________
Ponovo imam potrebu da ćutim.
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.

U njenoj sobi jedino svetlo bila je lampa,čitala je.
Umela bi tako satima da se zadubi u ta magična slova.
Vrtela bi nesvesno uvojak kose i grickala donju usnu dok je proživljavala
svaki napisani red.
Bila je ona glavna junakinja svojih nepisanih romana,belih haljina,podignute kose,
visokih potpetica,uzdaha i pogleda koji su je pratili...
Trže se.
Ne zna ni sama zašto,ni kako,ni zbog čega.
Žurno se sagne,ispod kreveta izvuče ogromni kofer,otvori ga
Gleda,gleda...uzme onu svoju lepršavu belu haljinu,iz pregrade izvuče one krupne bisere,
pokupi kosu trakicama,stavi ruž trule višnje i ode.
Gde,kuda sad,kome?
Kome?
Glavnom junaku svojih redova.
Dosta je čekala i živela svoje redove u mislima.
Vreme je da ih odživi na javi,ma kakva ona na kraju bila.

Ово се памти и никад незаборавља