*Twilight* je napisao:
Преварила си си Tee-Way!
Дуго сам живео у Хомољу, па су ми врачаре и вештице биле комшинице. Сад, баш нисам са њима вечерао реш печена крилца од слепих мишева, али сам упознат са основним веровањима тог света.
Оне се тамо сматрају нормалним тржишном понудом, нешто као део комуналне службе. Или можда психотерапеутске. Очас ти реше проблем који те тишти, или га пребаце на неког другог, па нек он види шта ће...
А предвечерје, нарочито летње, то ми је омиљено доба дана. Кад се полако све смирује...
Или можда свеже рано јутро касног августа, кад се из измаглице рађа огрооооомно Сунце...
То сам дожиљавао код моје нане на селу, када смо она и ја рано устајали (још око 3-4 ујутру) и кретали ка Морави. Над Моравом се као дим подиже измаглица, а Сунце се тек помаља.
Незаборавни призори...